1.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
WINDOWS
MS WORD 2007
&
MS EXCEL 2007
- za početnike
1
Jelena Bogdanid

2.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Sadržaj:
WINDOWS .................................................................................................................................................... 3
Korisne informacije za Start meni: ............................................................................................................ 3
Fajlovi i folderi – pravljenje, brisanje, promena imena ............................................................................. 3
Fajlovi i folderi – selekcija, kopiranje i premeštanje ................................................................................. 4
Dodatne informacije ................................................................................................................................. 5
Vežbe za Windows: ............................................................................................................................... 6
MICROSOFT OFFICE WORD 2007. ................................................................................................................ 7
OFFICE BUTTON: ....................................................................................................................................... 7
Nekoliko reči pre nego pređemo na formatiranje teksta ...................................................................... 8
FORMATIRANJE TEKSTA .......................................................................................................................... 10
Grupa alata Paragraph ....................................................................................................................... 11
Alatka Format Painter ......................................................................................................................... 13
TABELE U WORD-U.................................................................................................................................. 13
Ubacivanje tabela u tekstualni dokument .......................................................................................... 13
Formatiranje tabela – rad sa tabelama .............................................................................................. 14
SLIKE U TEKSTUALNOM DOKUMENTU.................................................................................................... 16
Ubacivanje slika .................................................................................................................................. 16
Formatiranje slike - rad sa slikom ....................................................................................................... 16
UBACIVANJE PRELOMA STRANE ............................................................................................................. 17
UBACIVANJE SIMBOLA U TEKST .............................................................................................................. 18
AUTOMATSKO NUMERISANJE STRANA U DOKUMENTU ........................................................................ 18
PODEŠAVANJE DOKUMENTA PRE ŠTAMPE I ŠTAMPA ............................................................................ 19
Vežbe za MS Word: ................................................................................................................................. 21
MICROSOFT OFFICE EXCEL 2007. ............................................................................................................... 25
OFFICE BUTTON: ..................................................................................................................................... 25
Nekoliko reči pre nego pređemo na formate u Excel-u ....................................................................... 26
UBACIVANJE, BRISANJE, FORMATIRANJE REDA/KOLONE/RADNE STRANE ............................................ 27
„VIZUELNI“ FORMATI UNOSA U EXCEL-U (SA KARTICE HOME) .............................................................. 29
FORMATI UNOSA (SADRŽAJA DELIJA) ..................................................................................................... 30
RAČUNSKE OPERACIJE............................................................................................................................. 32
OSNOVNE FUNKCIJE ................................................................................................................................ 35
PRIPREMA ZA ŠTAMPU I ŠTAMPA........................................................................................................... 38
VEŽBE IZ EXCEL-A .................................................................................................................................... 40
2
Jelena Bogdanid

3.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
WINDOWS
Korisne informacije za Start meni:
 Iz Start menija pokredemo sve programe (ukoliko nemamo prečicu na Dekstopu – radnoj
površini)
 Opcija Search koja služi za pretraživanje svih podataka sačuvanih na računaru
(osim što možemo da pretražujemo na osnovu imena ili dela imena dokumenta/foldera, tu je i
pretraživanje na osnovu ekstenzije – nastavka koji svaki dokument ima zavisno u kom je
programu urađen. Npr: u Search kucamo .xslx i dobijamo spisak svih dokumenata rađenih u
Excelu 2007, .docx je ekstenzija Word 2007 dokumenata, .jpg za slike, i tako dalje)
 Slededi putanju Start many → All Programs → Accessories → Systems Tools → Disk
Defragmenter dolazimo do opcije za defragmentaciju diska. Prilikom snimanja/brisanja podataka
na računaru, u memoriji se stvaraju sitne praznine (jer se podaci snimaju bez reda) što dovodi do
sporijeg rada računara. Da bi “presložili” podatke, koristimo Disk Defragmenter tako što
izaberemo željenu particiju hard diska i kliknemo na Defragment Disk. (mesečno jednom!)
 Control Panel – služi za podešavanje funkcionalnosti celog računara. Možda najkorišdenija opcija
Add/Remove Programs koristi se za instalaciju i deinstalaciju novih programa.
Fajlovi i folderi – pravljenje, brisanje, promena imena
Fajl = Dokument = Datoteka. Ikonica zavisi od programa u kome je dokument rađen.
Folder = Fascikla = Direktorijum. Ikonica je najčešde žuta fascikla. Služe za grupisanje dokumentata.
Desni klik na praznu površinu
Desktopa daje opcije kao na slici.
Opcija New služi za pravljenje novog
foldera (New→Folder), nove prečice
(New→Shortcut) ili bilo kog od
ponuđenih
novih
praznih
dokumenata.
Gde želimo (npr. u nekom ved
napravljenom folderu, ili u My
Documents, ili gde god nam to
odgovara) novu stavku, kliknemo
desni klik miša i pomodu pomenute
opcije New, izaberemo stavku koju
želimo.
3
Jelena Bogdanid

