Чула

Рецептори

Рецептори
• Специјализоване нервне или
епителијалне ћелије које обавештавају
организам о стању средине у којој се
налази
• Улоге рецептора су:
– Откривање и пријем промена у
спољашњој и унутрашњој средини
– Претварање енергије промена (дражи) у
нервни импулс – једини сигнал који је
разумљив нервном систему

Подела рецептора
• По грађи:
– Слободни нервни завршеци
– Примарне чулне ћелије (епителне
ћелије које и примају и преносе драж;
чуло вида и мириса)
– Секундарне чулне ћелије (само
региструју драж, не преносе; слух, укус)
• По месту деловања:
– Екстероцептори– примају дражи из
спољашње средине
– Интероцептори – примају дражи из
унутрашње средине

Подела према природи дражи
(физиолошка диспозиција)
• Механорецептори – притисак, додир, истезање, покрет, звук
– за притисак: у кожи; Пачинијева телашца (јачи), Меркелове ћелије (додир,
слабији притисак);
– за додир: у кожи; Хербстова и Мајснерова телашца,
– статички – у вестибуларном апарату унутрашњег уха; равнотежа, положај
тела у простору
– аудиорецептори – у кохлеи унутрашњег уха; слушни
– У мишићима: мишићна вретена, Голџијев тетивни орган
– инфундибуларни орган – код риба, дубина
– бочни органи – код риба; покрети и струјање воде
– Артеријски притисак – барорецептори каротидних синуса и аорте
• Хеморецептори – олфакторни (мирис); густативни (укус);
артеријски кисеоник (аортина и каротидна телашца); осмоларност
(хипоталамус); угљен-диоксид у крви (продужена мождина и
аортина и каротидна телашца); глукоза, аминокиселине и масне
киселине у крви (хипоталамус)
• Терморецептори – у кожи; Краузерова (хладно) и Руфинијеова
телашца (топло)
• Фоторецептори – у мрежњачи ока; штапићи и чепићи
• Електрорецептори
• Ноциоцептори – рецептори за бол

• Драж, надражај, стимулус – свака промена у
унутрашњој и спољашњој средини
• Подпражни стимулус– промене средине мањег
интензитета од прага дражи
• Пражни стимулус – најмањи интензитет промена
спољашње средине који изазива реакцију
рецептора
• Ефикасна драж – драж која активира рецептор.
Има одређену јачину, одвија се довољно брзо и
траје неко време
• Адекватна драж – рецептори су спесијализовани
за одређену врсту дражи и за њу имају изузетно
низак праг
• Рецептори реагују и на неадекватне дражи, али
праг је знатно виши него за адекватну драж и
осећаји су бесмислени (око реагује на ударац али
се добијају бесмислене светлосне сензације)

• Како постајемо свесни јачине и природе
стимулуса?
• Интензитет (јачина) стимулуса – у
зависности од јачине стимулуса, мења се
фреквенција тј. број нервних импулса у
јединици времена (шифра фреквенције)
• Природа стимулуса – специфични
сензитивни пут сваког чулног органа и
рецептора који га повезује са одређеном
зоном сензитивне коре великог мозга
(шифра обележених линија)

• Адаптација је својство рецептора
да, при примени дуготрајног
надражаја константне јачине, долази
до гашење акционог потенцијала.
– Чуло мириса
– Чуло додира

• Стимулуси које
процесуирамо на
свесном нивоу:
– Специјална чула:
• Вид
• Слух
• Укус
• Мирис
• Равнотежа
– Соматска чула:
• Додир
• Температура
• Бол
• Свраб
• Проприоцепција
• Стимулуси које
процесуирамо на
подсвесном нивоу:
– Соматски стимулуси:
• Дужина и напетост мишића
• Проприоцепција
– Висцерални стимулуси:
• Крвни притисак
• Надимање
гастроинтестиналног тракта
• Концентрација шећера у крви
• Унутрашња температура тела
• Осмоларност телесних
течности
• Ширење плућа
• pH цереброспиналне
течности
• pH и концентрација
кисеоника у крви

