Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Други број

720 views

Published on

  • Be the first to comment

Други број

  1. 1. РИМСКА ВОЈСКА! VIRTUS МЕСЕЧНИ ЛИСТ ЛАТИНСКЕ СЕКЦИЈЕ БРОЈ II МЕСЕЦ НОВЕМБАР МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ЗАЈЕЧАР MMX ЛАТИНСКЕ ПОСЛОВИЦЕ И ЈОШ ДВОСТРУКО ВИШЕ - ET ALTERUM TANTUM. DISCIPULI LEGITE VIRTUTEM! ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН ЈЕДНО ОД НОВИХ СВЕТСКИХ ЧУДА! САДРЖАЈ ОВОГ БРОЈА: ROMA URBS AETERNA
  2. 2. SALVE AMICI ET AMICAE! Драги наши, овог пута смо мало закаснили са нашим новембарским листом али зато веома брзо стиже и новогодишњи, децембарски двоброј. Ту је било тромесечје па контролни задатци, писмени и све оно што пружа радост :) . Надамо се да ће овај наш нови број бити још интересантнији за вас. Трудили смо се да што више одрадимо сами, без интеревенција професорке Ленке. уредник Виртуса, Стефан Рајчић ФА 16 Не заборављајте и наш блог! (каже администратор Стефан Максимовић ФА 16): http://caesarlatin.blogspot.com/ ECCE DISCIPULI IMPIGRI! Каћа Стевановић - Pomponia Cacha Stevanicae M11 Ивана Крцијевић - Tulia Ivana Кrcievae M11 Стефан Максимовић - Gaius Stefanius Maximus FA16 Стефан Рајчић - Iulius Stefanius Rajchius FA16 Моника Страхињић - Terentia Monica Strahinicae M11 Жељко Несторовић - Quintus Zeljcus Nestorius M11 Давид Милошевић - Fabius Davidus Miloshevius SST 15 2
  3. 3. Оснивање Рима Према традиционалном датуму, који је у 1. веку ст. е. израчунао римски филолог и полихистор Марко Теренције Варон, град Рим основан је 21. априла 753. године старе ере. Рим (Roma) је главни град Италије и јужноталијанске регије Лацио. Град богате историје познат и под именом Вечни град, је центар богате античке културе, од које је остало много споменика до данашњих дана, а један од највећих је свакако Колосеум. Мит о оснивању Рима У складу са својим обичајем да порекло страних народа на које су наилазили објасне тако што ће те народе повезати са лутањима неког од својих митских хероја, као што су Јасон и Аргонаути, Херакле или Одисеј, грчки су писци почев од 5. века ст. е. измислили најмање 25 различитих митова о оснивању Рима. Иако је веза између Рима и Троје неисторијска, Римски су историчари знали да је република основанаоко500.годинест.е.,јерјегодишњалистањихових магистрата ишла уназад само до тог времена. Према миту, близанци, за које се веровало да су деца бога Марса, били су по наређењу Нумитора, краља Албе Лонге, стављени у корпу, која је бачена у Тибар. Они су, међутим, преживели, пошто их је нахранила вучица, и затим су збацили с власти окрутног краља. Током чина оснивања града међу браћом је избила свађа и Ромул је убио Рема. Историјски извори о оснивању Рима Период краљевства (753–509. ст. е.) и ране републике (509–280. ст. е.) јесу најсиромашније документовани периоди римске историје, јер су прикази римске историје написани тек много касније. Грчки историчари нису обраћали озбиљнију пажњу на Рим све до рата с Пиром (280–275. ст. е.), када је Рим завршавао своје освајање Италије и борио се против грчког града Тарента у јужној Италији. Први римски историчар, сенатор Квинт Фабије Пиктор, живео је и писао још касније, током другог пунског рата (218–201. ст. е.). Стога писање историје у Риму настаје тек пошто је Рим завршио своје освајање Италије. Током последњих двеста година старе ере још 16 других Римљана је писало слична дела. Сва се та дела сада колективно зову “римска аналистичка традиција”. Археолошки подаци о оснивању Рима Антички Рим налазио се на левој обали Тибра, око 22 км од мора, у северном делу Лација. На том месту налазимо трагове насељености још из другог миленијума старе ере. Према античкој традицији, прво насеље основано је на брежуљку Палатину. То се насеље налазило на месту које се касније називало Roma quadrata (“четвртасти Рим”) и сматрало се првим утврђеним градом који је основао Ромул. DAVIDUS MILOSHEVICUS EX SST 15 SCRIPSIT. 3
