Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Pocetni nivo - Kako operativno koristiti MS Office 2007?

5,018 views

Published on

Dve godine sam radila kao softver konsultant. Deo odgovornosti te pozicije jesu i obuke za koriscenje softverskih resenja, kao i svakodnevna help-desk podrška u rukovanju softverom. Zakljucila sam da ogroman broj ljudi na prostorima Srbije i Crne Gore ne zna zapravo operativno da radi na racunaru. To je razlog zasto ovaj prirucnik delim javno. Nadam se da ce biti od pomoci!
2011.godine, nekoliko meseci radila sam kao instruktor u skoli za obuku za rad na racunaru. Duznost mi je bila da osmislim i realizujem kurseve za Windows, MS Word & Ms Excel – početni nivo, i MS Word & Ms Excel – napredni nivo. U nedostatku adekvatnih materijala koji prate nastavu, napisala sam Prirucnik za Window, MS Word & MS Excel, i to za početni nivo.
I have worked as a software consultant for last two years. I have concluded that a huge number of people in the region of Serbia and Montenegro actually do not know how to use the computers. That's why I share this guide publicly. I hope it will be helpful!
During a few months in 2011, I had worked as an instructor in computing. My duty was to design and implement training courses for Windows, MS Word & MS Excel - basic level, and MS Word & MS Excel - advanced level. In the absence of adequate material to follow the classes, I wrote a handbook for Windows, MS Word & MS Excel - for the beginners.

Published in: Education
  • Login to see the comments

Pocetni nivo - Kako operativno koristiti MS Office 2007?

  1. 1. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 WINDOWS MS WORD 2007 & MS EXCEL 2007 - za početnike 1 Jelena Bogdanid
  2. 2. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Sadržaj: WINDOWS .................................................................................................................................................... 3 Korisne informacije za Start meni: ............................................................................................................ 3 Fajlovi i folderi – pravljenje, brisanje, promena imena ............................................................................. 3 Fajlovi i folderi – selekcija, kopiranje i premeštanje ................................................................................. 4 Dodatne informacije ................................................................................................................................. 5 Vežbe za Windows: ............................................................................................................................... 6 MICROSOFT OFFICE WORD 2007. ................................................................................................................ 7 OFFICE BUTTON: ....................................................................................................................................... 7 Nekoliko reči pre nego pređemo na formatiranje teksta ...................................................................... 8 FORMATIRANJE TEKSTA .......................................................................................................................... 10 Grupa alata Paragraph ....................................................................................................................... 11 Alatka Format Painter ......................................................................................................................... 13 TABELE U WORD-U.................................................................................................................................. 13 Ubacivanje tabela u tekstualni dokument .......................................................................................... 13 Formatiranje tabela – rad sa tabelama .............................................................................................. 14 SLIKE U TEKSTUALNOM DOKUMENTU.................................................................................................... 16 Ubacivanje slika .................................................................................................................................. 16 Formatiranje slike - rad sa slikom ....................................................................................................... 16 UBACIVANJE PRELOMA STRANE ............................................................................................................. 17 UBACIVANJE SIMBOLA U TEKST .............................................................................................................. 18 AUTOMATSKO NUMERISANJE STRANA U DOKUMENTU ........................................................................ 18 PODEŠAVANJE DOKUMENTA PRE ŠTAMPE I ŠTAMPA ............................................................................ 19 Vežbe za MS Word: ................................................................................................................................. 21 MICROSOFT OFFICE EXCEL 2007. ............................................................................................................... 25 OFFICE BUTTON: ..................................................................................................................................... 25 Nekoliko reči pre nego pređemo na formate u Excel-u ....................................................................... 26 UBACIVANJE, BRISANJE, FORMATIRANJE REDA/KOLONE/RADNE STRANE ............................................ 27 „VIZUELNI“ FORMATI UNOSA U EXCEL-U (SA KARTICE HOME) .............................................................. 29 FORMATI UNOSA (SADRŽAJA DELIJA) ..................................................................................................... 30 RAČUNSKE OPERACIJE............................................................................................................................. 32 OSNOVNE FUNKCIJE ................................................................................................................................ 35 PRIPREMA ZA ŠTAMPU I ŠTAMPA........................................................................................................... 38 VEŽBE IZ EXCEL-A .................................................................................................................................... 40 2 Jelena Bogdanid
  3. 3. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 WINDOWS Korisne informacije za Start meni:  Iz Start menija pokredemo sve programe (ukoliko nemamo prečicu na Dekstopu – radnoj površini)  Opcija Search koja služi za pretraživanje svih podataka sačuvanih na računaru (osim što možemo da pretražujemo na osnovu imena ili dela imena dokumenta/foldera, tu je i pretraživanje na osnovu ekstenzije – nastavka koji svaki dokument ima zavisno u kom je programu urađen. Npr: u Search kucamo .xslx i dobijamo spisak svih dokumenata rađenih u Excelu 2007, .docx je ekstenzija Word 2007 dokumenata, .jpg za slike, i tako dalje)  Slededi putanju Start many → All Programs → Accessories → Systems Tools → Disk Defragmenter dolazimo do opcije za defragmentaciju diska. Prilikom snimanja/brisanja podataka na računaru, u memoriji se stvaraju sitne praznine (jer se podaci snimaju bez reda) što dovodi do sporijeg rada računara. Da bi “presložili” podatke, koristimo Disk Defragmenter tako što izaberemo željenu particiju hard diska i kliknemo na Defragment Disk. (mesečno jednom!)  Control Panel – služi za podešavanje funkcionalnosti celog računara. Možda najkorišdenija opcija Add/Remove Programs koristi se za instalaciju i deinstalaciju novih programa. Fajlovi i folderi – pravljenje, brisanje, promena imena Fajl = Dokument = Datoteka. Ikonica zavisi od programa u kome je dokument rađen. Folder = Fascikla = Direktorijum. Ikonica je najčešde žuta fascikla. Služe za grupisanje dokumentata. Desni klik na praznu površinu Desktopa daje opcije kao na slici. Opcija New služi za pravljenje novog foldera (New→Folder), nove prečice (New→Shortcut) ili bilo kog od ponuđenih novih praznih dokumenata. Gde želimo (npr. u nekom ved napravljenom folderu, ili u My Documents, ili gde god nam to odgovara) novu stavku, kliknemo desni klik miša i pomodu pomenute opcije New, izaberemo stavku koju želimo. 3 Jelena Bogdanid
  4. 4. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Verovatno najlakši način za brisanje dokumenta/foldera jeste desni klik na njegovo ime, a zatim opcija Delete. Za promenu imena na isti način dolazimo do opcije Rename. Prilikom izbora opcije Delete, stavku samo premeštamo u Recycle Bin („korpa za đubre“) odakle je posle izvesnog vremena možemo vratiti na lokaciju gde se nalazila pre brisanja (zato je bitno pogledati gde je ta lokacija). Nakon pražnjenja korpe (opcija Empty Recycle Bin) nema povratka podataka. Putanja koja ukazuje na lokaciju (dobija se izborom prikaza Details iz Views) Desni klik na ime stavke daje opciju Restore kojom se podaci vradaju iz Recycle Bin-a. Koraci za pravljenje nove prečice (dva načina): 1. Desni klik na praznu površinu gde želimo prečicu (na Desktopu, u nekom ved postojedem folderu...) → New → Shortcut → Browse (definišemo putanju ka originalu) → izaberemo od čega želimo prečicu, a zatim Ok → Next → po želji menjamo ime prečice → Finish. 2. Desni klik na ime originalne stavke → Create Shortcut i dobijamo prečicu na istoj lokaciji gde je original koju po želji možemo da premeštamo, preimenujemo, brišemo kao i sve foldere. Napomena: Kod kopiranja/premeštanja/uklanjanja podataka (na primer prebacivanje podataka na Flash memoriju) paziti da ne operišemo samo sa prečicom. U tom slučaju, na drugom računaru nije mogude raditi sa podacima koji su na Flash-u jer su originali ostali na Vašem računaru. Ili ukoliko želimo deinstalaciju nekog programa, nije dovoljno ukloniti samo njegovu prečicu. Ikonica za prečicu je prepoznatljiva po maloj strelici u donjem levom uglu. Fajlovi i folderi – selekcija, kopiranje i premeštanje Najjednostavniji način za selektovanje susednih stavki jeste: označiti prvu stavku (levi klik miša), zatim pritisnuti i držati taster Shift, i na kraju označiti poslednju stavku koja nam je potrebna. 4 Jelena Bogdanid
