Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Kotlovi Predavanje 4

8,167 views

Published on

Published in: Education, Technology, Business
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Kotlovi Predavanje 4

  1. 1. PARNI KOTLOVI -4 <ul><li>Pitanja – P 3 </li></ul><ul><ul><li>Podela kotlova prema nameni </li></ul></ul><ul><ul><li>Crte ž Steambloc kotla </li></ul></ul><ul><ul><li>Pore đenje cilindričnih i kotlova sa vodogrejnim cevima </li></ul></ul><ul><ul><li>Ozračeni parni kotao </li></ul></ul>
  2. 2. GORIVO <ul><li>U najopš t ijem smislu gorivo je materija, koja pri spajanju sa kiseonikom oslobađa konačnom brzinom izvesnu količinu energije koja se okolini predaje u vidu toplote. </li></ul><ul><li>Ova hemijska reakcija se zove sagorevanje , a obično je praćena plamenom. </li></ul>
  3. 3. Gorivo <ul><li>Molekuli goriva pre reakcije imaju u sebi izvesnu količinu energije (vrsta unutrašnje energije), kojom se atomi održavaju u određenom poretku. </li></ul><ul><li>Posle završene reakcije atomi u novim molekulima zahtevaju manju količinu energije za održavanje u novom poretku. </li></ul><ul><li>Razlika ovih količina energije je oslobođena toplota. </li></ul><ul><li>Energija potrebna za održavanje atoma u određ e nom poretku se naziva hemijska energija goriva. </li></ul>
  4. 4. Gorivo <ul><li>Ali, da bi se materija koristi la kao &quot;industrijsko gorivo&quot;, potrebno je da ispunjava određene uslove: </li></ul><ul><li>da se u prirodi nalazi u velikim količinama </li></ul><ul><li>da je eksploatacija laka i ekonomična </li></ul><ul><li>da bitno ne menja sastav i osobine pri transportu i skladištenju </li></ul><ul><li>da je bezbedna u odnosu na požar i eksplozije </li></ul><ul><li>da je cena proizvedene količine toplote ekonomična i prihvatljiva </li></ul><ul><li>da se pali na dovoljno niskoj temperaturi i gori u prisustvu kiseonika iz vazduha </li></ul><ul><li>da su dimni gasovi i čvrsti ostaci sagorevanja bezopasni za okolinu. </li></ul>
  5. 5. Vrste goriva - svetleći gas - koksni gas - generatorski gas - gas nastao gasifikacijom - benzin - lako lož-ulje - teško lož-ulje - katran - koks - briketi - polukoks VEŠTAČKA - prirodni gas - sirova nafta - drvo - treset - lignit - mrki ugalj - kameni ugalj - antracit - uljni škriljci -poluantracit PRIRODNA gasovita tečna čvrsta OBLIK GORIVA OSOBINE
  6. 6. Sastav goriva <ul><li>Čvrsta i tečna goriva se sastoje od organskog dela, mineralnih materija i vlage. </li></ul><ul><li>Organski deo ovih goriva čine složena hemijska jedinjenja, u čijem sastavu su najčešće: ugljenik (C), vodonik (H), kiseonik (O), azot (N), i deo sumpora (S). Mineralne materije (A) i vlaga (W) čine nesagorljivi deo goriva, odnosno predstavljaju balast. </li></ul><ul><li>Gasovita goriva predstavljaju smešu sagorljivih gasova, kiseonika, inertnih i štetnih gasova. </li></ul>
  7. 7. Sastav goriva <ul><li>Ugljenik (C) je glavni korisni sastojak svakog goriva i javlja se u njemu kao </li></ul><ul><li>vezan sa vodonikom (ugljovodonici CmHn), </li></ul><ul><li>ređe sa sumporom (ugljenik-sulfid CS2) ili </li></ul><ul><li>kao slobodan odnosno čist ugljenik Cfix. </li></ul><ul><li>Toplolna moć čistog ugljenika je Hd=33913 kJ/kg. </li></ul>
  8. 8. Sastav goriva <ul><li>Vodonik (H) takođe je koristan sastojak goriva, ukoliko se pojavljuje </li></ul><ul><li>u sklopu ugljovodonika,CmHn ili </li></ul><ul><li>kao slobodan vodonik H2. </li></ul><ul><li>Donja toplotna moć Hd H2 =119205 kJ/kg . </li></ul><ul><li>Ukoliko se vodonik u gorivu pojavljuje sjedinjen sa kiseonikom u vidu (H2O), predstavlja balast jer je za isparavanje kilograma vode potrebno 2512 kJ/ kg. </li></ul>
  9. 9. Sastav goriva <ul><li>Sumpor (S) se u gorivu pojavljuje kao ugljenik-sulfid (CS2), ili sumpor-vodonik (H2S) i to je aktivan sumpor, tj. S koji može da sagoreva. </li></ul><ul><li>Pored toga, sumpor se pojavljuje i u obliku sulfata u k ada ne može da sagoreva, te se računa u pepeo. Ova količina sumpora je češće neznatna prema količina aktivnog sumpora. </li></ul><ul><li>Pri oksidaciji S - u sumpor-dioksid (SO2), oslobađa se 9420 kJ/kg, a u sumpor-trioksid (SO3) oslobađa se 13816 kJ/kg. </li></ul><ul><li>Kako se veći deo sumpora vezuje u SO2 , u proračunima se uzima da jedan kilogram aktivnog sumpora oslobodi 10500 kJ/kg. </li></ul>