4.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Verovatno najlakši način za brisanje dokumenta/foldera jeste desni klik na njegovo ime, a zatim opcija
Delete. Za promenu imena na isti način dolazimo do opcije Rename.
Prilikom izbora opcije Delete, stavku samo premeštamo u Recycle Bin („korpa za đubre“) odakle je posle
izvesnog vremena možemo vratiti na lokaciju gde se nalazila pre brisanja (zato je bitno pogledati gde je
ta lokacija). Nakon pražnjenja korpe (opcija Empty Recycle Bin) nema povratka podataka.
Putanja koja ukazuje na lokaciju
(dobija se izborom prikaza Details
iz Views)
Desni klik na ime stavke daje opciju
Restore kojom se podaci vradaju iz
Recycle Bin-a.
Koraci za pravljenje nove prečice (dva načina):
1. Desni klik na praznu površinu gde želimo prečicu (na Desktopu, u nekom ved postojedem
folderu...) → New → Shortcut → Browse (definišemo putanju ka originalu) → izaberemo od čega
želimo prečicu, a zatim Ok → Next → po želji menjamo ime prečice → Finish.
2. Desni klik na ime originalne stavke → Create Shortcut i dobijamo prečicu na istoj lokaciji gde je
original koju po želji možemo da premeštamo, preimenujemo, brišemo kao i sve foldere.
Napomena: Kod kopiranja/premeštanja/uklanjanja podataka (na primer prebacivanje podataka na Flash
memoriju) paziti da ne operišemo samo sa prečicom. U tom slučaju, na drugom računaru nije mogude
raditi sa podacima koji su na Flash-u jer su originali ostali na Vašem računaru. Ili ukoliko želimo
deinstalaciju nekog programa, nije dovoljno ukloniti samo njegovu prečicu. Ikonica za prečicu je
prepoznatljiva po maloj strelici u donjem levom uglu.
Fajlovi i folderi – selekcija, kopiranje i premeštanje
Najjednostavniji način za selektovanje susednih stavki jeste: označiti prvu stavku (levi klik miša), zatim
pritisnuti i držati taster Shift, i na kraju označiti poslednju stavku koja nam je potrebna.
4
Jelena Bogdanid

