SlideShare a Scribd company logo
1 of 13
Raĉunarstvo i informatika
 Skoro da ne postoji kuća u        Zahvaljujući razvoju
  kojoj nema kalkulatora ili         informacionih i
  raĉunara, a gotovo svaki dan       telekomunikacionih
  javljaju se novi modeli.           tehnologija, svet postaje
 Da bi se došlo do taga što         globalno informaciono
  danas      imamo     bilo   je     društvo. Informaciono
  potrebno nekoliko hiljada          društvo podrazumeva
  godina, a u konstruisanju          primenu informacionih
  mašina koje bi olakšavale          tehnologija u svim oblastima
  proces              raĉunanja      ţivota.
  uĉestvovalo je mnogo ljudi.       Elektronsko poslovanje ,
 Spomenućemo samo neka              pored primene raznih
  imena i neke pronalaske iako       aplikacionih programa u
  svi zasluţuju da budu              preduzećima, podrazumeva i
  spomenuti.                         elektronsko izdavaštvo,
                                     elektronske komunikacije,
                                     elektronsku trgovinu,
                                     elektronsko bankarstvo itd.
                                    Primena informacionih
                                     tehnologija poboljšaće ţivot i
                                     u drugim oblastima, na
Pomagala u računanju
 Raĉunanje je postalo vaţno kada je otpoĉela razmena
  dobara. Primitivni narodi su se sluţili delovima tela
  (prstima) ili predmetima iz okoline. Drevni narodi su za
  pamćenje brojeva koristili kanap sa ĉvorovima kipu.
 Abakus je naziv grupe pomagala za raĉunanje, nalik
  današnjoj raĉunaljki. Prva naprava koja ima pokretne
  delove, ali se ne moţe smatrati mašinom jer pokretni
  delovi nisu meĊusobno povezani. ( 4000 godina p. n. e.
  U Kini; 3000 g. p. n. e. U Babiloniji; stari Grci reĊali
  kamenĉiće na tablice, grĉki abakus ). Uz korišćenje
  abakusa, mnoţenje i deljenje se izvode mnogo teţe nego
  sabiranje i oduzimanje.
 Škotski matematiĉar Džon Neper uveo je 1594.
  logaritme, pomoću kojih se operacija mnoţenja svodi na
  sabiranje, a deljenja na oduzimanje. MeĊutim, za
  korišćenje logaritama bile su potrebne logaritamske
  tablice.
KALKULATORI

 Blez Paskal tvorac prve mašine koja je mogla da sabira i
  oduzima unete brojeve, paskalina. Mehanizam mašine
  zasnivao se na zupĉanicima, meĊutim bilo je dosta
  problema u konstruisanju a i korisnici su smatrali da je
  komplikovana pa je proizvodnja obustavljena (1642-
  1652).
 Gotfrid Vilhelm Lajbnic izumeo je 1671. raĉunsku mašinu
  koja je mogla da sabira a posle nekih izmena i da mnoţi
  uzastopnim sabiranjem. Mehanizam sa koraĉnim
  zupĉanikom za unošenje brojeva koji se sabiraju.
 Mašine koje su napravili Paskal i Lajbnic nisu ušle u širu
  upotrebu jer su bile neshvatljive.
 Čarls Havijer Tomas napravio je prvi uspešan mehaniĉki
  kalkulator, koji je mogao da sabira, oduzima, mnoţi i deli.
AUTOMATSKE MAŠINE
 Ĉarls Bejbidţ (1792-1871). On je izmislio dva modela raĉunske
  mašine, od kojih nijedna nije do kraja završena tokom njegovog
  ţivota. Prva, zvana diferencna mašina, bila je namenjena za
  izvoĊenje raĉuna sa ĉetiri aritmetiĉke radnje: sabiranjem,
  oduzimanjem, mnoţenjem i deljenjem. Druga, zvana analitička
  mašina, mnogo više je evoluirala i bila je mnogo bliţa modernom
  konceptu raĉunara. Ona je trebalo da sluţi za nalaţenje
  vradnosti svakog matematiĉkog izraza za koji znamo kako da ga
  izraĉunamo, to jest redosled operacija koje treba izvesti:
  algoritam.
 Ada Bajron kći engleskog pesnika Bajrona, dama koja je izmislila
  programiranje. Pripremala je programe za Bebidţovu mašinu.
 ENIAC prvi uspešan elektronski raĉunar opšte namene.
  Izvrašava operacije ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem prekidaĉa,
  bušene kartice za ulaz i izlaz podataka. Dimenzije 10x20m i
  teţina oko 30t.
 EDVAC drugi raĉunar. Kljuĉni koncept kod ove mašine bio je
  uskladištenje programa u memoriju raĉunara, ovaj princip
  programiranja raĉunara zadrţan je i do današnjih dana
Generacije računara

