3. sistemi zastita

6,417 views

Published on

0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
6,417
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
7
Actions
Shares
0
Downloads
91
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

3. sistemi zastita

  1. 1. 1SADRŽAJ1.1.1  Zaštita od prekomernih struja..........................................................................................................................2 1.1.2  Selektivnost zaštita u električnim instalacijama niskog napona ......................................................................4 1.1.3  Osigurači..........................................................................................................................................................6 1.1.4  Zaštita od električnog udara (osnovna podela) ................................................................................................9 1.1.5  Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira.....................................................................................9 1.1.6  Zaštita od direktnog dodira delova pod naponom..........................................................................................12 1.1.7  Zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela) ..........................................................14 1.1.8  TN sistemi .....................................................................................................................................................19 1.1.9  TT sistemi......................................................................................................................................................21 1.1.10  IT sistemi ..................................................................................................................................................22 1.1.11  Primena zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS) ..........................................................................24 1.1.12  Izjednačenje potencijala............................................................................................................................28 
  2. 2. 21.1.1 Zaštita od prekomernih strujaProvodnici pod naponom moraju biti zaštićeni jednim ili sa više uređaja za automatskiprekid napajanja u slučaju preopterećenja i kratkog spoja, osim u slučajevima gde prekomernastruja ne može biti veća od podnosive struje provodnika (npr. određeni transformatori za zvonca,transformatori za zavarivanje i sl). Koristi se više tipova zaštitnih uređaja, i to:1. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje preopterećenja i od struje kratkog spoja.Ovi zaštitni uređaji moraju da prekinu svaku prekomernu struju do očekivane struje kratkog spoja utački gde je uređaj instaliran. Takvi zaštitni uređaji mogu biti: (1) prekidači koji sadrže prekostrujniokidač, (2) prekidači u kombinaciji sa osiguračima i (3) osigurači tipa gI i gII.2. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od struje preopterećenja. To su zaštitni uređaji sainverznim kašnjenjem čija moć prekidanja može biti ispod vrednosti očekivane struje kratkog spojau tački u kojoj je uređaj instaliran.3. Uređaji koji obezbeđuju zaštitu samo od struje kratkog spoja. Ovi uređaji mogu bitiinstalirani tamo gde se zaštita od preopterećenja postiže na drugi način, ili gde nije obavezna zaštitaod preopterećenja. Ovi uređaji moraju da prekidaju struju kratkog spoja od očekivane struje kratkogspoja. Takvi uređaji mogu biti: (1) prekidači sa prekostrujnim okidačem i (2) osigurači.Zahtevi koji se odnose na obezbeđenje zaštite od prekomernih struja u električniminstalacijama u zgradama izloženi su u standardima JUS N.B2.743:1988 i JUS N.B2.743/1:1988, ito su:a) Zahtevi za zaštitu od struje preopterećenjaZaštitni uređaji moraju biti predviđeni da prekidaju svaku struju preopterećenja kojaprotiče provodnicima pre nego što prouzrokuje povišenje temperature štetno za izolaciju, spojeve,stezaljke ili okolinu. Radna karakteristika uređaja koji štiti električni vod od preopterećenja, morada ispuni sledeća dva uslova:1. IB ≤ In ≤ IZ2. I2 ≤ 1,45 IZgde su:IB - struja za koju je strujno kolo projektovano;In - nazivna struja zaštitnog uređaja;IZ - trajno podnosiva struja provodnika ili kabla. Ako isti zaštitni uređaj štiti nekolikoprovodnika spojenih paralelno, vrednost (IZ) je suma trajno podnosivih struja različitih provodnika.I2 - struja koja određuje pouzdano delovanje zaštitnog uređaja. U praksi se uzima da je (I2)jednako:- radnoj struji u toku utvrđenog vremena za prekidače;- struji osigurača u toku utvrđenog vremena za osigurače tipa gI;- 0,9 puta struja osigurača u toku utvrđenog vremena za osigurače tipa gII.NAPOMENA: Faktor 0,9 uzima u obzir uticaj razlika uslova ispitivanja izmeđuosigurača tipa gI i gII (topljivi umetak), s obzirom na to da se ovi poslednji ispituju u običnomispitnom uređaju gde su mogućnosti hlađenja bolje..Kao što je rečeno, prema standardu JUS N.B2.752:1988, trajno podnosiva strujaprovodnika ili kabla dobija se na bazi trajno dozvoljene struje kabla (Itr doz), uz korekcije određenimfaktorima, tj:
  3. 3. 3IZ = kΘ kλ kn Itr dozgde je:Itr doz - trajno dozvoljena struja kabla, tablični podatak (tabela 2.14 i 2.15);kΘ - korekcioni faktor za temperaturu (tabela 2.11);kλ - korekcioni faktor za termičku otpornost tla (tabela 2.12);kn - korekcioni faktor za grupno položena strujna kola (tabela 2.16);b) Zahtevi za zaštitu od struja kratkih spojevaZaštitni uređaji moraju obezbediti prekidanje struje kratkog spoja koja protiče krozprovodnike strujnog kola pre nego što takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehaničkihdejstava u provodnicima i spojevima. Svaki zaštitni uređaj od kratkog spoja mora zadovoljitisledeće uslove:- Moć prekidanja ne sme biti manja od očekivane struje kratkog spoja na mestupostavljanja, osim ako je postavljen drugi zaštitni uređaj koji ima potrebnu moć prekidanja na straninapajanja. U tom slučaju, karakteristike uređaja se moraju tako podesiti da energija koja se propuštapreko ta dva uređaja ne prelazi vrednost koju uređaj postavljen na strani opterećenja i provodnikakoji se štite pomoću tih uređaja može podneti bez oštećenja.NAPOMENA: Prema Pravilniku o tehničkim merama za elektroenergetske instalacije uindustriji (“Sl. list SFRJ”, br. 2/1973) koji je van snage, tip topljivih osigurača i elektromagnetskihokidača treba odabrati prema veličini struje kratkog spoja, koja sme iznositi najviše osmostruku dodesetostruku vrednost termičkog okidača, zavisno od temperature okoline. Ako struja kratkog spojaima veću vrednost, treba upotrebiti zaštitni prekidač veće snage.- Svaka struja kratkog spoja koja se pojavi u bilo kojoj tački strujnog kola mora bitiprekinutau okviru onog vremena koje dovodi provodnike do dozvoljene granične temperature. Zakratke spojeve koji traju do 5s, vreme (t) u kojem data struja kratkog spoja podiže temperaturuprovodnika od najviše dozvoljene temperature u normalnom radu (ΘZ) do granične temperature(Θ0), približno se izračunava formulom:t = kSIgde su:t - trajanje (s);S - presek (mm2);I - efektivna vrednost stvarne struje kratkog spoja (A);k - faktor čija vrednost zavisi od vrste materijala provodnika, izolacije i ostalih delova i početne ikrajnje temperature (tab. 2.37).Tabela 2.37. Vrednosti faktora kVrednosti faktora k Materijal115 Bakarni provodnik sa PVC izolacijom135 Bakarni provodnik sa gumom, butil-gumom, umreženepolietilenom i etilen-propilen-gumom74 Aluminijumski provodnik sa PVC izolacijom87 Aluminijumski provodnik sa gumom, butil-gumom, umreženepolietilenom i etilen-propilen-gumom115 Spojevi lemljeni kalajnim lemom kod bakarnih provodnika,koji odgovaraju temperaturi od 160ºC
  4. 4. 4NAPOMENA: Vrednosti za k nisu definisane za: male provodnike (preseka manjeg od10mm2), trajanje kratkog spoja preko 5s, druge vrste spojeva provodnika, goleprovodnike i provodnike sa mineralnom izolacijom.Za vrlo kratko trajanje (< 0,1s) gde je asimetrija struja znatna, za uređaje za ograničavanjestruje mora biti zadovoljen uslov k2S2> I2t. To znači da proizvod (k2S2) mora biti veći od vrednostipropuštene energije (I2t) navedene od strane proizvođača zaštitnih uređaja.1.1.2 Selektivnost zaštita u električnim instalacijama niskog naponaPrilikom postavljanja više od jednog rasklopnog aparata u jednom strujnom kolu ili narazličitim nivoima u krajnjem strujnom kolu, rasklopni uređaj se mora izabrati tako da se postignepuna selektivnost. Selektivnost zaštite od preopterećenja i od kratkog spoja može se definisati kaosposobnost zaštitnog uređaja prekomerne struje da prekine strujno kolo u kome se razvio kvar bezuticaja na ispravna strujna kola istog sistema.Za sada ovom problemu nije posvećena dovoljna pažnja. Delimično je obrađeno ustandardima JUS N.B2.741:1989, JUS N.B2.774:1991 i JUS N.B2.743:1988, kao i Pravilniku otehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br. 53/1988 i54/1988). U praksi se koriste sledeća pravila:1) Za obezbeđivanje selektivnosti potrebno je da brzi osigurači budu stepenovani za dvastepena, a tromi za jedan stepen.2) Selektivnost između dva osigurača za zaštitu provodnika i kablova postiže se kada jenazivna struja (In) većeg osigurača 1,6 In manjeg. Ovo važi za tipove osigurača G prema JUSN.E5.210:1990 (odnosno L prema DIN VDE 0636, u delu 21:1984), koji se koriste za zaštituprovodnika i kablova, i to za osigurače sa In > 16A.3) Selektivnost između instalacionog automatskog prekidača i osigurača postiže se kada jevreme isključenja instalacionog automatskog prekidača manje od vremena topljenja osiguračavezanog na red. Vrednost energije (I2t) prekidača i energija (I2t) topljenja osigurača su bitni činiociu određivanju selektivnosti (sl. 2.21).4) Selektivnost između dva automatska instalaciona prekidača i/ili prekidača ilustruju slike2.22 i 2.23. Ovde su takođe vrednosti propuštene energije (I2t) prekidača bitne za određivanjeselektivnosti.5) Selektivnost dva ili više zaštitnih uređaja diferencijalne struje struje (ZUDS) može seostvariti izborom i postavljanjem ZUDS-a koji isključuje sa napajanja samo delove instalacije kojise nalaze neposredno iza posmatranog ZUDS-a. Slika 2.24 prikazuje ukupnu selektivnost podsledećim uslovima:a) karakteristika vreme-struja nedelovanja ZUDS-a (B) mora biti iznad karakteristikevremena delovanja ZUDS-a (A);b) nazivna diferencijalna struja nedelovanja ZUDS-a (B), tj. IΔnoB, mora biti veća odnazivne diferencijalne struje nedelovanja ZUDS-a, tj. IΔnoA, i to u odnosu 3:1.