Меркелове ћелије
- Сталан притисак
и текстура
Руфинијеова
телашца –
истезање коже
Пачинијева телашца
- вибрације
Краусерова телашца
Слободни нервни
завршеци
- Температура и
бол
Мајснерова
телашца – брзи и
директни
покрети
Кожа као чулни орган

• Притисак и додир
– Инкапсулирани специфичан нервни завршеци
• капсула садржи течност и заправо повећање
притиска течности утиче на нервни завршетак)
– Најгушћи
• на врховима прстију
• језику
• уснама
• врату
– Најмање их има на леђима
– У горњем дермису се налазе Мајснерова
телашца - рецептори додира који детектују
лагани притисак.
– Близу корена дермиса се налазе Пачинијева
телашца, која реагују на велики притисак.

• Терморецептори
– Специјализоване нервне ћелије
– За хладно –
• одмах испод епидермиса
• Најраспрострањенији на леђима
– За топло -
• у дермису
• најраспрострањенији на уснама и образима
• Налазе се и у хипоталамусу, где
региструју температуру крви

• Ноциоцептори – за бол
– Слободни нервни завршеци
– Осетљиви на хемијске, механичке и
топлотне дражи
– Стимулус слабијег интензитета изазива
осећај свраба

Хеморецептори
Густаторна квржица
Помоћне ћелије
Рецепторне ћелије
Густаторни нерв
Олфакторни (мирисни) нерв
Мирисни рецептори
Молекули
мирисних материја
Молекули хране

Еволутивно, укус хране указује на квалитет:
Слатко – богато угљеним хидратима - енергија
Слано – јони Na – осмотска равнотежа
Кисело – јони Н – опасност
Горко – отровне материје
Умами – L-глутамат – пријатан укус месних прерађевина и сосова,
ферментисани производи (зрео парадајз, соја сос, сиреви, риба, шкољке...)
Чуло укуса
• Хеморецептори
• Код кичмењака – слузокожа језика и ждрела
• Хемијске супстанце растворене у води или
пљувачци
• Специјализоване ћелије са трепљама
– Немају аксоне, остварују везу са сензитивним
нервима
– Век трајања – 10 дана
• Смештене у густаторне квржице
• Из чула укуса импулси се преносе до
можданог стабла, таламуса и доње ивице
постцентралне вијуге

Чуло мириса
• Хеморецептори
• Хемијске дражи материја у гасовитом стању
• Код бескичмењака на пипцима
• Код кичмењака у горњем делу носне дупље,
трепље рецептора уроњене у мукозну
материју
• Рецептори и примају и преносе до мирисног
центра (булбуса) у фронталном кортексу, а
даље иду до хипоталамуса, таламуса,
хипокампуса
• Брзо се адаптирају

Чуло слуха и равнотеже
• Инсекти - Тимпанални органи-
проширене трахеје са једном или две
мембране
• ВОДЕНИ КИЧМЕЊАЦИ -бочна линија
(промене притиска водене масе), кожа и
лабиринт
• РЕПТИЛИ -осетљиви на звучне
фреквенције од 70-2900 Hz
• ПТИЦЕ И СИСАРИ -чулни орган ухо:
спољашње, средње и унутрашње

Механорецептори
аудиорецептори

• Звучни таласи-
наизменично сабијање и
разређивање честица
ваздуха у правцу
простирања звука
(механичке осцилације)
• Звучни таласи су одређени својом
амлитудом (dB) и фреквенцијом (Hz)
• Наш мозак интерпретира аплитуду,
фреквенцију и трајање звучних
таласа и то је ЗВУК
• Просечно људско ухо чује звук
фреквенције од 20-20000 Hz
• БУКА – наша интерпретација
интензитета звука која је у функцији
амплитуде и изражава се у dB

Ушна
шкољка
Спољашњи
слушни
канал
Бубна опна
Пуж
Полукружни
канали
Еустахијева
туба
чекић
наковањ
узенгије
Овално окно
Округло
окно