 Grejs Marej Hoper propagirala je programske
 jezike i njihovu nezavisnost od raĉunara. Zalagala
 se za razvoj programskih jezika koje bi razumeli
 ljudi koji nisu ni matematiĉari ni raĉunarski
 eksperti.
PRVA GENERACIJA

Kljuĉna               Otkriće magnetne memorije i
karakteristika
ove generacije         tranzistora našla su brzo put do
bilo je korišćenje     primene u raĉunarima
vakumskih cevi
kao       aktivnih    Ove mašine su bile skupe i mnogi
elemenata.             korisnici su zajedniĉki koristili
Druga
karakteristika         njihove kapacitete
bila je memorija      Jedan od oblika korišćenja je bila
za skladištenje
programa        i      paketna obrada podataka
podataka.
DRUGA GENERACIJA
Ova generacija     Obuhvata raĉunare proizvedene
zasnovana je na       krajem pedesetih i u prvoj polovini
tranzistorima.        šezdesetih
Pojavili su se       Prednosti tranzistora nad elektronskim
prvi programski       cevima je u tome što su jeftiniji, brţi,
jezici                manji, troše manje elektriĉne energije i
                      razvijaju manje toplote
                     Prvi komercijalni raĉunar koji je
                      koristio tranzistor bio je Philco Transac
                      S-2000
                     Najveći uspeh u to vreme postigao je
                      IBM sa raĉunarom 1401
                     Prvi programski jezik Flow-Matic iz
                      koga su se kasnije razvili COBOL,
                      FORTRAN, ALGOL I LISP
TREĆA GENERACIJA
Glavno                UvoĊenje integralnih kola omogućilo je
tehnološko
unapreĊenje              proizvodnju ĉipova sa hiljadama
raĉunara ove             tranzistora
generacije bila je
primena
                        Kompleksna kola koja su bila
integrisanih kola        ekonomiĉna za proizvodnju znatno su
Magnetni diskovi         povećala mogućnosti raĉunara
su zamenili
magnetne trake
                        Razvoj raĉunara su unapredili niska
u korišćenju za          cena, visoka pouzdanost, male
skladištenje             dimenzije, mali zahtevi za napajanjem,
programa i
podataka
                         brzina izvoĊenja operacija
                        Ovu generaciju je obeleţila serija
                         raĉunara IBM 360
                        Uveden je prvi mini raĉunar PDF-1
ĈETVRTA GENERACIJA
Ovu generaciju
karakteriše
poboljšanje
postojećih
tehnologija
Jedini znaĉajan
napredak je vrlo
velika integracija
koja je
omogućila
stvaranje
mikroprocesora,
specijalnog tipa
integrisanih kola,
koji predstavljaju
osnovu današnji
raĉunara
SUPERRAĈUNARI
Raĉunari velikih    Namenjeni su za nauĉnotehniĉke
mogućnosti i
brzine obrade        proraĉune
ĉija je
konstrukcija
                    Poĉeli su da se proizvode krajem
zasnovana na         sedamdesetih i poĉetkom
paralelizaciji       osamdesetih godina
raĉunarskog
procesa             Proizvode se u malom broju
                     primeraka, jer je podruĉje njihove
                     primene ograniĉeno
                    U to vreme su bili najpoznatiji
                     raĉunari firmi Cray i CDC
PERSONALNI RAĈUNARI
IDEJA O ĈIPU    Proizvodnja mikroprocesora je
KOJI BI IMAO
SVE OSOBINE        zahtevala dodavanje memorije i
CENTRALNOG         tastature za unos podataka
PROCESORA
TADAŠNJI          Da bi se dobio rezultat podataka
RAĈUNARA-          bile su potrebne dodatne jedinice-
MIKROPROCES
OR                 ekran ili štampaĉ
                  Otvoren je put masovnoj primeni
                   raĉunara
                  Prvi personalni raĉunar MITS Altair
                  Zatim slede:Apple I, Apple II, Lisa...
HVALA NA PAŢNJI