  5. 5. 5Slika 2.21. Karakteristika vreme-struja i (I2t) – struja; I – očekivana struja kratkog spoja; IS –granična struja selektivnosti (engl. Selectivity Limit Current); IB – struja preuzimanja (engl. Take-over Current); Icu – nazivna najveća moć prekidanja struje kratkog spoja (engl. Rated UltimateShort-circuit Breaking Capacity); A – karakteristika topljenja osigurača; B – radna karakteristikatopljivog osigurača; C – radna karakteristika prekidačaPrema IEC 947-2:1991 definiše se da li je automatski prekidač predviđen za ostvarenjeselektivnosti ili ne i to sa određenim vremenskim zakašnjenjem u odnosu na druge prekidače vezanena red na strani opterećenja, a pod uslovima kratkog spoja, i to:- kategorija upotrebe A: prekidači koji nisu specijalno namenjeni za selektivnost uuslovima kratkog spoja u odnosu na druge zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su vezani na red nastrani opterećenja, tj. bez namernog zakašnjenja predviđenog za selektivnost u uslovima kratkogspoja i stoga bez naznačene kratkotrajne podnosive struje (nazivne moći prekidanja);1.1.2.1 Slika 2.22. Selektivnost dva instalaciona automatska prekidača- kategorija upotrebe B: prekidači koji su specijalno namenjeni za selektivnost uuslovima kratkog spoja u odnosu na druge zaštitne uređaje od kratkog spoja koji su vezani na red nastrani opterećenja, tj. sa namernim zakašnjenjem koje može biti sa podešavanjem, predviđeni zaselektivnost u uslovima kratkog spoja. Takvi prekidači imaju naznačenu kratkotrajnu podnosivustruju (nazivnu moć prekidanja).
  6. 6. 61.1.3 OsiguračiOpšti tehnički uslovi za niskonaponske topljive osigurače nalaze se u standardu JUSN.E5.210:1990. Standard se odnosi i na topljive umetke namenjene za upotrebu u kombinacijamaosigurač-sklopka (niskonaponske sklopke sa prekidanjem u vazduhu, rastavljači sa prekidanjem uvazduhu i kombinacije osigurača niskog napona – prema JUS N.K5.012:1982).Osnovne nazivne karakteristike osigurača su sledeće:1. Nazivni napon. Standardne vrednosti nazivnih napona pobrojane su u tabeli 2.38.Nazivni napon osigurača je najniža vrednost nazivnog napona njegovih delova (držač osigurača,topljivi umetak). To znači da nazivni napon topljivog umetka može biti različit (veći) od nazivnognapona držača osigurača u kojem će topljivi umetak biti upotrebljen.Slika 2.23. Selektivnost dva prekidačaSlika 2.24. Ukupna selektivnost dva ZUDS-a1.1.3.1.1 Tabela 2.38. Nazivni naponi osiguračaNazivni naponi za osigurače naizmenične struje Nazivni naponi zaosigurače jednosmernestruje (V)Niz I (JUS N.A2.001:1989) (V) Niz II (IEC 38:1983)(V)–––120110125
  7. 7. 7–220 (230)–380 (400)500660 (690)–208240277415480600–2202504404605006007502. Nazivna struja topljivog umetka i držača osigurača. Nazivna struja topljivog umetkamora predstavljati jednu od vrednosti navedenih u tabeli 2.39. Nazivna struja držača osigurača morabiti izabrana iz niza nazivnih struja topljivih umetaka ako nije drugačije navedeno u posebnimstandardima za određenu vrstu osigurača.3. Karakteristika vreme-struja. Karakteristika vreme-struja daje se za trajanje topljenjaduže od 0,1s. Struja se predstavlja na apscisi, a vreme na ordinati. Za obe koordinate koristi selogaritamska podela. Primeri karakteristika vreme-struja vide se na slikama 2.25 i 2.26.Karakteristika vreme-struja topljivog umetka zavisi od konstrukcije, kao i, za određeni topljiviumetak, od temperature okolnog vazduha i uslova hlađenja. Ukoliko nije navedeno, podrazumevase da se karakteristike odnose na temperaturu okolnog vazduha od 20ºC.Slika 2.25. Karakteristika vreme-struja gG osigurača za opštu upotrebu sa punim područjem premaIEC 269-2-10:19871.1.3.1.2 Tabela 2.39. Nazivne struje osiguračaNiz nazivnih struja osigurača (A)2 – 4 – 6 – 8 – 10 – 12 – 16 – 20 – 25 – 32 – 40 – 50 – 63 – 80 – 100125 – 160 – 200 – 250 – 315 – 400 – 500 – 630 – 800 – 1000 – 1250NAPOMENE:1. Ako se ukaže potreba za nižim ili višim vrednostima, one se mogu odabrati iz nizaR10 prema stabdardu JUS N.A0.001:1983.2. Ako je u posebnim slučajevima potrebno izabrati međuvrednost, ona se možeodabrati iz niza R20 prema standardu JUS N.A0.001:1983.
  8. 8. 8U vezi sa delovanjem topljivog umetka definišu se: konvencionalno vreme ikonvencionalna struja. Pri tome razlikuje se: (1) konvencionalna struja netopljenja (Inf) –utvrđena vrednost struje koju topljivi umetak može da podnese tokom utvrđenog (konvencionalnog)vremena bez topljenja, i (2) konvencionalna struja topljenja (If) – utvrđena vrednost struje kojaizaziva delovanje topljivog umetka tokom utvrđenog (konvencionalnog) vremena. Konvencionalnavremena i konvencionalne struje nalaze se u tabeli 2.40.4. Nazivna moć prekidanja topljivog umetka. Nazivna moć prekidanja topljivog umetkaje vrednost (efektivna za naizmeničnu struju) očekivane struje koju osigurač može da prekine zadati napon pod određenim uslovima. Nazivnu moć prekidanja daje proizvođač u odnosu na nazivninapon. Vrednosti najmanje nazivne moći prekidanja utvrđene su u posebnim standardima zaodređenu vrestu osigurača.Slika 2.26. Karakteristika vreme-struja gL osigurača visoke prekidne moći za zaštitu kablova iprovodnika prema DIN VDE 0636, u delu 21:1984Tabela 2.40. Konvencionalna vremena i konvencionalne strujeza topljive umetke tipa “gG”Nazivna struja In(A)Konvencionalnovreme (h)Konvencionalna strujaTopljenja If Topljenja IfIn < 16 1 *) *)16 ≤ In ≤ 63 1 1,25 In 1,25 In63 < In ≤ 160 2160 < In ≤ 400 3400 < In 4NAPOMENA: *)Vrednosti za nazivne struje manje od 16A nisu utvrđene.Prema odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskognapona (“Sl. list SFRJ”, br. 53/1988 i 54/1988), pri ugradnji osigurača mora se voditi računa osledećem:- Osigurač se ne sme postavljati u neutralni provodnik jednofaznih ili višefaznih strujnihkola.
  9. 9. 9- U TN sistemima napajanja, osigurač kao zaštitni uređaj od prekomerne struje i/ili uređajza zaštitu od preopterećenja, koji služi i kao zaštita od indirektnog dodira automatskimisključivanjem napajanja, mora se postavljati na početku svakog strujnog kola, kao i na svimmestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako uređaj za zaštitu od kratkog spoja i/iliuređaj za zaštitu od preopterećenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeđuje zahtevanu zaštitu.*)- U IT sistemima napajanja, osigurač kao uređaj za zaštitu od preopterećenja, kada suizloženi delovi međusobno povezani pri pojavi druge greške, mora se postavljati na početku svakogstrujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako uređaj zazaštitu od preopterećenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeđuje zahtevanu zaštitu.- Ogranci od kablovskih i nadzemnih niskonaponskih mreža osiguravaju se pri ulasku uzgradu.NAPOMENA: U Pravilniku o tehničkim normativima za električne instalacije niskognapona (“Sl. list SFRJ”, br. 53/1988 i 54/1988) nije definisano šta to znači da osigurač “postavljenispred tog mesta obezbeđuje zahtevanu zaštitu”. Zbog toga se često u praksi primenjuju odredbe izTehničkih propisa za izvođenje elektroenergetskih instalacija u zgradama (“Sl. list SFRJ”, br.43/1996; 35/1974 i 13/1978) koji su sada van snage, a koji su određivali dodatne uslove za ugradnjuosigurača u slučaju smanjenja preseka provodnika:1. Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti naudaljenosti od 1m od mesta odvajanja. Pri tome nazivna struja topljivog umetka prethodnogosigurača treba da je najmanje 3 stepena veća nego što bi to odgovaralo provodniku smanjenogpreseka.2. Osigurač koji treba da štiti provodnik smanjenog preseka može se postaviti naudaljenost više od 1m od mesta odvajanja ako su ispunjeni sledeći uslovi:- pri kratkom spoju između dva provodnika na mestu ugradnje prethodnog i jačegosigurača mora teći struja koja je najmanje 15 puta veća od nazivne struje topljivog umetka togosigurača;- pad napona do jačeg osigurača ne sme prelaziti 3,5%U ovom slučaju osigurač ugrađen na kraju provodnika štiti od preopterećenja, dokosigurač na početku provodnika većeg preseka štiti od kratkog spoja.1.1.4 Zaštita od električnog udara (osnovna podela)Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zaštita od električnog udara postiže se primenomodgovarajućih mera:- istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira;- zaštite od direktnog dodira;- zaštite od indirektnog dodira.1.1.5 Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodiraPrimenom istovremene zaštite od direktnog i indirektnog dodira ne ugrožava sečovečiji život ni pri direktnom dodiru delova pod naponom ni pri kvaru u izolaciji. Na prvi pogled,to je najekonomičnije rešenje. Međutim, istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira ipakima ograničenu upotrebu u elektroenergetici, jer je to u osnovi primena malih napona (malih snaga).Prema standardu JUS N.B2.741:1989, istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira izvodise pomoću sledećih sistema (sl. 2.35):- SELV (bezbednosno mali napon i neuzemljena strujna kola);- PELV (uzemljeni bezbednosno mali napon, odnosno, uzemljena strujna kola);- FELV (mali radni napon).NAPOMENA: Nazivi za sisteme koji obezbeđuju istovremenu zaštitu od direktnog iindirektnog dodira imaju korene u izrazima na engleskom jeziku:- SELV (engl. Safety Extra Low Voltage);- PELV (engl. Protective Extra Low Voltage);- FELV (engl. Functional Extra Low Voltage).