  5. 5. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Za selektovanje nesusednih podataka, nakon označavanja prve stavke, držimo pritisnut taster CTRL (Control) sve dok ne završimo sa označavanjem svih pojedinačnih željenih stavki. 1. Korak – zadavanje opcije za kopiranje ili premeštanje Desni klik na ime CUT dokumenta/foldera COPY Opcija koja služi za premeštanje selektovanih stavki Opcija koja služi za kopiranje (pravljenje duplikata) selektovanih stavki 2. Korak – definisanje lokacije gde želimo da premestimo/kopiramo datu stavku Prvo dođemo na željenu lokaciju gde želimo dokument ili njegovu kopiju, a zatim pritisnemo desni klik na praznu površinu i izaberemo opciju Paste. Lokaciju na kojoj se nalazimo pratimo pomodu adresnog bara (linije u gornjem delu prozora koja definiše putanju kojom se kredemo). Na primer na slededoj slici lokacija na kojoj se nalazimo je folder „internet tehnologije“, koji se nalazi u folderu „MASTER“, koji se opet nalazi u folderu „My documents New“ koji je zapravo smešten na E: particiji hard diska. Dodatne informacije Poželjno je na računaru imati antivirusni program koji je potrebno konstantno „nadograđivati“. Pomenuto se vrši izborom opcije Update nakon pokretanja programa (neophodna je Internet konekcija). Kada na računar priključimo Flash memoriju (poznato kao „USB“ memorija) ili kameru, dati uređaji de biti očitani u sistemskom folderu My Computer odakle možemo koristiti njihove sadržaje (premeštati ih, kopirati, brisati...). Kod upotrebe Flash memorije, pre njenog „otvaranja“ poželjno ju je prvo skenirati odnosno proveriti da li postoje zaraženi podaci na njoj – virusi. To vršimo tako što (nakon ulaska u My Computer) kliknemo desni klik na ime Flash memorije i izaberemo opciju Scan... Kako de fajlovi i folderi biti prikazani u okviru nekog otvorenog prozora (npr. My Documents) zavisi šta izaberemo pomodu opcije Views (nalazi se na paleti alata ispod adresnog bara). Desni klik na praznu površinu daje mogudnost za sortiranje prikazanih podataka (opcija Arrange Icons By na Windows XP, ili Sort By na Windows 7). 5 Jelena Bogdanid
  6. 6. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Vežbe za Windows: Zadatak 1: Napraviti strukturu foldera kao na slici: Moji dokumenti Privatnost Moje slike Svaštara Posao Moja muzika Izveštaji Letovanje Strana muzika Zimovanje Domada muzika Porodica Fakture Mesečne analize Godišnje analize POP ROCK Zadatak 2:  Na radnoj površini, napravite FOLDER i imenujte ga VAŠIM IMENOM I PREZIMENOM.  U folderu koji nosi Vaše ime napraviti sledede podfoldere: o MOJA MUZIKA o POSAO o MOJI DOKUMENTI  U podfolderu PRIVATNI DOKUMENTI koji se nalazi u folderu MOJI DOKUMENTI napraviti: o TEKSTUALNI DOKUMENT pod imenom LICNI PODACI. U dokument uneti tri rečenice o Vašem radnom iskustvu i sačuvati promene. o EXCEL-ov DOKUMENT pod imenom LICNA PRIMANJA (dokument ostaviti prazan).  U folderu MOJA MUZIKA napraviti podfoldere: DOMACA MUZIKA i STRANA MUZIKA, a u folder MOJI DOKUMENTI dodati podfolder POSLOVNI DOKUMENTI.  Dokument LICNA PRIMANJA prekopirati u podfolder POSLOVNI DOKUMENTI i promeniti mu ime u MOJA ZARADA.  Pronadi neki muzički fajl i prekopirati ga u podfolder STRANA MUZIKA koji se nalazi u folderu MOJA MUZIKA.  U folderu POSAO napraviti tekstualni dokument pod nazivom PODACI. Zatim, pronadi najmanji Excel-ov dokument (ekstenzija .xlsx) u My Documents i u tekstualni dokument PODACI uneti podatak o njegovoj veličini ( u formatu „veličina je XXX“).  Napraviti prečicu za glavni folder koji nosi VAŠE IME I PREZIME, a zatim premestiti je u folder POSAO. 6 Jelena Bogdanid
  7. 7. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 MICROSOFT OFFICE WORD 2007. Word (puni naziv Microsoft Office Word 2007 – pošto smo radili u školi verziju 2007, a slične opcije su i u verziji 2010) jeste do sada neprevaziđeni program za obradu teksta i ubacivanje objekata u isti (slike, grafikoni, tabele, smart objekti, razni oblici...). Deo je paketa programa Microsoft Office, te ukoliko ved nemamo prečicu, do njega dolazimo slededi putanju Start meni → All Programs → Microsoft Office → Microsoft Office Word 2007. Glavni delovi prozora u kome je otvoren word-ov dokument prikazani su na slededoj slici: Office Button – taster sa osnovim funkcijama nad celokupnim dokumentom Ribbon traka – na njoj se nalaze grupe alata. Grupe su smeštene u Tabove – kartice sa grupama alata. Npr: Home, Insert, Page Layout... Naslovna linija – naziv dokumenta. Oznaka Compatibility Mode označava da je otvoreni dokument rađen u starijoj verziji word-a Ruller – Horizontalni lenjir koji pomaže u ručnom podešavanju margina (kao i uvlačenja i izvlačenja teksta u odnosu na marginu). Uključuje se na kartici alata View→Ruller. OFFICE BUTTON: NEW – otvaranje novog dokumenta o Blank Document – prazan novi „papir“ (potvrditi na opciju Create ili dupli klik) o Templates – korišdenje šablona za novi dokument koji mogu biti instalirani uz MS paket, napravljeni od strane korisnika (nas), ili se „skidaju“ sa Interneta, sa sajta Microsoft-a. OPEN – otvaranje postojedeg wordovog dokumenta (biramo lokaciju na kojoj se on nalazi) Olakšavajuda okolnost jeste lista Recent Documents koja se nalazi pored padajudeg menija Office Buttona koja sadrži skoro korišdene wordove dokumente te, ukoliko se traženi postojedi dokument nalazi na toj listi, možemo ga pokrenuti jednostavnim levim klikom na njega. Ukoliko želimo da se određeni dokument uvek pojavljuje na pomenutoj listi, kliknemo na ikonicu koja se nalazi s desne strane liste u produžetku imena željenog dokumenta. 7 Jelena Bogdanid
  8. 8. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 SAVE – snima promene u dokumentu (nakon što je određena verzija dokumenta ved snimljena). SAVE AS – snimanje dokumenta sa unetim promenama sa mogudnošdu promene imena, lokacije i tipa dokumenta. PRINT – štampanje dokumena (o čemu de biti reči u nastavku teksta) CLOSE – zatvaranje otvorenog dokumenta bez izlaska iz programa U donjem desnom uglu liste opcija Office Button-a nalazi se Word Options pomodu koje podešavamo razne postavke samog programa koje de važiti za svaki dokument. Napomena: Ukoliko unesemo neku promenu u dokument i kliknemo na X u gornjem desnom uglu prozora da bi napustili program (bez upotrebe opcije Save), takođe demo dobiti pitanje da li želimo i pod kojim uslovima da snimimo dati dokument. Nekoliko reči pre nego pređemo na formatiranje teksta Grupa alata Zoom koja se nalazi na kartici View omogudava podešavanje veličine prikaza otvorenog dokumenta. Sa leve strane naslovne linije nalazi se Quick Access Toolbar, linija sa prečicama alata koje često koristimo. Sami podešavamo njen sadržaj tako što posle desnog klika na nju, izaberemo opciju Customize Quick Access Toolbar (ili opciju More Commands iz padajudeg menija). Sa leve strane dobijenog prozora nalazi se lista svih dostupnih alata koji mogu da se nađu u pomenutom Toolbaru; izborom željenog alata i klikom na Add dati alat prebacujemo na desnu stranu prozora što znači da se on automatski pojavljuje kao prečica sa leve strane naslovne linije dokumenta. Ukoliko želimo da uklonimo neki alat iz Quick Access Toolbara, označimo ga na desnoj strani pikaza sa slike i izaberemo opciju Remove. Opcije Undo i Redo se često nalaze u Quick Access Toolbaru. Undo služi za poništavanje poslednje izvršene operacije (najlakši način za ispravljanje upravo načinjene greške). Za poništavanje poništene operacije koristi se Redo. Kretanje kroz tekst se vrši pomodu Scroll Bar-a (vertikalne linije sa pokazivačem sa desne strane prozora), korišdenjem miša ili upotrebom strelica na tastaturi ( samo strelice ili kombinacija tastera CTRL i neke od strelica. Takođe, kretanje je mogude i pomodu tastera End, Home, Page up i Page down (Crtl+Home/End = početak/kraj dokumenta). Kao i u Windows-u, tako i u bilo kom programu pa i u Wordu, važi pravilo „označi pa radi“. 8 Jelena Bogdanid
