FINANSIJE                                     POSLOVNE                      Marko Ivaniš                      Sandra Nešiæ...
UNIVERZITET SINGIDUNUM      Prof. dr Marko Ivaniš      Doc. dr Sandra NešićPOSLOVNE FINANSIJE           Prvo izdanje      ...
POSLOVNE FINANSIJEAutori:Prof. dr Marko IvanišDoc. dr Sandra NešićRecenzenti:Prof. dr Ljiljana JeremićDoc. dr Dragan Nikol...
Udžbenik Poslovne finansije napisan je prema nastavnom planu i programu isto-imenog predmeta za studente druge godine stud...
Respektujući značaj navedenih problema koji spadaju u domen finansijske funkcije     preduzeća, autori su pristupili zadat...
~ PREDGOVOR             GLAVA - I                                      GLAVA - IISISTEM FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA          ...
GLAVA - III                             7.2. Vrste rizika i dejstvo leveridža    138           FINANSIJSKO PLANIRANJE U   ...
4.2.1. Klasifikacija pozicija                      GLAVA - V                  bilansa stanja           192        FINANSIJ...
9.5. Pokazatelji efikasnosti                      2.3.2. Proces i faze akvizicije   350               upravljanja zalihama...
*        ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U   1
Ďđď ĎğđĆČĆēďĆ    Œ Pojam i definisanje poslovnih finansija      Œ Definisanje primarnih zadataka    Œ Upoznavanje sa genez...
U savremenoj finansijskoj teoriji i prak-    mana uz dinamičko održavanje optimalnogsi koriste se različiti termini za fin...
1.              POJAM I DEFINISANJE POSLOVNIH FINANSIJA        Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naučnu dis...
Bilo bi veoma teško dati na ovom mestu jedan širi prikaz pokušaja definisanja po-slovnih finansija od strane različitih au...
Prema tome, glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama jeste oplodnja finansijskog    kapitala preduzeća po maksimalnoj...
korišćenja u finansijskom odlučivanju.15) Ovaj period se naziva periodom upravljačkogpristupa izučavanju poslovnih finansi...
Tabela 1.1.                                      E        PK^KsEIH IE E^I:        P ZIK                             PZ   ...
Respektujući sve navedeno, kao zaključak sledi da su poslovne finansije do sadaprešle veoma dug evolutivni put na kojem su...
Međutim, najčešće definicije finansijskih ciljeva preduzeća uglavnom obuhvataju sledeće     najznačajnije oblasti: (a) obe...
1. Utvrđivanje potreba za finansijskim sredstvima   2. Pribavljanje finansijskih sredstava   3. Upotreba finansijskih sred...
Na osnovu svega izloženog, proizlazi zaključak da raspravljati i određivati sadržinu     pojma finansijskog upravljanja, p...
Na žalost, odgovor na postavljeno pitanje je negativan. To znači da postoji nepodob-nost maksimiziranja profita kao isklju...
Finansijska teorija raspolaže sa više različitih metodologija kvantifikovanja vrednosti     (bogatsva) preduzeća. Međutim,...
ove odluke moraju razmotriti i doneti zajedno sa odlukom o investiranju, budući       da između njih postoje sličnosti, al...
6.              FINANSIJSKA FUNKCIJA PREDUZE*A         Finansijska funkcija predstavlja jednu od četiri osnovne poslovne f...
U navedenom obrascu, iskazane su tri osnovne sfere procesa reprodukcije: (1) prvaprometna sfera (N – R), (2) proizvodna sf...
Slika 1.3. Međusobna povezanost poslovnih funkcija preduzeća      7.              ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZE*A   ...
2. Korišćenje novčanih sredstava u poslovanju preduzeća – kao drugi zadatak finansijske    funkcije polazi od zahteva da s...
uslovi za izvršenje navedenih primarnih zadataka finansijske funkcije. Sekundarni za-     daci finansijske funkcije obuhva...
1. Pribavljanje novčanih sredstava – predstavlja prvi i osnovni zadatak finansijske funk-   cije da bi se uopšte mogao otp...
Œ Vremenu upotrebe novčanih sredstava (imobilizacije), što predstavlja važno pitanje           jer od njega zavise rokovi ...
Œ Promenom roka raspoloživosti istog oblika izvora – na primer, produženje roka       vraćanja dugoročnog kredita;    Œ Su...
rečima, to su oni zadaci čijim se izvršenjem stvaraju potrebni uslovi za izvršenje primarnih     zadataka finansijske funk...
se oslanja i na brojne informacije iz računovodstvene funkcije kao i drugih poslovnih   funkcija preduzeća. Pri tome, za f...
Svaki finansijski plan treba da se zasniva na racionalnom korišćenju novčanih sred-         stava u procesu reprodukcije p...
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Poslovne finansije
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Poslovne finansije

7,760 views

Published on

poslovne

0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
7,760
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
120
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Poslovne finansije

  1. 1. FINANSIJE POSLOVNE Marko Ivaniš Sandra NešiæMarko IvanišMarko IvanišSandra Nešiæ POSLOVNE FINANSIJE POSLOVNE FINANSIJE 9 788679 12 336 7
  2. 2. UNIVERZITET SINGIDUNUM Prof. dr Marko Ivaniš Doc. dr Sandra NešićPOSLOVNE FINANSIJE Prvo izdanje Beograd, 2011.
  3. 3. POSLOVNE FINANSIJEAutori:Prof. dr Marko IvanišDoc. dr Sandra NešićRecenzenti:Prof. dr Ljiljana JeremićDoc. dr Dragan NikolićIzdavač:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32Za izdavača:Prof. dr Milovan StanišićLektura i korektura:Aleksandra MilićevićTehnički urednik:Novak NjegušDizajn korica:Aleksandar MihajlovićGodina izdanja:2011.Tiraž:1200 primerakaŠtampa:Mladost grupLoznicaISBN: 978-86-7912-336-7 Copyright: © 2011. Univerzitet Singidunum Izdavač zadržava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
  4. 4. Udžbenik Poslovne finansije napisan je prema nastavnom planu i programu isto-imenog predmeta za studente druge godine studija, fakulteta Univerziteta Singidunumu Beogradu. Poslovne finansije danas, predstavljaju modernu teorijsku i praktičnu disci-plinu koja proučava finansijsko upravljanje u preduzeću. Sledstveno tome, u udžbenikuje zastupljen upravljački pristup izučavanju poslovnih finansija koji je karakterističanza savremene uslove. Sadržaj udžbenika upoznaje studente sa osnovnim elementimakoji čine sistem finansijskog upravljanja u preduzeću, a koji je koncipiran i prikazanu svetlu sistematskog razmatranja problema finansijske funkcije preduzeća preko kojese i ostvaruje sistem upravljanja finansijama preduzeća. Pri tome, u samom pristupuobradi materije, autori su se rukovodili uverenjem da je problematiku poslovnih finan-sija potrebno prikazati sa različitih aspekata, da bi se u potrebnoj meri mogla osvetlitisva mnogostranost i heterogenost pojedinih finansijskih pitanja iz domena složene i ak-tuelne finansijske discipline kao što su poslovne finansije. Sledstveno tome, u obradimaterije predmeta Poslovne finansije, i dobroj međusobnoj saradnji, dr Marko Ivanišnapisao je glave: I, II, III, IV i V, dok je dr Sandra Mašić napisala glavu VI. Način i stil izlaganja, kao i terminologija koja je korišćena u ovom udžbeniku,prilagođeni su studijama druge godine fakulteta Univerziteta Singidunum u Beogradu,s tim što će zbog različitih specifičnosti pojedinih oblasti koje udžbenik sadrži, stu-denti moći da se upoznaju i sa čitavim nizom novih pojmova i sadržaja koji su ovdeobrađeni na sasvim primeren način. Analogno tome, fond informacija koje udžbeniksadrži, predstavlja izuzetno značajnu i ujedno solidnu osnovu u smislu potrebe studena-ta za određenim znanjima iz oblasti poslovnih finansija, a sa druge strane takođe možeposlužiti i studentima drugih, srodnih fakulteta i visokih škola. Polazeći od usvojene metodologije i namene ovog udžbenika, celokupna njegova ma-terija raspoređena je na različite oblasti poslovnih finansija, odnosno finansija preduzeća.Analogno tome, udžbenik se sastoji od šest poglavlja ili delova, od kojih svaki tretiraposebno područje poslovnih finansija i to sledećim redosledom: Glava 1: Sistem finansijskog upravljanja u preduzeću, Glava 2: Finansijska politika preduzeća i pravila finansiranja, Glava 3: Finansijsko planiranje u preduzeću, Glava 4: Finansijska analiza preduzeća, Glava 5: Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima u preduzeću, Glava 6: Restrukturiranje i sanacija preduzeća. PREDGOVOR III
  5. 5. Respektujući značaj navedenih problema koji spadaju u domen finansijske funkcije preduzeća, autori su pristupili zadatku da izlože ciljeve, principe, metode i mere ko- jima se finansijska funkcija služi u procesu upravljanja finansijama preduzeća. Zbog toga udžbenik može poslužiti i svima onima koji se na bilo koji način bave problematikom poslovnih finansija, odnosno finansijskim menadžmentom uopšte. Dužni smo reći da udžbenik načelno tretira samo fundamentalne, odnosno trajne osnove finansijskog up- ravljanja u preduzeću, pa se stoga korisnicima ovoga štiva preporučuje da za dopunu koriste i odgovarajuće priručnike. Autori koriste ovu priliku da se posebno zahvale na dragocenim sugestijama i stručnoj pomoći koju su im prilikom pisanja teksta dali recenzenti udžbenika, priznati naučnici i eksperti u oblasti finansija, sa čijim je autoritetima stručna javnost dovoljno upoznata. Takođe, autori se posebno zahvaljuju lektoru, Aleksandri Milićević koja je približila tekst ovog udžbenika duhu našeg jezika. Prvo izdanje udžbenika uvek nosi i određene slabosti. Svesni toga, autori će sa zahvalnošću prihvatiti svake dalje sugestije i dobronamerne kritike koje bi mogle dopri- neti tome da ovaj udžbenik u svojim narednim izdanjima, još više ispuni svrhu kojoj je namenjen. Beograd, januar 2011. AutoriIs POSLOVNE F®NANS®JE
  6. 6. ~ PREDGOVOR GLAVA - I GLAVA - IISISTEM FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZE*A U PREDUZE*U I PRAVILA FINANSIRANJARezime 2 Rezime 501. Pojam i definisanje poslovnih 1. Finansijska politika preduzeća 52 finansija 42. Geneza poslovnih finansija 6 2. Pojam i definisanje finansijske3. Poslovne finansije - upravljanje politike 53 finansijama 9 3. Ciljevi i instrumenti finansijske4. Ciljevi upravljanja finansijama politike . 55 preduzeća 12 4. Finansijska politika i finansijski5. Upravljanje finansijama procesi 56 preduzeća - najvažnije odluke 14 5. Klasifikacija finansijske politike 586. Finansijska funkcija preduzeća 16 6. Načela finansijske politike 607. Zadaci finansijske funkcije 7. Faktori finansijske politike 66 preduzeća 18 7.1. Primarni zadaci finansijske 8. Finansijska politika i finansijska funkcije 20 strategija 68 7.2. Sekundarni zadaci finansijske 9. Pravila finansiranja 70 funkcije 23 9.1. Vertikalna pravila finansiranja 718. Organizacija finansijske funkcije 9.2. Horizontalna pravila preduzeća 27 finansiranja 72 8.1. Načela organizacije finansijske 9.2.1. Zlatno bankarsko pravilo funkcije 28 finansiranja 73 8.2. Faktori organizacije finansijske funkcije 30 9.2.2. Zlatna bilansna pravila 8.3. Opšti model organizacije finansiranja 74 finansijske funkcije 31 9.2.3. Ostala pravila9. Osnovni finansijski ciljevi preduzeća 33 finansiranja 75 9.1. Optimalna struktura sredstava 34 9.3. Pravilo finansijske poluge 77 9.2. Trajno finansijsko poslovanje 35 Pitanja za proveru znanja 80 9.3. Ostvarivanje finansijskog Napomene 81 rezultata 36 9.4. Finansijska snaga preduzeća 3810. Struktura sistema upravljanja finansijama u preduzeću 46Pitanja za proveru znanjaNapomene 47 ^ADRŽAJ s