  10. 10. 10Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira, pomoću sistema SELV i PELV,ostvaruje se kada su ispunjeni sledeći uslovi:L1L2L3NPESELVBezbednosnitransformatorza odvajanje iliekvivalentanizvor, bezuzemljenjaBezbednosni transformatorza odvajanje ili ekvivalentanizvor, spoj sa zemljomdozvoljenNe mora bitibezbednosni izvor,spoj sa zemljomdozvoljenOpremaklase IIIPELV FELVStrujno koloPELVStrujno koloFELVPE PEEESlika 2.35. Prikaz upotrebe strujnih kola SELV, PELV i FELV (Napomena: na slici nisu prikazanizaštitni uređaji)1. Nazivni napon ne može da prekorači gornju granicu opsega I napona električnihinstalacija u zgradama. Prema standardu JUS N.B2.702:1984, to je napon: U ≤ 50V naizmeničnog,odnosno U ≤ 120V jednosmernog napona.2. Izvor napajanja je jedan od bezbednosnih izvora, tj:- bezbednosni transformator za odvajanje (prema standardu JUS N.H8.010:1987);- izvor napajanja koji pruža isti stepen bezbednosti kao i bezbednosni izolacionitransformator (npr. motor-generator sa namotajima koji imaju ekvivalentnu izolaciju);- električni izvor (baterije ili akumulatori) ili drugi nezavisni izvor koji ne zavisi odstrujnih kola viših napona (npr. dizel-generatori);- elektronski uređaji kod kojih su preduzete mere da, i u slučaju unutrašnjeg kvara, naponna izlaznim stezaljkama ne prekorači granicu opsega I (tj. U ≤ 50V naizmeničnog, odnosno U ≤120V jednosmernog napona). Viši iznosi napona su ipak dozvoljeni ako je osigurano da u slučajudirektnog ili indirektnog dodira napona na izlaznim stezaljkama bez kašnjenja (< 0,2s) opadne nadozvoljene il iniže vrednosti.- pokretni izvori napajanja kao što su bezbednosni transformatori za odvajanje ili dizel-generatori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zaštitu upotrebom opreme klase IIili ekvivalentnom izolacijom.3. Strujna kola izvedena prema sledećim uslovima:Delovi pod naponom strujnih kola bezbednosno malog napona (SELV) i uzemljenogbezbednosno malog napona (PELV) moraju biti električki odvojeni od strujnih kola viših napona.Moraju se preduzeti mere da električno odvajanje bude ekvivalentno onome koje postoji izmeđuprimara i sekundara bezbednosnog transformatora za odvajanje.Provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fizički odvajaju odsvih provodnika drugih strujnih kola. Gde ovo nije moguće zahteva se jedan od sledećih uslova:- provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u nemetalniplašt koji služi kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji;
  11. 11. 11- provodnici strujnih kola različitih napona moraju biti odvojeni pomoću uzemljenogmetalnog ekrana ili uzemljenog metalnog plašta;- višežilni kabl ili snop provodnika mogu sadržati strujna kola različitih napona pduslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani pojedinačno i skupno,prema uslovima za najveći napon.Priključnice i utikači strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sledećezahteve:- utikači ne smeju ulaziti u priključnice napajanja iz drugih sistema napona;- priključnice moraju sprečavati uvlačenje utikača koji su predviđeni za druge sistemenapona;- priključnice ne smeju imati kontakt za zaštitni provodnik.4. Posebni uslovi za SELV- Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom ili sadelovima pod naponom ili zaštitnim provodnicima koji čine deo drugih strujnih kola.- Izloženi provodni delovi ne smeju se namerno spajati sa:- zemljom;- zaštitnim provodnicima ili izloženim provodnim delovima drugog sistema;- stranim provodnim delovima, osim onih gde priroda električne opreme zahteva dasu nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima, pod uslovom da ovi delovi ne mogu doćipod napon koji prekoračuje granice nazivnog napona I (tj. U ≤ 50V naizmeničnog, odnosno U ≤120V jednosmernog napona).- Kada je nazivni napon strujnog kola viši od 25V efektivnog naizmeničnog napona ili60V jednosmernog napona bez naizmenične komponente, zaštita od direktnog dodira mora seobezbediti:- pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X;- izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmeničnestruje u vremenu od 1min.Kada nazivni napon nije veći od 25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60Vjednosmerne bez naizmenične komponente (bez talasnosti), ne sme se izvesti zaštita od direktnogdodira, osim ako se posebnim standardom za specijalne instalacije ne zahteva.5. Posebni uslovi za PELVZaštita od direktnog dodira može se obezbediti:- pregradama i kućištima koji obezbeđuju najmanje stepen zaštite IP 2X;- izolacijom koja izdržava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenične struje uvremenu od 1min.Zaštita od direktnog dodira (u skladu sa prethodno navedenim uslovima) nije neophodnaako je oprema u zoni uticaja izjednačenja potencijala i ako nazivni napon ne prelazi:- 25V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 60V jednosmerne struje bez talasnosti,kada se oprema koristi samo u suvim uslovima igde se ne očekuje velika površina dodira saljudskim telom;- 6V efektivne vrednosti naizmenične struje ili 15V jednosmerne struje bez talasnosti usvim drugim slučajevima.6. Posebni uslovi za FELVSistem FELV uglavnom se koristi za telekomunikaciona strujna kola. Uslovi za mali radninapon (FELV) su sledeći:Ako su, zbog rada uređaja, upotrebljeni iz opsega I (U ≤ 50V naizmeničnog, odnosno U ≤120V jednosmernog napona), a pri tom nisu zadovoljeni zahtevi zaštite bezbednosno malimnaponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponom (PELV), gde nije neophodan SELVili PELV, moraju se preduzeti dopunske mere, da bi se obezbedila istovremena zaštita od direktnogi indirektnog dodira.NAPOMENA: Ovi uslovi se mogu sresti npr. u strujnim kolima koja sadrže opremu (kaošto su transformator, relej, daljinski upravljane sklopke, kontaktori), čija je izolacija nedovoljna uodnosu na strujna kola višeg napona.Zaštita od direktnog dodira mora se obezbediti:- pregradama i kućištima tako da obezbeđuju stepen zaštite najmanje IP 2X;
  12. 12. 12- odgovarajućom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primarnog strujnog kola.Međutim, ako izolacija opreme koja čini sastavni deo strujnog kola FELV sistema neizdrži minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo, izolacija neprovodnihpristupačnih delova opreme mora biti ojačana tokom postavljanja tako da može da izdrži ispitninapon 1,5kV efektivne vrednosti naizmenične struje u trajanju od 1min.Zaštita od indirektnog dodira mora se obezbediti:- ili povezivanjem izloženih provodnih delova opreme malog radnog napona na zaštitniprovodnik primarnog strujnog kola, uz uslov da je to primarno strujno kolo zaštićeno automatskimisključenjem napajanja. Ovo ne sprečava povezivanje provodnika pod naponom strujnog kolamalog radnog napona sa zaštitnim provodnikom primarnog strujnog kola;- ili povezivanjem izloženih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenimprovodnikom za izjednačenje potencijala primarnog strujnog kola (u ovom slučaju u primarnomstrujnom kolu primenjuje se zaštita električnim odvajanjem).Utikači i priključnice za mali radni napon moraju biti takvi da je nemoguće utaknuti utikačstrujnog kola za mali radni napon u priključnicu napajanu drugim naponima, kao i da utikači drugihstrujnih kola ne mogu biti utaknuti u priključnice za mali radni napon, kao što je to npr. rešeno ustandardu JUS N.E3.605:1966.1.1.6 Zaštita od direktnog dodira delova pod naponomPrema standardu JUS N.B2.741:1989, zaštita od direktnog dodira delova pod naponomobuhvata sledeće mere:- zaštita delova pod naponom izolovanjem (sprečavaju svaki dodir delova pod naponom);- zaštita pregradama ili kućištima (sprečavaju svaki dodir delova pod naponom);- zaštita preprekama (sprečavaju slučajan dodir delova pod naponom);- zaštita postavljenjem van dohvata ruke (sprečavaju slučajan dodir delova podnaponom);- dopunska zaštita pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje (ZUDS).1. Zaštita delova pod naponom izolovanjemUloga zaštitnog izolovanja je da spreči svaki dodir sa delovima pod naponom električneinstalacije. Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se može uklonitisamo njenim razaranjem.Za fabrički izrađenu opremu izolacija mora odgovarati jugoslovenskim standardima za tuvrstu opreme. Kod druge opreme izolacija mora biti izrađena tako da trajno izdrži mehaničke,hemijske, električne ili toplotne uticaje kojima oprema može biti izložena u radu. Boje, lakovi,emajl i slični proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu zaštite od direktnog dodira.Kada se izolacija postavlja za vreme izvođenja instalacije, odgovarajućim ispitivanjimamora se proveriti da je kvalitet izolacije kao kod slične opreme proizvedene u fabrici.2. Zaštita pregradama ili kućištimaDelovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregrađeni tako da obezbeđuju stepen zaštitenajmanje IP 2X. Ako su potrebni otvori veći od otvora koji se dopuštaju za IP 2X radi zamenedelova kao što su sijalična grla, priključnice ili osigurači ili za ispravan rad električne opreme:- moraju biti preduzete odgovarajuće mere da se spreči slučajan dodir delova podnaponom;- mora se postaviti upozorenje da su delovi pristupačni kroz otvor pod naponom i da se nesmeju dodirivati. Pregrade ili kućišta čije su gornje vodoravne površine pristupačne, moraju imatistepen zaštite najmanje IP 4X.Pregrade i kućišta moraju biti sigurno učvršćeni i dovoljno čvrsti i trajni da bi održalizahtevani stepen zaštite i odgovarajući razmak od delova pod naponom pod uslovima normalnograda, uzimajući u obzir odgovarajuće spoljašnje uticaje.Kada je potebno ukloniti pregradu, otvoriti kućište ili odstraniti delove kućišta, to morabiti moguće samo na jedna od sledećih načina:- pomoću ključa ili alata;