  9. 9. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Označavanje ili selekcija u wordu se vrši pomodu miša, tastature ili njihovom kombinacijom, kao i u kombinaciji sa prostorom između ivice papira i ivice teksta (da leve strane papira) kada je kursor u obliku desno orijentisane strelice. Neki od češde korišdenih načina selekcije su: o Prevlačenjem preko teksta (od početka do kraja) pomodu miša (držedi levi klik) o Dupli levi klik na određenu reč (označavanje jedne reči) o Levi klik na određeni objekat (nrp: slika, grafikon, ...) o Držati taster CTRL i kliknuti unutar rečenice (označavanje date rečenice) o Levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta za označavanje željenog reda o Dupli levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta za označavanje celog pasusa o Pomeranje kursora u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta gore – dole, za označavanje više pasusa istovremeno o Postaviti kursor na početak željenog teksta, držati taster Shift, a zatim postaviti kursor na kraj datog teksta koji želimo da označimo (kao susedne selekcije u Windows-u) o Za označavanje više nesusednih stavki (reči, redovi teksta, ...) označimo prvu stavku, zatim držimo pritisnut taster CTRL i označavamo sve naredne stavke koje su nam potrebne o Taster CTRL + levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta služi za označavanje sadržaja celog dokumenta. Prečica na tastaturi je CTRL+A. Taster DELETE briše slova sa desne strane kursora. U kombinaciji CTRL+Del brišu se cele reči sa desne strane kursora. Taster BACKSPACE briše slova sa leve strane kursora. U kombinaciji CTRL+Backspace brišu se cele reči sa leve strane kursora. Za brisanje vedih delova teksta isto je ako se koristi Delete ili Backspace, naravno nakoh što se željeni tekst označi. Ved smo pomenuli Ribbon traku i kartice sa alatima. Bitno za novije verzije Worda (od verzije 2003) da su svi alati predstavljeni na Ribbon traci u okviru odgovarajude kartice čiji naziv upuduje na alate koje ona sadrži. U okviru jedne kartice, alati su raspoređeni po grupama na osnovu njihove funkcionalnosti. Takođe, ispod svake grupe alata nalazi se njen naziv koji govori o tome koji alati su tu smešteni. Ukoliko se pored naziva, u donjem desnom uglu određene grupe alata nalazi mala strelica, ona svedoči o postojanju nekih detaljnijih opcija za dato podešavanje koje se mogu i ne moraju nalaziti na Ribbon traci kao „prečice“. Na primer, na slededoj slici su predstavljene grupe alata Comments (sa kartice Review) i Paragraph (sa kartice Home). Paragraph – koja ima detaljnija podešavanja od onoga što je prikazano na Ribbon-u. Comments – koja nema detaljnija podešavanja od onoga što je prikazano na Ribbon-u. 9 Jelena Bogdanid
  10. 10. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 FORMATIRANJE TEKSTA Grupa alata Font Promena vrste slova - fonta Promena veličine slova Postoje detaljnija podešavanja Nalazi se na kartici Home Podebljana slova Iskošena slova Podvučena slova (iz padajudeg menija se bira vrsta i boja linije Promena boje slova Precrtava selekciju jednom linijom „Šalje“ selekciju u indeks Proporcionalno menjanje veličine teksta „Šalje“ selekciju u eksponent Promena pozadine slova marker Mala/velika slova - kombinacije Neke od opcija koje se dobiju klikom na strelicu u donjem desnom uglu grupe alata Font: Double strikethrough – precrtavanje sa dve linije Shadow – senčenje selektovanog teksta Nalaze se na kratici Font Outline – samo spoljne ivice slova Spacing – zbijanje slova (Condensed), vedi razmak između slova (Expanded). Opcija u produžetku „By“ daje mogudnost podešavanja razmaka između slova za određen broj pointa (pt = merna jedinica). Ove opcije nalaze se na kartici Character Spacing. Napomena: Selekcija je sinonim za selektovani tekst (ne samo slova, mogu biti brojevi, simboli....). Kada je neka opcija sa Ribbon-a uključena, njena boja je narandžasta. To generalno važi za sve opcije, ne samo iz grupe Font. Ponovnim klikom na uključenu opciju, ona gubi tu boju što znači da je isključena. 10 Jelena Bogdanid
  11. 11. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Grupa alata Paragraph Line spacing – podešavanje proreda, razmaka između svih redova teksta Boja pozadine teksta Nalazi se na kartici Home Znakovno nabrajanje Numeričke liste Liste sa više nivoa Poravnanja teksta u odnosu na margine: Po levoj margini; centralno; po desnoj margini; obostrano (po obe margine) Sortiranje selektovanih stavki Postavljanje okvira oko teksta  Nabrajanje – pravljenje listi Nabrajanje postoji kao znakovno (bullets), numeričko (numbering) i kombinovano (multilevel list). Kod nabrajanja gde postoji samo jedan nivo (znakovno i numericko) postupak je isti. Kada znamo da slede stavke koje se nabrajaju, uključimo željeno nabrajanje (klikom na Bullets ili Numbering) i dobijamo prvi znak ili broj. Pristiskom na taster Enter prelazimo u novi red i dobijamo slededi znak ili broj za slededu stavku u listi. Kada nam više nije potrebno nabrajanje, najjednostavniji način da isključimo pomenutu opciju jeste da pređemo u novi red i kliknemo ponovo na Bullets ili Numbering u zavisnosti koju listu smo koristili. Napomena: Ukoliko dalje u tekstu ponovo treba da koristimo, na primer numeričko nabrajanje, uključimo nabrajanje kao u prethodnom objašnjenju. Ako dobijemo broj 1. a zapravo smo želeli da nastavimo prethodnu listu ved započetu u tekstu (na primer ako smo koristili listu da bi numerisali naslove u dužem tekstualnom dokumentu), kliknemo na znak koji se pojavio pored broja 1. i izaberemo Continue Numbering. U obrnutom slučaju bi izabrali opciju Restart Numbering. Opcija Multilevel list se koristi kod nabrajanja kada imamo više nivoa u listi. Pomodu nje biramo kako de pojedinačni nivoi biti označeni, da li sa brojevima, slovima, znakovima, ili njihovom kombinacijom. Inače, opcija funkcioniše na sličan način kao i prethodne. Klikom na Multilevel List i izborom željene liste je 11 Jelena Bogdanid
  12. 12. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 uključimo. Pritiskom na taster Enter prelazimo u novi red nivoa na kome se ved nalazimo. Ukoliko nam je potrebno da se vratimo na nivo iznad, pritisnemo tastere Shift+Tab. Ako želimo da uvedemo podelu neke od stavki u listi, odnosno na pređemo na niži nivo, pritisnemo samo taster Tab. prelazak na nivo „iznad“ prelazak na nivo „ispod“ Shift + Tab Tab Bitno da se pomodi pomenutih tastera kredemo kroz listu tj. da se ne naruši automatizam liste jer samo tako može da radi „ispravno“.  Postavljanje okvira oko teksta Postavljanje okvira oko teksta vrši se izborom neke od linija iz padajudeg menija opcije Border. Ukoliko želimo preciznije da definišemo okvir, biramo poslednju opciju iz padajudeg menija - Borders and Shading. U koloni Setting biramo kakav okvir želimo, a izborom Custom opredeljujemo se za ručno podešavanje okvira. Zatim biramo vrstu linije (Style), boju linije (Color) i širinu linije (Width) koja de predstavljati naš okvir. Kada smo definisali vrstu okvira, primenjujemo ga na „prozorče“ sa desne strane (Preview) tako što biramo levu, desnu, gornju ili donju liniju koja de predstavljati okvir teksta koji smo prethodno selektovali. Opcija ispod Apply to pruža mogudnosti da odabrani okvir postavimo oko celog pasusa ili samo oko teksta (npr. naslov).  Neke od opcija koje se dobiju klikom na strelicu u donjem desnom uglu grupe alata Paragraph:   Alignment – poravnanja teksta u odnosu na marginu (postoje i na Ribbon-u) Indentation – alati za uvlačenje/izvlačenje testa u odnosu na marginu o o o  Left (u odnosu na levu marginu) Right (u odnosu na desnu marginu) Special (uvlačenje/izvlačenje samo prvog reda pasusa) by (za koliko) Pozitivne vrednosti uvlače test, negativne izvlače Spacing – podešavanje razmaka između redova teksta i između pasusa o o o Before Razmak pre i posle pasusa After Line Spacing – razmak između pojedinačnih redova teksta (prored između redova) U prozoru ispod podešavanja (Preview) možemo da pratimo promene u našem tekstu u zavinosti koju opciju smo od prethodnih izabrali. 12 Jelena Bogdanid
  13. 13. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Alatka Format Painter Nalazi se na kartici Home - Služi za prenošenje ved korišdenih formata (npr. Ako smo neki naslov formatirali tako da je veličina: 12, font: Arial, boja: plava, itd. i želimo slededi naslov da bude formatiran na isti način) -Opcija se koristi tako što se selektuje ono čiji format želimo da koristimo (to može biti tekst, kolona tabele, zaglavlje, ...), zatim pritisnemo Format Painter (koji zapravo zapamti formate), i naposletku preselektujemo tekst (ili bilo koji objekat) nad kojim želimo da se formati primene. Na taj način ne gubimo vreme da podešavamo iste formate na različitim mestima kroz dokument. TABELE U WORD-U  Ubacivanje tabela u tekstualni dokument Opcija Table koja se nalazi na kartici Insert Postoji nekoliko načina za ubacivanje tabela u Word-u. U nastavku bide objašnjena najčešda tri načina. Za svaki od njih se prvenstveno koristi opcija Table, odnosno opcije iz njenog padajudeg menija. 1. Klikom na opciju Table, prvo što se pojavljuje u padajudem meniju jeste „mreža“ sa kvadratidima pomodu kojih zapravo, prevlačenjem preko njih kursorom, određujemo koliko redova i kolona de naša tabela da sadrži. 2. Drugi način za ubacivanje tabele jeste izbor opcije Insert Table iz padajudeg menija Table. U dobijenom okviru za dijalog ručno unosimo broj redova i kolona budude tabele. 3. Izborom opcije Quick Table iz padajudeg menija Table, dobijamo mogudnost korišdenja ved postojedih šablona za tabele u Word-u. 13 Jelena Bogdanid
  14. 14. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011  Formatiranje tabela – rad sa tabelama Kada smo ubacili tabelu, potrebno je da kliknemo na nju odnosno da je označimo da bismo dobili alate za rad sa tabelama koji se nalaze na karticama Design i Layout. Dakle, ukoliko se kursor nalazi izvan tabele, pomenute kartice se ne pojavljuju. Na kartici Design nalaze se alati za podešavanje izgleda tabele. Mogude je koristiti ved predefinisane stilove za izgled tabele ili ručno podešavati sve parametre. Alatke (za zaglavlje tabele, poslednju kolonu, tamnijesvetlije redove/kolone tabele, ...) koje se tiču stilova. Neki stilovi ih sve ne podržavaju. Klikom na strelicu u donjem desnom uglu otvara se padajuda lista sa ved definisanim stilovima koje je mogude koristiti za dizajn ubačene tabele Bojenje delija u tabeli Izbor okviri delija u tabeli Ručno postavlja nje i brisanje okvira delija  Shading – ručno bojenje selektovanih delija u tabeli  Borders – postavljenje okvira selektovanih delija. Slično funkcioniše kao i opcija za postavljanje okvira oko teksta o kojoj je več bilo reči: ili se koristi neki od ponuđenih okvira iz padajudeg menija ili se pomodu poslednje opcije Borders and Shading podešava precizno željeni okvir (vrsta linije, boja, debljina). Bitno je zapamtiti da se okvir koji definišemo i primenjujemo odnosi na one delije koje smo prethodno selektovali u tabeli u zavisnosti koje okvire želimo da postavimo ili vizuelno uklonimo. Pomodu alata koji se nalaze na kartici Layout se podešavaju sve funkcionalnosti ubačene tabele. Objašnjenje nekih od tih alata sledi u nastavku. 14 Jelena Bogdanid