• Спољашње ухо: ушна шкољка и спољашњи ушни канал
– Прикупљају звучне вибрације и управљају ка средњем уху
које се преносе на вибрирање бубне опне
• Средње ухо: бубна опна (на граници), слушне кошчице,
еустахијева туба
– Испуњено ваздухом
– Трансформација и амплификација – претварање и
појачавање вибрација ваздуха у механичке вибрације
кошчица које их даље преносе на овално и округло окно
• Унутрашње ухо: овално и округло окно (на граници);
коштани лабиринт- канали и шупљине; мембранозни
(кожни) лабиринт: пуж (слух); трем и полукружни
каналићи (равнотежа)
– Треперење узенгије изазива треперење еластичне мембране
овалног окна које изазива треперење перилимфе најпре у
вестибуларном, па у тимпаничном каналу
– Треперење перилимфе изазива треперење базиларне
мембране
– Трепљасте ћелије се тару о текторијалну мембрану и долази
до савијање трепљи што доводи до деполаризације мембране
и преношења сигнала до ушног нерва

1. Звучни таласи
се сударају са
бубном опном и
постају
вибрације
2. Енергија
звучних таласа
се преноси на
слушне кошчице
које вибрирају
3. Узенгија је
причвршћена за
мембрану
овалног отвора.
Вибрације ове
мембране се
претварају у
треперење
перилимфе
4. Треперење
перилимфе се
преноси на
ендолимфу и
текторијалну
мембрану. Трепљасте
ћелије се савијају и
ствара се електрични
сигнал и ослобађа се
НТ
5. НТ се
ослобађа на
сензорне
неуроне и
стварају се АП
који путују
кроз слушни
нерв до мозга
6. Енергија таласе се кроз
каналиће пужа шире поново у
средње ухо преко округлог окна

Коштани зид
пужа
Вестибуларни
канал (прилимфа)
Кохлеарни канал
(ендолимфа)
Тимпанични канал
(прилимфа)
Кортијев
орган
Базална
мембрана
Текторијална мембрана

Кортијев
орган
Текторијална
мембрана
Трепљасте
ћелије
Базална
мембрана
Покретање
текторијалне мембране
МЕХАНИЧКИ надражује
цилије на трепљастим
ћелијама
КохлеарниканалТимпаничниканал
Због резонатног кретања базиларне мембране цилије рецепторних
ћелија Кортијевог органа тару се о покровну мембрану
Савијање цилија у једном смеру доводи до деполаризације у
ћелијама којима припадају и надраживања завршетака слушног нерва

•Трем: два мехураста тела – ампуле
oСадржи рецепторно поље – трепљасте ћелије
oУроњени у пихтијасту масу са отолитима
oОтолити притискају трепљасте ћелије у
зависности од положаја тела
Отолити који се
крећу под утицајем
гравитације
Пихтијаста маса
Трепљасте
ћелије
Трем и полукружни
каналићи
Чуло равнотеже

• Приликом померања главе или тела померају се отолити и желатинозна
маса и мења се положај длачица чулних ћелија
• То даље доводи до промене фреквенције АП
• Они се шаљу у центре малог мозга и повратном информацијом до
ретикуларне формације можданог стабла и кичмене мождине и уколико
је потребно долази до корекције положаја тела или главе

Нервни путеви и обрада

Чуло вида

Помоћни делови ока
Капци
Обрве
Сузна
жлезда
Сузни
канал
Вежњача (коњуктива)
трепавице

Цилијарно
тело
Мишићна
влакна
Рожњача
(корнеа)
Дужица
(ирис)
Зеница
(пупила)
Предња
очна комора
Сочиво
Стакласто тело
(пихтијаста маса)
Задња очна
комора
Беоњача
(склера)
Судовњача
(хороидеа)
Мрежњача
(ретина)
Жута мрља
(фовеа)
Очни нерв
Слепа
мрља
Артерија и вена
ретине
Грађа очне јабучице

1. Беоњача – спољашња опна, која на предњем крају образује
провидну рожњачу;
2. Судовњача – богата крвним судовима; садржи пигменте који
не дозвољавају расипање светлости и претвара око у мрачну
комору
• на предњем крају образује дужицу (различито обојена) –
помоћу мишића регулише количину упадне светлости (мења
промер зенице – од 2 до 8 мм); помаже и при фокусирању
(сужава зеницу у корист овећања оштрине слике) при гледању
ближих предмета
• на средини има отвор – зеницу;
• иза дужице лежи очно сочиво; повезано мишићним влакнима
која му мењају облик
3. Мрежњача (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији
део ока; у њој се налазе чулне ћелије - фоторецепторе:
– највише их има у средини мрежњаче (на линији која пролази
кроз центар ока) на месту које се зове жута мрља – место
најоштријег вида.
– На месту где очни нерв излази из ока нема чулних елемената па
се то место назива слепа мрља.