  13. 13. 13- posle isključenja napajanja delova pod naponom koji su zaštićeni ovim pregradama ilikućištima, s tim da se napajanje ponovo može uspostaviti samo posle njihovog ponovnoguspostavljanja;- ako se umetne druga pregrada koja obezbeđuje stepen zaštite najmanje IP 2X i sprečavasvaki dodir sa delovima pod naponom, a koja može biti uklonjena samo pomoću ključa ili alata.3. Zaštita preprekamaPrepreke moraju da spreče:- slučajan fizički pristup delovima pod naponom;- slučajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom priredovnom radu.Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili ključa, ali moraju biti tako pričvršćene, da sespreči njihovo slučajno uklanjanje.Zaštita preprekama (pregradama, prečagama, mrežom, pregradama od lima) delova podnaponom, takođe se primenjuje u trafostanicama. Prema Pravilniku o zaštiti niskonaponskih mreža ipripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. list SFRJ”, br. 13/1978), razmak između prepreka idelova koji su postavljeni iza tih prepreka, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositinajmanje:1) 200mm, ako se koriste prečage (samo u električnim pogonskim i zatvorenimelektričnim pogonskim prostorijama);2) 100mm, ako se koriste mreže otvora 20 do 60mm;3) 40mm, ako se koriste krute mreže otvora do 20mm sa prečnikom žice najmanje 2mm;4) 15mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1mm.Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, čija su izolaciona svojstvaispitana i zadovoljavaju propisane uslove.4. Zaštita postavljanjem van dohvata rukeIstovremeno pristupačni delovi koji su na različitim potencijalima ne smeju se nalazitiunutar prostora dohvata ruke. Dva dela smatraju se istovremeno pristupačnim ako su međusobnoudaljeni manje od 2,5m. (sl. 2.36).Ako je prostor u kome se zadržava ili kreće osoblje ograničen u horizontalnom pravcunekom preprekom (npr. zaštitnom letvom, ogradom, mrežom) koja predstavlja stepen zaštite ispd IP2X, prostor dohvata ruke počinje od te prepreke. U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je2,5m (počev od površine S na kojoj se zadržava ili kreće osoblje), bez obzira na međuprepreke čijije stepen zaštite ispod IP 2X.NAPOMENA: Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim rukamabez posredstva pomoćnih sredstava.U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih dužina, prethodno utvrđenarastojanja moraju biti povećana, vodeći računa o dimenzijama tih elemenata.5. Dopunska zaštita pomoću zaštitinih uređaja diferencijalne struje (ZUDS)Upotreba zaštitnog uređaja diferencijalne struje čija nazivna vrednost diferencijalne strujedelovanja iznosi najviše 30mA, samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog dodira u slučajuotkazivanja drugih mera zaštite.Korišćenje isključivo takvih uređaja nije kompletna mera zaštite i ne može se primenjivatiumesto zaštitnih mera 1 ÷ 4.
  14. 14. 14S1,25mS1,25m0,75m2,50mGranica prostoradohvata rukeSlika 2.36. Prostor dohvata ruke; S – površina nakojoj se nalazi ili kreće osoblje1.1.7 Zaštita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela)Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zaštita od indirektnog dodira delova pod naponomobuhvata sledeće mere:- zaštitu automatskim isključenjem napajanja;- zaštitu upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom;- zaštitu postavljanjem u neprovodne prostorije;- zaštitu lokalnim izjednačenjem potecijala;- zaštitu električnim odvajanjem.1. Zaštita automatskim isključenjem napajanjaU slučaju kvara u izolaciji, automatsko isključenje napajanja ima cilj da spreči nastajanjenapona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja opasnost u smislu štetnogfiziološkog dejstva (IEC 479-1:1985). Ova mera zaštite zahteva neophodnost koordinacije izmeđutipa razvodnog sistema, karakteristike zaštitnog provodnika i uređaja za zaštitu. Prema standarduJUS N.B2.741:1989, opšti principi zaštite automatskim isključenjem napajanja su sledeći:Tip razvodnog sistema. Mere zaštite u zavisnosti od primenjenog tipa razvodnog sistemasu:- TN sistem (sl. 2.38, 2.39 i 2.40);- TT sistem (sl. 2.41);- IT sistem (sl. 2.42).Uzemljenje. Izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa zaštitnim provodnikom podspecifičnim uslovima za svaki tip razvodnog sistema. Istovremeno pristupačni izoženi provodnidelovi moraju moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinačno, u grupama ili skupno.Glavno izjednačenje potencijala. U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednačenjapotencijala mora međusobno povezati sledeće provodne delove:
  15. 15. 15- glavni zaštitni provodnik;- PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili veći;- glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajući i temeljniuzemljivač);- cevi i slične metalne konstrukcije unutar zgrade (npr. gasovod, vodovod);- metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;- gromobranske instalacije.Oni metalni delovi koji sa spoljašnje strane ulaze u zgradu, moraju se povezati što jemoguće bliže svojoj tački ulaska na glavno izjednačenje potencijala. Glavni provodnici izjednačenjapotencijala moraju biti prema standardu JUS N.B2.754:1988.Isključenje napajanja. Zaštitni uređaj kojim se obezbeđuje zaštita od indirektnog dodiradelova strujnog kola ili opreme, u slučaju kvara u izolaciji između delova pod naponom i izloženihprovodnih delova, mora automatski isključiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje nedozvoljava održavanje očekivanog napona dodira većeg od 50V efektivne vrednosti naizmeničnestruje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti, tako da ne može predstavljati rizik od fiziološkogdejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupačnim provodnim delovima.NAPOMENE:1) Veće vrednosti vremena isključenja i napona dodira utvrđenog ovom tačkom mogu sedozvoliti u sistemu razvodnih postrojenja saglasno odredbama Pravilnika o izmenama i dopunamaPravilnika o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućihtransformatorskih stanica (“Sl. list SFRJ”, br. 37/1995).2) Manje vrednosti vremena isključenja i napona dodira mogu se utvrditi u odgovarajućimstandardima za specijalne električne instalacije.3) Zahtevi ove tačke primenjuju se za naizmenične struje frekvencije 15 do 1000Hz ijednosmernu struju bez talasnosti.4) Izraz “bez talasnosti” je konvencionalno definisan tako da sadržaj talasnosti ne prelazi10% efektivne vrednosti (npr. za jednosmernu struju nazivne vrednosti napona 120V, maksimalnatemena vrednost ne prelazi 140V).Bez obzira na očekivani napon dodira, dozvoljava se vreme isključenja koje ne prelazi 5spod određenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema.Dopunsko izjednačenje potencijala. Ako se zahtevi za zaštitu u pogledu isključenjanapajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije, mora se primeniti lokalno izjednačenjepotencijala poznato kao dopunsko izjednačenje potencijala. Povezivanje dopunskog izjednačenjapotencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754:1988.NAPOMENE:1) Dopunsko izjednačenje potencijala može obuhvatiti celu instalaciju, deo instalacije, deoaparata ili neku lokaciju.2) Dopunski zahtevi mogu se tražiti za specijalne električne instalacije ili mesta.3) Ova mera zaštite ne isključuje zahtev za automatsko isključenje napajanja. Isključenjenapajanja zahteva se takođe za zaštitu od požara, termička naprezanja itd.Komentar. Iako su navedeni izrazi za sisteme zaštite od indirektnog dodira kod nasuvedeni pre više godina, tj. sa objavljivanjem standarda Električne instalacije niskog napona –Opšte karakteristike i klasifikacija (JUS N.B2.730:1984) i Pravilnika o tehničkim normativima zaelektrične instalacije niskog napona (“Sl. list SFRJ”, br. 53/1988. i 54/1988), još uvek se koristestari izrazi u nekim propisima i preporukama, i to:- “nulovanje” za TN sistem;- “zaštitno uzemljenje” za TT sistem;- “zaštitno izolovanje” za IT sistem.Čak u ovom prelaznom periodu imamo slučaj da je Pravilnik o tehničkim normativima zazaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. list SFRJ”, br.13/1978) još uvek na snazi, iako se u njemu koristi stara terminologija. Međutim, nije samo razlikau terminologiji, već (što je mnogo važnije) i u osnovnim tehničkim uslovima za njihovu primenu.