  15. 15. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Podešavanje poravnanja sadržaja delija u odnosu na ivice delija o Delete: - Delete Cells – brisanje samo označenih deija sa pomeranjem ostalog sadržaja tabele - Delete Rows – brisanje selektovanih redova - Delete Columns – brisanje selektovanih kolona u tabeli - Delete Table – brisanje cele tabele Napomena: taster Delete (sa tastature) briše samo unose iz tabele o Insert Above – ubacivanje novog reda u tabelu iznad reda u kome se trenutno nalazi kursor o Insert Below - ubacivanje novog reda u tabelu ispod reda u kome se trenutno nalazi kursor o Insert Left – ubacivanje nove kolone s leve strane kolone u kojoj se trenutno nalazi kursor o Insert Right - ubacivanje nove kolone s desne strane kolone u kojoj se trenutno nalazi kursor o Merge Cells – spajanje više selektovanih delija u jednu deliju (po redu ili po koloni) o Split Cells – deljenje jedne delije na više kolona i/ili redova o Split Table – deljenje tabele na dve tabele. Početni red nove tabele bide red iz prethodne tabele u kome je bio kursor u trenutku kada je pozvana opcija Split Table. o AutoFit – postavke vezane za širinu kolona u tabeli - AutoFit Contents – širina kolona u tabeli bide na osnovu sadržaja delija u datoj koloni AutoFit Window – tabela de biti razvučena od desne do leve margine word-ove stranice, a širina kolona de zavisiti od broja kolona u datoj tabeli (manje kolona – šire su, više kolona – uže su). Napomena: Kod ove dve opcije, prilikom unosa sadržaja u delije koji zahteva vedu širinu kolone nego što je početno postavljena, kolona de automatski da se proširuje. - Fixed Column Width - kada postavimo željenu širinu kolona, pomodu ove opcije je fiksiramo tako da kada unosimo sadržaj koji zahteva vedu širinu delije, širina kolone se ne menja ved se dati sadržaj (najčešde tekst) prelama u novi red u okviru te iste delije. Naravno, to prouzrokuje povedanje visine reda u kome se data delija nalazi. o Height/Width – ručno podešavanje visine/širine reda/kolone. o Text Direction – podešavanje smera sadržaja delije (rotira ga za 90 stepeni) 15 Jelena Bogdanid
  16. 16. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 SLIKE U TEKSTUALNOM DOKUMENTU  Ubacivanje slika Opcija Picture koja se nalazi na kartici Insert Postavimo kursos u tekst gde otprilike želimo da ubacimo sliku. Nakon izbora opcije Picture sa kartice Insert, biramo lokaciju gde se nalazi slika koju želimo da ubacimo u tekstualni dokument, zatim označimo željenu sliku, i pritisnemo opciju Insert (ili dupli klik).  Formatiranje slike - rad sa slikom Slično kao kod tabela, samo kada kliknemo na ubačenu sliku pojavljuju se alati za rad sa slikama odnosno pojavljuje se nova kartica Format. Ukoliko nije označena slika, kartica se ne pojavljuje. Pozicija slike u odnosu na stranicu Alati za podešavanje svetlosti, kontrasta slike i slično. Klikom na strelicu u donjem desnom uglu otvara se padajuda lista sa ved definisanim stilovima za dizajn ubačene slike Poravnanja slike u odnosu na ivicu papira ili marginu Oblik slike Okvir slike Efekti slike (senka, refleksija, 3D efekti, odsjaj, zaobljenje) Prelamanje teksta oko slike Rotacija slike Isecanje slike Visina/ širina slike ručno Izgled slike mogude je podešavati korišdenjem gotovih stilova ili ručno, podešavanjem oblika slike, okvira slike (boja, debljina, vrsta linije) i dodavanjem specijalnih efekata slici poput raznih vrsta senčenja, refleksije, 3D efekata, zaobljenja ivica, itd. 16 Jelena Bogdanid
  17. 17. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011  Position – podešavanje pozicije slike u tekstu. Ukoliko želimo sliku ručno da prevlačimo na određeno mesto u tekstu, ponekad je to nemogude tek pošto ubacimo sliku. Ali nakon što jednom primenimo opciju Position, možemo i ručno prevlačiti sliku na željeno mesto.  Text Wrapping – prelamanje teksta oko slike. Neka od najkorišdenijih su: o Square – tekst oko ivica selekcija slike o Tight i Through – tekst prati oblik slike o Behind Text – slika se nalazi ispod teksta o In front of Text – slika preklapa tekst, nalazi se ispred teksta  Crop – isecanje slike tako što sa ivica ili iz uglova pomeramo okvir za isecanje (ostaje vidljiv deo slike koji ostaje u okviru). Kada završimo sa isecanjem, kliknemo izvan slike. Ostale alatke za rad sa slikom nede biti posebno objašnjavane jer su proste za upotrebu i dovoljno je objašnjenje sa prethodne slike. UBACIVANJE PRELOMA STRANE Kada želimo određeni deo teksta da prebacimo na slededu stranu, odnosno da prelomimo stranicu tako da od određenog mesta u tekstu ostatak stranice ostane prazan a tekst se nastavi na slededoj strani, koristimo opciju Page Break. Pomenuto se koristi kada na primer znamo da demo posle da dopunimo tekst određenim informacijama koje nam trenutno nisu poznate ili kada nam je naslov pri kraju stranice pa želimo da tekst od naslova prebacimo na slededu stranu, itd. Opcija Page Break se nalazi na kartici Insert. Opcija Page Break se koristi tako što prvo postavimo kursor gde želimo da napravimo prelom strane odnosno ispred teksta za koji želimo da se pojavi na slededoj strani, a zatim biramo pomenutu opciju. 17 Jelena Bogdanid
  18. 18. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 UBACIVANJE SIMBOLA U TEKST - Koristi se alatka Symbol koja se nalazi na kartici Insert. - Klikom na nju otvara se padajuda lista sa skoro korišdenim simbolima iz koje biramo simbol tako što kliknemo na njega. - Ukoliko se željeni simbol ne nalazi na pomenutoj listi, biramo opciju More Symbols. U polju Font izaberemo font iz kog želimo simbol, zatim se kredemo kroz ponuđenu listu simbola. Kada pronađemo odgovarajudi, označimo ga, i izaberemo opciju Insert. Datom radnjom simbol de biti ubačen u tekst na mesto gde se nalazio kursor pre nego što smo pošli da ubacimo simbol. Kada smo završili, pritisnemo Close i dati okvir za dijalog se zatvara. Napomena: Simbol se u tekstu ponaša kao jedan karakter što znači veličinu, boju, itd menjamo mu kao i jednom slovu (grupa alata Font). AUTOMATSKO NUMERISANJE STRANA U DOKUMENTU Opcija Page Number nalazi se na kartici Insert Izborom opcije Page Number otvara se padajudi meni, a najčešde korišdene opcije su:  Top of Page – biramo neki od ponuđenih stilova za numeraciju strana tako da se broj strane nalazi na njenom vrhu  Bottom of Page - biramo neki od ponuđenih stilova za numeraciju strana tako da se broj strane nalazi na njenom dnu  Format Page Numbers – biramo format numeracije (rimski, arapski brojevi...) i u polju Start at podešavamo kojim brojem želimo da započnemo numeraciju strana dokumenta 18 Jelena Bogdanid
  19. 19. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 PODEŠAVANJE DOKUMENTA PRE ŠTAMPE I ŠTAMPA Alatka Print Preview Grupa alata Page Setup nalazi se na kartici Page Layout  Margins - podešavanje udaljenosti ivice teksta od ivice papira. Mogude je koristiti neku od ponuđenih opcija iz padajude liste koja se otvori kada kliknemo na alatku Margins (opis svake je pored nje). Ukoliko nam ne odgovaraju ponuđene veličine margina, biramo opciju More Margins. Otvara se okvir za dijalog Page Setup u kome, na kartici Margins ručno podešavamo udaljenost teksta od vrha, dna i od strana ivica papira (ukoliko je reč o jednostranoj štampi dokumenta). Da se radi o jednostranoj štampi vidimo u polju pored opcije Multiple pages u kome je izabrano Normal. U situaciji kada nam je potrebna dvostrana štampa (ukoliko to štampač podržava), u pomenutom polju biramo Mirror margins. Tim izborom, kod podešavanja veličine margina, gube se opcije Left i Right, a dobijamo Inside i Outside za podešavanje unutrašnjih i spoljašnjih margina.  Orientation – položaj papira prilikom štampanja Portrait – vertikalno; Landscape – horizontalno Napomena: Pomenuto je mogude podešavati i u okviru Page Setup → Orientation  Size – podešavanje veličine papira na kome se štampa (zavisi od štampača) Napomena: Margine sa leve i desne strane papira je mogude podešavati i ručnim pomeranjem ručice koja se nalazi na horizontalnom lenjiru – Rulleru. Ručice za pomeranje na Ruller-u. Podešavanje se vrši tako što prvo selektujemo tekst za koji želimo da povedamo ili smanjimo udaljenost od ivice papira, a zatim pomeramo pomenutu ručicu. 19 Jelena Bogdanid
  20. 20. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Kada smatramo da smo završili sa svim podešavanjem i formatiranjem dokumenta, pametno je izvršiti njegov pregled pre štampe kako bismo stekli uvid kako de zapravo tekst sa svim objektima izgledati na papiru kada se odštampa. To vršimo pomodu prikaza Print Preview koji se pokrede klikom na istoimenu alatku. Alatku Print Preview možemo pozvati sa Quick Access Toolbar-a (ubacivanje alatki i pomenuti toolbar je ved objašnjeno) ili slededi putanju Office Button → Print → Print Preview. Zatvaranje prikaza Print Preview Opcija za štampu Alati Page Setup Podešavanje prikaza strane u okruženju Print Preview U okviru prikaza Print Preview mogud je samo pregled dokumenta, ne i ispravke teksta. Da bi ispravili eventualnu grešku u samom dokumentu, potrebno je prvo zatvoriti prikaz Print Preview (čime se vradamo u dokument). Takođe, u ovom prikazu dostupna je i grupa alata Page Setup (podešavanje margina, veličine i položaja papira) pomodu koje možemo direktno u okruženju Print Preview da postavljamo podešavanja vezana za izgled dokumenta pre štampe (što je ved objašnjeno) i automatski vidimo unete promene na dokumentu. Kada smo zadovoljni izgledom dokumenta, prelazimo na njegovo štampanje. Alatka za štampu se nalazi i u okviru prikaza Print Preview i u padajudoj listi Office Button-a. Svejedno je odakle je pozovemo, dobijamo slededi okvir za dijalog u kome vršimo podešavanja vezana za samu štampu dokumenta. Biramo štampač (ukoliko imamo više priključenih uređaja na kompjuter Broj kopija koji želimo Polje Print Opcija Page range 20 Jelena Bogdanid