5.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Za selektovanje nesusednih podataka, nakon označavanja prve stavke, držimo pritisnut taster CTRL
(Control) sve dok ne završimo sa označavanjem svih pojedinačnih željenih stavki.
1. Korak – zadavanje opcije za kopiranje ili premeštanje
Desni klik na ime CUT
dokumenta/foldera
COPY
Opcija koja služi za premeštanje selektovanih stavki
Opcija koja služi za kopiranje (pravljenje duplikata) selektovanih stavki
2. Korak – definisanje lokacije gde želimo da premestimo/kopiramo datu stavku
Prvo dođemo na željenu lokaciju gde želimo dokument ili njegovu kopiju, a zatim pritisnemo desni klik
na praznu površinu i izaberemo opciju Paste.
Lokaciju na kojoj se nalazimo pratimo pomodu adresnog bara (linije u gornjem delu prozora koja definiše
putanju kojom se kredemo). Na primer na slededoj slici lokacija na kojoj se nalazimo je folder „internet
tehnologije“, koji se nalazi u folderu „MASTER“, koji se opet nalazi u folderu „My documents New“ koji
je zapravo smešten na E: particiji hard diska.
Dodatne informacije
Poželjno je na računaru imati antivirusni program koji je potrebno konstantno „nadograđivati“.
Pomenuto se vrši izborom opcije Update nakon pokretanja programa (neophodna je Internet konekcija).
Kada na računar priključimo Flash memoriju (poznato kao „USB“ memorija) ili kameru, dati uređaji de
biti očitani u sistemskom folderu My Computer odakle možemo koristiti njihove sadržaje (premeštati ih,
kopirati, brisati...). Kod upotrebe Flash memorije, pre njenog „otvaranja“ poželjno ju je prvo skenirati
odnosno proveriti da li postoje zaraženi podaci na njoj – virusi. To vršimo tako što (nakon ulaska u My
Computer) kliknemo desni klik na ime Flash memorije i izaberemo opciju Scan...
Kako de fajlovi i folderi biti prikazani u okviru nekog otvorenog prozora (npr. My Documents) zavisi šta
izaberemo pomodu opcije Views (nalazi se na paleti alata ispod adresnog bara).
Desni klik na praznu površinu daje mogudnost za sortiranje prikazanih podataka (opcija Arrange Icons By
na Windows XP, ili Sort By na Windows 7).
5
Jelena Bogdanid

6.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Vežbe za Windows:
Zadatak 1: Napraviti strukturu foldera kao na slici:
Moji dokumenti
Privatnost
Moje slike
Svaštara
Posao
Moja muzika
Izveštaji
Letovanje
Strana muzika
Zimovanje
Domada muzika
Porodica
Fakture
Mesečne analize
Godišnje analize
POP
ROCK
Zadatak 2:
 Na radnoj površini, napravite FOLDER i imenujte ga VAŠIM IMENOM I PREZIMENOM.
 U folderu koji nosi Vaše ime napraviti sledede podfoldere:
o MOJA MUZIKA
o POSAO
o MOJI DOKUMENTI
 U podfolderu PRIVATNI DOKUMENTI koji se nalazi u folderu MOJI DOKUMENTI napraviti:
o TEKSTUALNI DOKUMENT pod imenom LICNI PODACI. U dokument uneti tri rečenice o
Vašem radnom iskustvu i sačuvati promene.
o EXCEL-ov DOKUMENT pod imenom LICNA PRIMANJA (dokument ostaviti prazan).
 U folderu MOJA MUZIKA napraviti podfoldere: DOMACA MUZIKA i STRANA MUZIKA, a u folder
MOJI DOKUMENTI dodati podfolder POSLOVNI DOKUMENTI.
 Dokument LICNA PRIMANJA prekopirati u podfolder POSLOVNI DOKUMENTI i promeniti mu
ime u MOJA ZARADA.
 Pronadi neki muzički fajl i prekopirati ga u podfolder STRANA MUZIKA koji se nalazi u folderu
MOJA MUZIKA.
 U folderu POSAO napraviti tekstualni dokument pod nazivom PODACI. Zatim, pronadi najmanji
Excel-ov dokument (ekstenzija .xlsx) u My Documents i u tekstualni dokument PODACI uneti
podatak o njegovoj veličini ( u formatu „veličina je XXX“).
 Napraviti prečicu za glavni folder koji nosi VAŠE IME I PREZIME, a zatim premestiti je u folder
POSAO.
6
Jelena Bogdanid