  16. 16. 162. Zaštita upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijomOva mera je predviđena u cilju sprečavanja pojave opasnog napona dodira na izloženimdelovima električnih uređaja u slučaju kvara na osnovnoj izolaciji. Zaštita se obezbeđuje pomoću:1) Električne opreme sledećih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i označenaprema odgovarajućim standardima, i to:- oprema sa dvostrukom ili pojačanom izolacijom (oprema II klase);- fabrički izrađena oprema koja ima potpunu izolaciju.NAPOMENA: Ova oprema se označava simbolom2) Dopunske izolacije za električnu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju, koja sepostavlja u toku izrade električne instalacije i obezbeđuje bezbednost koja odgovara bezbednostiopreme 1) i ispunjava sledeće uslove:a) kada je električna oprema spremna za rad, svi njeni provodni delovi odvojeni od delovapod naponom samo osnovnom izolacijom, moraju biti zatvoreni u izolacionom kućištu čiji je stepenzaštite najmanje IP 2X (JUS N.A5.070:1982);b) izolaciono kućište mora izdržati mehanička, električna i termička naprezanja premastandardu JUS N.A5.070:1982. Prevlake bojom, lakom ili sličnim materijalima ne odgovaraju ovimzahtevima, osim ako zadovoljavaju odgovarajuća tipska ispitivanja;c) ako izolaciono kućište nije bilo prethodno ispitano, treba ispitati dielektričku čvrstoćuzavisno od klase izolacije;d) kroz izolaciono kućište ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti nekipotencijal. Kućište ne sme da ima vijke od izolacionog materijala čija bi zamena metalnim vijcimaoslabila izolaciono svojstvo kućišta. Kada kroz izolaciono kućište moraju proći mehanički delovi(npr. upravljački organi ugrađenih aparata), oni se moraju tako postaviti da se ne smanji nivo zaštiteod električnog udara;e) kada kućišta imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez upotrebe alata iliključa, svi provodni delovi koji su pristupačni dok su vratanca ili poklopci otvoreni, moraju bitizaklonjeni izolacionom pregradom stepena zaštite IP 2X, da bi se sprečio slučajan dodir. Ovaizolaciona pregrada mora biti takva da se može ukloniti samo pomoću alata.NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta.3) Pojačane izolacije neizolovanih delova pod naponom, a postavlja se u toku izradeelektrične instalacije i mora da obezbedi isti stepen bezbednosti kao kod električne opreme prema 1)i da ispunjava sledeće uslove: a), b), c), d) i e). Ovakva izolacija primenjuje se samo onda kada izkonstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije nije moguća.NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kućišta.3. Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorijeNamena ove zaštitne mere je da spreči istovremeni dodir delova različitog potencijala uslučaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom. Dopušteno je korišćenje opreme klase 0 akosu ispunjeni svi sledeći uslovi:1) Izloženi provodni delovi moraju biti raspoređeni tako da u normalnim uslovima osobljene dođe u istovremeni dodir sa:- dva izložena provodna dela;- izloženim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom, ako bi ti provodnidelovi mogli doći na različite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji delova pod naponom.2) U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviđati zaštitni provodnici;3) Zahtev pod brojem 1 smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i akosu primenjeni jedan ili više sledećih uslova:a) ostvarena odgovarajuća udaljenost provodnih delova i stranih provodnih delova, istokao i udaljenost izloženih provodnih delova. Ova udaljenost je dovoljna ako rastojanje između dvaelementa iznosi najmanje 2m. Ovo rastojanje može se smanjiti do 1,25m izvan zone dohvata ruke;
  17. 17. 17b) postavljanjem efikasnih prepreka između izloženih provodnih delova i stranihprovodnih delova. Ovakve prepreke su dovoljno efikasne ako obuhvataju rastojanja koja prelazevrednosti utvrđene pod a). One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa izloženim provodnim delovima.Koliko god je to moguće, moraju biti od izolacionog materijala;c) instalacija ili izolovano postavljanje stranih provodnih delova. Izolacija mora imatidovoljnu mehaničku čvrstoću i izdržati ispitni napon od najmanje 2kV. Struja odvoda ne sme dapređe 1mA u normalnim uslovima.4) Električna otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu, merena premastandardu JUS N.B2.761:1988, mora biti najmanje:- 50kΩ kada nazivni napon instalacije nije veći od 500V;- 100kΩ kada je nazivni napon instalacije veći od 500V.NAPOMENA: Ako je otpornost zidova na bilo kom mestu manja ili jednaka utvrđenimvrednostima, ti zidovi i podovi se smatraju stranim provodnim delovima u pogledu zaštite odelektričnog udara.5) Razmeštaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogućnost da se dovede u pitanjenjihova efikasnost. One takođe moraju da obezbede zaštitu pokretnog i prenosivog aparata ako sepredviđa njegovo korišćenje.NAPOMENE:1. Kod električnih instalacija koje nisu pod nadzorom treba imati u vidu opasnost odnaknadnog unošenja novih provodnih delova (na primer: pokretni i prenosivi aparat I klase iliprovodnih elemenata kao što su metalne vodovodne cevi).2. Važno je obezbediti da vlaga ne smanji izolaciju poda i zidova.6) Moraju se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvanposmatranog prostora.4. Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijalaLokalno izjednačenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da spreči pojavuopasnih napona dodira. Obezbeđuje se sledećim uslovima:- Provodnici izjednačenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupačneprovodne delove i strane provodne delove.- Tako izvedeno lokalno izjednačenje potencijala ne sme da bude povezano sa zemljomdirektno niti posredstvom izloženih ili stranih provodnih delova. Ako ovaj uslov ne može bitiispunjen, mora se primeniti zaštita automatskim isključenjem napajanja.- Moraju se preduzeti mere obezbeđenja da ljudi koji ulaze u prostorije zaštićene lokalnimizjednačenjem potencijala ne smeju biti izloženi opasnoj razlici potencijala, naročito tamo gde jeprovodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim izjednačenjem potencijala.5. Zaštita električnim odvajanjemElektrično odvajanje jednog strujnog kola instalacije namenjeno je da spreči električniudar usled dodira sa izloženim provodnim delovima koji mogu doći pod napon zbog kvara osnovneizolacije strujnog kola. Preporučuje se da umnožak nazivnog napona strujnog kola u voltima (V) idužine strujnog kola u metrima (m) ne bude veći od 100 000Vm, pod uslovom da dužina strujnogkola nije veća od 500m.Zaštita električnim odvajanjemPrema standardu JUS N.B2.741:1989, zaštita električnim odvajanjem mora se izvesti uzpridržavanje sledećih zahteva:Strujno kolo se mora napajati iz izvora za odvajanje tj:- transformatora za odvajanje (sl. 2.37);- izvora koji obezbeđuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje (npr.motor-generator sa namotajima ekvivalentne izolacije).NAPOMENA: Zahtevana dielektrična čvrstoća proverava se visokonaponskimispitivanjem.
  18. 18. 18Pokretni izvori za odvajanje vezani na mrežu moraju biti izabrani ili postavljeniupotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom.Pričvršćeni izvori u zaštiti odvajanjem moraju biti:- izabrani ili postavljeni upotrebom uređaja II klase ili odgovarajućom izolacijom;- takvi da sekundarno strujno kolo bude razdvojeno od primarnog strujnog kola i kućištaizolacijom koja ispunjava prethodne uslove.NAPOMENA: Ako jedan takav izvor napaja više uređaja, njihovi izloženi provodni delovine smeju biti povezani sa metalnim kućištem izvora.- Nazivni napon električki odvojenog strujnog kola ne sme biti veći od 500V.- Delovi pod naponom odvojenog strujnog kola ne smeju imati zajedničku tačku sa drugimstrujnim kolima niti neku tačku povezanu sa zemljom. Da bi se izbegla opasnost od zemljospoja,mora se posebno voditi računa o izolaciji ovih delova pod naponom u odnosu na zemlju, naročitokod savitljivih kablova i provodnika. Razmeštaj mora obezbediti električno odvajanje kao kodtransformatora za odvajanje.NAPOMENA: Posebno električno odvajanje potrebno je između delova pod naponomelektrične opreme kao što su releji, kontaktori, pomoćne sklopke i bilo kojeg dela drugog strujnogkola.- Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj dužini na kojoj bimoglo doći do mehaničkih oštećenja.- Odvojena strujna kola polažu se posebno. Ako se to ne može izvesti, moraju se upotrebitivišežilni provodnici bez metalnog plašta, ili izolovani provodnici postavljeni u izolacionim cevimaili kanalnim kutijama, pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za napon koji je bar jednaknajvišem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo zaštićeno od prekomerne struje.- Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan uređaj, izloženi provodni delovi uređajaodvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zaštitnim provodnikom ni sa izloženim provodnimdelovima drugih strujnih kola.NAPOMENA: Ako izloženi provodni delovi električki odvojenog strujnog kola mogudoći u dodir, namerno ili slučajno, sa izloženim provodnim delovima drugog strujnog kola, zaštitaod električnog udara ne zavisi više samo od zaštite električnim odvajanjem već i od mera zaštitakoje su primenjene na ove izložene provodne delove.Transformator zaodvajanje iliekvivalentnistepen zaštiteOprema klase II3PE3PESlika 2.37. Transformator za odvajanje sa dva potrošača; 3PE – izolovano izjednačenje potencijalabez povezivanja sa zemljom- Ako su preduzete mere za zaštitu odvojenog strujnog kola od svih oštećenja i grešaka naizolaciji, strujno kolo izvedeno iz izvora za napajanje (npr. transformatora za odvajanje, motor-generatora i dr), može napajati više uređaja pod uslovom da su ispunjeni sledeći zahtevi:1. Izloženi provodni delovi uređaja odvojenog strujnog kola moraju biti međusobnopovezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednačenje potencijala koji nisu spojeni sazemljom. Ovi provodnici ne smeju biti povezani ni sa zaštitnim provodnicima ni sa izloženimprovodnim delovima drugih strujnih kola, kao ni sa stranim provodnim delovima.