  4. 4. К О Л О С Е У М У почетку, Колосеум се називао Флавијев амфитеатар. Његово име је промењено у Колосеум касније, по огромној (колосалној) статуи Нерона, која је стајала у близини. Током година после изградње, он је претрпео пуно оштећења, модификација и обнављања. Разлози су били различити – земљотреси, поплаве, пожари... Међутим, до данас је после скоро пуних 20 векова, једна трећина овог амфитеатра остала читава. На њој је основа остала читава, али све декорације од метала и мермера су пропале. Градња је започета 72. за време цара Веспазијана, а довршена десетак година касније за време владавине његовог сина Домицијана. Био је главно место за одржавање гладијаторских борби. На њему су се одвијале и друге, увек бруталне борбе, у доба Римског царства. Постојала је могућност да се ова грађевина до одређене мере напуни водом и да се импровизују борбе бродова. Колосеум је имао места за око 50.000 људи. Био је елипсастог облика, дуг 189 метара и широк 156 метара. Висина је била 47 метара. Састојао се од четири спрата. Споља је био отворен неким врстама тераса са отворима налик великим прозорима. Грађен је махом од великих блокова и метала, а изнутра је био уређиван мозаицима и различитим врстама религијских слика. У гледалишту су постојале посебне ложе за високе државне чиновнике, попут данашњих на великим фудбалским стадионима. Сама површина борилишта унутар Колосеума је, такође, била елипсастог облика и имала је димензије 85x53 метара. Она је од гледалишта била одвојена високим зидом, како не би дошло до повређивања посетилацаодстранедивљихживотиња,које су коришћене у крвавим борбама. У случају пожараКолосеумбисеиспразниоза10минута. На рушевинама Колосеума су пронађени и различити механизми за аутоматско отварање врата, лифтови и други механизми који су коришћени у укључивање животиња у борбу. Последње борбе које су одржане на КолосеумусубилеуVиVIвекупослеХриста. Данас је Колосеум симбол Рима, подсећање на велико светско царство и туристичка атракција Италије. Милиони људи годишње дођу у овај град и посећују овај важан споменик људске цивилизације. Колосеум је 2007. уврштен међу нових 7 светских чуда. STEFANUS MAXIMUS EX FA 16 SCRIPSIT. 4
  5. 5. РИМСКА ЛЕГИЈА Највећа војна јединица у оквиру римске војске била је легија.  Њу је чинило преко 5.000 војника. Свака легија имала је свој број, име, амблем и тврђаву. Било је око 30 легија широм Римског царства. Легија је имала команданата, официре и обичне војнике. Такође, ту су лекари, инжењери и остали помоћни радници. ОПРЕМА И ОРУЖЈЕ Lorica је именица латинског језика која означава врсту оклопа којим се покривао и штитио труп (прса, трбух, бокови, леђа и рамена) римских војника. Lorica се правила од различитих материјала и облика. Првобитно су прављени лагани оклопи од коже животиња који нису могли пружити добру заштиту од напада металним оружјем. У време древног Рима, припадници римске војске су првобитно морали сами обезбеђивати војничку опрему па је тада она изгледала прилично шаролико. Након војних реформи сви легионари су добили јединствену опрему. • lorica segmentata - оклоп • focale - шал • gladius - мач, 18-24 инча дужине • pilum (множина pila)  - средње дужине бацање копља • scutum - штит  • tunica - oгртач • caligae - војничке чизме За заслуге у војсци делила су се различита одликовања, а звала су се венци (coronae), јер су имала облик венаца, који су били направљени од лишћа или каква метала. Нека од одликовања су била: 1. Corona castrensis - добиjао га је онај војник који се истакао при опсади логора. 2. Corona civica се давала ономе ко спаси живот римског грађанина. 3. Corona muralis је за онога ко се успне на непријатељске зидове. 4. Corona navalis се давала код победе на мору. 5. Corona obsidionalis је за онога који друге ослободи од опсаде. Н а ј в е ћ е одликовање било је Corona triumphalis. Његајесенатдодељивао војсковођи за победу у рату. То је био венац од ловора, који је приликом тријумфа носио победник возећи се на Капитол у кочији коју су возили бели коњи. Уз то је био одевен у шарену тогу и тунику са палмовим гранчицама. Такву част је Цезар касније трајно присвојио, па се таквом одјећом користио и кад није био награђен тријумфом. Мањи се тријумф звао овација (ovatio). У њему је победник ишао пешке или је јахао на коњу. Ислужени војници (ветерани) су по одласку из војске као награду добијали комад земље коју су обрађивали, и то им је служило као пензија. 5