  TEMA SLEDEĆEG ĈASA:
PONAVLJANJE I UTVRĐIVANJE
        GRADIVA

More Related Content

What's hot

Razvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i SanelaRazvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i Sanelasbozic971
 
Софија Бекрић Информатика
Софија Бекрић ИнформатикаСофија Бекрић Информатика
Софија Бекрић Информатикаsofija99
 
Istorijiski razvoj racunara
Istorijiski razvoj racunaraIstorijiski razvoj racunara
Istorijiski razvoj racunaraMiroslav Dukic
 
Istorija razvoja racunara
Istorija razvoja racunaraIstorija razvoja racunara
Istorija razvoja racunaraSlavka Čičak
 
Istorijski razvoj računara
Istorijski razvoj računaraIstorijski razvoj računara
Istorijski razvoj računaraVanja Radović
 

What's hot (6)

Istorijat razvoja računara
Istorijat razvoja računaraIstorijat razvoja računara
Istorijat razvoja računara
 
Razvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i SanelaRazvoj informatike Danica i Sanela
Razvoj informatike Danica i Sanela
 
Софија Бекрић Информатика
Софија Бекрић ИнформатикаСофија Бекрић Информатика
Софија Бекрић Информатика
 
Istorijiski razvoj racunara
Istorijiski razvoj racunaraIstorijiski razvoj racunara
Istorijiski razvoj racunara
 
Istorija razvoja racunara
Istorija razvoja racunaraIstorija razvoja racunara
Istorija razvoja racunara
 
Istorijski razvoj računara
Istorijski razvoj računaraIstorijski razvoj računara
Istorijski razvoj računara
 

Viewers also liked

Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatike
Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatikePisana priprema za izvođenje nastave iz informatike
Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatikePogled kroz prozor
 
Igre u nastavi informatike
Igre u nastavi informatikeIgre u nastavi informatike
Igre u nastavi informatikeIvana Kocijan
 
Priprema za čas
Priprema za časPriprema za čas
Priprema za časNikola Nik
 
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verPrirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verLjiljana Rehner
 
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)NašaŠkola.Net
 
21.čas.operativni sistemi
21.čas.operativni sistemi21.čas.operativni sistemi
21.čas.operativni sistemiLjiljana Rehner
 
Primjerena i odgovorna uporaba interneta
Primjerena i odgovorna uporaba internetaPrimjerena i odgovorna uporaba interneta
Primjerena i odgovorna uporaba internetaPogled kroz prozor
 
Prilog 2 - Internetska abeceda
Prilog 2 - Internetska abecedaPrilog 2 - Internetska abeceda
Prilog 2 - Internetska abecedaPogled kroz prozor
 
Припрема за час - Безуова теорема
Припрема за час - Безуова теоремаПрипрема за час - Безуова теорема
Припрема за час - Безуова теоремаzoka72
 