  19. 19. 192. Sve priključnice moraju imati zaštitne kontakte koji moraju biti povezani sa spojem zaizjednačenje potencijala.3. Izuzev ako je oprema II klase, svi savitljivi kablovi moraju imati zaštitni provodnik kojisluži kao provodnik za izjednačenje potencijala.4. Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloženim provodnim delovima koji se napajajuprovodnicima različitih polariteta, zaštitni uređaj mora da odvoji napajanje u toku 0,2s.1.1.8 TN sistemiNajčešće korišćeni sistemi zaštite od indirektnog dodira delova pod naponom automatskimisključenjem napajanja su tzv. TN sistemi. Osnovne karakteristike TN sistema su:- Svi izloženi provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom tačkom sistemapomoću zaštitnog provodnika. Obično uzemljena tačka sistema je i neutralna tačka sistema. Akoneutralna tačka nije raspoloživa ili nije pristupačna, jedan fazni provodnik se može uzemljiti utransformatorskoj stanici. U tom slučaju, fazni provodnik ne sme služiti kao zaštitni provodnik.- Zaštitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajućeg transformatora iligeneratora. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zaštitni provodnici se po pravilu takođespajaju sa ovim tačkama gde god je to moguće. Iz istih razloga, zaštitni provodnici po pravilu seuzemljuju na mestu ulaza u zgrade ili objekte.- U stalno položenim električnim instalacijama, isti provodnik može služiti kao zaštitni ineutralni provodnik (tzv. provodnik PEN) pod uslovom da zadovolji uslove za ove provodnikeprema standardima JUS N.B2.754:1988 i JUS N.B2.754/1:1988. Zavisno od tih rešenja, razlikujuse:1. TN-S sistem, koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zaštitni provodnik;2. TN-C-S sistem, u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednomprovodniku samo u jednom delu sistema;3. TN-C sistem, u kome su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodnikukroz ceo sistem.Principijelne šeme TN sistema napajanja u električnim instalacijama niskog napona videse na slikama 2.38, 2.39 i 2.40.L1L2L3NPEUzemljenjesistema Izloženi provodni deloviSlika 2.38. TN-S sistem. Razdvojeni neutralni i zaštitni provodnici kroz ceo sistemUslov zaštite u TN sistemima je da se karakteristika zaštitnog uređaja i impedansa strujnogkola moraju izabrati tako da u slučaju nastanka kvara zanemarljive impedanse između faznog izaštitnog provodnika ili izloženog provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupi automatskoisključenje napajanja u utvrđenom vremenu. Prema standardu JUS N.B2.741:1988, ovaj zahtev jezadovoljen ako je:ZSIa ≤ U0
  20. 20. 20gde su:ZS - impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do tačke kvara izaštitni provodnik između tačke kvara i izvora;Ia - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja za automatsko isključenje napajanja uvremenu utvrđenom u tabeli 2.46 u zavisnosti od nazivnog napona (U0);U0 - nazivni napon prema zemlji.Smatra se da najveća vremena isključenja navedena u tabeli 2.46 zadovoljavaju krajnjastrujna kola koja napajaju:- priključnice- direktno bez priključnice ručne aparate I klase ili prenosive aparate koji se pomerajurukom tokom upotrebe.L1L2L3PENUzemljenjesistema Izloženi provodni deloviPENSlika 2.39. TN-C-S sistem. Neutralna i zaštitna funkcija objedinjena u jednom provodniku samo ujednom delu sistemaL1L2L3PEUzemljenjesistema Izloženi provodni deloviSlika 2.40. TN-C sistem. Neutralna i zaštitna funkcija objedinjena u jednom provodniku kroz ceosistemDuže vreme isključenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se za:- napojna strujna kola;- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su priključena narasklopni blok na koji nisu spojena kola za koje se zahtevaju vremena isključenja prema tabeli 2.46;- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su priključena narasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koje se zahtevaju vremena isključenja prema tabeli2.46, pod uslovom da postoji dopunsko izjednačenje potencijala na nivou rasklopnog bloka, kojesadrži iste tipove stranih provodnih delova kao glavno izjednačenje potencijala. Ovo dopunskoizjednačenje potencijala se ne zahteva ako je ispunjen uslov:RPE ≤ (50ZS)/U0
  21. 21. 21gde su:RPE - otpornost zaštitnog provodnika između razvodne table i glavnog izjednačenja potencijala;ZS - impedansa petlje kvara;U0 - nazivni napon prema zemlji.Tabela 2.46. Najveća vremena isključenja u TN sistemuU0 (V) t (s)120 0,8230 ili 220*)0,4277 0,4400 ili 380*)0,2iznad 400 0,1*)Vrednosti napona 220V i 380V nisunavedene u standardu IEC 64:1988.Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti, odnosno, ako se zahtevana vremenaisključenja ne mogu ispuniti upotrebom zaštitnih uređaja prekomerne struje, mora se primenitidopunsko izjednačenje potencijala, ili se može primeniti zaštita pomoću zaštitnog uređajadiferencijalne struje (ZUDS).U izuzetnim slučajevima, kada može doći do direktnog spoja između faznog provodnika izemlje (npr. kod nadzemnih vodova), kada zaštitni provodnik i izloženi provodni delovi spojeni sanjim ne dolaze pod napon prema zemlji koji prelazi dozvoljeni napon dodira (50V), mora se ispunitiuslov:RBRE≤50U0 – 50gde su:RB - ukupna otpornost uzemljenja svih paralelno vezanih uzemljivača;RE - najmanja otpornost dodira sa zemljom stranih provodnih delova, koji nisu spojeni sazaštitnim provodnikom, a preko kojih može doći do kvara između faze i zemlje;U0 - nazivni napon prema zemlji.1.1.9 TT sistemiTT sistem napajanja ima jednu direktno uzemljenu tačku, a izloženi provodni delovielektrične instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je električki nezavisno oduzemljenja sistema napajanja. Principijelna šema TT sistema napajanja u električnim instalacijamaniskog napona vidi se na slici 2.41.Svi izloženi provodni delovi koji se zajedno štite istim zaštitnim uređajem moraju semeđusobno povezati pomoću jednog zaštitnog provodnika na isti zajednički uzemljivač. Kada seviše zaštitnih uređaja poveže na red, ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu izloženih provodnihdelova zaštićenih istim zaštitnim uređajima. Neutralna tačka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznihprovodnika svakog transformatora ili generatora mora se uzemljiti.Prema standardu JUS N.B2.741:1989, uslov zaštite u TT sistemu je:RAIa ≤ 50gde su:RA - zbir otpornosti uzemljivača izloženih provodnih delova i zaštitnog provodnika izloženihprovodnih delova;Ia - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja. Kada se koristi zaštitni uređajdiferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (Ia) jednaka vrednosti nazivne diferencijalne strujedelovanja (IΔn).