  7. 7. GLAVA - III 7.2. Vrste rizika i dejstvo leveridža 138 FINANSIJSKO PLANIRANJE U 7.2.1. Poslovni rizik (leveridž) 139 PREDUZE*U 7.2.2. Finansijski rizik (leveridž) 142 Rezime 85 7.2.3. Složeni rizik (levridž) 146 1. Planiranje kao bazična aktivnost 7.3. Plan novčanih tokova 149 upravljanja preduzećem 86 7.4. Plan dugoročnih (kapitalnih) 2. Osnovni pristupi u poslovnom ulaganja 153 planiranju 87 8. Biznis plan u funkciji 3. Pojam i funkcije finansijskog finansijskog odlučivanja 157 planiranja 89 8.1. Rezime biznis plana 159 4. Osnovne vrste finansijskih planova 92 8.2. Marketing segment 4.1. Operativni finansijski plan 93 biznis plana 160 4.2. Kratkoročni (godišnji) 8.3. Proizvodni segment finansijski plan 94 biznis plana 162 4.3. Dugoročni finansijski plan 96 8.4. Finansijski segment 4.4. Ostali finansijski planovi 97 biznis plana 163 5. Metodologija izrade finansijskog Pitanja za proveru znanja 165 plana 98 Napomene 166 6. Načela izrade finansijskog plana 101 7. Svodno finansijsko planiranje u GLAVA - IV preduzeću 105 FINANSIJSKA ANALIZA 7.1. Planski bilans uspeha i planski PREDUZE*A bilans stanja 107 7.1.1. Planski bilans uspeha 108 7.1.2. Planski bilans stanja 111 Rezime 173 7.1.3. Prva varijanta planskog 1. Pojam i predmet finansijske bilansa uspeha 113 analize 174 7.1.4. Prva varijanta planskog 2. Ciljevi finansijske analize 177 bilansa stanja 116 3. Vrste finansijske analize 180 7.1.5. Ocena finansijskog 4. Pretpostavke finansijske analize 185 položaja preduzeća 124 4.1. Materijalne pretpostavke 7.1.6. Utvrđivanje ciljnog finansijske analize 186 dobitka 127 4.1.1. Upotrebljivost bilansnih 7.1.7. Ispitivanje mogućnosti podataka 186 ostvarenja ciljnog 4.1.2. Eliminisanje negativnih dobitka 130 uticaja inflacije 189 7.1.8. Konačna varijanta 4.1.3. Konsolidovanje bilansa planskog bilansa uspeha 134 stanja i uspeha 190 7.1.9. Konačna varijanta 4.2. Formalne pretpostavke planskog bilansa stanja 136 finansijske analize 191sI POSLOVNE F®NANS®JE
  8. 8. 4.2.1. Klasifikacija pozicija GLAVA - V bilansa stanja 192 FINANSIJSKO UPRAVLJANJE 4.2.2. Klasifikacija pozicija OBRTNIM SREDSTVIMA U bilansa uspeha . 195 PREDUZE*U 4.2.3. Priprema bilansa novčanih tokova Rezime 271 za analizu 198 1. Potrebe za upravljanjem5. Racio analiza 200 obrtnim sredstvima 272 5.1. Pokazatelji (racia) likvidnosti 202 2. Pojam i oblici obrtnih sredstava 274 5.2. Pokazatelji (racia) aktivnosti 207 3. Analitički aspekti obrtnih sredstava 277 5.3. Pokazatelji (racia) finansijske 4. Klasifikacija obrtnih sredstava 279 strukture 212 5. Kružno kretanje obrtnih sredstava 282 5.4. Pokazatelji (racia) 6. Veličina i struktura obrtnih rentabilnosti 216 sredstava 285 5.5. Pokazatelji (racia) tržišne 6.1. Potrebna veličina obrtnih vrednosti 220 sredstava 2876. Analiza neto obrtnog fonda 223 6.2. Optimalna veličina obrtnih 6.1. Pojam i sadržaj neto sredstava 291 obrtnog fonda 224 7. Upravljanje gotovinom 293 6.2. Visina i promene neto 7.1. Uloga i značaj gotovine 295 obrtnog fonda 226 7.2. Gotovinski ciklus 296 6.3. Upotreba neto obrtnog fonda 229 7.3. Minimalno potreban7. Cash flow analiza 233 saldo gotovine 298 7.1. Ciljevi i predmet cash flow 7.4. Strategija upravljanja analize 235 gotovinom 302 7.2. Sačinjavanje bilansa novčanih 8. Upravljanje potraživanjima tokova 236 od kupaca 304 7.3. Bilans novčanih tokova i 8.1. Kreditna politika preduzeća 305 ključni pokazatelji 240 8.2. Kreditni uslovi 3088. Funds flow analiza 242 8.3. Politika naplate potraživanja 311 8.1. Sadržina i forma bilansa 9. Upravljanje zalihama 312 tokova sredstava 243 9.1. Vrste zaliha 313 8.2. Metodologija izrade bilansa tokova sredstava . 244 9.2. Relevantni troškovi zaliha 3159. Ostali instrumenti finansijske 9.3. Osnovne odluke o zalihama 317 analize 248 9.3.1. Optimalna veličina10. Sistemi pokazatelja i sintetički porudžbine 320 pokazatelji 250 9.3.2. Optimalna veličina 10.1. Du Pont sistem analize . 251 proizvodne serije 323 10.2. ZETA model analize . 257 9.3.3. Optimalni momenat zaPitanja za proveru znanja 261 plasiranje porudžbine 324Napomene 262 9.4. Sistem upravljanja zalihama 327 ^ADRŽAJ sII
  9. 9. 9.5. Pokazatelji efikasnosti 2.3.2. Proces i faze akvizicije 350 upravljanja zalihama 329 2.4. Finansijski aspekti Pitanja za proveru znanja 331 merdžera i akvizicija 354 Napomene 332 2.5. Merdžeri i akvizicije u kontekstu aktuelne GLAVA - VI finansijske krize 356 RESTRUKTURIRANJE I SANACIJA 3. Divesticije i dekomponovanje PREDUZE*A kompanija 357 4. Finansijsko restrukturiranje 363 Rezime 339 4.1. LBO (leveraged buyout) 1. Uvodna razmatranja o aktivnostima programi 363 restrukturiranja 340 4.2. MBO (management buyout) 2. Merdžeri i akvizicije 342 programi 365 2.1. Definisanje i karakteristike 4.3. ESOP programi 366 merdžera i akvizicija 342 5. Finansijsko restrukturiranje 2.2. Determinante sprovođenja neuspešnih kompanija 368 merdžera i akvizicija 346 5.1. Vansudska procedura sanacija 2.2.1. Tržišna ekspanzija 347 neuspešnih kompanija 370 2.2.2. Sinergija 347 5.2. Sudska procedura sanacije 2.2.3. Tržišna snaga 349 neuspešnih kompanija 370 2.2.4. Hubris hipoteza 350 Pitanja za proveru znanja 375 2.3. Poslovni aspekti merdžera Napomene 375 i akvizicija 350 2.3.1. Planiranje procesa merdžera i akvizicija 350 LITERATURA 377sIII POSLOVNE F®NANS®JE
  10. 10. * ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 1
  11. 11. Ďđď ĎğđĆČĆēďĆ Œ Pojam i definisanje poslovnih finansija Œ Definisanje primarnih zadataka Œ Upoznavanje sa genezom razvoja finansijske funkcije preduzeća poslovnih finansija Œ Definisanje sekundarnih zadataka Œ Razumevanje predmeta izučavanja finansijske funkcije preduzeća poslovnih finansija Œ Upoznavanje sa organizacijom Œ Sagledavanje osnovnih problema finansijske funkcije preduzeća upravljanja finansijama preduzeća Œ Razumevanje osnovnih načela Œ Definisanje osnovnih finansijskih ciljeva organizacije finansijske funkcije preduzeća Œ Objašnjenje najvažnijih finansijskih Œ Razumevanje osnovnih finansijskih ciljeva preduzeća procesa u preduzeću Œ Upoznavanje sa ulogom i značajem Œ Upoznavanje sa najvažnijim finansijske snage preduzeća finansijskim odlukama u preduzeću Œ Sagledavanje celine sistema upravljanja Œ Upoznavanje sa finansijskom funkcijom finansijama u preduzeću preduzeća đĆē ĎğđĆČĆēďĆ 1. Pojam i definisanje poslovnih finansija 8. Organizacija finansijske funkcije 2. Geneza poslovnih finansija preduzeća 3. Poslovne finansije - upravljanje 8.1. Načela organizacije finansijske finansijama funkcije 4. Ciljevi upravljanja finansijama 8.2. Faktori organizacije finansijske preduzeća funkcije 5. Upravljanje finansijama preduzeća - 8.3. Opšti model organizacije finansijske najvažnije odluke funkcije 6. Finansijska funkcija preduzeća 9. Osnovni finansijski ciljevi preduzeća 7. Zadaci finansijske funkcije preduzeća 9.1. Optimalna struktura sredstava 7.1. Primarni zadaci finansijske funkcije 9.2. Trajno finansijsko poslovanje 7.2. Sekundarni zadaci finansijske 9.3. Ostvarivanje finansijskog rezultata funkcije 9.4. Finansijska snaga preduzeća 10. Struktura sistema upravljanja finansijama preduzeća ĊğĎĒĊ Poslovne finansije, kao poseban deo nau- biljnije javljaju tek početkom pedesetih go- ke o finansijama (mikrofinansije), predsta- dina XX veka. Za razliku od većine drugih vljaju relativno mladu naučnu disciplinu naučnih disciplina, za poslovne finansije je čiji je dosadašnji razvoj bio neravnomeran karakteristično da probleme rešava tako što i sa veoma promenljivom dinamikom. Kao iznalazi naučne postavke koje su, pre svega, naučna disciplina, poslovne finansije se oz- održive u praksi.2 POSLOVNE F®NANS®JE
  12. 12. U savremenoj finansijskoj teoriji i prak- mana uz dinamičko održavanje optimalnogsi koriste se različiti termini za finansije stepena likvidnosti preduzeća predstavljapreduzeća koji su uglavnom ekvivalentni i fundamentalni cilj upravljanja poslovnimmeđusobno zamenljivi, kao što su: poslovne finansijama.finansije, mikrofinansije, finansijsko uprav- Poslovne finansije, odnosno finansijskoljanje, upravljanje finansijama, upravljačke upravljanje treba da obezbedi realizaciju fi-finansije, finansijski menadžment i korpo- nansijskih ciljeva preduzeća. Međutim, zarativne finansije. Pri tome, od svih ter- potpunije razumevanje upravljanja finansi-mina najviše se koristi izraz finansijski jama preduzeća, neophodno je imati u vidumenadžment, dok većina finansijskih me- ne samo finansijske ciljeve preduzeća, već inadžera preferiraju da se koriste terminom osnovne finansijske procese na kojima sefinansijsko upravljanje ili upravljanje finan- baziraju aktivnosti finansijskog upravljanja.sijama. Na osnovu shvatanja suštine finansijskih Polazeći od usvojene metodologije i ciljeva i finansijskih procesa dolazi se i donamene ovog udžbenika, u njemu je prob- odgovarajućeg shvatanja pojma poslovnihlematika poslovnih finansija obrađena sa finansija, odnosno finansijskog upravljanja uaspekta upravljačkog koncepta u preduzeću, preduzeću, i to u smislu da je to kontinuiranašto predstavlja savremeni pristup izučavanju operativna aktivnost koja se sastoji u ade-poslovnih finansija. Osnovna karakteristika kvatnom utvrđivanju kvantuma potrebnihovakvog pristupa jeste razmatranje poslovnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanjufinansija sa stanovišta preduzeća, odnosno iz najpovoljnijih izvora, racionalnoj upotrebikorisnika sredstava. Analogno tome, ovakav tih sredstava i stalnom praćenju, usmera-pristup omogućava praćenje finansijskih od- vanju i kontroli kretanja tj. obrta finansijskihluka preduzeća koje se odnose na finansijska sredstava, radi ostvarivanja finansijskih cilje-ulaganja sredstava radi povećanja profita va preduzeća.preduzeća i ostvarenja njegovih dugoročnih U kontekstu prethodno navedenog, trebarazvojnih ciljeva. naglasiti činjenicu da raspravljati i određivati Glavni cilj upravljanja poslovnim fina- sadržinu pojma poslovnih finansija, pre sve-nsijama jeste oplodnja finansijskog kapitala ga, znači iznalaziti odgovarajuće metode ipreduzeća po maksimalnoj stopi renta- instrumente za optimalno delovanje finan-bilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o sijske funkcije u preduzeću. To znači da jeraspoloživom (likvidnom) kapitalu u nov- i problematika poslovnih finansija u stvaričanom obliku ili o angažovanom kapitalu. opredeljena smislom i sadržinom same fi-Ovo ujedno predstavlja i centralni motiv nansijske funkcije preduzeća u okviru kom-finansijskog preduzetništva, koji u stvari di- pleksnog mehanizma i ukupnog zadatkariguje finansijskom menadžmentu da vodi preduzeća. Zbog toga, upravljanje poslovnimračuna, s jedne strane o ugledu preduzeća na finansijama obuhvata upravljanje svim po-tržištu, a s druge strane o njegovoj kreditnoj slovima koji spadaju u zadatke finansijskesposobnosti. Zbog toga, kreiranje i ostva- funkcije preduzeća.rivanje politike optimalnih finansijskih plas- ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 3