Priprema 5. razred - Microsoft Word
Priprema 5. razred - Microsoft WordPriprema 5. razred - Microsoft Word
Priprema 5. razred - Microsoft WordPogled kroz prozor
 
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvice
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - PlitvicePrezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvice
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvicepetzanet.HR Kurikulum
 
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatikaNastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatikaNašaŠkola.Net
 
Gluhacic roditeljski-semafor
Gluhacic roditeljski-semaforGluhacic roditeljski-semafor
Gluhacic roditeljski-semaforzbornica
 
Informatika teorija
Informatika teorijaInformatika teorija
Informatika teorijaljiljanans66
 

Viewers also liked (19)

Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatike
Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatikePisana priprema za izvođenje nastave iz informatike
Pisana priprema za izvođenje nastave iz informatike
 
Igre u nastavi informatike
Igre u nastavi informatikeIgre u nastavi informatike
Igre u nastavi informatike
 
Priprema za čas
Priprema za časPriprema za čas
Priprema za čas
 
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-verPrirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
Prirucnik za-planiranje-i-pisanje-iop-a-neredigovana-ver
 
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika (PDF)
 
21.čas.operativni sistemi
21.čas.operativni sistemi21.čas.operativni sistemi
21.čas.operativni sistemi
 
Excel2013
Excel2013Excel2013
Excel2013
 
Jezicni savjeti strucni ispit
Jezicni savjeti    strucni ispitJezicni savjeti    strucni ispit
Jezicni savjeti strucni ispit
 
Primjerena i odgovorna uporaba interneta
Primjerena i odgovorna uporaba internetaPrimjerena i odgovorna uporaba interneta
Primjerena i odgovorna uporaba interneta
 
Razmisli prije nego klikneš
Razmisli prije nego kliknešRazmisli prije nego klikneš
Razmisli prije nego klikneš
 
Prilog 2 - Internetska abeceda
Prilog 2 - Internetska abecedaPrilog 2 - Internetska abeceda
Prilog 2 - Internetska abeceda
 
Припрема за час - Безуова теорема
Припрема за час - Безуова теоремаПрипрема за час - Безуова теорема
Припрема за час - Безуова теорема
 
Priprema 5. razred - Microsoft Word
Priprema 5. razred - Microsoft WordPriprema 5. razred - Microsoft Word
Priprema 5. razred - Microsoft Word
 
Prirucnik za polaganje strucnog ispita informatika, osijek
Prirucnik za polaganje strucnog ispita   informatika, osijekPrirucnik za polaganje strucnog ispita   informatika, osijek
Prirucnik za polaganje strucnog ispita informatika, osijek
 
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvice
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - PlitvicePrezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvice
Prezentacija Sigurnost na interentu, Radionica pedagoškog tima - Plitvice
 
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatikaNastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika
Nastavni plan i program za gimnaziju - Računarstvo i informatika
 
Pisana priprava za stručni ispit 2010_1.12.2011.
Pisana priprava za stručni ispit 2010_1.12.2011.Pisana priprava za stručni ispit 2010_1.12.2011.
Pisana priprava za stručni ispit 2010_1.12.2011.
 
Gluhacic roditeljski-semafor
Gluhacic roditeljski-semaforGluhacic roditeljski-semafor
Gluhacic roditeljski-semafor
 
Informatika teorija
Informatika teorijaInformatika teorija
Informatika teorija
 

Similar to 4.čas računarstvo i informatika

историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111pavle555
 
Računarstvo i informatika i računarski sistemi
Računarstvo i informatika   i   računarski sistemiRačunarstvo i informatika   i   računarski sistemi
Računarstvo i informatika i računarski sistemiMarijaMilica
 
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana RadenkovićOsnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenkovićnasaskolatakmicenja
 
Kompjuteri i tehnoloski determinizam
Kompjuteri i tehnoloski determinizamKompjuteri i tehnoloski determinizam
Kompjuteri i tehnoloski determinizampodgoracm
 