  22. 22. 22Ako se gore navedeni zahtev ne može ispuniti, mora se primeniti dopunsko izjednačenjepotencijala.U TT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji:L1L2L3NUzemljenjesistemaIzloženiprovodni deloviSlika 2.41. TT sistem1. Zaštitni uređaj prekomerne struje. Zaštitni uređaj prekomerne struje primenljiv je zazaštitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo niska. Kada sekoristi zaštitni uređaj prekomerne struje, on mora biti:- uređaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri čemu (Ia) mora biti struja kojaobezbeđuje automatsko delovanje do 5s, ili- uređaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri čemu (Ia) mora biti najmanja strujakoja obezbeđuje trenutno okidanje.2. Zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS). Zaštitni uređaj diferencijalne struje(ZUDS) tipa sa kašnjenjem (tip S) može se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernogkašnjenja (opšti tip) u svrhu selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sakašnjenjem, vreme delovanja do 1s dozvoljava se za napojna strujna kola.3. Upotreba zaštitnih naponskih uređaja ne isključuje se u specijalnim slučajevima gdese napred navedeni uređaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne struje).1.1.10 IT sistemiIT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu tačku, a izloženi provodni delovielektrične instalacije su uzemljeni. Principijelna šema IT sistema napajanja u električniminstalacijama niskog napona vidi se na slici 2.42.L1L2L3UzemljenjesistemaIzloženiprovodni deloviImpedansaPESlika 2.42. IT sistem
  23. 23. 231. Uslovi za uzemljenje- U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju prekodovoljno velike impedanse. Ovaj spoj se može izvršiti u neutralnoj tački (zvezdištu) sistema, iliveštačkom zvezdištu.- Veštačko zvezdište može se spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujuća nultaimpedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdište, može se jedan fazni provodnik uzemljitipreko impedanse. Struja kvara je tada mala u slučaju samo jednog kvara prema izloženomprovodnom delu ili prema zemlji i isključenje nije imperativ. Moraju se preduzeti mere da seizbegne rizik od štetnog fiziološkog dejstva na lica koja su u dodiru sa istovremeno pristupačnimprovodnim delovima u slučaju kvara koji nastaju istovremeno.- Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom.NAPOMENA: Da bi se smanjio prenapon ili prigušila oscilacija napona, može bitipotrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili veštačkih neutralnih tačaka. Njihovekarakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.2. Poseban uslov za izložene provodne deloveIzloženi provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinačno, ili po grupama, ili zajedno.Prema standardu JUS N.B2.741:1989, mora biti ispunjen sledeći uslov:RAId ≤ 50gde su:RA - otpornost uzemljivača izloženih provodnih delova;Id - struja kvara u slučaju prvog kvara zanemarljive impedanse između faznog provodnika iizloženog provodnog dela. Struja (Id) uzima u obzir struje odvoda i ukupnu impedansu uzemljenjaelektrične instalacije.3. Uređaj za nadzor instalacijeAko je predviđen uređaj za nadzor izolacije da signališe pojavu kvara dela pod naponomprema izloženim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj uređaj mora dati zvučni i/ili vizuelnisignal. Preporučuje se da se prvi kvar otkloni u najkraćem roku.4. Opšti uslovi pri pojavi drugog kvaraObično je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje električne instalacije ilinekih delova u slučaju kvara na izolaciji. Međutim, postoje specijalni slučajevi kada je važnijenastaviti napajanje, nego prekinuti napajanje, takođe iz bezbednosnih razloga, tj. za očuvanje životaljudi ili dobara. Ovakvi specijalni slučajevi javljaju se, na primer, u sledećim instalacijama idelovima instalacija: prostorije za medicinske svrhe, protivpanično osvetljenje u salama za satankeili holovima, podzemnim ili površinskim kopovima, staklarama, industrijskim pećima, metalurškimpostrojenjima, elektranama, hemijskoj industriji, fabrikama eksploziva i opasnih agensa, ispitnimlaboratorijama, računskim centrima, mestima izloženim opasnosti od požara (samo u specijalnimslučajevima) itd.Prema standardu JUS N.B2.741:1989, posle pojave prvog kvara, uslovi isključenjanapajanja po pojavi drugog kvara zavisi od toga da li su svi izloženi provodni delovi međusobnospojeni pomoću zaštitnog provodnika (uzemljeni zajedno), ili su uzemljeni po grupama iliindividualno.a) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni individualno ili po grupama, uslovi zazaštitu su kao kod TT sistema, s tim što se neutralna tačka ili (ako ona ne postoji) jedan od faznihprovodnika svakog transformatora ili generatora, ne uzemljuje.b) Tamo gde su izloženi provodni delovi uzemljeni zajedno, primenjuju se zahtevi kao zaTN sistem, s tim da moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:- kada se neutralni provodnik ne vodi:
  24. 24. 24ZS ≤3 U02 Ia- kada se neutralni provodnik vodi:Z‘S ≤U02 Iagde su:ZS - impedansa petlje kvara koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i impedansezaštitnog provodnika;Z‘S - impedansa petlje kvara koja sadrži impedansu neutralnog provodnika i zaštitnog provodnika.Ako se (Z‘S) određuje merenjem, treba tokom merenja zaštitni provodnik spojiti sa neutralnomtačkom izvora;Ia - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja u vremenima koja su data u tabeli 2.47, ili5s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme dopušteno;U0 - nazivni napon prema zemlji.1.1.10.1 Tabela 2.47. Najveća vremena isključenja u IT sistemima u slučaju drugog kvaraNaponi sistema premazemlji/linijski: U0/U(V/V)Vreme isključenja (s)Ne vodi se neutralniprovodnikVodi se neutralniprovodnik120/440 0,8 5230/400 (220/380)*)0,4 0,8400/690 0,2 0,4580/1000 0,1 0,2*)Vrednosti napona 220/380 nisu navedene u standardu IEC 64:1988.5. Zaštitni uređajiU IT sistemima koriste se sledeći zaštitni uređaji:- uređaji za nadzor izolacije;- zaštitni uređaj prekomerne struje;- zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS).1.1.11 Primena zaštitnog uređaja diferencijalne struje (ZUDS)Zaštitni uređaj diferencijalne struje (u daljem tekstu: ZUDS) u ranijoj regulativi nazivan jezaštitna strujna sklopka, fid-sklopka i dr. Obično se ZUDS izrađuje kao prekidač, retko kao sklopka,a često kao kombinacija nekoliko rasklopnih uređaja. Karakteristike ZUDS-a date su standardima, ito su:- nazivna struja (In);- nazivna diferencijalna struja delovanja (IΔn);- nazivna diferencijalna struja nedelovanja (IΔno);- nazivni napon (Un);- nazivna frekvencija (f).Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima, odnosno 4 zaprimenu u trofaznim strujnim kolima. Prema tome, dvopolni ZUDS isključuje L i N provodnike,odnosno, četvoropolni ZUDS provodnike L1, L2, L3 i N.ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip S koji je sa kašnjenjem i tip G sa trenutnimisključenjem napajanja. Standardne vrednosti maksimalnog vremena isključenja su:- za tip G: 0,3s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (IΔn);
  25. 25. 250,04s pri 5 x IΔn;- za tip S: 0,5s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (IΔn);0,15s pri 5 x IΔn;Osnovni princip zaštite (sl. 2.43)U normalnom pogonu u trofaznom kolu sa 4 provodnika (znači, kroz magnetno koločetvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: L1, L2, L3 i N), ako se pretpostavi dasu struje u faznim provodnicima jednake po intenzitetu (npr. kada strujno kolo napaja simetričnitrofazni potrošač), kroz N-provodnik ne teče struja jer je tada vektorski zbir faznih struja jednak:I1 + I2 + I3 = 0U slučaju nesimetričnog opterećenja, struje u faznim provodnicima su različite i tadanjihov zbir nije nula, nego iznosi:I1 + I2 + I3 = ILTada kroz N-provodnik teče struja jednaka intenzitetu (IL), ali koja je za 180º pomerena uodnosu na nju. S obzirom na šemu vezivanja, ZUDS u ovom slučaju neće isključiti jer vektorskizbir struja (IL) i (IN) iznosi:IL + IN = 0Nesimetrično opterećenje može izazvati i kratak spoj iza ZUDS-a, ili preopterećenje ujednoj fazi. Jedini uzrok isključenja ZUDS-a je diferencijalna struja, koja nastaje zbog kvara naizolaciji, tj:IΔ = IL + IN ≠ 0U ovom slučaju jedini uslov je da jačina struje (IΔ) u sekundarnom namotaju pređeodređenu vrednost (IΔ > IΔn), dok otkoči magnetni zaštitni relej (2) i okine upravljački mehanizamkoji otvara kontaktni mehanizam.Nazivna diferencijalna struja delovanja (IΔn) ZUDS-a mora biti usklađena sa otpornošćuuzemljivača izloženog provodnog dela (RA), tako da očekivani napon dodira (UC) na izloženomprovodnom delu bude manji od trajno dozvoljenog (UL), tj:IΔnRA ≤ ULNajveća dozvoljena vrednost otpornosti uzemljivača za standardne izvedbe ZUDS-anavedena je u tabeli 2.48.Tabela 2.48.Nazivna diferencijalna strujadelovanja (IΔn)Najveća dozvoljena vrednost otpornostiuzemljivača izloženih provodnih delovaUL ≤ 50V UL ≤ 25V20A 2,5 1,2510A 5 2,55A 10 55A 17 8,5Srednjaosetljivost1A 50 25500mA 100 50300mA 167 83100mA 500 250Visoka osetljivost30mA> 500 > 25012mA6mA
  26. 26. 26Uslovi za upotrebu (sl. 2.44 i 2.45)Prema standardu JUS N.B2.741:1989, kad ne mogu da se ispune uslovi za zaštitu pomoćuzaštitnih uređaja prekomerne struje, zaštita od indirektnog dodira ostvaruje se pomoću ZUDS-a.Takvi uslovi mogu postojati u strujnim kolima priključnica nepoznate dužine, u strujnim kolimavelike dužine i malog preseka čija je impedansa znatna, i u uslovima velike otpornosti uzemljivača.ZUDSL1L2L3UCNRARBI1Id = I?I2PESlika 2.43. Osnovni princip zaštite od indirektnog dodira automatskim isključenjem napajanjapomoću ZUDS-aZaštitni provodnik štićenog strujnog kola mora se spojiti:a) na zaštitni provodnik instalacije (PEN provodnik u TN-C sistemu) na strani napajanjaZUDS-a;b) na posebni uzemljivač koji mora da zadovolji uslove za zaštitu u TT sistemu.U TN sistemima razvoda može se upotrebiti ZUDS, uz napomenu da se u ovim sistemimačesto koristi ZUDS sa IΔn ≤ 30mA kao dopunska zaštita, naročito u kolima sa priključcima vanuticaja glavnog izjednačenja potencijala. Upotreba ZUDS-a čija nazivna vrednost diferencijalnestruje delovanja iznosi najviše 30mA, samo je dopuna druge mere zaštite od direktnog dodira uslučaju otkazivanja drugih mera zaštite. Drugim rečima, korišćenje isključivo takvih uređaja nijekompletna mera zaštite i ne može se primenjivati umesto: zaštite delova pod naponom izolovanjem,zaštite pregradama ili kućištima, zaštite preprekama izaštite postavljanjem van dohvata ruke.L1L2L3NRBPENTFPEZUDSRSSlika 2.44. ZUDS u TN-C-S sistemuU TT sistemima ZUDS ima najširu primenu zbog zahtevanog uzemljivača relativno velikeotpornosti koji se lako može ostvariti. Osim toga, u TT sistemima korišćenjem ZUDS-a tipa S
  27. 27. 27zadovoljavaju se zahtevi za sprečavanje neželjenih isključenja usled prolaznih prenapona izadovoljavaju sledeći kriterijumi:- selektivan je u odnosu na tip G;- njegova gornja granica diferencijalne struje isključivanja nalazi se u zoni gde ne postojirizik od treperenja srčane komore za instalacije 230/400V.Korišćenje ZUDS-a visoke osetljivosti (IΔn ≤ 30mA) zahteva se standardom JUSN.B2.741:1989 i sve se više primenjuje za krajnja strujna kola priključnica, naročito van uticajaglavnog izjednačenja potencijala (npr. za privremene instalacije ili produžne gajtane sapriključnicom), ili za instalacije čiji su izloženi provodni delovi spojeni na uzemljivač većeotpornosti od 500Ω. Ovaj ZUDS se zahteva i za specijalne instalacije (npr. saune, bazeni, vlažneprostorije i dr).L1L2L3NRBRA12345678ZUDS6 6 6Slika 2.45. ZUDS u TT sistemu; 1 – upravljački mehanizam, 2 – relej, 3 – otpornik, 4 – ispitnitaster, 5 – ispitno strujno kolo, 6 – primarni provodnici, 7 – magnetno kolo, 8 – sekundarni namotajStruja isključenja zaštitnog uređajaKao što je rečeno, nazivna struja osigurača ili podešena struja zaštitnog uređaja (IN) bira sena osnovu uslova normalnog pogona (In) i uslova kvara (Ik). Struja isključenja zaštitnog uređaja (Ia)treba da obezbedi dovoljno brzo isključenje struje kvara (Ik). Zahtevano vreme isključenja zavisi odnazivnog napona instalacije prema zemlji (U0) i primenjenog sistema zaštite (TN, TT i IT). Prematome, nazivna struja topljivog osigurača, instalacionog automatskog prekidača ili podešena strujaelektromagnetnog okidača zaštitnog prekidača (IN) određuje u zavisnosti od struje kvara kao:Ik ≥ Ia = k INgde su:Ik - struja kvara (isključenja)k - faktor koji se odnosi na spoljne vodove (kablovske ili nadzemne), uključujući kućnipriključak i instalacione osigurače glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom ormaru (tab.2.49).Kada se koristi zaštitni uređaj diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (Ia) jednakavrednosti nazivne diferencijalne struje delovanja (IΔn).