  13. 13. 1. POJAM I DEFINISANJE POSLOVNIH FINANSIJA Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naučnu disciplinu. Pojam se već dugo koristi u teoriji i praksi SAD, gde su poslovne finansije nastale kao posledica rastućih potreba njihove privrede. Međutim, kao naučna disciplina poslovne finansije se ozbiljnije javljaju tek početkom pedesetih godina XX veka. Kroz više definicija ovaj po- jam je počeo da poprima višestruka značenja.1) Naime, u savremenoj finansijskoj teoriji i praksi koriste se mnogobrojni termini za finansije preduzeća koji su uglavnom ekviva- lentni i međusobno zamenljivi, kao što su: poslovne finansije, mikrofinansije, finansijsko upravljanje, upravljačke finansije, finansijski menadžment i korporativne finansije. Pri tome, od svih termina najviše se koristi izraz finansijski menadžment, dok većina finan- sijskih menadžera preferiraju da se koriste terminom finansijsko upravljanje ili uprav- ljanje finansijama.2) U navedenom etimološkom sklopu, mi smo se opredelili za upotrebu termina up- ravljanje finansijama i to iz najmanje dva razloga. Prvo, što se svako preduzeće, između ostalog, može shvatiti i kao svojevrstan pul sredstava kojima treba upravljati, a koje će u zavisnosti od kvaliteta upravljanja ostvariti bolje ili slabije poslovne rezultate.3) Drugo, što se poslovne finansije najčešće definišu: (a) kao upravljanje novčanim poslovima privrednog subjekta, zatim (b) kao funkcija prikupljanja i obezbeđivanja finansijskih sredstava radi dugoročnih ulaganja, i (c) kao obezbeđivanje novčanih sredstava za ko- mercijalne svrhe.4) Analogno navedenom, mišljenja smo da je za potrebe ovoga rada korišćenje termina upravljanje finansijama najcelishodnije. U oskudnom broju datih definicija poslovnih finansija kao naučne discipline, sma- tramo veoma uspelom onu koja poslovne finansije definiše kao ‘’naučnu disciplinu koja se bavi teorijom i metodologijom finansijskog poslovanja u preduzeću kao ekonomsko- pravnom subjektu privređivanja u robno-novčanoj privredi’’.5) Ova definicija upućuje na tri bitna kompleksa poslovnih finansija. Prvo, neosporna je činjenica da se radi o naučnoj disciplini koja ima zadatak teorijske i metodološke prirode. Drugo, navedenom definicijom se poslovne finansije u stvari poistovećuju sa finansijskim upravljanjem. Treće, finansijsko upravljanje se locira na preduzeće kao ekonomsko-pravni subjekt u robno-novčanoj privredi. Generalno gledano, ovde se poslovne finansije posmatraju kao kategorija koja obuhvata teorijske i metodološke aspekte u vezi sa obezbeđenjem i alokacijom sredstava radi ostvarivanja ciljeva preduzeća. Takođe, uz ove dve osnovne poluge finansijskog upravljanja u preduzeću, nameće se i treća koja zahteva određenu sinhronizaciju između obezbeđenja i alokacije sredstva kako bi se obezbedilo uredno i blagovremeno izvršenje obaveza preduzeća.6) Drugim rečima, poslovno finansiranje mora pratiti konstantna likvidnost.4 POSLOVNE F®NANS®JE
  14. 14. Bilo bi veoma teško dati na ovom mestu jedan širi prikaz pokušaja definisanja po-slovnih finansija od strane različitih autora. Isto tako, još je teže utvrditi njihov poje-dinačan doprinos razvoju poslovnih finansija kao naučne discipline. Međutim, ono štoje realno moguće i ujedno nužno, jeste navođenje još nekoliko definicja ove naučne dis-cipline, koje po našem mišljenju ipak zavređuju pažnju. U vezi s tim, treba imati u vidusledeće aspekte pokušaja definisanja poslovnih finansija kao naučne discipline. Kao jedna od esencijalnih aktivnosti preduzeća, poslovne finansije predstavljaju ustvari sinonim za finansijski menadžment ili finansijsko upravljanje, pa se otuda mogudefinisati i kao ‘’proces kreiranja finansijskih uslova za efikasno postizanje odabranihfinansijskih ciljeva’’.7) Shodno tome, druga grupa autora smatra da se pod pojmomposlovnih finansija podrazumeva ‘’obezbeđenje novčanih sredstava za komercijalnepotrebe’’.8) Respektujući iste kriterijume za definisanje, u široj literaturi se poslovne fi-nansije definišu i kao ‘’upravljanje poslovima entiteta, odnosno privrednog subjekta’’.9) Imajući u vidu veoma različito definisanje poslovnih finansija od strane različitihautora, nameće se potreba da se na ovom mestu posebno naglasi i navede mogućnostpodele poslovnih finansija. Naime, iako poslovne finansije imaju jedinstven predmetizučavanja one se iz čisto pragmatičnih razloga mogu podeliti na dve velike oblasti: (a)poslovne finansije kao akademska disciplina, i (b) poslovne finansije kao upravljačkikoncept.10) Kada se govori o poslovnim finansijama kao akademskoj oblasti, onda treba imatiu vidu da se u fokus izučavanja stavljaju tri osnovna aspekta poslovnih finansija, a tosu: (1) finansijsko upravljanje, (2) investiranje i analiza rizika, i (3) finansijska tržišta iinstitucije.11) Kada se ima u vidu drugi aspekt posmatranja poslovnih finansija, onda treba poseb-no istaći da on podrazumeva upravljački koncept u preduzeću, pa shodno tome, akcenatse stavlja na izučavanje sledećih aspekata poslovnih finansija: (1) finansijsko okruženje,(2) finansijski instrumenti, i (3) upravljanje finansijama.12) Nesumnjivo je da nas poslovne finansije najviše interesuju sa aspekta upravljačkogkoncepta u preduzeću, odnosno upravljačkog pristupa u izučavanju poslovnih finan-sija, što u osnovi predstavlja savremeni pristup razmatranja poslovnih finansija. Ovakavpristup omogućava praćenje finansijskih odluka preduzeća koje se odnose na finansijskaulaganja sredstava radi povećanja profita preduzeća i ostvarenja njegovih dugoročnihrazvojnih ciljeva. U vezi s tim, ako pođemo od činjenice da se pod poslovnim finansi-jama podrazumevaju odnosi i procesi reprodukovanja finansijskog kapitala preduzećau funkciji ostvarivanja njegovih poslovnih i razvojnih ciljeva, onda proizlazi da ukupanfinansijski kapital kojim raspolaže preduzeće predstavlja predmet finansijskog upravl-janja. Analogno tome, zadatak upravljanja poslovnim finansijama preduzeća jeste da sekreira i ostvaruje politika optimalnog finansijskog plasmana uz očuvanje pune likvid-nosti preduzeća. Pri tome, pod optimalnim plasiranjem finansijskog kapitala smatra seono ulaganje kapitala koje u datim uslovima obezbeđuje da se on oplođava po najvišojmogućoj stopi rentabilnosti uz istovremeno najniže troškove i minimalne rizike.13) ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 5
  15. 15. Prema tome, glavni cilj upravljanja poslovnim finansijama jeste oplodnja finansijskog kapitala preduzeća po maksimalnoj stopi rentabilnosti ulaganja, bez obzira da li se radi o raspoloživom (likvidnom) kapitalu u novčanom obliku ili o angažovanom kapitalu. Ovo ujedno predstavlja i centralni motiv finansijskog preduzetništva, koji u stvari diriguje finansijskom menadžmentu da vodi računa o ugledu preduzeća na tržištu i o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Zbog toga, kreiranje i ostvarivanje politike optimalnih finan- sijskih plasmana uz dinamičko održavanje optimalnog stepena likvidnosti preduzeća predstavlja fundamentalni cilj upravljanja poslovnim finansijama. 14) 2. GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA Razvoj poslovnih finansija kao naučne discipline bio je neravnomeran i sa veoma promenljivom dinamikom. Za razliku od većine drugih naučnih disciplina, za poslovne finansije je karakteristično da probleme rešava tako što iznalazi naučne postavke koje su, pre svega, održive u praksi. Inače, poslovne finansije se kao naučna disciplina ozbiljnije javljaju tek početkom XX veka. Sa razvojem tehnoloških inovacija i novih industrija dvadesetih godina prošlog veka, preduzeća su imala potrebu za većim obimom finan- sijskih sredstava, što je imalo za posledicu stavljanje naglaska na problematiku finansi- ranja preduzeća. Pri tome, pažnja je usmeravana na opisivanje metoda eksternog finans- iranja, a vrlo malo na interno upravljanje preduzećem. Početkom tridesetih godina prošlog veka, u fokus finansijske problematike stavljaju se aspekti vezani za opstanak preduzeća. Zbog toga najveća pažnja izučavanja poslovnih fi- nansija usmerava se na preventivne mere za očuvanje likvidnosti, probleme bankrotstva, likvidacije, reorganizacije preduzeća i zaštite zajmodavaca od rizika. Međutim, izlazak iz privredne recesije bio je praćen pojačanom kontrolom poslovanja preduzeća od strane države, što je uslovilo i potrebu preduzeća za većim brojem podataka i informacija. Po logici stvari, ovo je stavilo poseban akcenat na finansijsku analizu u preduzeću. Tokom četrdesetih i ranih pedesetih godina još uvek je preovladavao tzv. tradiciona- lni pristup u finansijama koji se uopšte nije bavio problematikom donošenja finansijskih odluka u preduzeću. Međutim, krajem pedesetih godina prošlog veka, polje interesovan- ja poslovnih finansija se usmerava ka planiranju sredstava i izvora sredstava preduzeća. Pri tome, razvijaju se nove metode i tehnike za selekciju odluka koje se odnose na finan- sijska ulaganja sredstava u preduzeće. Shodno tome, može se reći da nastaje upravljački pristup u finansijama, gde se sva pažnja u preduzeću iz domena finansijske problema- tike, usmerava na donošenje ‘’prave’’ odluke kojom će se izvršiti efikasna alokacija kapi- tala preduzeća. Kao rezultat razvoja poslovnih finansija u ovom vremenskom razdoblju, bila je i potreba da se dobro poznaje prilaz vrednovanju preduzeća od strane vlasnika i kreditora, što je dovelo do razvoja modela procene vrednosti preduzeća i njihovog6 POSLOVNE F®NANS®JE