Istorijat računarstva
Istorijat računarstvaIstorijat računarstva
Istorijat računarstvamajapts
 
Predmet izucavanja
Predmet izucavanjaPredmet izucavanja
Predmet izucavanjaJelenaBg
 
Informatika i računarstvo112
Informatika i računarstvo112Informatika i računarstvo112
Informatika i računarstvo112marijailic1508
 
Informatika i računarstvo11
Informatika i računarstvo11Informatika i računarstvo11
Informatika i računarstvo11marijailic1508
 
značaj_i_primena_računara(2).ppt
značaj_i_primena_računara(2).pptznačaj_i_primena_računara(2).ppt
značaj_i_primena_računara(2).pptOsnovnakolaJovanCvij
 
историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунараPetar Magenhajm
 
историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунараPetar Magenhajm
 
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptx
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptxikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptx
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptxraven0241
 
Seminarski diplomskimikroprocesor 844
Seminarski diplomskimikroprocesor 844Seminarski diplomskimikroprocesor 844
Seminarski diplomskimikroprocesor 844goranseminarski
 
internet i multimedija
internet i multimedija internet i multimedija
internet i multimedija piter007
 

Similar to 4.čas računarstvo i informatika (20)

историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111историја развоја рачунара111
историја развоја рачунара111
 
IT3-L5.pptx
IT3-L5.pptxIT3-L5.pptx
IT3-L5.pptx
 
Mrezne topologije
Mrezne topologijeMrezne topologije
Mrezne topologije
 
Računarstvo i informatika i računarski sistemi
Računarstvo i informatika   i   računarski sistemiRačunarstvo i informatika   i   računarski sistemi
Računarstvo i informatika i računarski sistemi
 
Informatika
InformatikaInformatika
Informatika
 
ORT
ORTORT
ORT
 
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana RadenkovićOsnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
Osnovi informatike- Jovan Milić- Bojana Radenković
 
Kompjuteri i tehnoloski determinizam
Kompjuteri i tehnoloski determinizamKompjuteri i tehnoloski determinizam
Kompjuteri i tehnoloski determinizam
 
Istorijat računarstva
Istorijat računarstvaIstorijat računarstva
Istorijat računarstva
 
Predmet izucavanja
Predmet izucavanjaPredmet izucavanja
Predmet izucavanja
 
Informatika i računarstvo112
Informatika i računarstvo112Informatika i računarstvo112
Informatika i računarstvo112
 
Informatika i računarstvo11
Informatika i računarstvo11Informatika i računarstvo11
Informatika i računarstvo11
 
značaj_i_primena_računara(2).ppt
značaj_i_primena_računara(2).pptznačaj_i_primena_računara(2).ppt
značaj_i_primena_računara(2).ppt
 
историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунара
 
историја рачунара
историја рачунараисторија рачунара
историја рачунара
 
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptx
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptxikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptx
ikt-u-svakodnevnom-okruzenju.pptx
 
New microsoft word document
New microsoft word documentNew microsoft word document
New microsoft word document
 
Arhitektura cpu
Arhitektura cpuArhitektura cpu
Arhitektura cpu
 
Seminarski diplomskimikroprocesor 844
Seminarski diplomskimikroprocesor 844Seminarski diplomskimikroprocesor 844
Seminarski diplomskimikroprocesor 844
 
internet i multimedija
internet i multimedija internet i multimedija
internet i multimedija
 

