Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Sistem organa za izlucivanje

30,854 views

Published on

  • Svaka čast,

    Hvala Mi
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here

Sistem organa za izlucivanje

  1. 3. <ul><li>Morska zvezda – osmokonformista i volumenokonformista </li></ul><ul><li>Morski rak – regulator- nefridije izbacuju vodu koja osmozom ulazi u telo ukoliko je on blizu ušća reke u more </li></ul>
  2. 4. <ul><li>Problem- kako sačuvati soli i ograničiti prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje sredine ? </li></ul><ul><ul><li>Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju gubitak soli </li></ul></ul><ul><ul><li>Ribe- sluzav omotač oko tela onemo- gućava prodor vode, a rastvorene soli izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih nad o knađuju hranom </li></ul></ul><ul><ul><li>Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a soli izlaze difuzijom preko kože, ali se osmoregulacija odvija stvaranjem velike količine razblažene mokraće, a gubitak soli se nadiknađuje aktivnim transportom preko kože </li></ul></ul>
  3. 5. <ul><li>Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje sredine ulaze u telesne tečnosti manje koncentracije ? </li></ul><ul><ul><li>Rešenje – piju vodu, a viška soli se oslobađaju aktivnim transportom preko škrga, stvaraju veoma malo koncentrovane mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>AJKULE – krv je koncentrovanija od morske vode, jer zadržavaju ureu u krvi </li></ul></ul><ul><ul><li>KROKODILI koji žive u morima i MORSKE PTICE suvišnih soli se oslobađaju preko sonih žlezda (sekret koncentrovani NaCl) </li></ul></ul>
  4. 6. <ul><li>Problem – sačuvati vodu u unutrašnjoj sredini </li></ul><ul><ul><li>REPTILI I PTICE – stvaraju malu količinu polučvrste mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>SISARI- evolutivno nova tvorevina u bubrezima- Henleova petlja koja omogućava koncentrovanje mokraće </li></ul></ul><ul><ul><li>Pustinjski glodari – imaju najduže Henleove petlje i specifično građene nosne hodnike u kojima se noću kondenzuje vodena para iz izdahnutog toplog vazduha </li></ul></ul>
  5. 7. <ul><li>Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni organi i organi preko kojih se izbacuju krajnji produkti metabolizma </li></ul><ul><li>To su parni organi smešteni uz kičmu teški oko 150 gr. </li></ul><ul><li>Obloženi su kapsulom </li></ul><ul><li>Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega je srž </li></ul>
  6. 8. KORA SR Ž BUBREŽNA KARLICA BUBREŽNE ČAŠICE MOKROVOD MALPIGIJEVE PIRAMIDE
  7. 9. <ul><li>U srži bubrega je bubrežna karlica u koju se uliva do 20 bubrežnih čašica </li></ul><ul><li>Osnovna jedinica građe bubrega svih sisara je NEFRON (čovek-milion nefrona) </li></ul><ul><li>NEFRON čine MALPIGIJEVO TELAŠCE i BUBREŽNE CEVČICE </li></ul><ul><li>MALPIGIJEVO TELAŠCE čine : </li></ul><ul><li>Bubrežna čaura - početni, slepo prošireni deo bubrežnih cevčica </li></ul><ul><li>Glomerul - klupko kapilara u bubrežnoj čauri </li></ul>
  8. 10. MALPIGIJEVO TELAŠCE BUBREŽNA CEVČICA SABIRNI KANALIĆ
  9. 11. BUBREŽNA ČAURA GLOMERUL
  10. 12. <ul><li>Malpigijevo telašce je smešteno u kori bubrega </li></ul><ul><li>Bubrežne cevčice izuvijano prolaze kroz koru i spuštaju u srž u vidu ukosnice- Henleove petlje koja ima silazni i uzlazni deo </li></ul><ul><li>Na povratku u koru bubrežne cevčice se opet uvijaju i na kraju ulivaju u SABIRNE KANALIĆE </li></ul>
  11. 13. <ul><li>Sabirni kanalići se spuštaju u srž i sakupljaju u Malpigijeve piramide koje se ulivaju u bubrežne čašice , a one u bubrežnu karlicu </li></ul><ul><li>Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u mokrovod , a odatle u bešiku </li></ul><ul><li>Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled rastezanja zidova bešike aktiviraju se receptori koji šalju informacije u prednji mozak, a on šalje komandu za grčenje zidova mokraće i relaksaciju sfinktera </li></ul>
  12. 14. <ul><li>Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje primarna mokraća ili glomerularni filtrat </li></ul><ul><li>Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežne arterije koja se grana u sve manje arterije, tako da se u svaki glomerul malpigijevog telašca krv dovodi dovodnom arteriolom , a iz njega odvodi odvodnom arteriolom koja se grana u mrežu kapilara koja obavija ceo sistem bubrežnih cevčica </li></ul>
  13. 15. <ul><li>Nastala primarna mokraća je isotog sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i proteine </li></ul><ul><li>U telu čoveka dnevno nastaje 180 l primarne mokraće, a izluči se 1,5 l finalne mokraće </li></ul>
  14. 16. <ul><li>U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno se iz primarne mokraće vraća: voda - osmozom , glukoza, amino-kiseline, vitamini i joni Na + i Cl - aktivnim transportom i uz pomoć nosača </li></ul><ul><li>Bubrežne cevčice su različite debljine: </li></ul><ul><li>U debljem delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport između primarne mokraće i krvi </li></ul><ul><li>U tanjim delovima bubrežnih cevčica se odvija pasivni transport </li></ul>
  15. 17. <ul><li>U debljem delu uzlaznog dela petlje i u završnom delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport soli pomoću nosača i regulisan je hormonima u zavisnosti od potreba organizma </li></ul><ul><li>Kod dehidratacije vazopresin - hormon zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem momentu pred njeno izlučivanje u bubrežne čašice </li></ul>
  16. 18. GLUKOZA AMINO-KISELINE VITAMINI Na, Cl H 2 O voda voda voda voda Na Cl K Na uz aldosteron Voda uz vazopresin Voda uz vazopresin Dovodna arteriola Odvodna arteriola
  17. 19. <ul><li>Smanjena količina Na u krvi dovodi do stvaranja i lučenja aldosterona - moneralokortokoidnog hormona kore nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje natrijuma iz mokraće nazad krv </li></ul><ul><li>Preko bubrega organizam se oslobađa štetnih proizvoda metabolizma: urea, amonijak, mokraćna kiselina i njene soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i otrovi ; oni se iz primarne mokraće ne vraćaju u krv </li></ul>
  18. 20. <ul><li>izvor: </li></ul><ul><li>http://www.gimnazijazajecar.nadlanu.com/internal/2868/prezentacije-nekih-nastavnih-jedinica.html </li></ul>

×