  16. 16. korišćenja u finansijskom odlučivanju.15) Ovaj period se naziva periodom upravljačkogpristupa izučavanju poslovnih finansija. Početkom šezdesetih godina prošlog veka, u poslovnim finansijama su sve višeprisutni statistički i ekonometrijski modeli. Posebno se razvijaju i primenjuju modeliu vezi sa funkcionisanjem finansijskih tržišta. Tokom šezdesetih godina dominantnompostaje teorija portfelja i njena primena na finansijsko upravljanje. Osim toga, naglašavase i teorija poslovnih rizika i njihov uticaj na investitore i akcionare preduzeća.16) Period sedamdesetih godina prošlog veka je period naglog razvoja finansijskog up-ravljanja. U ovom razdoblju se u poslovnim finansijama posebno naglašava vrednova-nje finansijskih potraživanja uz primenu tržišnih opcija sa deonicama putem kojih seeliminiše poslovni rizik. U ovom periodu na značaju dobijaju cenovni modeli za vred-novanje finansijske tražnje, odnosno za donošenje odluka vezanih za akcije – na primer,da li prodati ili kupiti akciju, po kojoj ceni i kada. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, poslovne finansije u velikoj meri prime-njuju računarsku tehnologiju pri donošenju poslovnih odluka. Razvijena računarskatehnologija omogućila je da se na promenljivom finansijskom tržištu efikasno uprav-lja finansijama korporacija, odnosno korporacijskim preduzećima. U tom kontekstu,različite finansijske odluke se proučavaju u svetlu njihovog signalizirajućeg učinka –puštanje vrednosnih papira u opticaj, politika dividendi, investiranje u imovinu, nabavkei drugi oblici korporacijskog restrukturiranja itd. U ovom vremenskom razdoblju po-slovne finansije potpuno ulaze u fazu upravljanja finansijskim sredstvima i fazu tržištanovca i kapitala.17) Tokom devedesetih godina dolazi do globalizacije poslovnih tokova što je uslovilo ievoluciju samih poslovnih finansija. Shodno tome, poslovne finansije dobijaju strategi-jsku ulogu unutar korporacija. Finansijska tržišta u svetu postaju sve više integrisana, aglobalizacija uslovljava potrebu da se traži ‘’najbolja cena’’, i to van granica nacionalnihprivreda. U vezi s tim, izvanredan značaj dobija tzv. globalna konkurentnost što je di-rektno vezano za opadanje internacionalnih barijera. Na osnovu izloženog, razvojna i problemska geneza poslovnih finansija kao naučnediscipline na pojednostavljen način daje se u tabeli 1.1. Što se tiče budućeg razvoja poslovnih finansija kao naučne discipline, nesumnjivo jeda će poslovne finansije širom sveta još dugo biti pod dominantnim uticajem savremenihdostignuća privrede SAD. Pri tome, i dalje će biti prisutan naglasak na donošenje od-luka, što je sasvim logično, s obzirom na to da se ono oslanja na verovanje da su postupcibudžetiranja kapitala zasnovani na zdravoj osnovi i da zahtevaju tačno vrednovanje ka-pitala. Uz to, takođe će i dalje u žiži interesovanja biti sva pitanja vezana za spajanja, ku-povine, prodaje i preuzimanje preduzeća putem berzanskih tokova i instrumenata. I nakraju, ali ne i na poslednjem mestu, treba pomenuti i sve veću ulogu međunarodnih po-slovnih finansija. Ova oblast predstavlja teoriju i praksu poslovnih finansija primenjenuna savremene međunarodne tokove preduzetničkog kapitala i zajednička ulaganja.18) ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 7
  17. 17. Tabela 1.1. E  PK^KsEIH IE E^I: P ZIK PZ D d Ih s E: PK^KsEIH IE E^I: 1910. Konsolidovanje, ekonomska merila 1920. AnƟtrustovska poliƟka 1930. HarƟje od vrednosƟ 1940. Maksimizacija bogatstva deoniēara, tradicionalni pristup 1950. Analiza sredstava i upravljanje preduzeđem 1960. Finansijski mix, staƟsƟēki i ekonometrijski modeli 1970. Ponašanje invesƟtora i tržišta kapitala 1980. Rizik, korporaƟvna kontrola, Įnansijski derivaƟ 1990. Globalizacija, upravljanje promenama 2000. Strateško upravljanje zasnovano na pouzdanijoj misiji i viziji razvoja 2010. Restrukturiranje i oblikovanje novih potencijala i uēinaka 2020. ??? Međutim, bez obzira na sve rezerve u pogledu osnovnih pravaca daljeg razvoja po- slovnih finansija kao naučne discipline, ipak se sa sigurnošću može reći da će taj raz- voj biti veoma dinamičan i sa posebnim naglašavanjem sledećeg: (1) procesa donošenja finansijskih odluka, (2) procesa upravljanja finansijama, (3) procesa kupovine, pro- daje, spajanja i razdvajanja preduzeća posredstvom berzanskih tokova, (4) procesa zajedničkog ulaganja sa inostranstvom, (5) procesa primenjivosti poslovnih finansija na međunarodne tokove preduzetničkog kapitala (uz naglašavanje deviznih kurseva, rizika ulaganja i međunarodnog bankarstva). Na kraju, u najkraćim crtama treba pomenuti i to da su se poslovne finansije u našoj domicilnoj praksi pojavile tek početkom pedesetih godina. U početku one su obuhvatale istraživanja koja su definisana kao zadaci finansijske funkcije preduzeća i to: (a) priba- vljanje novčanih sredstva, (b) ulaganje novčanih sredstava, i (c) likvidnost preduzeća. Zatim su se bavile opisivanjem osnovnih finansijskih instrumenata (novčanih sredstava, depozita, hartija od vrednosti, kreditnih sredstava itd). Dalji razvoj poslovnih finansija kod nas karakteriše se primenom matematičkih modela, da bi se tek sredinom osam- desetih godina prošlog veka, poslovne finansije u našim domicilnim uslovima počele baviti sledećim istraživanjima: (1) upravljanjem finansijama preduzeća, (2) strategijom i taktikom finansiranja, (3) oblicima finansiranja, (4) finansijskom situacijom i struk- turom preduzeća, (5) finansijskim tržištem, (6) finansijskim rizicima ulaganja, i najzad (7) tokovima preduzetničkog i bankarskog kapitala.19)8 POSLOVNE F®NANS®JE
  18. 18. Respektujući sve navedeno, kao zaključak sledi da su poslovne finansije do sadaprešle veoma dug evolutivni put na kojem su se konstantno transformisale i to: (a) odpretežno deskriptivne nauke u rigoroznu pouzdanu analizu i normativnu teoriju, (b) izpodručja koje se pretežno bavilo pribavljanjem tj. pronalaženjem sredstava (kapitala), uupravljanje sredstvima i alokacijom kapitala, i (c) iz oblasti usmerene ka eksternoj analizipreduzeća u oblast okrenutu ka analizi za potrebe finansijskog odlučivanja u preduzeću. 3. POSLOVNE FINANSIJA - UPRAVLJANJE FINANSIJAMA Finansijski menadžment ili upravljanje finansijama preduzeća, ispoljava se kao uticajna rad, poslovanje i razvoj preduzeća putem raspoloživog obima novčanih sredstava. Uskladu s tim, može se reći da upravljanje finansijama obuhvata sledeće: (a) planiranjepotrebnih novčanih sredstava, (b) organizovanje prikupljanja potrebnih novčanih sred-stava, (c) donošenje odluka o raspoređivanju novčanih sredstava, i (d) kontrolu načinakorišćenja novčanih sredstava. Pri tome, brojna literatura iz finansijskog menadžmentadaje nešto preciznije definisanje osnovnih podprocesa upravljanja finansijama. U vezi stim, prema jednoj podeli finansijski menadžment sadrži tri osnovne funkcije, a to su: (1)finansijsko predviđanje i planiranje, (2) prikupljanje potrebnih novčanih sredstava, i (3)priprema i donošenje finansijskih odluka.20) Efektivno upravljanje finansijama zahteva postojanje neke namere ili cilja, jer seocenjivanje efektivnosti odluka o finansiranju mora sprovoditi prema određenim stan-dardima.21) Ovo ujedno znači da je sa aspekta finansijskog menadžmenta izuzetnoznačajno diferenciranje između pojmova efikasnosti i efektivnosti. Naime, reč efikasnostznači uspešnost i ona se izražava odnosom efekata i sredstava. Drugim rečima efikasnostznači ‘’raditi stvari na pravi način’’, dok efektivnost znači ‘’raditi prave stvari’’. Pri tome,efektivnost je osnova uspeha, dok je efikasnost minimalni uslov za opstanak kada jeuspeh već postignut.22) Na osnovu sagledavanja značaja suštinskih razlika u pojmovimaefikasnosti i efektivnosti, može se reći da su ciljevi finansijskog menadžmenta dvostruki,odnosno postizanje i efikasnosti i efektivnosti, a sve to posmatrano dinamički. Zbogtoga, nije igra reči kada se ukazuje na potrebu da se bude dinamički efikasno efektivan.23) Na osnovu izloženog, nesumnjivo proizlazi da je finansijsko upravljanje deo ukupnogupravljanja preduzećem i da se ono svodi na usmeravanje, regulisanje i menjanje finan-sijskih tokova u cilju maksimalnog ostvarenja ukupnih ciljeva preduzeća (privrednih idruštvenih), kao i radi postizanja optimalnih poslovnih rezultata. Drugim rečima, finan-sijsko upravljanje treba da obezbedi realizaciju finansijskih ciljeva preduzeća. Problema-tikom finansijskih ciljeva i njihovim definisanjem bavili su se mnogi domaći i strani autori.Pri tome, njihovi stavovi veoma se razlikuju, pre svega, zbog toga što ih formulišu u zavis-nosti od prihvatanja određenih teorijskih koncepata i modela upravljanja preduzećem. ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 9
  19. 19. Međutim, najčešće definicije finansijskih ciljeva preduzeća uglavnom obuhvataju sledeće najznačajnije oblasti: (a) obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava, (b) obezbeđenje likvidnosti, i (c) maksimizacija rezultata.24) S druge strane, sublimirajući veoma različite definicije i pristupe finansijskim ciljevima preduzeća, po našem mišljenju najcelishod- nije rešenje je izvršiti određenu sistematizaciju tj. njihovo grupisanje i to na način koji će izražavati suštinu „upravljački“ orijentisanih finansija preduzeća. Analogno tome, na slici 1.1. na pojednostavljen način prikazujemo grupisanje osnovnih finansijskih ciljeva preduzeća, odnosno: 1. Početni finansijski ciljevi 2. Prelazni finansijski ciljevi 3. Krajnji finansijski ciljevi. IE E^I:^I CI: sI POETNI PRELAZNI KRAJNJI A) OpƟmalna struktura A) Finansijska stabilnost A) Finansijska snaga sredstava B) Minimizacija troškova i B) Finansijska B) OpƟmalna struktura maksimizacija prihoda nezavisnost izvora sredstava C) Solventnost C) Maksimizacija C) Likvidnost D) Brz obrt sredstava proĮtabilnosƟ D) Racionalnost D) Uveđanje imovine ulaganja Slika 1.1. Finansijski ciljevi preduzeća Sa aspekta prikazane sistematizacije osnovnih finansijskih ciljeva preduzeća moguće je dati i relativno određenje pojma upravljanja finansijama i to u smislu da ‘’upravljanje fi- nansijama označava takvu operativno-stručnu delatnost koja korišćenjem odgovarajućih metoda i instrumenata, obezbeđuje blagovremeno i optimalno izvršavanje osnovnih ciljeva preduzeća’’.25) Takođe, imajući u vidu finansijske ciljeve, upravljanje finansijama može se definisati i kao ‘’dispozitivna delatost koja uz pomoć odgovarajućih sredstava (instrumenata) nastoji da obezbedi realizaciju zadataka koji proizlaze iz područja finan- sijske funkcije, a povezani su sa izvršenjem ciljeva preduzeća’’.26) Međutim, za potpunije definisanje upravljanja finansijama u preduzeću neophodno je imati u vidu ne samo finansijske ciljeve preduzeća, već i osnovne finansijske procese na kojima se baziraju aktivnosti upravljanja finansijama. Naime, osnovni finansijski pro- cesi ogledaju se u sledećem:10 POSLOVNE F®NANS®JE