4.čas računarstvo i informatika

  • 2.  Skoro da ne postoji kuća u  Zahvaljujući razvoju kojoj nema kalkulatora ili informacionih i raĉunara, a gotovo svaki dan telekomunikacionih javljaju se novi modeli. tehnologija, svet postaje  Da bi se došlo do taga što globalno informaciono danas imamo bilo je društvo. Informaciono potrebno nekoliko hiljada društvo podrazumeva godina, a u konstruisanju primenu informacionih mašina koje bi olakšavale tehnologija u svim oblastima proces raĉunanja ţivota. uĉestvovalo je mnogo ljudi.  Elektronsko poslovanje ,  Spomenućemo samo neka pored primene raznih imena i neke pronalaske iako aplikacionih programa u svi zasluţuju da budu preduzećima, podrazumeva i spomenuti. elektronsko izdavaštvo, elektronske komunikacije, elektronsku trgovinu, elektronsko bankarstvo itd.  Primena informacionih tehnologija poboljšaće ţivot i u drugim oblastima, na
  • 3. Pomagala u računanju  Raĉunanje je postalo vaţno kada je otpoĉela razmena dobara. Primitivni narodi su se sluţili delovima tela (prstima) ili predmetima iz okoline. Drevni narodi su za pamćenje brojeva koristili kanap sa ĉvorovima kipu.  Abakus je naziv grupe pomagala za raĉunanje, nalik današnjoj raĉunaljki. Prva naprava koja ima pokretne delove, ali se ne moţe smatrati mašinom jer pokretni delovi nisu meĊusobno povezani. ( 4000 godina p. n. e. U Kini; 3000 g. p. n. e. U Babiloniji; stari Grci reĊali kamenĉiće na tablice, grĉki abakus ). Uz korišćenje abakusa, mnoţenje i deljenje se izvode mnogo teţe nego sabiranje i oduzimanje.  Škotski matematiĉar Džon Neper uveo je 1594. logaritme, pomoću kojih se operacija mnoţenja svodi na sabiranje, a deljenja na oduzimanje. MeĊutim, za korišćenje logaritama bile su potrebne logaritamske tablice.
  • 4. KALKULATORI  Blez Paskal tvorac prve mašine koja je mogla da sabira i oduzima unete brojeve, paskalina. Mehanizam mašine zasnivao se na zupĉanicima, meĊutim bilo je dosta problema u konstruisanju a i korisnici su smatrali da je komplikovana pa je proizvodnja obustavljena (1642- 1652).  Gotfrid Vilhelm Lajbnic izumeo je 1671. raĉunsku mašinu koja je mogla da sabira a posle nekih izmena i da mnoţi uzastopnim sabiranjem. Mehanizam sa koraĉnim zupĉanikom za unošenje brojeva koji se sabiraju.  Mašine koje su napravili Paskal i Lajbnic nisu ušle u širu upotrebu jer su bile neshvatljive.  Čarls Havijer Tomas napravio je prvi uspešan mehaniĉki kalkulator, koji je mogao da sabira, oduzima, mnoţi i deli.
  • 5. AUTOMATSKE MAŠINE  Ĉarls Bejbidţ (1792-1871). On je izmislio dva modela raĉunske mašine, od kojih nijedna nije do kraja završena tokom njegovog ţivota. Prva, zvana diferencna mašina, bila je namenjena za izvoĊenje raĉuna sa ĉetiri aritmetiĉke radnje: sabiranjem, oduzimanjem, mnoţenjem i deljenjem. Druga, zvana analitička mašina, mnogo više je evoluirala i bila je mnogo bliţa modernom konceptu raĉunara. Ona je trebalo da sluţi za nalaţenje vradnosti svakog matematiĉkog izraza za koji znamo kako da ga izraĉunamo, to jest redosled operacija koje treba izvesti: algoritam.  Ada Bajron kći engleskog pesnika Bajrona, dama koja je izmislila programiranje. Pripremala je programe za Bebidţovu mašinu.  ENIAC prvi uspešan elektronski raĉunar opšte namene. Izvrašava operacije ukljuĉivanjem i iskljuĉivanjem prekidaĉa, bušene kartice za ulaz i izlaz podataka. Dimenzije 10x20m i teţina oko 30t.  EDVAC drugi raĉunar. Kljuĉni koncept kod ove mašine bio je uskladištenje programa u memoriju raĉunara, ovaj princip programiranja raĉunara zadrţan je i do današnjih dana