  21. 21. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 U sklopu opcije Page range podešavamo da li štampamo ceo dokument (All), samo tekudu stranu sa koje smo pozvali alatku Print (Current page) ili samo neke određene strane dokumenta. Ako su nam potrebni štampani primerci samo nekih strana dokumenta, u polje Pages nabrajamo željene strane (npr. 1, 4, 6, 7) ili pišemo raspon od koje do koje strane da se štampa dokument (npr. 5-23, 34-56). U polju Print, ukoliko je izabrana opcija All pages in range, štampa se odnosi na sve strane dokumenta. Ukoliko nam je potrebna dvostrana štampa (a štampač ne podržava dvostranu štampu), u ovom polju biramo da štampamo prvo neparne strane (Even pages), a zatim parne strane (Odd pages). Vežbe za MS Word: Tekst na kome se zadaci primenjuju: Turistička organizacija Srbije Banje i klimatski centri Bilo da imate nekih zdravstvenih problema, da se osedate umornim, iscrpljenim ili samo želite da obnovite svoje duhovnu i fizičku energiju, banje u Srbiji su pravo mesto za vas. Banje su se razvijale kao uređene oaze zelenila i tišine. Uglavnom se nalaze u pitomim dolinama ili na padinama brda, okružene šumama, pašnjacima i vodnjacima. Njihov prirodni pejzaž dopunjen je negovanim ambijentom, parkovima i šetalištima. Moderni smeštajni objekti, sportski tereni, parkovi i bazeni, predstavljaju zdravstveni, odnosno turistički sadržaj banja. U Srbiji postoji više od 1.000 izvorišta hladne i tople mineralne vode, kao i veliko bogatstvo prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata. U preko 53 termalna lokaliteta, u čijim blagodetima su uživali još i stari Rimljani, banjske terapije prilagođene su lečenju širokog spektra zdravstvenih smetnji ili oboljenja. Zdravlje dobijate u različitim oblicima: iz čaše, putem kupki i vazduhom. Još značajnije je da su banjske terapije idealne za prevenciju bolesti, time što vam pomažu da povratite svoje fizičke i duhovne sposobnosti, odličnu formu i izgled, obnavljanjem svežine i elastičnosti kože i učvrščivanjem opuštenih mišida. Sve terapije izvode se pod kontrolom specijalizovanog medicinskog osoblja. Međutim, u banje se ne dolazi samo iz terapeutskih razloga. Bilo da ste profesionalac ili amater, u banjama Srbije vas čeka mnoštvo mogudnosti za sportske aktivnosti i odmor, kako u zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom: džoging, vožnja biciklom, plivanje, mini-golf, tenis, rukomet, košarka, odbojka i fudbal. Ako ste raspoloženi za pešačenje, uživadete u prirodnim lepotama i bogatstvu lekovitog bilja, pečuraka i šumskog voda. 21 Jelena Bogdanid
  22. 22. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Banje su odlično opremljene za organizovanje kongresa, seminara, drugih velikih skupova, kao i za kondicione pripreme sportskih ekipa. U okolini banja modi dete da obiđete jedinstvene srednjevekovne manastire Studenicu, Sopodane, Žiču ili Manasiju i njihove poznate freske. Uz to, raznovrsne manifestacije tradicionalne i moderne umetnosti i bogata ponuda tradicionalne kuhinje, doprinede da, za kratko vreme, uspostavite psihofizičku ravnotežu. Informacije: Udruženje banjskih i klimatskih mesta Poštanski fah br. 51, 36210 Vrnjačka Banja Tel/faks: 036/ 661 351 banje@ptt.yu www.udruzenjebanja.co.yu Zadatak 1.: 1. Naslov treba CENTRIRATI i markirati svetlo PLAVOM bojom, a podnaslov poravnati po DESNOJ margini. 2. Promeniti veličinu naslova, za naslov treba da bude 25, a za podnaslov 15. 3. Tekst podnaslova obojiti u ZELENU boju. 4. Font drugog pasusa treba promeniti u CONSTANTIA. 5. Tekst “Informacije” povedati na veličinu 13, PODEBLJATI tekst u informacijama a podatke o e-mailu i web sajtu obojiti u TAMNO PLAVO i postaviti razmak između redova 1,5. 6. Glavni tekst poravnati ravnomerno prema levoj i desnoj margini. 7. Svim pasusima u glavnom tekstu, sem u pasusu ("Međutim, u banje se ne dolazi samo...") treba uvudi SVE REDOVE OSIM PRVOG. za 0.4cm. 8. U šestom pasusu ("Međutim, u banje se ne dolazi samo...") uvudi PRVI RED PASUSA za 1.1cm. 9. Napraviti KOPIJU prvog pasusa, odmah ispod drugog pasusa i obojiti CRVENO. U tom pasusu NE TREBA nijedan red da je uvučen. taj tekst u 10. ZAMENITI MESTA poslednjeg i pretposlednjeg pasusa i podesiti razmak između njih 18pt.. 11. Ispod teksta napraviti jedan red razmaka i napraviti TABELU koja ima 5 radova i 6 kolona. 22 Jelena Bogdanid
  23. 23. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 12. U tabeli SPOJITI ZADNJA DVA POLJA SA DESNE STRANE U PRVOM REDU, u jedno polje.Takođe, spojiti SVE REDOVE PRVE KOLONE u jedno polje i obojiti ga u žuto. 13. Ispod tabele ubaciti SIMBOL CRNOG TELEFONA. 14. Ispred teksta ( “Jos značajnije je da su banjske terapije idelane za terapiju bolesti...”) napraviti PRELOM STRANE. 15. Ispod crnog telefona NAPRAVITI SLEDEĆU LISTU: 1. OFFICE 1.1. WORD 1.1.1. 1997-2003 1.1.2. 2007 1.2. EXCEL 1.3. POWERPOINT 1.4. ACCESS 1.5. OUTLOOK 2. ADOBE 2.1. PHOTOSHOP 2.2. ILLUSTRATOR 16. Na kraju dokumenta UBACITI NEKU SLIKU iz foldera MY PICTURES koji se nalazi u MY DOCUMENTS. Sliku smanjiti i postaviti uz DESNU MARGINU. 17. Zatim na isti način ubaciti jos jednu sliku. Podesiti da slika bude u okviru srca, te da je okvir slike isprekidana linija crvene boje. Ubaciti refleksiju slike po želji. 18. Ceo dokumet sačuvati pod nazivom URAĐEN PRVI ZADATAK u folderu pod Vašim imenom koji ste prethodno napravili na Desktop-u. Zadatak 2: 1. Obostrano poravnanje glavnog teksta; Font Book Antiqua, veličina 12 2. Naslov – centralno poravnanje, bold zelene boje, veličina 20 3. Podnaslov – centralno poravnanje, plave boje, zuto markirati, veličina 18 4. Prored između redova je 1,5; Razmak između pasusa je 12pt, osim između pasusa I podnaslova gde je razmak 24pt; Prvi red svih pasusa je uvučen 5. Oznaciti poglavlje i podpoglavlje sa nabrajanjem (1. Turistička organizacija Srbije; 1.1. Banje i klimatski centri) 6. Prekopirati prvi pasus ispod poslednjeg i ukviriti ga plavom linijom 7. Sačuvati dokument pod nazivom URAĐEN DRUGI ZADATAK u folder MOJI DOKUMENTI koji ste napravili na particiji D: (ukoliko na računaru ne postoje dve odvojene particije hard diska, dokument sačuvati u My Documents). 23 Jelena Bogdanid
  24. 24. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 8. U novom wordovom dokumentu napraviti slededu listu: VRSTE SPORTOVA SU: 1. Vodeni sportovi 1.1. Veslanje 1.2. Plivanje 1.3. Vaterpolo 2. Borilački sportovi 2.1. Boks 2.1.1. Amaterski boks 2.1.2. Profesionalni boks 2.2. Karate 2.3. ….. 3. Zračni sportovi 3.1. Padobranstvo 4. Kopneni sportovi 4.1. Rukomet 4.2. Tenis 4.2.1. Stoni tenis 4.3. Košarka 4.4. Odbojka 4.5. Atletika 4.6. … Zadatak 3: Napraviti slededu tabelu! Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned 10-11 Srpski jezik Engleski jezik Srpski jezik / Matematika / / 11-12 Raspored čacova Vreme Matematika / Engleski jezik Priroda i društvo Srpski jezik / / 24 Jelena Bogdanid
  25. 25. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 MICROSOFT OFFICE EXCEL 2007. Excel (puni naziv Microsoft Office Excel 2007 – pošto smo radili u školi verziju 2007, a slične opcije su i u verziji 2010) jeste program za rad sa tabelama, ali prvenstveno sa tabelarnim prikazima raznih izveštaja do kojih dolazimo kao rezultat nekih računskih operacija i formula. Takođe, prikazi određenih rezultata pomodu raznih grafikona najlakše se rade u Excel-u. Deo je paketa programa Microsoft Office, te ukoliko ved nemamo prečicu, do njega dolazimo slededi putanju Start meni → All Programs → Microsoft Office → Microsoft Office Excel 2007. Glavni delovi prozora u kome je otvoren excel-ov dokument prikazani su na slededoj slici: Office Button – taster sa osnovim funkcijama nad celokupnim dokumentom Naslovna linija – naziv dokumenta. Formula Bar Slova – nazivi kolona; Brojevi – nazivi redova Sheet – jedna radna strana (radni list) u Excel-ovoj radnoj svesci (Workbook) koja zapravo predstavlja jedan Excel-ov dokument Ćelija – jedan pravougaonik mreže. Njen naziv se dobija ukrštanjem reda i kolone (npr. H4, delija koja se nalazi u 4.redu i u koloni H) Ribbon traka – na njoj se nalaze grupe alata. Grupe su smeštene u Tabove – kartice sa grupama alata. Npr: Home, Insert, Page Layout... OFFICE BUTTON: NEW – otvaranje novog dokumenta o Blank Document – prazna nova radna sveska (potvrditi na opciju Create ili dupli klik) o Templates – korišdenje šablona za novi dokument koji mogu biti instalirani uz MS paket, napravljeni od strane korisnika (nas), ili se „skidaju“ sa Interneta, sa sajta Microsoft-a. OPEN – otvaranje postojedeg excelovog dokumenta (biramo lokaciju na kojoj se on nalazi) 25 Jelena Bogdanid
