Ромео и Јулија, Вилијам Шекспир

4,057 views

Published on

Преузето из више извора и прилагођено

Published in: Education
0 Comments
5 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
4,057
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2,637
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
5
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Ромео и Јулија, Вилијам Шекспир

  1. 1. ОШ “Бранко Миљковић”, Ниш Наставник: Јелена Голубовић
  2. 2. Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако, не може живјети без опраштања. (Иво Андрић) Многа књижевна дела настала су захваљујући несрећним љубавима
  3. 3.  Античка трагедија или грчка трагедија је позоришни жанр који је настао у античкој Грчкој у 5. веку пре нове ере.  Трагедија (“јарчева песма”) јесте драмска врста у којој главни јунак страда. За настанак трагедије заслужан је ТЕСПИС који је успоставио дијалог између глумца и хора.  ЕСХИЛ је развио античку трагедију тако што је увео другог глумца. СОФОКЛЕ је отишао корак даље у развоју трагедије: увео је трећег глумца, усавршио маске и сценографију.
  4. 4.  Главни јунак трагедије (протагониста) својим поступцима у тренуцима слабости, колебања, узбуђења или недоследности нехотице изазива несрећу и због тога страда. Он је трагични јунак.  Трагедија се завршава смрћу главног јунака због сукоба ликова и стварности или због трагичне кривице протагонисте. Трагичну кривицу ствара погрешна јунакова процена ситуације, забуна и несвесна реакција изазвана његовим темпераментом (нпр. Ромеово убиство Тибалда и Париса).  Гледање трагедије је, према Аристотеловом мишљењу, имало позитиван утицај на публику, која је тугујући због страдања главног јунака проживљавала његову трагичну судбину и на тај начин постајала боља и племенитија. То се назива катарза.  Све до 17. века трагедија је писана у стиховима. Такав је случај и са Шекспировом трагедијом “Ромео и Јулија”.
  5. 5.  Развој радње је логичан. Догађаји су повезани и произлазе један из другог. То се назива јединство радње.  Трагедијама је својствено и јединство времена – радња трагедије би требало да траје колико и један обилазак сунца, или нешто мало преко тога (један дан).  Радња трагедије се од ренесансе одигравала на једном месту, тзв. јединство места.
  6. 6. Један од највећих енглеских, али и светских драмских писаца Рођен је 1564. године, када и Галилео Галилеј и Микеланђело Буонароти Опус његовог дела чини 38 драма, 154 сонета и две наративне поеме
  7. 7. Шекспир је рођен и одрастао у Стратфорду нa Ејвону. Кад је имао 18 година, венчао се са осам година старијом Ен Хатавеј која му је родила троје деце: Сузан и близанце Хамнета и Џудит. Његова рана дела су углавном комедије и историје, родови које је он уздигао до савршенства до краја 16. века.
  8. 8. Шекспир је умро 23. априла 1616. и за собом оставио своју жену и две кћерке.Сахрањен је у Цркви Светог тројства два дана након што је умро.
  9. 9.  Шекспир је био сувласник лондонског Глоб театра  саграђен 1599. г.  срушен 1644. г.  И сам наступао као глумац
  10. 10.  1997. г. отворено је ново позориште  Саграђено је на оригиналном месту и према оригиналном изгледу (сцена и гледаоци су на отвореном)  Драме су извођене лети; зими је коришћено за едукацију и разгледање
  11. 11.  Раздобље у коме је Шекспир стварао  Једно од најкреативнијих раздобља у књижевности и уметности које је означило прекид са средњим веком  Временски се одређује од 14. века у Италији до 16. века у остатку Европе Мона Лиса, Леонардо да Винчи, 16. век
  12. 12. Најпознатија дела Вилијама Шекспира су: Краљ Лир Магбет Млетачки трговац Хамлет Ромео и Јулија Отело Сан летње ноћи
  13. 13. Река Авон
  14. 14. Шекспиров кип са ликовима из његових драма
  15. 15. Шекспирова кућа са задње стране
  16. 16. Врт крај куће где је живео
  17. 17. Соба за време студија Шекспиров сто
  18. 18. Шекспиров хотел
  19. 19. Унутрашњост цркве где је покопан
  20. 20. Прослава Шекспировог рођендана
  21. 21. трагедија у стиху
  22. 22.  Место и време радње: Верона и Мантова почетком 16. века  Узрок свих невоља и заплета радње: непријатељство између две моћне породице које се преносило с генерације на генерацију  Истинит догађај из 1303. године преточен у причу инспирисао га је да напише драму
  23. 23.  Тема: трагична љубав двоје младих чије су породице у дугогодишњој крвној завади
  24. 24. Ромео Монтеги, 17 година Јулија Капулети, 14 година Господин и госпођа Капулети Господин и госпођа Монтеги Јулијина дадиља Меркуцио Тибалдо Монах Лаврентије Парис
  25. 25. Увод: -Већ у уводу се открива како су две угледне веронске породице, Монтеги и Капулети у завади. -Наслућује се да је Ромео, син Монтегија, заљубљен у Розалину, девојку која му није узвратила љубав.
  26. 26. Заплет: -Глава породице Капулети организује забаву, а Ромеова љубав према Розалини наводи га да дође на њу. -Тамо сусреће Јулију. Између њих се јавља љубав на први поглед. -Ромео схвата прави смисао живота.
  27. 27. Кулминација: - У једној свађи, Тибалдо, Капулетов синовац, убија Меркуција, Ромеовог пријатеља. - Желећи да га освети, Ромео убија Тибалда. - Кнез Ескало осуђује Ромеа на прогонство у Мантову.
  28. 28. Перипетија: - Отац и мајка желе да удају Јулију за Париса, угледног, младог и богатог племића. - Она радије бира смрт него удају за Париса. - Монах Лаврентије даје напитак Јулији који је требало да је успава и шаље поруку Ромеу да је она заправо жива.
  29. 29. Сви помисле да је Јулија мртва и сахрањују је. - Ромео одлази у гробницу Капулетија, испија отров и умире. - Јулија видевши то, узима бодеж и одузима себи живот. • Расплет - Након трагедије, у гробницу долазе остали чланови обе породице. - Над мртвим телима њихове деце они се мире.
  30. 30. Поруке дела  Љубав се рађа и тамо где се то чини немогућим.  Мржња не доноси ништа добро.  Немају све љубави срећан крај.  На помирење се не чека; праштање је услов срећног живота.  Љубав је драгоценија од живота.  Права љубав нема граница.  Кад има љубави, нема страха.  Тужно је кад смрт исправља грехе живих.
  31. 31. Ко воли, тих је. Одзвања само празна посуда. Изрази своју бол речју! Бол која не говори, гуши пуно срце док не пукне. Најискреније су оне сузе које лијемо сами над собом. Љубав се рађа, живи и умире у очима. Јаки разлози чине јака дела. Што је учињено, не може бити поништено.
  32. 32. Хвала на пажњи!

×