  • 6. Generacije računara  Grejs Marej Hoper propagirala je programske jezike i njihovu nezavisnost od raĉunara. Zalagala se za razvoj programskih jezika koje bi razumeli ljudi koji nisu ni matematiĉari ni raĉunarski eksperti.
  • 7. PRVA GENERACIJA Kljuĉna  Otkriće magnetne memorije i karakteristika ove generacije tranzistora našla su brzo put do bilo je korišćenje primene u raĉunarima vakumskih cevi kao aktivnih  Ove mašine su bile skupe i mnogi elemenata. korisnici su zajedniĉki koristili Druga karakteristika njihove kapacitete bila je memorija  Jedan od oblika korišćenja je bila za skladištenje programa i paketna obrada podataka podataka.
  • 8. DRUGA GENERACIJA Ova generacija  Obuhvata raĉunare proizvedene zasnovana je na krajem pedesetih i u prvoj polovini tranzistorima. šezdesetih Pojavili su se  Prednosti tranzistora nad elektronskim prvi programski cevima je u tome što su jeftiniji, brţi, jezici manji, troše manje elektriĉne energije i razvijaju manje toplote  Prvi komercijalni raĉunar koji je koristio tranzistor bio je Philco Transac S-2000  Najveći uspeh u to vreme postigao je IBM sa raĉunarom 1401  Prvi programski jezik Flow-Matic iz koga su se kasnije razvili COBOL, FORTRAN, ALGOL I LISP
  • 9. TREĆA GENERACIJA Glavno  UvoĊenje integralnih kola omogućilo je tehnološko unapreĊenje proizvodnju ĉipova sa hiljadama raĉunara ove tranzistora generacije bila je primena  Kompleksna kola koja su bila integrisanih kola ekonomiĉna za proizvodnju znatno su Magnetni diskovi povećala mogućnosti raĉunara su zamenili magnetne trake  Razvoj raĉunara su unapredili niska u korišćenju za cena, visoka pouzdanost, male skladištenje dimenzije, mali zahtevi za napajanjem, programa i podataka brzina izvoĊenja operacija  Ovu generaciju je obeleţila serija raĉunara IBM 360  Uveden je prvi mini raĉunar PDF-1
  • 10. ĈETVRTA GENERACIJA Ovu generaciju karakteriše poboljšanje postojećih tehnologija Jedini znaĉajan napredak je vrlo velika integracija koja je omogućila stvaranje mikroprocesora, specijalnog tipa integrisanih kola, koji predstavljaju osnovu današnji raĉunara
  • 11. SUPERRAĈUNARI Raĉunari velikih  Namenjeni su za nauĉnotehniĉke mogućnosti i brzine obrade proraĉune ĉija je konstrukcija  Poĉeli su da se proizvode krajem zasnovana na sedamdesetih i poĉetkom paralelizaciji osamdesetih godina raĉunarskog procesa  Proizvode se u malom broju primeraka, jer je podruĉje njihove primene ograniĉeno  U to vreme su bili najpoznatiji raĉunari firmi Cray i CDC
  • 12. PERSONALNI RAĈUNARI IDEJA O ĈIPU  Proizvodnja mikroprocesora je KOJI BI IMAO SVE OSOBINE zahtevala dodavanje memorije i CENTRALNOG tastature za unos podataka PROCESORA TADAŠNJI  Da bi se dobio rezultat podataka RAĈUNARA- bile su potrebne dodatne jedinice- MIKROPROCES OR ekran ili štampaĉ  Otvoren je put masovnoj primeni raĉunara  Prvi personalni raĉunar MITS Altair  Zatim slede:Apple I, Apple II, Lisa...
  • 13. HVALA NA PAŢNJI TEMA SLEDEĆEG ĈASA: PONAVLJANJE I UTVRĐIVANJE GRADIVA