Стварање слике на мрежњачи
objekat
сочиво мрежњача
Лик објекта на мрежњачи је:
-умањен
-изврнут
Очни нерв

Акомодација ока
• Када светлост стиже са
удаљених предмета,
зраци су паралелни и
преламају се у фокалној
тачки на мрежњачи
• Сочиво је пљоснатије
• Мишићи су опуштени
• Када светлост стиже са
блиских предмета,
зраци се преламају иза
фокалне тачке
• Сочиво је мора да
постане овалније
• То се постиже
грчењем мишића

Фоторецептори
штапићи
чепићи

Мрежњача
• 1. слој - Фоторецептори
(приближно 125.000.000)
– штапићи – одговорни за
разликовање светлости и таме;
код сисара су бројнији од чепића;
јако су осетљиви, довољно је
неколико фотона да би реаговали;
не разликују боје
– чепићи – одговорни за уочавање
боја и детаља предмета; 6-7
милиона; раде под јаким светлом;
три типа према томе да ли реагује
на црвену, плаву или зелену боју
(родопсин је у сваком везан за
други протеин)
• 2. слој – слој биполарних ћелија
• 3. слој – слој ганглијских неурона
чији аксони граде очни нерв
• Постоје још две врсте ћелија:
хоризонталне и амакрине које
модулирају конвергенцију сигнала
Биполарне
ћелије
Ганглијски
неурони Фоторецептори
Оптички нерв
чепићи штапићи
Амакрине
ћелије
хоризонталн
ећелије

Како видимо?
• Када светлост падне на штапиће, изазива
фотодисоцијацију видног пигмента
родопсина на ретинал (алдехид витамина
А) и протеин опсин;
• У мраку су отворени канали за Na, а при
дисоцијацији родопсина долази до њиховог
затварања и хиперполаризације мембране;
• Хиперполаризација изазива мање лучење
неуротрансмитера (глутамата) у синапсу са
биполарним ћелијама (која је иначе
инхибиторна);
• Биполарне ћелије се тако ексцитују и
преносе сигнале ганглијским ћелијама чији
неурони чине очни нерв

Видни пут
• Видни пут започиње од фоторецептора, са којих се
информације преносе на биполарне неуроне, па на
ганглијске ћелије;
• Аксони ганглијских ћелија образују II главени нерв који
напушта мрежњачу и очну јабучицу;
• Око 70% до 80 % оптичког нерва иде до таламуса где се
пут прекопчава, да би се завршио у примарној видној
кори великог мозга;
• Овај пут обезбеђује виђење предмета.
• Осталих 20%-30% влакана видног нерва одваја се од
главног видног пута и прекида се у горњим видним
квржицама средњег мозга.
• Ова влакна чине аферентне путеве видних рефлекса:
рефлекса пупиле (зеница) и рефлекса акомодације.
• Еферентни путеви ових рефлекса улазе у састав III
главеног нерва.

Оптичка
хијазма
Оптички
пут
Оптички
нерв Таламус
Средњи
мозак
Визуелни
кортекс
III главени нерв – сужавање
и ширење зенице

Уобичајене мане ока
• Далековидост
– Коригује се
конвексним
сочивима
• Кратковидост
– Коригује се
конкавним
сочивима

Литература
• Плећаш Б.- Приручник из
физиологије, Фармацеутски
факултет, Београд
• Гајтон и Хол- Медицинска
физиологија
• Радомир Коњевић, Гордана Цвијић,
Јелена Ђорђевић, Надежда
Недељковић – Биологија за III разред
гимназије природно-математичког
смера, ЗУНС, Београд