  26. 26. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Olakšavajuda okolnost jeste lista Recent Documents koja se nalazi pored padajudeg menija Office Buttona koja sadrži skoro korišdene excelove dokumente te, ukoliko se traženi postojedi dokument nalazi na toj listi, možemo ga pokrenuti jednostavnim levim klikom na njega. Ukoliko želimo da se određeni dokument uvek pojavljuje na pomenutoj listi, kliknemo na ikonicu koja se nalazi s desne strane liste u produžetku imena željenog dokumenta. SAVE – snima promene u dokumentu (nakon što je određena verzija dokumenta ved snimljena). SAVE AS – snimanje dokumenta sa unetim promenama sa mogudnošdu promene imena, lokacije i tipa dokumenta. PRINT – štampanje dokumena (o čemu de biti reči u nastavku teksta) CLOSE – zatvaranje otvorenog dokumenta bez izlaska iz programa U donjem desnom uglu liste opcija Office Button-a nalazi se Excel Options pomodu koje podešavamo razne postavke samog programa koje de važiti za svaki dokument. Napomena: Ukoliko unesemo neku promenu u dokument i kliknemo na X u gornjem desnom uglu prozora da bi napustili program (bez upotrebe opcije Save), takođe demo dobiti pitanje da li želimo i pod kojim uslovima da snimimo dati dokument. Nekoliko reči pre nego pređemo na formate u Excel-u Sa leve strane naslovne linije nalazi se Quick Access Toolbar, linija sa prečicama alata koje često koristimo. Sve što smo rekli za pomenuti Toolbar u Word-u važi i u Excel-u tako da nema potrebe za ponavljanjem. Kretanje kroz tekst se vrši pomodu Scroll Bar-a (vertikalne linije sa pokazivačem sa desne strane prozora), korišdenjem miša ili upotrebom strelica na tastaturi ( samo strelice ili u kombinaciji sa tasterima CTRL i Shift). Pritisak tastera Enter potvrđuje unos u određenom polju ili računa rezultat postavljene formule, i prebacuje nas u deliju ispod (ako nije drugačije podešeno). To znači da sa Enter ne dobijamo novi red ukoliko unosimo tekst u deliju, kao što je to bio slučaj u Word-u. Kao i u Windows-u, tako i u bilo kom programu pa i u Excelu, važi pravilo „označi pa radi“. Označavanje ili selekcija u excel-u se vrši pomodu miša, tastature ili njihovom kombinacijom. Označavanje pojedinačnih delija vrši jednim klikom na nju, ili ako ih je više a nesusedne su – pomodu tastera CTRL, a ako su susedne – pomodu tastera Shift ili jednostavnim prevlačenjem kursora (u obliku ) preko željenih delija. Dupli klik u deliju daje kursor za rad sa tekstom u deliji kao u Word-u. Taster DELETE briše slova sa desne strane kursora, dok taster BACKSPACE briše slova sa leve strane kursora (ukoliko je kliknuto dva puta u deliju i dobijen kursor za rad sa tekstom). Ako je označeno više delija, taster Delete briše samo unose iz selektovanih delija (ne i formate o kojima de biti reči u nastavku). Ved smo pomenuli Ribbon traku i kartice sa alatima. Sve što smo rekli za nju u Word-u važi i u Excel-u, tako da nema potrebe za ponavljanjem. 26 Jelena Bogdanid
  27. 27. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Formula Bar – polje u kome uvek piše ceo sadržaj delije koju smo označili. Ukoliko smo u deliju ručno unosili određeni sadržaj (tekst, brojeve), u ovom polju de biti prikazan dati unos. Ukoliko je u deliji rezultat neke računske operacije, formule ili funkcije, u Formula Bar-u de pisati funkcija odnosno formula pomodu koje smo dobili rezultat u toj deliji. Napomena: Sadržaj određene delije nalazi se samo u njoj (u deliji u kojoj smo počeli da ga unosimo) iako može vizuelno da izgleda da se sadržaj prostire preko više delija što je nemogude (samo ako su te susedne delije prazne, može da dođe do „optičke varke“). UBACIVANJE, BRISANJE, FORMATIRANJE REDA/KOLONE/RADNE STRANE Nalaze se na kartici Home Insert, Delete, Format Clear Ubacivanje novog reda/kolone unutar npr. tabele mogude je na nekoliko načina: 1. Desni klik na naziv reda/kolone (gde želimo novi red/kolonu) → Insert 2. Alatka Insert sa kartice Home → Insert Sheet Rows/Insert Sheet Columns Dobijamo novi red ili kolonu tamo gde nam je bio kursor pre pozivanja alatke Napomena: U padajudem meniju alatke Insert nalazi se i opcija Insert Cells koja služi ubacivanje jedne ili više novih delija ukoliko nam nije potreban ceo novi red ili nova kolona. Brisanje reda/kolone vrši se na isti način kao i ubacivanje, samo što se umesto alatke Insert koristi Delete. Dakle, mogude je pomodu desnog klika ili alatke Delete sa kartice Home. Kada otvorimo novi dokument, obično je podešeno da dobijemo tri nova radna lista (Sheet). Bitno je znati da radni list nije isto što i jedna stranica papira kako je to bilo u Word-u. Ubacivanje novog radnog lista najlakše je pomodu male kartice Insert Worksheet koja se nalazi u produžetku naziva postojedih radnih listova u dokumentu (u dnu strane npr. imamo Sheet1, Sheet2, Sheet3, i onda sledi opcija za ubacivanje nove radne strane). Drugi način je pomodu pomenute alatke Insert sa kartice Home koja u padajudem meniju ima i opciju Insert Sheet. Tredi način je desni klik na ime Sheet-a gde želimo novi radni list i izbor opcije Insert. 27 Jelena Bogdanid
  28. 28. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Brisanje radnog lista je slična priča, samo sa opcijom Delete. Dakle, jedan način je pomodu desnog klika na naziv radne strane koju želimo da izbrišemo, a drugi pomodu alatke Delete sa katice Home i njene opcije Delete Sheet. Radnom listu je mogude promeniti ime (što je preporučljivo da bi znali šta nam se nalazi na datom radnom listu). To se ostvaruje desnim klikom na ime radnog lista i izborom opcije Rename. Na isti način mogude je radni list sakriti pomodu opcije Hide (posle se ponovo prikazuje izborom opcije Unhide), ili obojiti naziv radnog lista u željenu boju radi lakše navigacije izborom opcije Tab Color. Formatiranje širine kolone i visine reda mogude je na nekoliko načina. Bide objašnjeno za širinu kolone, a isto važi i za visinu reda (umesto opcija za Column biramo opcije za Row). 1. Kursor postavimo između naziva dve kolone (ako želimo da proširimo npr. kolinu B, kursor demo postaviti između kolona B i C); kada kursor poprimi izgled ↔ držimo levi klik i „vučemo“ levo ili desno zavisno da li smanjujemo ili povedavamo širinu kolone. 2. Kada na isti način dobijemo pomenuti oblik kursora i kliknemo dva puta. U tom slučaju širina kolone se prilagođava veličini unosa (teksta ili brojeva) u njoj. Dakle, bide široka tačno onoliko da bi unos bio vidljiv. 3. Koristimo alatku Format sa kartice Home. U njenom padajudem meniju biramo: a. Column Width – direktno unosimo koliko karaktera de biti široka kolona b. AutoFit Column Width – isto radi što i opisani dupli klik između naziva kolona Alatka Clear:  Clear All – briše sve, i sadržaj označenih delija (unose) i sve formate  Clear Formats – briše samo sve formate iz označenih delija  Clear Contents – briše samo sadržaj delija (kao i taster Delete sa tastature)  Clear Comments – briše komentare ukoliko su postavljeni Generalna napomena: Premeštanje i kopiranje podataka unutar Excel-a vrši se pomodu kombinacija Cut – Paste, i Copy- Paste, o čemu je ved bilo reči. 28 Jelena Bogdanid
  29. 29. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 „VIZUELNI“ FORMATI UNOSA U EXCEL-U (SA KARTICE HOME) Promena smera unosa u deliji Cut Copy Paste Alatka Format Painter (isto kao u Word-u) Alatke iz grupe Font – slično kao u Word-u služe za promenu izgleda i veličine slova odnosno unosa Vertikalna i horizontalna poravnanja unosa (teksta ili brojeva) u delijama Prelom unosa (teksta najčešde) unutar delije Spajanje više ćelija u jednu Border – alatka se nalazi u grupi Font i funkcioniše na sličan način kao u Word-u. Napomena: Mreža koju dobijemo kada otvorimo Excel-ov dokument naziva se Gridlines i njenu vidljivost mogude je podešavati sa kartice View. Međutim, ukoliko nije striktno podešeno da se data mreža vidi na papiru prilikom štampe, ona se ne vidi – služi samo za rad i lakšu orijentaciju u Excel-u. Dakle, da bismo na papiru imali izgled tabele, sa svim vidljivim delijama koje su nam potrebne, moramo da postavimo okvire delija što nam omogudava alatka Border. Slično kao u Word-u, ili koristimo neki od ponuđenih okvira iz padajudeg menija alatke, ili pomodu poslednje opcije u padajudem meniju – More Borders podešavamo vrstu i boju linije, koju zatim primenjujemo na one delije koje smo prethodno selektovali (u prozorčetu sa desne strane se primenjuje izabrana linija i na taj način postavljamo željene okvire). Zato pre nego što pozovemo opciju Border, razmislimo koji i kakav okvir nam treba i prvo selektujemo određene delije, a zatim koristimo alatku Border. Fill Color – alatka koja se nalazi takođe u grupi Font na kartici Home, služi za bojenje označenih delija. 29 Jelena Bogdanid
  30. 30. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 FORMATI UNOSA (SADRŽAJA DELIJA) Padajuda lista sa najčešde korišdenim formatima Prečica formata sa valutama Format procenta – zaokružuje iznos na ceo broj Povedanje/ smanjenje broja decimalnih mesta Kada biramo odgovarajudi format, prvo koristimo prečice alatki sa Ribbon trake. Ukoliko ne postoje, otvaramo padajudu listu (u tom polju uvek piše format koji je trenutno aktuelan nad delijom koja je označena kursorom) i biramo željeni format. Ukoliko ni padajuda lista ne zadovoljava naše potrebe, kliknemo u njenom dnu na More Number Formats ili na strelicu u donjem desnom uglu grupe alata Number i dobijamo okvir za dijalog Format Cells (na kartici Number nalaze se formati unosa) u kom vršimo detaljna podešavanja datih formata. General – opšti format, ne razlikuje brojeve ni slova (u njemu su svi unosi u početnom stanju ukoliko ne pogodimo neki ved predefinisan format unosa). Number – format broja. U detaljnijem podešavanju daje neke mogudnosti poput korišdenja separatora broja, podešavanja broja decimalnih mesta, i obeležavanja negativnih vrednosti. Currency – format koji uz broj dodeljuje i znak za željenu valutu. U detaljnijim podešavanjima daje mogudnost označavanja negativnih vrednosti za razliku od Accounting-a. Nula je predstavljena kao npr. 0,00 din. 30 Jelena Bogdanid