7.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
MICROSOFT OFFICE WORD 2007.
Word (puni naziv Microsoft Office Word 2007 – pošto smo radili u školi verziju 2007, a slične opcije su i u
verziji 2010) jeste do sada neprevaziđeni program za obradu teksta i ubacivanje objekata u isti (slike,
grafikoni, tabele, smart objekti, razni oblici...). Deo je paketa programa Microsoft Office, te ukoliko ved
nemamo prečicu, do njega dolazimo slededi putanju Start meni → All Programs → Microsoft Office →
Microsoft Office Word 2007.
Glavni delovi prozora u kome je otvoren word-ov dokument prikazani su na slededoj slici:
Office Button – taster sa osnovim
funkcijama nad celokupnim dokumentom
Ribbon traka – na
njoj se nalaze grupe
alata. Grupe su
smeštene u Tabove –
kartice sa grupama
alata. Npr: Home,
Insert, Page Layout...
Naslovna linija – naziv dokumenta. Oznaka
Compatibility Mode označava da je otvoreni
dokument rađen u starijoj verziji word-a
Ruller – Horizontalni lenjir
koji pomaže u ručnom
podešavanju margina (kao
i uvlačenja i izvlačenja
teksta u odnosu na
marginu). Uključuje se na
kartici alata View→Ruller.
OFFICE BUTTON:
NEW – otvaranje novog dokumenta
o Blank Document – prazan novi „papir“ (potvrditi na opciju Create ili dupli klik)
o Templates – korišdenje šablona za novi dokument koji mogu biti instalirani uz MS paket,
napravljeni od strane korisnika (nas), ili se „skidaju“ sa Interneta, sa sajta Microsoft-a.
OPEN – otvaranje postojedeg wordovog dokumenta (biramo lokaciju na kojoj se on nalazi)
Olakšavajuda okolnost jeste lista Recent Documents koja se nalazi pored padajudeg menija Office Buttona koja sadrži skoro korišdene wordove dokumente te, ukoliko se traženi postojedi dokument nalazi na toj
listi, možemo ga pokrenuti jednostavnim levim klikom na njega.
Ukoliko želimo da se određeni dokument uvek pojavljuje na pomenutoj listi, kliknemo na ikonicu koja se
nalazi s desne strane liste u produžetku imena željenog dokumenta.
7
Jelena Bogdanid

8.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
SAVE – snima promene u dokumentu (nakon što je određena verzija dokumenta ved snimljena).
SAVE AS – snimanje dokumenta sa unetim promenama sa mogudnošdu promene imena, lokacije i
tipa dokumenta.
PRINT – štampanje dokumena (o čemu de biti reči u nastavku teksta)
CLOSE – zatvaranje otvorenog dokumenta bez izlaska iz programa
U donjem desnom uglu liste opcija Office Button-a nalazi se Word Options pomodu koje podešavamo
razne postavke samog programa koje de važiti za svaki dokument.
Napomena: Ukoliko unesemo neku promenu u dokument i kliknemo na X u gornjem desnom uglu
prozora da bi napustili program (bez upotrebe opcije Save), takođe demo dobiti pitanje da li želimo i pod
kojim uslovima da snimimo dati dokument.
Nekoliko reči pre nego pređemo na formatiranje teksta
Grupa alata Zoom koja se nalazi na kartici View omogudava podešavanje veličine prikaza otvorenog
dokumenta.
Sa leve strane naslovne linije nalazi se Quick Access Toolbar, linija sa prečicama alata koje često
koristimo. Sami podešavamo njen sadržaj tako što posle desnog klika na nju, izaberemo opciju
Customize Quick Access Toolbar (ili opciju More Commands iz padajudeg menija).
Sa leve strane dobijenog prozora
nalazi se lista svih dostupnih alata
koji mogu da se nađu u pomenutom
Toolbaru; izborom željenog alata i
klikom na Add dati alat prebacujemo
na desnu stranu prozora što znači da
se on automatski pojavljuje kao
prečica sa leve strane naslovne linije
dokumenta.
Ukoliko želimo da uklonimo neki alat
iz Quick Access Toolbara, označimo
ga na desnoj strani pikaza sa slike i
izaberemo opciju Remove.
Opcije Undo i Redo se često nalaze u Quick Access Toolbaru. Undo služi za poništavanje poslednje
izvršene operacije (najlakši način za ispravljanje upravo načinjene greške). Za poništavanje poništene
operacije koristi se Redo.
Kretanje kroz tekst se vrši pomodu Scroll Bar-a (vertikalne linije sa pokazivačem sa desne strane
prozora), korišdenjem miša ili upotrebom strelica na tastaturi ( samo strelice ili kombinacija tastera
CTRL i neke od strelica. Takođe, kretanje je mogude i pomodu tastera End, Home, Page up i Page
down (Crtl+Home/End = početak/kraj dokumenta).
Kao i u Windows-u, tako i u bilo kom programu pa i u Wordu, važi pravilo „označi pa radi“.
8
Jelena Bogdanid

