Obnovljivi Izvori Energije Predavanje 18

3,088 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
3,088
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
81
Actions
Shares
0
Downloads
67
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Obnovljivi Izvori Energije Predavanje 18

  1. 1. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE OIE-18 PASIVNI SOLARNI SISTEMI
  2. 2. Pasivna primena Sunčeve energije <ul><li>Na pasivnu energetiku zgrade utiču: </li></ul><ul><ul><li>Arhitekta </li></ul></ul><ul><ul><li>Izvođač radova </li></ul></ul><ul><ul><li>Urbanistički plan </li></ul></ul><ul><ul><li>Raspored i međusobno rastojanje zgrada </li></ul></ul><ul><ul><li>Klimatsko meteorološki uslovi </li></ul></ul><ul><ul><li>Konfiguacija zemljišta </li></ul></ul>
  3. 3. Udobnost boravka <ul><li>Udobnost boravka zavisi od: </li></ul><ul><ul><li>Geometrijskog oblika zgrade </li></ul></ul><ul><ul><li>Toplotnog kapaciteta pojedinih zidova i prostorija </li></ul></ul><ul><ul><li>Toplotne zaštite zgrade (zidovi zastakljenje) </li></ul></ul><ul><ul><li>Fizičkih osobina materijala </li></ul></ul>
  4. 4. Elementi pasivne solarne arhitekture <ul><li>Osnovni elementi su: </li></ul><ul><ul><li>Pravilna orijentacija zgrade </li></ul></ul><ul><ul><li>Nadstrešnica </li></ul></ul><ul><ul><li>Prozori </li></ul></ul><ul><ul><li>Toplotni zastori </li></ul></ul><ul><ul><li>Boja zidova i nameštaja </li></ul></ul><ul><ul><li>Trombov zid </li></ul></ul><ul><ul><li>Vodeni zid </li></ul></ul><ul><ul><li>Staklena veranda,podno skladište toplote </li></ul></ul>
  5. 5. Orijentacija zgrade <ul><li>Kod direktnog zahvata sunčevog zračenja: </li></ul><ul><li>Fasadu zgrade orijentisati prema jugu </li></ul><ul><li>Odstupanje 20 o prem istoku </li></ul><ul><li>Odstupanje 30 o prema zapadu </li></ul><ul><li>Za navedena odstupanja -10% energije </li></ul><ul><li>Odstupanje 45 o od juga ne umanjuje energiju više od 20% </li></ul>
  6. 6. Nadstrešnica <ul><li>Treba da bude takvih dimenzija da: </li></ul><ul><li>U toku leta spreči </li></ul><ul><li>U toku zime omogući prodor sunčevog zračenja u objekat za stanovanje </li></ul><ul><li>Koriste se nepokretne i pokretne nadstrešnice </li></ul><ul><li>Sa pokretnim se postiže optimalni zahvat (sl.1) </li></ul>
  7. 7. Nadstrešnica <ul><li>Sa pokretnim nadstre šnicama se postiže optimalni zahvat (sl.1) </li></ul>
  8. 8. Prozori <ul><li>U solarnoj arhitekturi zauzimaju 60-90% južne fasade </li></ul><ul><li>Veličina zavisi </li></ul><ul><ul><li>od vrste i namene objekta </li></ul></ul><ul><ul><li>odnosno prostorija na kojima se nalaze </li></ul></ul><ul><ul><li>od nadsteršnice, mase zidova, toplotnih zastora </li></ul></ul><ul><li>Ograničavajući faktor - pregrevanje </li></ul>
  9. 9. Prozori <ul><li>Broj stakala zavisi od klimatskih uslova </li></ul><ul><ul><li>Primorje jednostruki </li></ul></ul><ul><ul><li>Kontinentalni dvostruki </li></ul></ul><ul><ul><li>Severni trostruki </li></ul></ul><ul><li>Koriste se i krovni prozori (sl.2) </li></ul><ul><li>Sunčevo zračenje se apsorbuje na unutrašnjim zidovima </li></ul><ul><li>U toku noći se osobađa apsorbovana toplota </li></ul><ul><li>Povećanje broja stakala neznatno smanjuje prolaz sunčevog zračenja a znatno sprečava gubitke toplote </li></ul>
  10. 10. Toplotni zastori <ul><li>Koriste se za zaštitu od pregrevanja </li></ul><ul><li>Sprečavanje toplotnih gubitaka </li></ul><ul><li>Pokretni su i nalaze se sa spoljašnje ili unutrašnje strane </li></ul><ul><li>Za sprečavanje pregrevanja svetliji i sa spoljašnje strane </li></ul><ul><li>Toplotni zastori za sprečavanje gubitaka obično sa unutrašnje strane </li></ul>
  11. 11. Boje zidova i nameštaja <ul><li>U solarnoj arhitekturi prihvatljivi su obojeni zidovi sa koeficijentom apsorpcije 0.5-0.8. </li></ul>0.91 Tamnosiva 0.90 Crna uljana 0.65 Neobojeni beton 0.74 Crvena uljana 0.30 Mat bela 0.74 Tamnocrvena cigla 0.6 Svetla cigla 0.91 Crni beton