  31. 31. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Accounting – takođe, format koji uz broj dodeljuje i znak za željenu valutu. Daje mogudnosti podešavanja samo broja decimalnih mesta kao i Currency. Nula je predstavljena kao „ – din“. Date – format datuma. U detaljnim podešavanjima mogude je izabrati neki od raznih formata datuma (srpske verzije, američke, ...). Napomena: Excel datume prepoznaje kao broj dana koji je prošao od 01.01.1990. godine Time – formati za vreme. Excel vreme prepoznaje tako da je broj 1 = 24h. (npr. 0,5=12h) Percentage – format za procentualne vrednosti. Mogude je podešavati samo broj decimalnih mesta. Međutim, bitno je pomenuti da čim smo broj prebacili u format procenta, Excel je početni broj pomnožio sa 100%. Dakle, ako bi u računanju na papiru u toku kalkulacije jedan korak bio množenje sa 100%, u Excelovom računu taj korak preskačemo. Dovoljno je kada dobijemo rezultat, da dati broj prebacimo u format procenta. Time je on ved pomnožen sa 100 i dobili smo znak % pored broja. Fraction – format za razlomke. Text – format za tekst. Nije često u upotrebi. Može se iskoristiti kada nam je potrebno da unesemo broj u deliju koji počinje nulom (npr. broj telefona 064432929) jer dok određene delije ne prebacimo u tekstualni format nije mogude uneti broj kome je prva cifra 0. Special – ako izaberemo za lokaciju English (United States) dobijamo mogudnost da na primer, koristimo gotov format za broj telefona, i slično. Custom – omogudava ručno podešavanje željenog formata ali je potrebno razumeti određene znakove poput #, ?, itd. 31 Jelena Bogdanid
  32. 32. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 RAČUNSKE OPERACIJE Prvo što treba da znamo kod priče o računanju u Excel-u, odnosno o korišdenju računskih operacija jeste da u deliji u kojoj želimo da dobijemo rezultat, prvo upisujemo znak jednakosti „=“ da bi Excel-u dali do znanja da želimo da nešto izračunamo. Dakle, sada samo govorimo o ručnom postavljanju formule, tj. o računanju bez upotrebe ved predefinisanih funkcija. Posle znaka jednakosti, možemo ručno da unosimo vrednosti i računske operacije između njih (npr. kada radimo neku kalkulaciju za koju vrednosti nemamo ved ispisane u delijama tabele). Kada završimo da postavljanjem računice, kliknemo taster Enter što za Excel znači IZRAČUNAJ. Ukoliko u računu koristimo vrednosti koje ved imamo unesene u Excel-ov radni list (npr. vrednosti iz tabele), nema potrebe da ih ručno upisujemo prilikom sastavljanja računice. Dovoljno je da kliknemo na deliju koja sadrži željeni unos. U tom slučaju računica de, na primer, imati izgled „=(E2+F2)*D5“. Za rezultat ponovo kliknemo na Enter. U svakom momentu svaka postavljena računica je vidljiva u Formula Bar-u. Ukoliko imamo u određenoj deliji rezultat, a zanima nas kako je on dobijen, označimo datu deliju klikom na nju i u formula baru nam se prikaze cela formula koja je dala dati rezultat. Matematička pravila koja važe za računicu na papiru (poput „množenje i deljenje su starije računske operacije od sabiranja i oduzimanja“) važe i u Excel-ovom računu. Za računske operacije u Excel-u se upotrebljavaju slededi karakteri: o + za sabiranje; npr. =E4+E5 o - za oduzimanje; npr. =G6-H6-33 o * za množenje; npr. =(F5+D3)*E4 o / za deljenje; npr. =A2/B1 o ^ za stepenovanje; npr. =C4^3 (broj u deliji C4 smo podigli na tredi stepen) Ako, na primer, treba da izračunamo prodajnu cenu koja je od nabavne veda za 30%, računica je slededa: =nabavna cena + nabavna cena*30%. Ako treba da izračunamo procentualno učešde nekog dela u ukupnoj vrednosti, postupak je slededi: =deo/ukupnu vrednosti, i dobijeni rezultat (koji je manji od nule) prebacimo u format procenta (rekli smo da je broj pomnožen sa 100% automatski čim se prebaci u format procenta). Svaku formulu u Excel-u treba da posmatramo kao pravilo po kome smo Excel-u rekli kako da se ponaša, odnosno šta da računa. Isto važi i kada kalkulaciju ručno formiramo i kada koristimo gotove predefinisane funkcije, o kojima de biti reči u nastavku. 32 Jelena Bogdanid
  33. 33. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Pomenuto je bitno shvatiti kao takvo jer ukoliko isto pravilo (ista formula) važi za više delija, odnosno ako se rezultat u svakoj narednoj deliji dobija na osnovu pravila (formule) koja je ved postavljena za izračunavanje rezultata u prethodnoj deliji, nije potrebno istu formulu ponavljati u svakoj narednoj deliji – dovoljno je pravilo prevudi na ostale delije i rezultat de biti izračunat. Kako vršiti prevlačenje formule? Označimo deliju u kojoj je ved dobijen rezultat postavljene formule, zatim kursorom dođemo na desni donji ugao delije i kada kursor uzme oblik  , držimo levi klik miša i prevlačimo kursorom preko narednih delija u kojima želimo rezultat na osnovu istog pravila postavljenog u prvoj deliji. Sledi urađen zadatak u kome je vidljivo na koji način se postavljaju formule i kako se prevlače: Sa slike možemo videti da su krajnje cifre u kolonama F, H, I i K dobijene kao rezultati nekih formula. Vidljiv je način postavljanja formula. Na primer, za kompaniju Vip ukupna cena u din jednaka je proizvodu ukupno prodate količine i jedinične cene. U deliji H6 postavidemo fomulu u obliku „=F6*G6“, a zatim pritisnuti Enter da bi dobili rezultat, odnosno ukupnu cenu u din za kompaniju Vip. Pošto nam je potrebna ukupna cena u din i za ostale kompanije, u svakom naprednom polju u koloni H trebalo bi da postavljamo isto pravilo, odnosno formulu da bi izračunali proizvod količine i jed.cene za svaku kompaniju. Nedemo da gubimo vreme, jer smo rekli ukoliko ista formula važi za naredne delije (bilo po koloni ili duž reda), formulu samo prevlačimo na ved opisan način i dobijemo rezultate bez pojedinačnog postavljanja formula. Bitno je imati u vidu da se prilikom prevlačenja formule prevlači i oblast koja učestvuje u rezultatu (delije sa vrednostima koje sa računskim operacijama daju rezultat). Stoga, kada računamo ukupnu cenu u evrima (kolona I), rezultat za Vip kompaniju dobijamo na osnovu formule „=H6/H2“, dakle delimo cenu u dinarima sa datim kursom iz polja H2. Međutim, ako takvu formulu prevučemo dalje kroz kolonu I (jer nam trebaju rezultati i za ostale kompanije), nedemo dobiti validne rezultate. Zašto? Zato što se prevlačenjem formule pomera i oblast koja u njoj učestvuje u istom pravcu. U tom slučaju, za kompaniju Telenor bi formula izgledala 33 Jelena Bogdanid
  34. 34. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 „=H7/H3“, i ne bismo dobili željeni rezultat. Pomenutom problemu ima leka. Šta nama u ovom slučaju zapravo treba? Da prevlačenjem formule, u svakom tako novodobijenom rezultatu učestvuje vrednost iz delije H2 (jer je kurs isti za sve rezultate). Dakle, kada želimo određenu deliju u formuli da fiksiramo, da bi prevlačenjem formule na naredne delije u svakom rezultatu učestvovala baš ta delija koju smo fiksirali, koristimo funkcijski taster F4 na tastaturi. Kako? Prilikom zadavanja formule, nakon što kliknemo na deliju koju treba da fiksiramo, pritisnemo F4. U pomenutom slučaju, postupak bi bio slededi: u deliji I6 stavljamo prvo znak jednakosti, zatim kliknemo na H6, pa unesemo računsku operaciju /, zatim kliknemo na H2 i onda funkcijski taster F4. Pojavljuju se dva znaka za dolar $H$2 što znači da je polje H2 fiksirano. Na kraju pritisnemo Enter za rezultat, kao i do sada. Sada možemo da prevučemo formulu duž kolone I da bi izračunali ukupnu cenu u evrima i za ostale kompanije. Ako proverimo, u svakom narednom rezultatu učestvuje delija H2 koja je fiksirana. Tabela za izračunatim rezultatima izgleda ovako: Komentar: Unosi u kolonama C, D, E i rezultat u koloni F su prebačeni u format Number sa jednim decimalnim mestom. Jedinična i ukupna cena u dinarima su u formatu Accounting sa jednim decimalnim mestom, takođe. Ukupna cena u evrima je u formatu Accounting sa dva decimalna mesta i odgovarajudom valutom sa leve strane, kao i cena od prošle god. Iznosi u koloni K su u formatu Currency sa dva decimalna mesta i odgovarajudom valutom sa desne strane, kao i negativnim vrednostima obojenim u crveno (to podešavanje rekli smo da nudi format Currency). Napomena: Prilikom prevlačenja formule uvek proveriti da li je naredni rezultat koji smo dobili prevlačenjem validan. Ponekad samo vizuelno imamo osedaj da je prevlačenje formule mogude. 34 Jelena Bogdanid
  35. 35. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 OSNOVNE FUNKCIJE Kroz priču smo pomenuli da zapravo postoje dva načina računanja u Excel-u. Jedan je kada samostalno zadajemo računske operacije i relacije, koji smo delimično objasnili. A drugi je kada koristimo ved postojede, predefinisane funkcije koje Excel pruža. U nastavku demo objasniti pet osnovnih funkcija. U Excel-u postoji preko 350 funkcija i grupisane su kao finansijske, trigonometrijske, tekstualne, vremenske, statističke, inženjerske, itd. Kada se savlada osnova korišdenja Excel-a, svaki pojedinac može dalje uz pomod literature da savlada i ostatak funkcija, koje su mu u datom momentu potrebne. Generalno, u Excel-u postoji Tab (kartica) posvedena funkcijama - Formulas. Za potrebe korišdenja osnovnih funkcija ovde objašnjenih, ovaj Tab nije neophodan jer se prečica za osnovne funkcije „AutoSum“ nalazi i na kartici Home. Grupe funkcija u Excel-u (napredni nivo) Alati vezani za funkcije u Excel-u (napredni nivo) AutoSum sa kartice Home. U padajudem meniju nalaze se osnovne funkcije. Osnovne funkcije koje de biti objašnjene su: Sum – služi za sabiranje, odnosne sumiranje vrednosti iz definisane oblasti Average – služi za dobijanje prosečne vrednosti uzimajudi u obzir sve vrednosti iz definisane oblasti Count Numbers (ili samo Count) – služi za prebrojavanje numeričkih vrednosti iz zadate oblasti Max – služi za pronalaženje najviše vrednosti iz definisane oblasti Min - služi za pronalaženje najniže vrednosti iz definisane oblasti 35 Jelena Bogdanid