9.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Označavanje ili selekcija u wordu se vrši pomodu miša, tastature ili njihovom kombinacijom, kao i u
kombinaciji sa prostorom između ivice papira i ivice teksta (da leve strane papira) kada je kursor u
obliku desno orijentisane strelice. Neki od češde korišdenih načina selekcije su:
o Prevlačenjem preko teksta (od početka do kraja) pomodu miša (držedi levi klik)
o Dupli levi klik na određenu reč (označavanje jedne reči)
o Levi klik na određeni objekat (nrp: slika, grafikon, ...)
o Držati taster CTRL i kliknuti unutar rečenice (označavanje date rečenice)
o Levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta za označavanje željenog reda
o Dupli levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta za označavanje celog pasusa
o Pomeranje kursora u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta gore – dole, za
označavanje više pasusa istovremeno
o Postaviti kursor na početak željenog teksta, držati taster Shift, a zatim postaviti kursor na kraj
datog teksta koji želimo da označimo (kao susedne selekcije u Windows-u)
o Za označavanje više nesusednih stavki (reči, redovi teksta, ...) označimo prvu stavku, zatim
držimo pritisnut taster CTRL i označavamo sve naredne stavke koje su nam potrebne
o Taster CTRL + levi klik u prostoru između leve ivice papira i ivice teksta služi za označavanje
sadržaja celog dokumenta. Prečica na tastaturi je CTRL+A.
Taster DELETE briše slova sa desne strane kursora. U kombinaciji CTRL+Del brišu se cele reči sa desne
strane kursora. Taster BACKSPACE briše slova sa leve strane kursora. U kombinaciji CTRL+Backspace
brišu se cele reči sa leve strane kursora. Za brisanje vedih delova teksta isto je ako se koristi Delete ili
Backspace, naravno nakoh što se željeni tekst označi.
Ved smo pomenuli Ribbon traku i kartice sa alatima. Bitno za novije verzije Worda (od verzije 2003)
da su svi alati predstavljeni na Ribbon traci u okviru odgovarajude kartice čiji naziv upuduje na alate
koje ona sadrži. U okviru jedne kartice, alati su raspoređeni po grupama na osnovu njihove
funkcionalnosti. Takođe, ispod svake grupe alata nalazi se njen naziv koji govori o tome koji alati su tu
smešteni. Ukoliko se pored naziva, u donjem desnom uglu određene grupe alata nalazi mala strelica,
ona svedoči o postojanju nekih detaljnijih opcija za dato podešavanje koje se mogu i ne moraju
nalaziti na Ribbon traci kao „prečice“.
Na primer, na slededoj slici su predstavljene grupe alata Comments (sa kartice Review) i Paragraph
(sa kartice Home).
Paragraph – koja ima detaljnija
podešavanja od onoga što je
prikazano na Ribbon-u.
Comments – koja nema detaljnija
podešavanja od onoga što je
prikazano na Ribbon-u.
9
Jelena Bogdanid

10.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
FORMATIRANJE TEKSTA
Grupa alata Font
Promena vrste slova - fonta
Promena veličine slova
Postoje
detaljnija
podešavanja
Nalazi se na
kartici Home
Podebljana
slova
Iskošena
slova
Podvučena slova (iz
padajudeg menija se
bira vrsta i boja linije
Promena
boje slova
Precrtava selekciju
jednom linijom
„Šalje“ selekciju
u indeks
Proporcionalno
menjanje
veličine teksta
„Šalje“ selekciju
u eksponent
Promena
pozadine
slova marker
Mala/velika slova
- kombinacije
Neke od opcija koje se dobiju klikom na strelicu u donjem desnom uglu grupe alata Font:
Double strikethrough – precrtavanje sa dve linije
Shadow – senčenje selektovanog teksta
Nalaze se na kratici Font
Outline – samo spoljne ivice slova
Spacing – zbijanje slova (Condensed), vedi razmak između slova (Expanded). Opcija u produžetku
„By“ daje mogudnost podešavanja razmaka između slova za određen broj pointa (pt = merna
jedinica). Ove opcije nalaze se na kartici Character Spacing.
Napomena: Selekcija je sinonim za selektovani tekst (ne samo slova, mogu biti brojevi, simboli....).
Kada je neka opcija sa Ribbon-a uključena, njena boja je narandžasta. To generalno važi za sve opcije, ne
samo iz grupe Font. Ponovnim klikom na uključenu opciju, ona gubi tu boju što znači da je isključena.
10
Jelena Bogdanid

