Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Klimatski faktori i uticaj na zdravlje

1,084 views

Published on

sazeto predstavljeni klimatski uticaji na zdravlje

Published in: Health & Medicine
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Klimatski faktori i uticaj na zdravlje

  1. 1. KLIMATSKI FAKTORI I UTICAJ NA ZDRAVLJE 25.03.2014.
  2. 2. ‚‚Očekuje se da će R. Srbija, od maja ove godine, uspostaviti sistema ranog upozoravanja u situacijama kada se identifikuju ekstremno niske ili visoke temperature koje prete da ugroze zdravlje stanovništva.‚‚ Radne grupe eksperata iz oblasti klimatskih promena i zdravlja – 27.01.2014.
  3. 3. Ukoliko je organizam izložen dejstvu povišene ambijentalne temperature tokom dužeg perioda, čovek reaguje procesom fiziološke adaptacije (aklimatizacija). POVIŠENA SPOLJNA TEMPERATURA Ko može biti izložen povišenoj ambijentalnoj temperaturu? Proces aklimatizacije može trajati nedeljama, mada, do značajnog stepena adaptacije dolazi već nakon nekoliko dana po prvom izlaganju povišenoj ambijentalnoj temperaturi. Nakon postignute aklimatizacije na toplotu dolazi do pojačanog lučenja znoja veće dilucije (razblaživanje/umanjenje jačinje), kao i do umerenijeg povećanja srčane frekvencije (u odnosu na početku ekspozicije/izloženosti).
  4. 4. Zaposleni sezonski radnici u građevinarstvu i poljoprivredi i dr. Pravovremena aklimatizacije podrazumeva takav raspored fizičkih aktivnosti pri kojima se u prva 2 dana zaposleni izlaže dejstvu temperature u radnoj sredini (kod rada na otvorenom, radi se o temperaturi atmosferskog vazduha) u periodu trajanja 1/3 celokupnog radnog vremena. Trećeg i četvrtog radnog dana smatra se da je već postignut neki stepen aklimatizacije, pa je dopušteno da zaposleni na radnom mestu sa povišenom ambijentalnom temperaturom provede 1/2 dužine radnog vremena. Petog i šestog radnog dana ekspozicija se produžava do 2/3 trajanja radnog vremena. U slučaju prekida rada radi odmora ili zbog bolesti neophodno je sprovesti aklimatizaciju iznova, po pomenutom rasporedu. Aklimatizacija se smatra potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature, na nivou fizičkih aktivnosti koje zahteva određeno radno mesto.
  5. 5. Toplotni talas - temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32°C u trajanju od 3 i više uzastopnih dana. - često propraćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti vazduha, - smanjenjem brzine strujanja vazduha dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma Javlja se i fenomena letnjeg smoga, zajedno sa povišenom temperaturom atmosferskog vazduha predstavlja dodatni faktor rizika po zdravlje, posebno, urbane populacije.
  6. 6. Povećani rizik po zdravlje u uslovima povišene spoljašnje temperature odnosi se na ljude kod kojih već postoji izvestan stepen odstupanja od zdravlja: - hipertenzija (povišen krvni pritisak) - narušena periferna cirkulacija - diabetes mellitus - patološka stanja Cerebrovaskularne bolest - gojaznost - hronična opstruktivna bolest pluća ili druga hronična oboljenja respiratornog sistema - bubrežna oboljenja - alkoholizam - oboljenja kože koja na zahvaćenom području narušavaju rad znojnih žlezda