  20. 20. 1. Utvrđivanje potreba za finansijskim sredstvima 2. Pribavljanje finansijskih sredstava 3. Upotreba finansijskih sredstava 4. Praćenje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava. Analitički posmatrano, navedeni osnovni finansijski procesi mogu se za potrebe izla-ganja ove tačke rada najcelishodnije prikazati grafički, kao što se vidi na slici 1.2. hdsZIs E: PKdZ B  PZIB s: E: IE E^I:^IH IE E^I:^ID ^Z ^dsID ^Z ^d s TEKUE RAZVOJNE INTERNO EKSTERNO - Nabavka - Proizvodnja Ö - Zadržan proĮt - Rezerve - Tržište novca - Tržište kapitala - Prodaja - Radnici - Devizno tržište - Istraživanje i razvoj - Poslovni partneri - Kadrovi - Pojedinci - Ostali × Ø PZ E: , h^D Z s E: hPKdZ B IE E^I:^IH ^Z ^d s I KEdZK TEKUE POSLOVANJE RAZVOJ TEKUE POSLOVANJE RAZVOJ Õ - Sirovine i materijali - Poštovanje pravila - Energija Įnansiranja - Oprema - Brzina obrta - Propaganda i promocija - Finansijska stabilnost - Kadrovi - Finansijska nezavisnost - HarƟje od vrednosƟ - Finansijski plasmani Slika 1.2. Sadržaj osnovnih finansijskih procesa u preduzeću Na osnovu prikazanih osnovnih finansijskih procesa moguće je dati i odgovarajućeodređenje pojma upravljanja finansijama u smislu da je ‘’upravljanje finansijama konti-nuirana operativna aktivnost koja se sastoji u adekvatnom utvrđivanju kvantuma pot-rebnih finansijskih sredstava, njihovom pribavljanju iz najpovoljnijih izvora, racionalnojupotrebi tih sredstava i stalnom praćenju, usmeravanju i kontroli kretanja, tj. obrta fi-nansijskih sredstava, radi ostvarivanja finansijskih ciljeva preduzeća’’.27) ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 11
  21. 21. Na osnovu svega izloženog, proizlazi zaključak da raspravljati i određivati sadržinu pojma finansijskog upravljanja, pre svega, znači iznalaziti odgovarajuće metode i instru- mente za optimalno delovanje finansijske funkcije u preduzeću. To znači da je problema- tika upravljanja finansijama preduzeća u stvari opredeljena smislom i sadžinom same fi- nansijske funkcije u okviru kompleksnog funkcionalnog mehanizma i ukupnog zadatka preduzeća. Zbog toga, upravljanje finansijama se može posmatrati samo u kontekstu povezanosti finansijske funkcije sa nabavnom, proizvodnom i prometnom funkcijom preduzeća. Prema tome, upravljanje finansijama obuhvata upravljanje svim poslovima koji spadaju u zadatke finansijske funkcije preduzeća. 4. CILJEVI UPRAVLJANJA FINANSIJAMA PREDUZE*A Na osnovu prethodnih razmatranja, videlo se da proces aktivnosti preduzeća uvek podrazumeva realizaciju njegovih osnovnih ciljeva. Analogno tome, ukupna poslovna aktivnost preduzeća mora biti podređena tim ciljevima, u smislu maksimalnog dopri- nosa njihovoj realizaciji. U vezi s tim, sa aspekta finansijskog upravljanja u preduzeću i donošenja relevantnih odluka uvek se srećemo sa određenim veličinama koje je potreb- no ili maksimizirati (dobit, vrednost,) ili minimizirati (troškovi, rizik). U takvoj situaciji, nesumnjivo je da se radi o više zahteva istovremeno ili tzv. setu ciljeva preduzeća, koje je potrebno realizovati. Međutim, podređivanje odluka brojnom setu ciljeva preduzeća ot- vara mnoge nedoumice i probleme, odnosno neretko čini nemogućim izbor i rangiranje različitih alternativa sa aspekta njihove ekonomske efektivnosti. Otuda, u finansijskoj teoriji preovladava mišljenje da je u takvoj situaciji neophodno formulisati jedan uži cilj preduzeća, koji bi služio kao kriterijum za ocenu i rangiranje različitih investicionih i finansijskih alternativa preduzeća. Sledstveno tome, pojavio se problem tzv. „opšteg cilja“ poslovne aktivnosti preduzeća koji je već dugo otvoren i koji čini predmet veoma oprečnih diskusija. U svetlu ovog problema, razmotrićemo dva osnovna zahteva (cilja) preduzeća koji se alternativno najčešće ističu kao mogući kriterijumi za sve investicione i finansijske odluke u preduzeću: prvo, zahtev za maksimiziranjem dobitka (profita), i drugo, zahtev za maksimiziranjem vrednosti preduzeća. Maksimiziranje dobitka (profita) – predstavlja težnju za maksimiziranjem prinosa za vlasnike kapitala (preduzeća). U tom kontekstu, zahtev za maksimiziranjem profita može se shvatiti kao zahtev za što efektivnijim korišćenjem raspoložive imovine preduzeća. Analogno tome, profitu kao opštem cilju poslovne aktivnosti preduzeća načelno se ne može ništa prigovoriti. Međutim, s druge strane postavlja se opravdano pitanje: Da li profit, pre svega, kao vlasnički koncept može biti prihvaćen kao pouzdan kriterijum za ocenu i rangiranje različitih investicionih i finansijskih alternativa, sa aspekta njihove ekonomske efektivnosti?12 POSLOVNE F®NANS®JE
  22. 22. Na žalost, odgovor na postavljeno pitanje je negativan. To znači da postoji nepodob-nost maksimiziranja profita kao isključivog kriterijuma kojem se podređuju sve inves-ticione i finansijske odluke u preduzeću. Osnovni razlog za ovakav stav leži u činjenicišto se profit kao isključivi cilj poslovne aktivnosti preduzeća pojavljuje u doba raz-voja kapitalizma kada su dominirala preduzeća inokosnog ili ortačkog tipa. U takvojsituaciji, inokosni vlasnik oslonjen na sopstveni kapital i neograničeno odgovoran zaobaveze preduzeća imao je potpunu slobodu u formiranju ciljeva poslovnih aktivnosti,kao i slobodu u raspolaganju imovinom i dobitkom preduzeća. Takvom preduzetniku jeimanentna težnja da iz procesa poslovne aktivnosti izvuče najveću korist za sebe tj. damaksimizira profit. Takvo shvatanje opšteg cilja preduzeća danas je relevantno samo zapojedine pravne forme preduzeća (društva lica ili korporacije porodičnog tipa). U savremenim uslovima, velika preduzeća koja su dominantna po vrednosti anga-žovanih sredstava i efektima poslovnih aktivnosti, uglavnom su korporativnog tipa štoznači da su organizovana u formi akcionarskih društava. Takva preduzeća karakterišerazdvajanje vlasništva nad preduzećem i funkcije upravljanja u njemu. To znači, brišese jednakost preduzeća i vlasnika. Preduzeće (korporacija) u poslovne odnose stupa ne-zavisno od ličnosti vlasnika kao poseban pravno-ekonomski subjekt (entitet). Pri tome,centralno mesto u upravljanju korporacijom ima profesionalna uprava (menadžment),koja uopšte ne mora imati udela u vlasništvu nad preduzećem. Za razliku od inokosnogpreduzetnika koji je sledio samo svoj interes (profit), profesionalna uprava preduzeća(korporacije) u svom delovanju mora da uvažava interese veoma različitih interesnihgrupa (vlasnika, države, zaposlenih, kreditora, dobavljača, kupaca itd.). Budući da seinteresi pomenutih grupa obično ne podudaraju, menadžment korporacije je prinuđenda traži kompromisna rešenja u cilju zadovoljenja interesa svake grupe, ili da samo-stalno određuje prioritetne ciljeve. Dakle, pluralizam interesa koji okružuje savremenopreduzeće determiniše i svu kompleksnost formulisanja opšteg cilja preduzeća. Ana-logno tome, u savremenoj finansijskoj teoriji postoji opšta saglasnost o tome da sve in-vesticione i finansijske odluke moraju biti podređene, pre svega, uvećanju vrednosti tj.maksimiziranju bogatstva preduzeća. Maksimiziranje vrednosti (rentabilnosti) preduzeća – znatno je složenije od maksi-miziranja profita, budući da se pored rezultata aktivnosti u razmatranje uzimaju i resur-si koji su uloženi u stvaranje tih rezultata. Pri tome, relativni odnos efekata aktivnosti(dobitka) i uloženog kapitala smatra se izrazom rentabilnosti. U apsolutnom smislu,rentabilnost postoji samo ako se kroz proces aktivnosti stvori vrednost veća od one kojaje uložena u proces aktivnosti. U tom kontekstu, zahtev za maksimiziranjem vrednosti(bogatstva) preduzeća nije ništa drugo, nego zahtev za maksimiziranjem rentabilnostiposlovnih ulaganja, tj. zahtev za stvaranjem što veće nove vrednosti. U vezi s tim, svakaodluka (investiciona, finansijska) koja povećava vrednost preduzeća smatra se „dobrom“,dok svaka odluka koja smanjuje vrednost preduzeća smatra se „lošom“. Međutim, treba imati u vidu da opšta saglasnost o maksimiziranju vrednosti (bogat-stva) kao ciljnoj funkciji finansijskog upravljanja nije lišena određenih dilema, budući dase bogatsvo može odnositi na vlasnike (akcionare) i na preduzeće kao celinu. ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 13
  23. 23. Finansijska teorija raspolaže sa više različitih metodologija kvantifikovanja vrednosti (bogatsva) preduzeća. Međutim, ako se akcije preduzeća kotiraju na berzi, onda se sma- tra da cena običnih akcija izražava tržišnu procenu vrednosti preduzeća. Takođe, smatra se da je tržišna cena ujedno prava mera i objektivna ocena svih akcija menadžmenta preduzeća na planu investiranja, finansiranja i raspodele sredstava. 5. UPRAVLJANJE FINANSIJAMA PREDUZE*A - NAJVAŽNIJE ODLUKE Poslovne finansije, odnosno finansijsko upravljanje podrazumeva donošenje po- slovnih odluka koje neposredno utiču na finansije preduzeća. U tom smislu, generalno gledano sve odluke koje se donose u okviru poslovnih finansija (finansija preduzeća) uslovno bi se mogle svrstati u tri osnovne grupe, to su: Œ Odluke o investiranju Œ Odluke o finansiranju Œ Odluke o dividendi. 1. Odluke o investiranju - odnose se na odluke koje omogućavaju ostvarenje prihoda i dobitka, ali i one koje omogućavaju ostvarenje ušteda. Ove odluke su važne zbog toga što je za preduzeće karakterističan nedostatak kapitala, koji zbog toga tre- bada bude alociran tamo gde može biti najefikasnije iskorišćen. Analogno tome, jedna od osnovnih funkcija poslovnih finansija jeste da se stvori okvir za raciona- lno donošenje investicionih odluka. Od sve tri glavne navedene odluke, odluka o investiranju predstavlja najvažniju odluku u preduzeću jer podrazumeva gotovinsko ulaganje kapitala u realnu ili fi- nansijsku imovinu sa osnovnim ciljem da buduća vrednost bude veća od sadašnjih ulaganja i da se pri tome ostvari izvesna zarada.44) Poslovne finansije nastoje da izmere prinos od konkretne investicione odluke i da ga uporede sa minimalnom (zahtevanom) stopom prinosa koja uključuje rizičnost projekta, kako bi se mogla doneti odluka o tome da li je investicioni projekat prihvatljiv ili ne.45) 2. Odluke o finansiranju - odnose se na odluke o tome kako pribaviti dodatni kapital za finansiranje opstanka, rasta i razvoja preduzeća. Generalno gledano, preduzeće do nedostajućih sredstava može doći iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora, pri čemu je osnovna razlika između ovih izvora, činjenica da se na pozajmljena sred- stva plaća kamata i da se ona moraju vratiti u utvrđenom roku. Poslovne finansije pomažu preduzeću da odluči o tome da li će, ili neće koristiti pozajmljene izvore, odnosno da se uspostavi najbolja kombinacija finansiranja (struktura kapitala). Odluke o finansiranju izuzetno su važne i mogu se donositi odvojeno od odluka o investiranju. Međutim, postoje određene situacije kada se14 POSLOVNE F®NANS®JE
