Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Mit o Sizifu - Alber Kami

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Upcoming SlideShare
Razgovor sa Gojom.docx
Razgovor sa Gojom.docx
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 18 Ad

More Related Content

Recently uploaded (20)

Advertisement

Mit o Sizifu - Alber Kami

  1. 1. М И Т О С И З И ФУ Јована Лукић
  2. 2. Ко је био Сизиф?  Сизиф је био један од најмудријих и најпрепреденијих људи, Еолов син, а Одисејев отац.  По легенди био је оснивач Коринта.  Био је толико лукав да је преварио и бога смрти Танатоса и због тога бива кажњен.  Богови са Олимпа осудили су га, послат је у подземно царство Хад.  Његов задатак је био да један огроман камен гура уз брдо, а када би дошао до врха камен би се скотрљао поново на дно.  Сизиф би поново силазио и почињао испочетка тај узалудни посао.
  3. 3. С И З И Ф О В П О С А О - У З А Л У Д А Н РА Д , П О С А О Б Е З С В Р Х Е
  4. 4.  Ками идентификује Сизифа као архетипског апсурдног јунака, како због свог понашања на земљи, тако и због његове казне у подземљу.  Показује презир према боговима, мржњу према смрти и страст за животом. Његова је казна издржати вечност безнадежне борбе.  Није речено како Сизиф трпи своју казну у подземљу, толико је тога остало нашој машти.
  5. 5. Ø Оно што фасцинира Камија је Сизифово стање ума у моменту након што се стена откотрља с врха планине. Док се спусти низ планину, накратко ослобођен свог рада, свестан је апсурдности своје судбине. Ø Његова се судбина може сматрати трагичном само зато што је он разуме и нема наде за поврат. Истовремено, луцидност коју постиже овим разумевањем такође га поставља изнад његове судбине.
  6. 6. С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К  Сизиф камију представља слику за психолошку, моралну и философску пројекцију живота.  Мит о Сизифу повезује судбину модерног човека са Сизифовом судбином. Сизиф је симбол човечанства.  За Камија сваки човек је Сизиф.  Човек који гура камен на врх, иако је осуђен да поново падне на дно. Тако да је човек осуђен да стално понавља исту узалудну ствар.  Данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима, а ова судбина није мање апсурдна од оне Сизифове.  Попут Сизифа, човек доноси своје одлуке, бира свој властити пут и контролише судбину.
  7. 7. С И З И Ф И М О Д Е Р А Н Ч О В Е К  Ками каже да данашњи радник сваки дан у свом животу ради на истим задацима и та судбина није ништа мање апсурдна.  Али то је трагично само у ретким тренуцима када човек постане свестан тога попут Сизифа у време силаска. Током свесног ума, он мисли и осећа своје очајно стање и све узроке који су довели до тог стања.  Човек је срећан или није, овисно о његовим изборима и труду који улаже у оно што жели.  Ками налази паралелу за човеково стање у свету без смисла, свету у којем многи људи чине ствари које се понављају и бесмислене су као што то Сизиф мора учинити.  Попут Сизифа, човек доживљава срећу као и апсурд.
  8. 8. С Р Е Ћ А И А П С У РД Срећа и апсурд уско су повезани. Обоје су везани открићем да су наш свет и наша судбина наши сопствени, да нема наде и да је наш живот чисто оно што од њега направимо. Спуштајући се с планине, Сизиф је потпуно свестан своје судбине. Ками закључује: „Морамо замислити да је Сизиф срећан.“
  9. 9. Основне поставке Камијеве филозофије 1. Живот је апсурдан јер је трагичан и узалудан Зашто је живот апсурдан и узалудан ? Зато што је једина извесност у нашем животу смрт. Човек када се роди једино што је осигурао јесте смрт. Поставља се питање, због чега онда живети? Ово питање је и једно од главних питања филозофије егзистенцијализма.
  10. 10. 2. Човек је разапет између противречности Човек је разапет између жеље за општим (носталгија за апсолутом) где човек жели вечност, бесмрстност, бога, жеља да се рационално спозна свет и са друге стране стоји разум који не може да разуме апсолут. Та разапетост доводи човека у стање где се он осећа отуђеним, усамљеним и да осећа коначност. Човек у овом свету живи у наметнутим оквирима и због тога стално постоје одређена понављања. Због немогућности да човек својим разумом схвати суштину свог постојања, света, човек се осећа изгубљено - постаје странац у овом свету.
  11. 11. 3 . Ч О В Е К Н И Ј Е А П С У РД Н О Б И Ћ Е Апсурд се не налази ни у човеку ни у свету, он се рађа из судара човека и света. Варница се не јавља ни из камена ни из кресива, већ као резултат њиховог судара. Апсурд је према Камију несклад између носталгије за апсолутним и стварности у којој човек живи.
  12. 12. 4. Луцидност - бистрина ума Апсурд који настаје између света и носталгије можемо схватити управо бистрином ума то јест луцидношћу. Без схватања несклада, разумевања апсурда, живот постаје узалудан и трагичан. Уколико схватамо нашу позицију и стање где се налазимо као људи онад не живимо узалудан и трагичан живот. Пред сваким човеком су две могућности. Прва је да се човек помири са тим да свет није савршен, да се не може достићи апсолут.
  13. 13. 5. Револт - побуна Као другу могућност Ками представља да луцидним уочавањем и схватањем апсурда изаберемо револт. Ками поручује да треба што дуже живети. Говори да је Сизиф срећан. За Камија нема пристајања на очајање и апсурд већ се треба борити против апсурда. Човек треба да се буни против себе, својих мана, лоше верзије себе и против свега онога што вуче на дно људску природу
  14. 14. 6 . С В Е С Т О С Е Б И , С У Д Б И Н И И Н Е П Р А В Д И - Г О Р Д О С Т Разлог за револт и побуну налазе се у свести о себи, судбини и неправди која се догофила човеку, што нас доводи до гордости. Тако Сизиф у име свести о себи и неравде коју трпи, мора да буде срећан, и гура камен што упоррније и што боље.
  15. 15. Самоубиство Питање самоубиства било је основно филозофско питање за Камија. Ками одбацује самоубиство као решење, јер оно није суочавање, већ одбацивање ист ине, избегавање апсурда. Мит о Сизифу налаже да човек треба да умре без помирења, у револту. Он сматра да починити самоубиство значи признати да нас је живот победио и да не можемо схватити поенту, односно да смо се помирили с тим да живот нема смисла.
  16. 16. Човек који схвати поенту постане странац у односу на све остале јер види нешто што други не виде. Та идеја је поново апсурд па се опет поставља питање може ли самоубиство прекинути онда тај апсурд. Шта се дешава кад људи изгубе наду? За неке је самоубиство трагичан одговор. Међутим, Албер Ками тврди да губитак наде не мора бити разлог за самоубиство, већ сугерише да признање да нема наде за ишта осим одређене смрти (што он назива реализовањем апсурда) заправо нуди могућност срећнијег постојања.
  17. 17. Н Е П О С Т О Ј И И З Л А З И З А П С У Р Д Н Е С И Т У А Ц И Ј Е , А Л И С Е А П С У Р Д М О Ж Е П Р Е В А З И Ћ И П Р И Х В А Т А Њ Е М А П С У Р Д А Уколико прихватимо апсурд можемо само да очајавамо и тада наш живот остаје трагичан, тако да је Ками овде погрешио.
  18. 18. ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ!

×