  6. 6. Император Гај Галерије Валерије Максимилијан једна је од најконтроверзнијих личности у историји Римског царства. Једни су га славили као спасиоца Царства, као новог Ромула и Александра Великог, а други га ружили и сматрали најлошијим владаром и човеком. ГАЈ ГАЛЕРИЈЕ ВАЛЕРИЈЕ МАКСИМИЈАН! У младићким годинама задобио је највише војничке чинове и наклоност Диоклецијана који га је усинио и 293. године прогласио за цезара и свог савладара, у зрелим годинама однео је једну од највећих победа у римској историји, а када га је смрт задесила у тренутку његове највеће моћи и славе, сахрањен је и уврштен међу богове у месту где је угледао светлост дана, у Ромулијани на брду Магур. ...Настаде му опак чир у доњем делу у пределу гениталија разједајући нашироко. Лекари су оперисали, лечили али је рана одмах раздирала зарасло; а вена је била пробијена па је крв цурила непрестано до опасности од смрти... Оседео је и исцрпљен ослабио је, па се тек тада поток крви мало зауставио. Рана је почела да не реагује на лекове. Рак је продирао у најближе делове, све је био распрострањенији и што су више опсецали све шире је продирао, што га више лечили он је нарастао... Са свих страна доведени су славни лекари. Ништа људско није напредовало. Прибегли су идолима. Молили су Аполона и Асклепија да нађу лек. Аполон је дао лек али зло се у још веће зло повећало. Болест није више одустајала и све је доње регије заузела. Унутрашњи органи су изашли напоље, трулели су и стање је било такво да је задњица потпуно пропадала... Будући да је утроба испала, болест се погоршала ка унатрашности заузимајући је а унутра црви су се размножили. Смрад из његовог болесног тела ширио се не само кроз палату већ и кроз цели град. Није чудно, када су већ били побркана избацивања измета и мокраће. Тело је било упропашћено од црва и у трулежи са неподношљивим боловима пропадало је. Језиви урлици уздизали су се ка небу као рикање рањеног бика. Стављали су му на млитаву задницу кувана и топла меса од животиње да би топлота извукла црве. А тада из размекшане рана, необичне количине бликале и опет још више је утроба пропадала постајаћи плоднија за црве... Галерије је био много свиреп према хришћанима. Антички аутори сведоче да је то био утицај његове мајке Ромуле којој је посветио дворац. У житијима светаца налазе се грозоморне приче шта је све радио хришћанима. У 311. години он се много разболео од неке опаке болести: 6
  7. 7. CORNIX CORNICI OCULOS NON EFFODIET. ВРАНА ВРАНИ ОЧИ НЕ ВАДИ. MEL IN ORE, FEL IN CORDE. МЕД У УСТИМА, ГОРЧИНА У СРЦУ. MENS SANA IN CORPORE SANO. У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУХ. OCULUM PRO OCULO, DENTEM PRO DENTE. ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ. SAPIENTI SAT. ПАМЕТНОМЕ ДОСТА. 1. Главни бог Хелена је: а) Тадиић б) Зевс ц) Милорад 2. Главни бог код Римљана је: а) Јупитер б) Шаран ц) Максимус 3. Посеидон је бог: а) Риба и брат Милорада б) коња и брат Мурата ц) Мора и брат Зевса 4. Хера је супруга: а) Јована Дучића б) Питагоре ц) Зевса 1. Бог подземља код Хелена је: а) Барак Обамма б) Хеадс ц) Мирослав 2. Бог рата код Римљана је: а) Марс б) Пчелица Маја ц) Ивиица Дачиић 3. Пегаз је: а) Крилата коза б) Свиња са перајима ц) Крилати коњ 4. Минотаур је: а) Пола риба пола Драгиша б) Пола Човек пола бик ц) Пола Телетабис пола тарзан 5. Кербер је: а) двоглави политичар б) троглави пас ц) Крава без главе QUIS? STEFANUS RAJCHIUS EX FA 16 SCRIPSIT. MONICA STRACHINICAE EX M 11 SCRIPSIT. 7
  8. 8. a o b o m b u s m d p g u n a p a v u v s d i s c i p u l a e i s n m a g l u c v o a l t s s p l a r v e e m a r e a v u i r s u n i s a p Пронађите наведене речи: asinus, bombus, discipula, rossa, pater, vacca, vulpes, uva, vespa, mare, ulula ЖЕЉКОВ ЗИД 8

×