  12. 12. Boje zidova i nameštaja <ul><li>Nameštaj se više zagreva od zidova jer ima manju masu </li></ul><ul><li>Dozvoljeno je da nameštaj apsorbuje 20-30% upadnog sunčevog zračenja </li></ul>
  13. 13. Najjednostavnija primena sunčevog zračenja <ul><li>Direktni prodor sunčevog zračenja kroz južni prozor </li></ul><ul><li>Zagrevaju se masivne površine betonskog poda </li></ul><ul><li>Kao i severnog zida </li></ul><ul><li>Koji uveče zračenjem postepeno otpuštaju toplotu (sl.3 i 4) </li></ul>
  14. 20. Trombeov zid <ul><li>U mestu Odeju u Pirinejima Felix Tromb 1965 sagradio kuću sa tamnim zidom na južnoj strani (sl.5, 6, 7) 8-ma je na sledećoj strani) </li></ul>
  15. 21. Trombeov zid <ul><li>Efikasna pasivna konverzija sunčevog zračenja </li></ul><ul><li>Zid služi kao </li></ul><ul><ul><li>apsorber, </li></ul></ul><ul><ul><li>skladište toplote i </li></ul></ul><ul><ul><li>grejno telo </li></ul></ul><ul><li>Izrađuje se od cigle ili betona debljine 20-40cm </li></ul><ul><li>Manje od 20 cm brzo se zagreva i pregreva prostoriju </li></ul><ul><li>Više od 40cm neće uveče grejati unutrašnju stranu </li></ul>
  16. 22. Trombeov zid <ul><li>Maksimalna temperatura unutrašnje strane zida 6-8h posle zračenja </li></ul><ul><li>Noću oslobađa toplotu i zagreva prostoriju </li></ul><ul><li>Oko 30% energije se prenosi cirkulacijom vazduha kroz otvore </li></ul><ul><li>Poprečni presek i temperature na slici 7 </li></ul><ul><li>Maksimalna temper. Unutrašnjeg kasni 6 h za temperaturom spoljašnjeg </li></ul>
  17. 23. Aktivni masivni zid <ul><li>Pored Trombeovog ispituju se i karakteristike aktivnog masivog zida </li></ul><ul><li>To je zid koji se sastoji od dva paralelna masivna dela između kojih se nalazi vazdušni međuprostor. (sl.9a) </li></ul><ul><li>Ispred zida je jedno ili dva stakla </li></ul>
  18. 24. Aktivni masivni zid <ul><li>Prolaskom kroz staklo zračenje pada na zid 1 i zagreva ga </li></ul><ul><li>Zagrejani deo zida 1 predaji toplotu vazduhu između zidova 1 i 2. </li></ul><ul><li>Istovremeno zagrejani vzduh između stakla i zida 1 termosifonski prelazi u međuprostor </li></ul><ul><li>Zagrejani deo zida 2 predaje toplotu unutrašnjosti objekta </li></ul>
  19. 25. Aktivni masivni zid <ul><li>Ako se u gornji deo zida postavi ventil: </li></ul><ul><li>Položaj A prostorija se greje cirkulacijom vazduha iz prijemnog prostora </li></ul><ul><li>Pol.B Veća akumulacija toplote u zidu 2 usled zračenja 1 i konvekcije </li></ul><ul><li>Pol.C. Prostorija se greje zračenjem i prirodnom konvekcijom zida 2 i cirkulacijom vazduha </li></ul><ul><li>Pol.D slobodna cirkulacija vazduha iz prijemnog u kanalski i grejni prostor </li></ul><ul><li>Slika 9b (Ovo predstavlja prostor koji je zaokružen na slici 9a) </li></ul>
  20. 26. Aktivni masivni zid <ul><li>U odnosu na trombeov zid: </li></ul><ul><li>Brža akumulacija toplote u zidu 2 </li></ul><ul><li>Veći otpor gubicima toplote prema spolja </li></ul><ul><li>Radijaciona akumulacija toplote i bolja regulacija </li></ul><ul><li>Može se vršiti i adaptacija promenom širine kanala i optimizacijom debljina i materijala </li></ul>
  21. 27. Vodeni zid <ul><li>Pokušava se sa transparentnim vodenim zidom - transvol (slika 10) </li></ul><ul><li>U toku dana voda celom zapreminom apsorbuje toplotu a noću je predaje unutrašnjosti (sl.11) </li></ul><ul><li>Transport toplote je konvekcijom a temperatura vode je ista po zapremini </li></ul>
  22. 28. Staklena veranda <ul><li>Postavlja se na južnu fasadu </li></ul><ul><li>Vrši se zahvat direktnog i difuzionog zračenja </li></ul><ul><li>U zgradi postoje dve klimatske zone </li></ul><ul><li>Veranda sa promenljivom temperaturom </li></ul><ul><li>Prostorija sa stabilnom temperaturom </li></ul>
  23. 29. Podno skladište toplote <ul><li>Najčešće se koristi rečni šljunak koji se deponuje ispod poda kuće (sl.12) </li></ul><ul><li>Topao vazduh sa verande se pomoću ventilatora prenosi do šljunka ispod poda </li></ul><ul><li>Šljunak zagreva prostroriju </li></ul><ul><li>Hladan vazduh iz šljunka odlazi u verandu </li></ul>

×