  24. 24. ove odluke moraju razmotriti i doneti zajedno sa odlukom o investiranju, budući da između njih postoje sličnosti, ali i razlike. Ako je reč o sličnostima, onda svaka- ko treba nastojati da se i jedne i druge odluke donose na osnovu istih kriteri- juma.46) 3. Odluke o dividendi - odnose se na odluke koje se tiču dividende kao prinosa na akcije preduzeća. U vezi s tim, svako preduzeće mora doneti odluku o tome koliki deo dobitka će reinvestirati u poslovanje, odnosno koliki deo dobitka će isplatiti u vidu dividende akcionarima. U vezi s tim, većina preduzeća prati stopu isplate dividende drugih preduzeća unutar iste grane, posebno onih koja imaju sličnu stopu rasta. Međutim, treba imati u vidu da veliki broj faktora utiče na dividendnu politku ak- cionarskog preduzeća, među kojima treba pomenuti: (a) problem nelikvidnosti, (b) stabilnost neto dobitka, i (c) stepen rentabilnosti poslovanja preduzeća. a) Problem nelikvidnosti, pre svih, može presudno da utiče na visinu dividende. Ako se ovaj problem javi onda preduzeće neće moći da isplati dividende čak i ako ostvari značajan iznos neto dobitka. Ovaj problem je posebno prisu- tan kod preduzeća koja se naglo razvijaju te su im stalno potrebna dodatna novčana sredstva. b) Preduzeća koja ostvaruju relativno stabilan godišnji neto dobitak moći će da isplaćuju veći procenat neto dobitka u obliku dividende, dok će preduzeća sa nestabilnim godišnjim neto dobitkom morati da akumuliraju veći deo neto dobitka da bi se održao relativno stabilan nivo dividendi ako bi neto dobitak u perspektivi opao. c) Preduzeća koja ostvaruju visok stepen rentabilnosti izraženo stopom prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopom prinosa na sopstvena sredstva, moći će lakše i pod povoljnijim uslovima da na finansijskom tržištu pribavljaju dodatni kapital. To će im omogućiti da veći procenat neto dobitka isplaćuju akciona- rima u obliku dividende. Na kraju, treba pomenuti činjenicu da visina dividende po akciji bitno utiče i natržišnu cenu akcija, u smislu: viša dividenda po akciji - veća tržišna vrednost akcije, iobrnuto. Naravno, interes akcionara je da tržišna cena akcija bude što viša, jer prodajomistih po tržišnoj ceni akcionari ostvaruju veći dobitak (razlika između tržišne i nomi-nalne vrednosti akcija). ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 15
  25. 25. 6. FINANSIJSKA FUNKCIJA PREDUZE*A Finansijska funkcija predstavlja jednu od četiri osnovne poslovne funkcije u preduzeću, to su: (1) nabavna funkcija, (2) proizvodna funkcija, (3) prodajna funkcija, i (4) finansijska funkcija. Ako se zna da je ovim funkcijama neophodno upravljati, onda se dolazi do logičnog zaključka da se mora upravljati i poslovima finansijske funkcije, odnosno postoji i finansijsko upravljanje. U tom smislu, finansijsko upravljanje obuhvata upravljanje svim poslovima koji spadaju u zadatke finansijske funkcije. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da finansijsko upravljanje ne obuhvata samo probleme finansira- nja tj. pribavljanja finansijskih sredstava, već zadire u celokupno poslovanje preduzeća, odnosno u sve ostale poslovne funkcije preduzeća. Zbog toga, upravljanje finansijama se može posmatrati samo u kontekstu povezanosti nabavne, proizvodne, prometne i fi- nansijske funkcije.28) Analogno tome, uspešno obavljanje poslova nabavne, proizvodne i prodajne funkcije uvek pretpostavlja i dejstvo finansijskog upravljanja preko ovih funk- cija. Ako se prihvati ovakav koncept finansijske funkcije, onda se dolazi do shvatanja da postoji nekoliko povezanih segmenata finansijskog upravljanja i to: (a) finansijsko upravljanje procesom nabavke, (b) finansijsko upravljanje procesom proizvodnje, i (c) finansijsko upravljanje procesom realizacije (prodaje).29) Imajući u vidu značaj finansijske funkcije, pre svega, za uspešno izvršavanje njen- ih zadataka i ujedno zadataka ukupne reprodukcije preduzeća, u okviru izlaganja u ovom odeljku rada napravićemo pokušaj, bez ikakvih pretenzija na sveobuhvatnost, da u elementarnim crtama iznesemo osnovne zadatke finansijske funkcije preduzeća. To proizlazi iz logične činjenice da se sadržina i uloga finansijske funkcije najbolje može sagledati upravo preko saznanja o njenim zadacima. Takođe, treba posebno naglasiti da suštinu poslovnih finansija čini upravo izvršavanje finansijske funkcije preduzeća u sklopu integralnog procesa individualne reprodukcije u preduzeću.30) Analogno tome, iz konceptualno-metodoloških razloga, u vezi sa nizom kasnijih izlaganja u okviru ove glave rada, navedenu tvrdnju potrebno je u najkraćim crtama i konkretnije pojasniti. Naime, za tržišne uslove privređivanja karakteristično je da svaki privredni proces započinje i završava se novcem, odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reproduk- cije. Pri tome, pitanje preobražaja novca u procesu reprodukcije predstavlja područje cirkulacije sredstava, a pitanje nabavke i vraćanja novčanih sredstava predstavlja područje finansijskih odnosa.31) Cirkulacija reprodukcionih sredstava, odnosno ceo pro- ces reprodukcije može se iskazati sledećim obrascem:16 POSLOVNE F®NANS®JE
  26. 26. U navedenom obrascu, iskazane su tri osnovne sfere procesa reprodukcije: (1) prvaprometna sfera (N – R), (2) proizvodna sfera (P), i (3) druga prometna sfera (R1 – N1).Prema tome, vidi se da proces reprodukcije obuhvata neposredni proces proizvodnje,kao i obe faze prometnog procesa reprodukcije. U prvoj prometnoj sferi vrši se nabavka materijalnih faktora proizvodnje, odnosnoN – R, i to pretvaranjem čistog novčanog oblika u odgovarajuće robne oblike (sredstvaza proizvodnju i predmeti rada). U drugoj prometnoj sferi vrši se prodaja gotovih proiz-voda, odnosno realizacija R1 – N1, i to pretvaranjem čistog robnog oblika ponovo u čistinovčani oblik. Između ove dve prometne sfere, ili tržišta dobavljača i tržišta kupaca,odvija se proizvodna funkcija preduzeća u proizvodnoj sferi (P), na jednostavan ili složenvišefazni način zavisno od tipa i složenosti proizvodno-tehnološkog procesa. Pri tome,bez obzira kako se posmatra cirkulacija reprodukcionih sredstava (N – N1), neposredniproces proizvodnje je samo deo kružnog kretanja kapitala u procesu reprodukcije. Međutim, u uslovima savremene tržišne robno-novčane privrede nemoguće je ost-varivati poslovne odnose u obe prometne sfere kao i proizvodnoj sferi, bez istovremenogodvijanja i finansijske funkcije. Naime, u prvoj prometnoj sferi ne uspostavlja se samokupoprodajni odnos između nabavne funkcije preduzeća i dobavljača već i novčano-robni odnos, jer se za robu koju prodaje dobavljač, daje odgovarajući iznos novca. Istotako, u drugoj prometnoj sferi ne uspostavlja se samo kupoprodajni odnos između pro-dajne funkcije preduzeća i kupca, već i robno-novčani odnos, jer se za prodatu robudobija odgovarajući iznos novca. Takođe, u proizvodnoj sferi paralelno sa proizvodnomfunkcijom, odvijaju se i novčane transakcije jer se u toku obavljanja procesa proizvodnje,moraju isplaćivati svi troškovi poslovanja kao i plate zaposlenih radnika. Dakle, finansi-jska funkcija je prisutna i u proizvodnoj sferi. Sve ovo upućuje na zaključak da nema i ne može biti materijalnih tokova u pro-cesu reprodukcije bez istovremenog odvijanja i finansijskih (novčanih) tokova. Dru-gim rečima, ne mogu se odvijati nabavna, proizvodna i prodajna funkcija preduzećabez istovremenog odvijanja i finansijske funkcije preduzeća. Štaviše, može se reći dafinansijska funkcija preduzeća dobija prvorazrednu ulogu u sklopu integralnog sistemaposlovnih funkcija preduzeća, jer upravo ona čini centralnu funkciju toka reproduk-cije. U cilju potvrde ovakvog stava, treba pomenuti da su novčana sredstva potrebnaza nabavku sredstava za rad, nabavku predmeta rada, kao i isplate zarada zaposle-nih. Takođe, međusobni ekonomsko-finansijski odnosi između privrednih subjekataregulišu se posredstvom finansijskih sredstava koja se u kružnom toku transformišu urobu, usluge, radnu snagu i ostale faktore kružnog toka finansijskih sredstava. Na osn-ovu iznetog, nesumnjivo se može zaključiti da je finansijska funkcija jedna od osnovnihfunkcija u preduzeću koja ima i svoje posebne zadatke. Analogno tome, od izvršenjanjenih zadataka zavisi i izvršenje zadataka svih drugih funkcija preduzeća, kao što je tona pojednostavljen način prikazano na slici 1.3. ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 17
  27. 27. Slika 1.3. Međusobna povezanost poslovnih funkcija preduzeća 7. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZE*A Polazeći od prethodno iznetih stavova u okviru posmatranja pojedinih faza pro- cesa reprodukcije, može se reći da finansijsku funkciju preduzeća treba posmatrati u međusobnoj povezanosti sa ostalim primarnim reprodukcionim funkcijama: nabavnom, proizvodnom i prodajnom funkcijom. Analogno tome, zadaci finansijske funkcije preduzeća sa ovog aspekta međusobne povezanosti odnose se uglavnom na sledeće: (1) planiranje finansijskih sredstava, (2) obezbeđenje finansijskih sredstava (za nabavnu i proizvodnu funkciju), i (3) realizaciju proizvoda i naplatu potraživanja po tim osno- vama. Navedeni zadaci finansijske funkcije ukazuju da se tokovi reprodukcije kreću u sledećem nizu: finansijska – nabavna – proizvodna – prodajna – finansijska funkcija (vidi sliku boj 3). Takođe, praktična iskustva pokazuju da je moguće reprodukcioni tok usmeriti bez proizvodne funkcije, tako da se on tada kreće u sledećem nizu: finansijska – nabavna – proizvodna – finansijska funkcija. Isto tako reprodukcioni tokovi mogu biti usmereni na finansijske odnose između nabavne i finansijske funkcije kada su u pitanju avansi i rabati za veće količine nabavke, odnosno između prometne i finansijske funkcije ako je u pitanju kasa-skonto za prevremenu naplatu potraživanja.32) Međutim, treba imati vidu činjenicu da su u literuturi prisutni veoma različiti pristu- pi u definisanju zadataka finansijske funkcije preduzeća. To proizlazi iz logične činjenice da se sadržina i uloga finansijske funkcije preduzeća najbolje može sagledati upravo preko saznanja o njenim zadacima. Analogno tome, a polazeći od savremenih uslova poslovanja preduzeća, korisno je na ovom mestu pomenuti nekoliko glavnih zadataka finansijske funkcije preduzeća koji se ogledaju u sledećem: 33) 1. Pribavljanje novčanih sredstava preduzeća - potrebnih za normalan tok poslovanja preduzeća kao prvi zadatak finansijske funkcije polazi od zahteva da se obezbeđuju novčana sredstva iz sopstvenih izvora tj. samofinansiranjem, a da se samo dodatna novčana sredstva obezbeđuju iz tuđih izvora.18 POSLOVNE F®NANS®JE