  36. 36. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Postupak rada sa svim navedenim funkcijama je isti, tako da de biti objašnjen na samo jednoj od njih, na primer SUM. Ukoliko nam je, kao na slici, potrebna sumarna vrednost prodaje za prvih 6 meseci, gubljenje vremena je sabirati pojedinačno =C6+D6+E6+F6+G6+H6, a naročito ako se radi o nekoliko desetina cifara, kad za sumiranje postoji ved predefinisana funkcija SUM. Postupak koji važi za korišdenje osnovnih funkcija je slededi: 1. Označimo polje u kome želimo da dobijemo rezultat pomodu funkcije 2. Ne stavljamo znak jednakosti, ukoliko pozivamo funkciju. Ukoliko ručno ispisujemo ceo kod funkcije, onda stavljamo, ali to je ved druga priča. U našem slučaju ne stavljamo znak jednakosti jer pozivanjem funkcije on ved bude ispisan kao i naziv funkcije, a zatim slede otvorena i zatvorena zagrada, kao i raspon delija u okviru njih. 3. Između dve zagrade je definisana oblast na koju se funkcija odnosi. U ovom slučaju, definisano je koje delije (od C6 do H6) učestvuju u sumi – rezultatu koji demo dobiti. Ovim korakom se, dakle, definiše oblast koja učestvuje u rezultatu tako što se, nakon pozvanja funkcije, samo preselektuje oblast koja nam je potrebna (ukoliko se ona ved ne nalazi između pomenutih zagrada). 4. Kada se uverimo da su pozvana funkcija i definisana oblast ono što nam je zapravo potrebno, pristinesmo Enter da bi dobili rezultat funkcije. Napomena: Ako pogledamo prethodnu sliku, na ovaj način dobili smo ukupnu prodatu količinu tokom prvog polugodišta za kompaniju Vip. Potrebne su nam sumarne vrednosti i za ostale kompanije. S obzirom da isto pravilo (da se saberu vrednosti iz prethodnih 6 meseci), odnosno formula, važi i za izračunavanje preostalih rezultata, funkciju je mogude prevudi na ved opisan način. Bitno je, kao i pre, voditi računa da se prevlačenjem formule u nameri dobijanja narednih rezultata, prevlači i oblast koja učestvuje u računaju rezultata. Tako de za kompaniju Telekom, funkcija imati oblik „=SUM(C8:H8)“, dakle oblast više nije C6:H6, ved C8:H8. Takođe, korišdenje funkcija podrazumeva po potrebi upotrebu fiksiranja delija ili oblasti prilikom računanja slededijh rezultata prevlačenjem funkcije, na isti način kao što je ved objašnjeno. 36 Jelena Bogdanid
  37. 37. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Sledi primer zadatka sa korišdenjem osnovnih funkcija: Napomena: Ovde se prevlačenje vrši duž reda, a ne duž kolone kako je to do sada bio slučaj u objašnjenjima. Dakle, kada izračunamo sumarnu prodaju za mesec januar svih kompanija, nije potrebno za svaki mesec pojedinačno unositi formulu za sumiranje jer isto pravilo važi i za računanje narednih rezultata duž reda (suma za februar, za mart....). Funkciju iz polja C12 prevlačenjem prenesemo i na D12, E12, F12, G12 i H12. Naravno, ovim prevlačenjem, kao i uvek, prevlači se i oblast koja učestvuje u računanju rezultata, što je vidljivo i na slici. Kada izračunamo tražene rezultate, tabela bi trebala da ima slededi sadržaj: 37 Jelena Bogdanid
  38. 38. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 PRIPREMA ZA ŠTAMPU I ŠTAMPA Slično kao u Word-u, podešavanje izgleda strane pre štampe vrši se pomodu alata sa kartice Page Layout. Podsetidemo se da jedna radna strana u Excel-u nije jedna stranica papira, kao što je to bio slučaj u Word-u. Ali i u Excel-u podešavamo sadržaj štampane strane što je objašnjeno u nastavku. Print Preyiew Podešavanje margina Podešavanje opijentacije papira Vodoravno - Landscape Vertikalno - Portrait Oblast štampe Podešavanje veličine papira Podešavanje vidljivosti Excel-ove mreže i zaglavlja Skaliranje – proporcionalno menjanje veličine sadržaja strane papira Neka od podešavanja su jasna sa slike, a neka de biti objašnjena. Podešavanje margina, odnosno udaljenosti sadržaja strane od ivica papira, vršimo: 1. Izborom ved definisanih margina iz padajude liste Margins 2. Izborom opcije Custom Margins iz padajudeg menija Margins pruža nam se mogudnost ručnog postavljanja margina. Orijentaciju i veličinu papira možemo podesiti izborom Orientation i Size sa Ribbon trake, ali i ako otvorimo grupu alata Page Setup (na strelicu u donjem desnom uglu za detaljnija podešavanja). Nama bitna podešavanja se nalaze i na Ribbon-u tako da se nedemo zadržavati na Page Setup. Oblast štampe, odnosno delije koje de se nadi na papiru prilikom štampe, definisana je izborom veličine papira. O tome svedoči isprekidana linija koja ograničava na radnom listu delije koje de da se nađu na papiru prilikom štampe. Ukoliko nam je u datom trenutku potrebno da štapmamo samo deo strane (npr. samo jednu tabelu, a na strani A4 se nalazi više tabela i bile bi sve vidljive pa papiru, a nije nam to potrebno) moramo da podesimo oblast štampe na ivice željenog dela strane koji želimo da štampamo. 38 Jelena Bogdanid
  39. 39. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 Potrebno je da označimo taj deo (selektujemo ga) i iz padajudeg menija alatke Print Area izaberemo Set Print Area. Time se isprekidana linija koja ograničava deo strane koji de biti odštampan na papiru premešta na ivice postavljene oblasti. Ukoliko želimo da uklonimo novopostavljenu oblast i vratimo oblast štampe na ivice određene izborom veličine papira, iz padajudeg menija Print Area izaberemo Clear Print Area. Grupa alata Scale to Fit omogudava proporcionalno menjanje veličine sadržaja štampane strane. Ukoliko na primer, imamo slučaj da jedna kolona tabele nam nede stati na štampanu stranu a treba, u polju Scale smanjidemo procenat na npr. 90%, što znači da smo ceo sadržaj strane proporcionalno umanjili za 10% i na taj način omogudili da cela tabela bude vidljiva na štampanom papiru. Kada smo izvršili željena podešavanja izgleda strane, pre štampe poželjno je pogledati kako de taj sadržaj da izgleda na papiru. Pregled dokumenta pre štampe se, kao i u Word-u, vrši pomodu alata Print Preview. Do njega možemo kao i u Word-u dodi ili iz Quick Access Toolbar-a, ili slededi putanju Office Button – Print – Print Preview. Dugme za zatvaranje prikaza Print Preview Izgled prikaza Print Preview Alati Page Setup – za podešavanje pre štampe Dugme za uključiti/isključiti prikaz margina 3. Kao što vidimo na slici, podešavanje izgleda strane pre štampe može se vršiti i iz prikaza Print Preview. Podešavanje margina i širine kolona može se vršiti i pomodu alatke Show Margins. Ukoliko smo izvršili podešavanje sadržaja i izgleda strane pre štampe, prelazimo na samu štampu izborom opcije Print. Print je mogude pozvati i iz prikaza Print Preview, a ukoliko smo zatvorili pomenuti prikaz, Print pozivamo iz padajudeg menija Office Button-a. Biramo strane koje štampamo: All – sve strane Pages – samo određene strane (od – do) 39 Biramo štampač na koji štampamo Broj kopija Jelena Bogdanid
  40. 40. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 VEŽBE IZ EXCEL-A ZADATAK 1: Izračunati tražene rezultate u delijama obojenim u plavo! ZADATAK 2: Napraviti tabelu kao na slici, a zatim izračunati tražene rezultate u žutim poljima! 40 Jelena Bogdanid
  41. 41. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 ZADATAK 3: Napraviti tabelu kao na slici, a zatim izračunati tražene rezultate u žutim poljima! ZADATAK 4: 41 Jelena Bogdanid
  42. 42. KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011 1. Napraviti tabele kao na slici iznad. 2. Spoljne ivice Tabele 1 (bez kolone J) podesiti da su podebljane i tamno plave boje, a unutrašnje zelene i isprekidane. 3. Imena kolona u zaglavlju Tabele 1 treba da imaju poravnanje teksta uz desnu ivicu delija, a samo zaglavlje tabele da je crvene boje. 4. Delije od C3 do I3 spojiti u jednu i u novonastaloj deliji napisati PRODAJA i taj naziv horizontalno centrirati. 5. Za sva polja u Tabeli 1 sa iznosima prodaje po pojedinačnim mesecima podesiti da budu sa dve decimale i da su u odgovarajudem formatu tako da pored svakog iznosa stoji znak za euro. 6. U koloni J (od J5 do J11) izraziti prodaju iz meseca Juna u dinarima. Kurs za jedan euro dat je u polju I1. Podesiti format delije tako da pored broja piše oznaka za valutu „Din“. 7. U koloni K (od K5 do K11) izračunati ukupnu prodaju u € za sve mesece po kompanijama. 8. U redu 16 (od F16 do L16) izračunati prosečnu prodaju po kompanijama za prvo tromesečje (Jan, Feb, Mart). 9. U redu 17 (od F17 do H17) izračunati ukupnu prodaju svih kompanija po mesecima za drugo tromesečje (Apr, Maj, Jun) 10. Rezultate u Tabeli 2 podesiti da budu brojevi sa jednim decimalnim mestom i da su zelene boje. 11. U polju G22 izračunati koja kompanija ima najvišu ukupnu prodaju po mesecima, a zatim u polje H22 uneti njen naziv. 12. U polju G23 izračunati koja je najniža prodaja ostvarena u Aprilu, a zatim u polje H23 napisati ime kompanije čija je to prodaja. 13. U polju G24 izračunati kolika je ukupna prodaja svih kompanija u Aprilu, a zatim u polju G25 koliki je procentualni udeo te najniže prodaje u ukupnoj za mesec April. 14. Preimenovati radni list „Zadatak“ u svoje ime. 15. Sačuvati zadatak pod imenom „TABELA“ u podfolderu „ MOJI DOKUMENTI“ koji se nalazi u glavnom folderu sa vasim imenom na radnoj površini. To bi bilo sve za ovaj put 42 Jelena Bogdanid

×