  10. 10. Sastav goriva <ul><li>Azot (N) se kod prirodnih goriva pojavljuje u neznatnoj količini pa se u elementarnim analizama, najčešće, daje zajedno sa kiseonikom (O + N). </li></ul><ul><li>Kod nekih prirodnih gasova njegov udeo je veći, tako da štetno utiče na toplotnu moć gasa, jer je azot neu t ralan, tj. ne sagoreva. </li></ul>
  11. 11. Sastav goriva <ul><li>Kiseonik (O) služi za oksidaciju gorivih elemenata C, H i S, </li></ul><ul><li>ali slobodni kiseonik iz goriva daje sa jednim delom vodonika vodu, t ako da se udeo vodonika u sagorevanju smanjuje za 1/8 sadržaja slobodnog kiseonika (H-O/8). </li></ul><ul><li>Pored slobodnog kiseonika u gorivu se kiseonik nalazi i kao vezan u vidu vode. </li></ul>
  12. 12. Sastav goriva <ul><li>Pepeo (A) čine mineralne materije, te zajedno sa vlagom predstavljaju balast u gorivu. </li></ul><ul><li>Voda (W) (H2O) pojavljuje se u gorivu kao higro i gruba vlaga. </li></ul><ul><li>Gruba ili jamska vlaga je ona vlaga sa kojom se gorivo vadi iz rudnika i koja se sušenjem na vazduhu znatnim delom može ukloniti iz goriva. </li></ul><ul><li>Deo vlage zaostao posle sušenja na vazduhu zove se higro vlaga. I ova se vlaga može udaljiti iz goriva veštačkim sušenjem. </li></ul>
  13. 13. Čvrsta goriva <ul><li>Glavni predstavnik prirodnih čvrstih goriva je ugalj. </li></ul><ul><li>Nastao je karbonizacijom ranijih vegetacija pod dejstvom visokih pritisaka i temperatura u toku dugog vremenskog razmaka (400 miliona godina). </li></ul><ul><li>Proces karbonizacije celuloze (C 6 H 10 O 6 ) sastoji se u tome što ona postepeno gubi sastojke (O) i (H) i, ukoliko je taj proces duži, utoliko je u gorivu manje kiseonika (i vodonika), </li></ul>
  14. 14. PROCES KARBONIZACIJE 3 2 90 Antracit 10 5 85 Posni kameni ugalj 15 5 80 Masni kameni ugalj 29 5 66 Mrki ugalj 32 5 63 Lignit 34 6 60 Treset 44 6 50 Drvo 0[%] H [%] C [%] Vrsta goriva
  15. 15. Čvrsta goriva <ul><li>Elementarna analiza je hemijska analiza koja daje kvantitativni odnos elemenata sadržanih u gorivu. </li></ul><ul><li>Kod čvrstih goriva se razlikuje radna, analitička (a), suva (s), goriva (g) i organska (o) masa (tab. 1.2.) </li></ul><ul><li>Elementarna analiza radne mase goriva, u procentima mase goriva, predstavlja se izrazom: </li></ul>
  16. 16. Elementarni sastav masa čvrstog goriva 100 W A S N O H C Radna 100 W H a A a S a N a O a H a C a Analitička 100 A s S s N s O s H s C s Suva 100 S g N g O g H g C g Goriva 100 S o o N o O o H o C o Organska W G W H Ukupno W A S p S o N O H C Elementarni sasatav u % po masi goriva Masa goriva
  17. 17. Analiza goriva
  18. 18. Tečna goriva <ul><li>Prirodno tečno gorivo je nafta ili zemno ulje. </li></ul><ul><li>Destilacijom nafte dobijaju se različita tečna goriva. </li></ul><ul><li>Kvalitet tečnih goriva propisan je standardima. </li></ul>
  19. 19. Karakteristike tečnih goriva prema JUS B.H2.430 crvena - Boja 0.20 0.20 0.15 0.02 % Sadržaj pepela 39775 41030 41870 41870 kJ/kg Donja toplotna moć, Hd 2.0 1.5 1.0 0.15 %, vol Sadržaj vode i mehaničkih primesa, max 4.0 3.0 2.0 1.0 %, maseni S, max 15.0 10.0 8.0 0.05 % Koks (Konradson), max -10 o C Temperatura stinjavanja - - 0.53 - - 0.21 - 0.30 - 0.037 - - m 2 /s Viskozitet -na 20 o C, max -na 50 o C, max -na 100 o C, max 100 80 65 55 o C Temperatura paljenja, min max 860 kg/m 3 Gustina na 15oC T SR L EL Jedinica Karakteristika
  20. 20. Gasovita goriva <ul><li>Sva gasovita goriva - prirodni gasovi, veštački dobijeni gasovi, kao i gasovi dobijeni kao produkti industrijskih procesa i industrijskih peći koji sadrže gorive komponente, mogu se koristiti kao osnovno ili dopunsko gorivo u parnim kotlovima. </li></ul><ul><li>Za razliku od čvrstih i tečnih goriva pri određivanju sastava gasovitih goriva koristi se gasna analiza, a ne elementarna. </li></ul>
  21. 21. Sastav gasovitog goriva ,

×