  28. 28. 2. Korišćenje novčanih sredstava u poslovanju preduzeća – kao drugi zadatak finansijske funkcije polazi od zahteva da se svakodnevno ispostavlja čitav niz naloga za isplatu, odnosno, obaveza finansijske funkcije jeste da se svako plaćanje obavlja najracio- nalnijm instrumentima plaćanja, pri čemu ta plaćanja treba da budu izvršena brzo i efikasno.3. Usklađivanje dinamike priliva novčanih sredstava sa rokovima dospeća obaveza plaća- nja prema njihovim izvorima – kao treći zadatak finansijske funkcije odnosi se u stvari na likvidnost preduzeća. U tom smislu, praktična iskustva pokazuju da se uspešnost rada finansijske funkcije meri upravo stepenom likvidnosti, odnosno nelikvidnosti preduzeća. Međutim, nelikvidnost preduzeća može biti izazvana i poremećajima u robnim tokovima, tako da se dejstvom finansijske funkcije ona može privremeno otkloniti.4. Regulisanje novčanih tokova i praćenje finansijskih odnosa u preduzeću – kao četvrti zadatak finansijske funkcije odnosi se uglavnom na sledeće: (a) podmirivanje kratkoročnih i dugoročnih potreba za novčanim sredstvima, (b) ulaganje viškova slobodnih novčanih sredstava, i (c) korišćenje sredstava iz zajedničkih fondova for- miranih na nivou preduzeća.5. Kontrola upotrebe novčanih sredstava u kružnom toku preduzeća – kao peti zadatak finansijske funkcije odnosi se u stvari na kontrolu racionalne upotrebe novčanih sredstava. Pri tome, kontrola upotrebe novčanih sredstava posebno akcentira sledeće činjenice: (a) da li se novčana sredstva u poslovanju preduzeća koriste u smislu za- konskih propisa i akata poslovne politike preduzeća, i (b) da li se novčana sredstva koriste racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. U cilju uspostavljanja opti- malne kombinacije veličine i strukture sredstava i njihovih izvora, finansijska funkci- ja treba da kontroliše angažovana novčana sredstva u svim fazama njihovog kružnog kretanja. Za razliku od navedenog pristupa u vezi sa klasifikacijom zadataka finansijske funk-cije, treba naglasiti da u finansijskoj literaturi egzistiraju takođe i teorijski pristupi kojidrugačije sistematizuju osnovne zadatke finansijske funkcije. Naime, postoje autori kojismatraju da zadatke finansijske funkcije preduzeća treba grupisati u dve osnovne grupei to: (a) primarne (osnovne ili temeljne) zadatke, i (b) sekundarne (tekuće ili operativne)zadatke finansijske funkcije.34) Primarni zadaci finansijske funkcije preduzeća jesu oni zadaci koji su neposredno ve-zani za proces reprodukcije. Drugim rečima, to su zadaci od čijeg izvršenja direktno za-visi odvijanje procesa reprodukcije. Ovi zadaci finansijske funkcije obuhvataju sledeće: a) Pribavljanje novčanih sredstava b) Upotreba (ulaganje) novčanih sredstava c) Usklađivanje roka imobilizacije sredstava i rokova raspoloživosti izvora. Sekundarni zadaci finansijske funkcije jesu oni zadaci koji su posredno vezani za pro-ces reprodukcije. Drugim rečima, to su oni zadaci čijim izvršenjem se ostvaruju potrebni ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 19
  29. 29. uslovi za izvršenje navedenih primarnih zadataka finansijske funkcije. Sekundarni za- daci finansijske funkcije obuhvataju sledeće: a) Disponiranje novca; b) Kontrola novčanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe novčanih sredstava; c) Vođenje operativne (vanknjigovodstvene) evidencije; d) Finansijsko planiranje; e) Finansijska analiza; f) Finansijsko informisanje. U kontekstu izlaganja problematike osnovnih zadataka finansijske funkcije predu- zeća, svakako treba pomenuti i to da treba praviti jasnu razliku između finansijske funkcije i računovodstvene funkcije preduzeća, s obzirom na to da postoje autori koji povezuju finansijsku funkciju sa računovodstvenom funkcijom i govore o finansijsko- računovodstvenoj funkciji preduzeća.35) Međutim, treba imati u vidu da je povezanost finansijske i računovodstvene funkcije samo tehničke, ali ne i sadržajne prirode. Naime, kod finansijske funkcije u pitanju je finansijsko poslovanje, dok je računovodstvena funkcija samo vrednosni izraz finansijskog poslovanja. Zbog toga, računovodstvena funkcija je po svojoj prirodi pasivnog karaktera jer se svodi na stručno evidentiranje svih poslovnih promena, dok je finansijska funkcija preduzeća po svojoj prirodi i ulozi aktivna jer se ona ispoljava u brojnim i složenim transakcijama i operacijama. 7.1. PRIMARNI ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE Iz dosadašnjeg izlaganja moguće je sagledati svu složenost finansijske funkcije preduzeća koja prvenstveno proizlazi iz složenosti njenih zadataka. Iako se pokazalo da su zadaci finansijske funkcije obimni i složeni, ipak je činjenica da su oni u dovoljnoj meri i homogeni što daje mogućnost jasnog razgraničenja finansijske funkcije od osta- lih funkcija u preduzeću. Sa druge strane, određena homogenost zadataka finansijske funkcije omogućila je i njihovo grupisanje u odgovarajuće grupe zadataka i to: primarne i sekundarne zadatke finansijske funkcije preduzeća. Analogno navedenom, u okviru ove tačke izlaganja našu pažnju ćemo dalje usmeriti na prikaz primarnih zadataka fi- nansijske funkcije preduzeća. U tom cilju, najpre treba reći da primarni zadaci finansi- jske funkcije obuhvataju one zadatke koji su neposredno vezani za proces reprodukcije, odnosno to su oni zadaci od čijeg izvršenja direktno zavisi odvijanje procesa reproduk- cije. Ovi zadaci finansijske funkcije preduzeća obuhvataju sledeće: 1. Pribavljanje novčanih sredstava 2. Upotreba (ulaganje) novčanih sredstava 3. Usklađivanje roka imobilizacije sredstava i rokova raspoloživosti izvora.20 POSLOVNE F®NANS®JE
  30. 30. 1. Pribavljanje novčanih sredstava – predstavlja prvi i osnovni zadatak finansijske funk- cije da bi se uopšte mogao otpočeti proces reprodukcije transformacijom novčanog u robni oblik sredstava. U vezi s tim, zadatak finansijske funkcije jeste da pribavi novčana sredstva (N) u obimu koji će biti dovoljan da se angažuju (nabave) potrebna sredstva (R) u cilju izvršavanja procesa reprodukcije. Stoga, jedan od najvažnijih zadataka fi- nansijske funkcije jeste upravo obezbeđenje novčanih sredstava koja su potrebna za odvijanje procesa proste i proširene reprodukcije preduzeća. U procesu pribavljanja novčanih sredstava zadatak finansijske funkcije je da vodi računa o sledećem: Œ Ukupno potrebnom obimu novčanih sredstava, što se utvrđuje pomoću različitih metoda finansijskog planiranja, a na bazi realno utvrđenih potreba preduzeća za novčanim sredstvima; Œ Momentu potrebe za sredstvima i vremenu imobilizacije sredstava, što se utvrđuje razradom dinamike podmirivanja potreba za sredstvima i predviđanjem vremena imobilizacije sredstava. Analogno tome, za kratkoročne imobilizacije potrebno je obezbediti kratkoročne izvore, a za dugoročne imobilizacije dugoročne izvore fi- nansiranja; Œ Mogućim potencijalnim izvorima finansiranja, u smislu internih i eksternih izvo- ra finansiranja, odnosno vlastitih i tuđih izvora. Pri tome, interni izvori potiču iz akumulacije i amortizacije preduzeća, dok eksterni izvori po pravilu potiču iz kreditnih sredstava – dugoročnih i kratkoročnih, lizing i faktoring aranžmana, kao i autonomnih izvora; Œ Ceni i drugim uslovima pribavljanja sredstava, u smislu visine kamatne stope, roka vraćanja sredstava, instrumenata obezbeđenja plaćanja, merama sankcionisanja u slučaju kašnjenja povraćaja sredstava itd. Ovo je posebno važno ako se koriste tuđi izvori novčanih sredstava.2. Upotreba (ulaganje) novčanih sredstava – po svom značaju svakako predstavlja isto tako važan zadatak finansijske funkcije kao što je i pribavljanje sredstava. Naime, fi- nansijska funkcija preduzeća mora voditi računa o tome da se pribavljena novčana sredstva što racionalnije ulože i upotrebe u sopstvenom ili u tuđem procesu reproduk- cije putem kratkoročnih ili dugoročnih finansijskih plasmana, jer se neracionalna upotreba sredstava negativno odražava na rentabilnost poslovanja preduzeća. Pribav- ljena novčana sredstva se ulaganjem u sopstvenom procesu reprodukcije transformišu u materijalne vrednosti (N – R), dok se kod finansijskih plasmana transformišu u kratkoročna i dugoročna potraživanja po tom osnovu.36) Da bi se ostvario ovaj za- datak, finansijska funkcija preduzeća pre ulaganja novčanih sredstava mora da vodi računa o sledećem: Œ Obliku upotrebe sredstava, s obzirom na to da namena, odnosno upotreba sredstava određuje i njihov izvor. U vezi s tim, za finansijsku funkciju je od posebne važnosti oblik upotrebe ili namene pribavljenih novčanih sredstava, odnosno da li će se sredstva upotrebiti za dugoročna ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja u trajna obrtna sredstva, za kratkoročne ili dugoročne finansijske plasmane, kratkoročna ulaganja u povremene zalihe, finansiranje kupaca itd; ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 21
  31. 31. Œ Vremenu upotrebe novčanih sredstava (imobilizacije), što predstavlja važno pitanje jer od njega zavise rokovi vraćanja uloženih sredstava i vreme mobilizacije imo- bilisanih sredstava (kratkoročnim ulaganjima do jedne godine i dugoročnim ula- ganjima preko jedne godine); Œ Očekivanom prinosu na uložena sredstva, u smislu činjenice da finansijska funkci- ja mora nastojati da se upotrebom novčanih sredstava ostvari maksimalan prinos (rentabilnost) uloženih sredstava, što doprinosi ukupnoj rentabilnosti poslovanja preduzeća; Œ Mogućem riziku ulaganja, s obzirom da je rizik važan limitirajući faktor upotrebe novčanih sredstava. Da bi se mogući rizik sveo na najmanju meru potrebno je da finansijska funkcija preduzeća prethodno proveri bonitet i kreditnu sposobnost korisnika novčanih sredstava, njegovu zaduženost, finansijski rezultat poslova- nja, kratkoročnu i dugoročnu finansijsku ravnotežu, reproduktivnu sposobnost, vreme imobilizacije sredstava itd. 3. Usklađivanje roka imobilizacije sredstava i rokova raspoloživosti izvora sredstava – predstavlja važan primarni zadatak finansijske funkcije preduzeća, s obzirom da svaka njihova neusklađenost najčešće ima za posledicu nelikvidnost preduzeća i povećanje troškova finansiranja. Vremenski posmatrano novčana sredstva se različito imobilišu: (a) na kratak rok (do 1 godine), (b) na srednji rok (1 do 5 godina), i (c) na dugi rok (preko 5 godina). Sa druge strane, za rokove raspoloživosti izvora sredstava takođe je karakteristično da mogu biti kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Imajući u vidu činjenicu da su rokovi imobilisanih sredstava često neusklađeni sa rokovima raspoloživosti izvora sredstava, ključni i centralni zadatak finansijske funkcije jeste konstantno usklađivanje rokova imobilizacije sredstava sa rokovima izvora sredstava. U takvim uslovima zadatak finansijske funkcije jeste da deluje na sredstva u aktivi i na izvore sredstava u pasivi radi njihovog konstantnog usklađivanja. Na osnovu izloženog, vidi se da u pomenutim okolnostima osnovni ili primarni zada- tak finansijske funkcije jeste da deluje i na sredstva i na izvore, tako da se neprekidno usklađuju rokovi imobilizacije sredstava i raspoloživosti izvora. Kontinuitet njihovog usklađivanja finansijska funkcija postiže na više načina: 37) Œ Transformacijom ulaganja iz jednog oblika u drugi, pri čemu se menja i vreme imobilizacije, odnosno ono se skraćuje ili produžava; Œ Ubrzavanjem ili usporavanjem mobilizacije istog oblika ulaganja, jer se preko ubrzavanja mobilizacije sredstava takođe skraćuje i vreme u kojem se uložena novčana sredstva ponovo vraćaju u novčani oblik u kružnom toku procesa repro- dukcije. Takođe važi i obrnuto, odnosno da se preko usporene mobilizacije sred- stava produžava i vreme u kojem se uložena novčana sredstva ponovo vraćaju u novčani oblik; Œ Transformacijom jednog oblika izvora u drugi oblik izvora sredstava, čime se produžavaju ili skraćuju rokovi raspoloživosti izvora – na primer, transformaci- jom kratkoročnog kredita u dugoročni produžava se rok raspoloživosti tog izvora;22 POSLOVNE F®NANS®JE