  7. 7. ali i kategorije zdravih ljudi: - mala deca - zaposleni u poljoprivredi, direktno izloženi dejstvu UV- zraka i povišene spoljne temperature, zaposleni u industriji, permanentno izloženi dejstvu veštackih izvora toplote, zaposleni u administrativnim i dr. delatnostima, u loše ventiliranim prostorijama u kojima su prisutni drugi mikroklimatski faktori nepovoljni po zdravlje a koji utiču na termoregulaciju (brzina strujanje vazduha <0.5m/s i relativna vlažnost vazduha >70%) - profesionalni sportisti ili osobe koje upražnjavaju rekreaciju na otvorenim terenima (tenis, jogging...)
  8. 8. Kada je spoljašnja temperatura sredine približno ista ili ista kao temperatura tela (36,5°C), jedini mehanizam odavanja toplote je evaporacija (isparavanje). Samo po sebi, znojenje ne snižava telesnu temperaturu, već je isparavanje znoja sa površine kože proces kojim se postiže hlađenje u vrednosti od 580 kcal na 1 litar znoja. - procenat relativne vlažnosti vazduha - ukupna površina kože izložena uticaju mikroklimatskih faktora sredine, tj. odeća - visoka vlažnost kada je pritisak vlage u vazduhu približan pritisku znoja na koži (oko 40mmHg), onemogućeno je isparavanje znoja, te se znoj sliva niz telo (posledica ovakvog stanja može dovesti do ozbiljne dehidracije organizma) U uslovima povećane relativne vlažnosti i otežanog odavanja toplote putem isparavanja bitan faktor je brzina strujanja vazduha , ali je značajno i neophodno konstantno brisanje vlažne kože.
  9. 9. Ipak značaj SUNCE je neosporan: osnovni izvor svetlosnih zraka (pravolinijsko prostiranje u vidu elektromagnetne radijacije) fotoelektrično, fotohemijsko i termičko dejstvo Ultraljubičasto zračenje / utiče na neaktivni provitamin D – aktivni D vitamin baktericidno, bakterostaičko dejstvo, otpornost organizma, poboljšan promet materija, normalizacija nivoa šećera u krvi, holesterola, nekih minerala naročito Ca i P. pozitivno dejstvo na psihu postepeno Individualna Regionalna osetljivost Infracrveni / samo termički efekat aktivna hiperemija lokalna hiperemija / metabolizam - brža resorpcija otoka ishranjenost tkiva / regenerativni procesi sedativno / smanjuje spazam, bol kalciferol
  10. 10. Fizička aktivnost na povišenoj temperaturi fizička aktivnost centar za termoregulaciju Stepen povećanja temperature zavisi od intenziteta aktivnosti. U umereno toploj sredini, temperatura tela će se povećati za 1°C pri radu od 50% VO2max, 2°C pri radu od 100% VO2max. Proces adaptacije ,optimalna enzimska aktivnost u aktivnim mišićima.
  11. 11. gubitak tečnosti (dehidratacija), elektrolit a (natrijum, hlor, kalijum) Pluća Koža Urin Stolica Znoj prilikom FA čak veći od 2l/h Smanjenje telesne težine dehidracijom za 3-5% vidno se smanjuje snaga, izdržljivost i radni kapacitet. mehanizam unosa tečnosti (žeđ) / potcenjen gubitak tečnosti predlog 250 ml vode na svakih 15 min (1l/h) Oprez preteran unos vode prilikom napora (hiperhidratacija) dovodi do opadanja nivoa Na. Hiponatrijemija – slabost, dezorjentisanost, konvulzije, koma i smrt.
  12. 12. Maratonci Biciklisti Toplotni stres grčevi u mišićima toplotna iscrplenost toplotni udar
  13. 13. Individualne karakteristike mogu uticati na sposobnost adaptacije na veoma toplo vreme. Telesne masti Znojne žlezde Fizička kondicija Pol
  14. 14. Aktivnosti na hladnoći Duža izloženost niskim temperaturama i jakom vetru - promrzline, -smrzavanje, - hipotermija - pa i smrt. vazokonstrikcija ekstremiteti
  15. 15. Aklimatizacija na hladnocu metabolička adaptacija do 35 % ubrzava metabolizam Adaptacija – idividualne karakteristike: veća telesna masa kraći ekstremiteti visok nivo telesnih masti široko i duboko vensko korito prilagođavanje na niske tempetature kros-kantri skijanje UNOS VODE!

×