  28. 28. 28Tabela 2.49. Faktor k za niskonaponske instalacijePrekostrujni zaštitniuređajZa instalacijenapajanja potrošača(posle poslednjeg T-odvojka ili posle kućnepriključne kutije KPK)Za kablovske ilinadzemne vodove,uključujući kućnupriključnu kutiju KPK iprekostrujne uređaje uglavnim dovodimaOsiguračiBrzi Tromi(≤ 50A)Tromi(≥ 63A)3,5 3,5 5 2,5Zaštitni prekidač savremenskim kašnjenjemisključenja struje kvara1,25 1,25Instala-cioniauto-matskipreki-dačTipa K (VDE 0660) 15 2,5Tipa Z (VDE 0641) 3 2,5Tipa L (JUS N.E3.310) 5 2,5Tipa H (JUS N.E3.310) 3 2,5Tipa G (JUS N.E3.310) 12 2,5Tipa B (IEC 898) 5 2,5Tipa C (IEC 898) 10 2,5Tipa D (IEC 898) 20 2,5Komentar. Vrednosti faktora (k) u tabeli 2.49 odnose se na instalacije nazivnog napona230/220V prema zemlji. Kao što se vidi, vrednosti faktora (k) za instalacije napajanja potrošačanešto su veće od uobičajenih u elektrotehničkoj literaturi. Zašto? Zato što se na taj načinobezbeđuje isključenje kvara prema karakteristikama okidanja u vremenu 0,1 – 0,2s, tj. bezvremenskog zatezanja isključenja. Ta vremena su u svakom slučaju niža od najvećeg dozvoljenogvremena isključenja (0,4s) u instalacijama nazivnog napona 230/220V prema zemlji. Sa manjimvrednostima faktora (k) od navedenih u tabeli, ulazi se u domen isključenja sa vremenskimzatezanjem. To vreme može takođe biti ispod 0,4s i da zadovoljava, ali se mora proveriti izkarakteristike okidanja za svaki konkretan tip i proizvod instalacionog automatskog prekidača.Vrednosti faktora (k) koji se odnose na spoljne vodove (nadzemne ili kablovske), uključujući kućnipriključak i instalacione automatske prekidače glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnomormaru, imaju standardne vrednosti 1,25 i 2,5, jer se i očekuju da isključuju sa vremenskimzatezanjem u odnosu na instalacije napajanja potrošača.1.1.12 Izjednačenje potencijalaPrema definiciji u standardu JUS N.A0.826:1986, izjednačenje potencijala je električnispoj kojim se razni izloženi i strani provodni delovi dovode na isti potencijal.Prema definiciji u Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža ipripadajućih transformatorskih stanica (“Sl. list SFRJ”, br. 13/1978), izjednačenje potencijala jemera koja se postiže galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacijeza gas, metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija itd.) sa uzemljenjem objekta.Obe definicije koriste se i u tehničkoj preporuci Primena temeljnog uzemljivača i meraizjednačavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TΠ-5:1997), uz napomenuda se na taj način omogućava pojava opasnih napona dodira kako za slučaj proboja izolacije uelektričnoj instalaciji objekta, tako i za slučaj prenošenja potencijala iz niskonaponske mreže, naprimer: pri zemljospoju u trafostanici 110/XkV (X = 35, 20 i 10), pri prekidu neutralnog provodnikaniskonaponske mreže u TN sistemu napajanja i sl.Prema standardu JUS N.B2.741:1989, u svakom objektu (zgradi) izvode se:1) glavno izjednačenje potencijala, i 2) dopunsko izjednačenje potencijala.
  29. 29. 291) Glavno izjednačenje potencijalaGlavno izjednačenje potencijala izvodi se međusobnim galvanskim povezivanjem stranihprovodnih delova, što je moguće bliže mestu gde se ovi delovi uvode u objekat. Radi boljepreglednosti i mogućnosti kontrole i merenja, preporučuje se da se glavno izjednačenje potencijalaizvede preko sabirnica za glavno izjednačenje potencijala (sl. 2.47).Prema standardu JUS N.B2.754:1988, glavni provodnik za izjednačenje potencijala morada ima presek koji nije manji od polovine preseka najvećeg zaštitnog provodnika u instalaciji, alinajmanje 6mm2. Njegov presek može biti ograničen na 25 mm2ako je od bakra, ili poprečnogpreseka koji odgovara trajno dozvoljenoj struji ako je od drugih materijala.2) Dopunsko izjednačenje potencijalaPrema standardu JUS N.B2.741:1989, dopunsko izjednačenje potencijala mora obuhvatatisve jednovremeno pristupačne izložene provodne delove učvršćene opreme i strane provodnedelove i, gde je to moguće, glavne metalne armature betona koje se koriste u zgradi. Sistemizjednačenja potencijala mora se povezati sa zaštitnim provodnicima celokupne opreme, uključujućipriključnice.Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednačenja potencijala morase potvrditi uslov da otpornost između jednovremeno izloženih provodnih delova i stranihprovodnih delova bude:R ≤50Iagde je Ia - struja koja obezbeđuje delovanje zaštitnog uređaja:- za zaštitni uređaj diferencijalne struje: Ia = IΔn;- za zaštitni uređaj prekomerne struje: Ia = f(t), struja delovanja do 5s.Slika 2.47. Glavno izjednačenje potencijala; 1 – glavni priključak za uzemljenje ili uzemljivač; 2 –sabirnica za glavno izjednačenje potencijala; 3 – vodovodna instalacija; 4 – livene cevikanalizacione instalacije; 5 – instalacija centralnog grejanja; 6 – vođice lifta; 7 – zemaljska
  30. 30. 30antena, 8 – satelitska antena; 9 – instalacija za gas; 10 – ormar telefonske instalacije; 11 –ventilacioni kanali; 12 – kućišta (ormari) električne opremePrema standardu JUS N.B2.754:1988, najmanji preseci dopunskih provodnika zaizjednačenje potencijala su:- Ako se dopunskim provodnikom za izjednačenje potencijala povezuju dva provodnadela, njegov presek ne sme biti manji od preseka najmanjeg zaštitnog provodnika vezanog na teprovodne delove.- Ako dopunski provodnik za izjednačenje potencijala vezuje jedan provodni deo i jedanstrani provodni deo, njegov presek ne sme biti manji od polovine preseka zaštitnog provodnikavezanog na taj provodni deo.- Dopunski provodnik za izjednačenje potencijala mora da zadovolji zahteve:- 2,5mm2za Cu, ili 4mm2za Al, ako provodnik ima mehaničku zaštitu;- 4mm2za Cu ako provodnik nema mehaničku zaštitu;- 50mm2za Fe/Zn.- Dopunsko izjednačenje potencijala može se obezbediti i preko stranih provodnih delovakoji se ne mogu demontirati, kao što su čelične konstrukcije, ili pomoću dodatnih provodnika, ilikombinacijom ova dva postupka. Dopunsko izjednačenje potencijala obavezno se izvodi u kupatilu(mokrom čvoru). U objektima kao što su: bolnice, dečije ustanove, fabričke hale itd, dopunsko(lokalno) izjednačenje potencijala može da se primeni svuda gde je ova mera neophodna i efikasna.Literatura[1] Dotlić G., Elektroenergetika kroz standarde, zakone, pravilnike i tehničke preporuke, SMEITS

×