  32. 32. Œ Promenom roka raspoloživosti istog oblika izvora – na primer, produženje roka vraćanja dugoročnog kredita; Œ Supstitucijom postojećeg izvora sa novim izvorom – na primer supstitucija kredita sa finansiranjem iz sredstava fondova i sl.; Œ Planiranjem i usklađivanjem potrebnih sredstava i raspoloživih izvora i to sa aspek- ta imobilizacije i strukture izvora sredstava, kao i sa aspekta roka raspoloživosti sredstava, kako bi na osnovu toga finansijska funkcija mogla oceniti buduću fi- nansijsku situaciju sa ciljem blagovremenog delovanja u pravcu ostvarivanja željene finansijske situacije preduzeća. Imajući u vidu činjenicu da promene raspoloživosti sredstava i raspoloživosti izvorasredstava nisu uvek istog smera, s obzirom da se jedne povećavaju a druge smanjuju iobrnuto, to implicira pojavu manjkova i viškova sredstava koje treba da eliminiše upravofinansijska funkcija. Pri izvršavanju ovog primarnog zadatka – usklađivanja roka imo-bilizacije sredstava i roka raspoloživosti izvora, finansijska funkcija preduzeća oslanja sena sledeće: Œ Horizontalna i vertikalna pravila finansiranja Œ Planski i stvarni bilans uspeha i bilans stanja Œ Plan neto tokova ukupnih sredstava Œ Plan neto tokova novca Œ Plan tokova obrtnog fonda Œ Plan priliva i odliva novca. Na osnovu ovde izloženog, nesumnjivo se može zaključiti da osnovne ili primarnezadatke finansijske funkcije čini, pre svega, obezbeđenje potrebnih novčanih sredstavaza normalno poslovanje preduzeća kao i racionalna upotreba ovih novčanih sredstava uprocesu reprodukcije. Drugim rečima, realizacija primarnih zadataka finansijske funkci-je treba i mora da obezbedi najracionalniju cirkulaciju novčanih sredstava u preduzeću,kako bi ono što efikasnije poslovalo i postiglo što bolje finansijske rezultate.38) 7.2. SEKUNDARNI ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE Na osnovu dosadašnjih izlaganja jasno se uočava značaj finansijske funkcije preduzeća.Analogno tome, pokušali smo apostrofirati samo one najznačajnije aspekte ove centralneposlovne funkcije. S obzirom da se sadržaj i uloga finansijske funkcije preduzeća najboljemogu sagledati preko elementarnih saznanja o njenim zadacima, pažnja je bila usredsređenaupravo na prikaz osnovnih ili primarnih zadataka finansijske funkcije. Stoga, preostaje da seu okviru ove tačke izlaganja objasne još i sekundarni (tekući, operativni) zadaci finansijskefunkcije preduzeća. U tom cilju, najpre treba reći da sekundarni zadaci finansijske funk-cije obuhvataju one zadatke koji su samo posredno vezani za proces reprodukcije. Drugim ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 23
  33. 33. rečima, to su oni zadaci čijim se izvršenjem stvaraju potrebni uslovi za izvršenje primarnih zadataka finansijske funkcije. U sekundarne zadatke finansijske funkcije preduzeća spada- ju: 39) 1. Disponiranje novca 2. Kontrola novčanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe sredstava 3. Vođenje operativne evidencije 4. Finansijsko planiranje 5. Finansijska analiza 6. Finansijsko informisanje 1. Disponiranje novca – obavlja finansijska funkcija preduzeća. Postupci i instrumen- ti disponiranja sredstava sa pojedinih depozitnih računa su različiti, što zavisi od namene sredstava i zakonskih propisa u zemlji. Pri tome, u zavisnosti od namene sredstava zavise i instrumenti disponiranja sredstava. U oblasti platnog prometa in- strumenti mogu biti bezgotovinski i gotovinski. Kod bezgotovinskih instrumenata is- plate se vrše preknjižavanjem novčanog iznosa sa računa dužnika na račun poverio- ca. Kod gotovinskih isplata novac prelazi fizički i neposredno od jednog ekonomskog subjekta drugom. Analogno navedenom, u praksi privrednih preduzeća disponiranje novca vrši se po nekoliko različitih osnova: Œ Sa jednog na drugi depozitni račun – na primer sa žiro-računa na račun rezer- vnih sredstava i obratno; Œ Sa žiro-računa u blagajnu preduzeća i obrnuto; Œ Disponiranje novčanih sedstava u domaćoj valuti radi kupovine deviznih sredstava i obrnuto; Œ Radi isplate obaveza poveriocima, odnosno vraćanje sredstava njihovim iz- vorima – na primer, isplata dospelih obaveza dobavljačima, kreditorima, fon- dovima preduzeća, korisnicima van preduzeća, radnicima putem zarada itd. Œ Radi finansijskog plasiranja novčanih sredstava, odnosno disponiranje novca u potraživanja – na primer oročavanje novčanih sredstava kod banaka, odo- bravanje kredita drugim preduzećima, zajednička ulaganja u zemlji i inostran- stvu i sl. Œ Disponiranje novca u hartije od vrednosti – na primer, menice, obveznice, komercijalni zapisi, akcije, certifikati, itd. 2. Kontrola novčanih dokumenata i nadzor upotrebe sredstava – kao zadatak finansijske funkcije vrši se pre svakog disponiranja novčanih sredstava. Pri kontroli novčanih dokumenata finansijska funkcija se koristi zakonskim propisima, ugovorima i norma- tivima koji bliže regulišu oblast disponiranja novčanih sredstava. Zadatak finansijske funkcije sastoji se u vršenju nadzora nad upotrebom novčanih sredstava, odnosno da li se promene oblika sredstava vrše u granicama predviđenog obima i strukture sred- stava. Pored vlastitih saznanja o navedenim kretanjima sredstava, finansijska funkcija24 POSLOVNE F®NANS®JE
  34. 34. se oslanja i na brojne informacije iz računovodstvene funkcije kao i drugih poslovnih funkcija preduzeća. Pri tome, za finansijsku funkciju preduzeća su od posebne važnosti sledeći oblici kontrole i nadzora: 40) Œ Kontrola novčanih dokumenata kojima se disponiraju sredstva sa raznih de- pozitnih računa, odnosno kontrola platnog prometa; Œ Kontrola blagajničkog poslovanja preduzeća; Œ Kontrola stanja i naplate potraživanja od kupaca; Œ Kontrola dospeća i isplate obaveza prema dobavljačima, ulagačima sredstava, bankama i drugim poveriocima; Œ Kontrola ostalih obaveza i potraživanja; Œ Kontrola primljenih i izdatih instrumenata osiguranja plaćanja; Œ Nadzor nad zalihama sirovina i materijala, gotovih proizvoda, stanjem potra- živanja i drugim oblicima imobilizacije sredstava.3. Vođenje operativne evidencije – vrši finansijska funkcija, pre svega, u cilju ostvarivanja stalnog uvida u stanje i kretanje novčanih sredstava, odnosno radi ostvarivanja uvida u finansijske informacije koje su relevantne za izvršavanje njenih ostalih primarnih i sekundarnih zadataka. Obim evidencije zavisi od razgraničenja aktivnosti između finansijske i računovodstvene funkcije, kao i od ažurnosti knjigovodstvene eviden- cije. Primeri iz prakse ukazuju da u slučajevima gde je knjigovodstvena evidencija neažurna, da tamo finansijska funkcija vodi posebnu evidenciju i to najčešće u vezi sa kratkoročnim i dugoročnim obavezama i potraživanjima. Iako ovakve evidencije sa aspekta racionalnosti poslovanja preduzeća predstavljaju čistu ‘’neracionalnost’’, one uglavnom predstavljaju nužnost u cilju efikasnog vođenja poslovne (finansijske) politike preduzeća. U praksi, finansijska funkcija preduzeća najčešće vodi sledeću evidenciju: Œ Stanje depozitnih računa; Œ Stanje hartija od vrednosti i polisa osiguranja; Œ Odobreni a neiskorišćeni krediti kod poslovnih banaka; Œ Primljena novčana dokumenta; Œ Zajednička ulaganja sa stranim licima; Œ Dugovanja i potraživanja prema poveriocima i dužnicima; Œ Blaganički dnevnik.4. Finansijsko planiranje – kao sekundarni zadatak finansijske funkcije preduzeća odnosi se na planiranje potrebnog obima sredstava, potrebnog vremena imobili- zacije sredstava, potencijalne izvore sredstava kao i cenu pribavljenih sredstava za reprodukcioni tok preduzeća. U delu ulaganja finansijskih sredstava neophodno je planirati namenske oblike upotrebe sredstava, prinose koji se očekuju od uloženih sredstava i moguće rizike ulaganja sredstava.41) ^®STEM® F®NANS®JSKOG UÖRAVLJANJA U ÖREDUZE’U 25
  35. 35. Svaki finansijski plan treba da se zasniva na racionalnom korišćenju novčanih sred- stava u procesu reprodukcije preduzeća. Od kvaliteta finansijskog planiranja u ve- likoj meri zavisi izvršavanje primarnih i sekundarnih zadataka finansijske funkcije, a time i izvršavanje procesa reprodukcije preduzeća. Za finansijsku funkciju i izvršenje njenih zadataka od posebne je važnosti planiranje likvidnosti i planiranje dugoročnih ulaganja. Međutim, finansijsko planiranje često se svodi samo na sastavljanje pla- nskog bilansa stanja, planskog bilansa uspeha i plana novčanih tokova. Pri tome, planiranje novčanih tokova obuhvata: 42) Œ Plan neto toka ukupnih sredstava Œ Plan neto toka novca Œ Plan tokova obrtnog fonda Œ Plan priliva i odliva novca 5. Finansijska analiza – kao sekundarni zadatak finansijske funkcije treba da obezbedi neophodne informacije za donošenje budućih finansijskih odluka. Njen značaj poseb- no se ogleda u obezbeđenju relevantnih informacija koje se odnose na pribavljanje i ulaganje novčanih sredstava i usklađivanje rokova imobilizacije sredstava sa roko- vima raspoloživosti izvora sredstava. Međutim, radi bližeg određivanja finansijske analize neophodno je razgraničiti predmet finansijske analize od računovodstvene analize. U vezi s tim, može se reći da finansijska analiza u praksi obuhvata uglavnom sledeće: 43) Œ Analizu bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća; Œ Analizu finansijske efikasnosti izvršenih ulaganja u osnovna sredstva i trajna obrtna sredstva; Œ Analizu vlastitih i tuđih izvora sredstava kao stepen zaduženosti preduzeća; Œ Analizu uslova likvidnosti i potencijalnih izvora nelikvidnosti; Œ Analizu finansijskih plasmana – uslova za plasmane sredstava, bonitet koris- nika plasmana, povraćaj plasiranih sredstava itd. Œ Analizu tokova novca, obrtnog fonda, priliva i odliva novca itd. 6. Finansijsko informisanje – kao sekundarni zadatak finansijske funkcije od izuzetne je važnosti za vođenje finansijske poslovne politike preduzeća. Finansijskim informi- sanjem neophodno je obuhvatiti sve one finansijske informacije koje su sadržajne i korisne za primenu savremenog načina finansijskog odlučivanja u preduzeću. Bez kvalitetnih, brzih i redovnih finansijskih informacija ne može se ni zamisliti uspešno poslovanje preduzeća. Izvore podataka za finansijske informacije čine bilansi i evi- dencije: bilans stanja, bilans uspeha, knjigovodstvene i računovodstvene evidencije. U skladu sa navedenim, može se reći da među informacijama finansijske funkcije preduzeća poseban značaj imaju sledeće: 44) Œ Informacije o finansijskoj situaciji preduzeća; Œ Informacije o likvidnosti preduzeća;26 POSLOVNE F®NANS®JE

×