11.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Grupa alata Paragraph
Line spacing – podešavanje proreda, razmaka između svih redova teksta
Boja
pozadine
teksta
Nalazi se
na kartici
Home
Znakovno
nabrajanje
Numeričke
liste
Liste sa
više nivoa
Poravnanja teksta u odnosu na margine:
Po levoj margini; centralno; po desnoj margini; obostrano (po obe margine)
Sortiranje
selektovanih
stavki
Postavljanje
okvira oko teksta
 Nabrajanje – pravljenje listi
Nabrajanje postoji kao znakovno (bullets), numeričko (numbering) i kombinovano (multilevel list).
Kod nabrajanja gde postoji samo jedan nivo (znakovno i numericko) postupak je isti. Kada znamo da
slede stavke koje se nabrajaju, uključimo željeno nabrajanje (klikom na Bullets ili Numbering) i dobijamo
prvi znak ili broj. Pristiskom na taster Enter prelazimo u novi red i dobijamo slededi znak ili broj za
slededu stavku u listi. Kada nam više nije potrebno nabrajanje, najjednostavniji način da isključimo
pomenutu opciju jeste da pređemo u novi red i kliknemo ponovo na Bullets ili Numbering u zavisnosti
koju listu smo koristili.
Napomena: Ukoliko dalje u tekstu ponovo treba da koristimo, na primer numeričko nabrajanje,
uključimo nabrajanje kao u prethodnom objašnjenju. Ako dobijemo broj 1. a zapravo smo želeli da
nastavimo prethodnu listu ved započetu u tekstu (na primer ako smo koristili listu da bi numerisali
naslove u dužem tekstualnom dokumentu), kliknemo na znak koji se pojavio pored broja 1. i izaberemo
Continue Numbering. U obrnutom slučaju bi izabrali opciju Restart Numbering.
Opcija Multilevel list se koristi kod nabrajanja kada imamo više nivoa u listi. Pomodu nje biramo kako de
pojedinačni nivoi biti označeni, da li sa brojevima, slovima, znakovima, ili njihovom kombinacijom. Inače,
opcija funkcioniše na sličan način kao i prethodne. Klikom na Multilevel List i izborom željene liste je
11
Jelena Bogdanid

12.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
uključimo. Pritiskom na taster Enter prelazimo u novi red nivoa na kome se ved nalazimo. Ukoliko nam je
potrebno da se vratimo na nivo iznad, pritisnemo tastere Shift+Tab. Ako želimo da uvedemo podelu
neke od stavki u listi, odnosno na pređemo na niži nivo, pritisnemo samo taster Tab.
prelazak na nivo „iznad“
prelazak na nivo „ispod“
Shift + Tab
Tab
Bitno da se pomodi pomenutih tastera kredemo kroz listu tj. da se ne naruši automatizam liste jer samo
tako može da radi „ispravno“.
 Postavljanje okvira oko teksta
Postavljanje okvira oko teksta vrši se izborom neke od linija iz padajudeg menija opcije Border. Ukoliko
želimo preciznije da definišemo okvir, biramo poslednju opciju iz padajudeg menija - Borders and
Shading.
U koloni Setting biramo kakav okvir želimo, a izborom Custom opredeljujemo se za ručno podešavanje
okvira. Zatim biramo vrstu linije (Style), boju linije (Color) i širinu linije (Width) koja de predstavljati naš
okvir. Kada smo definisali vrstu okvira, primenjujemo ga na „prozorče“ sa desne strane (Preview) tako
što biramo levu, desnu, gornju ili donju liniju koja de predstavljati okvir teksta koji smo prethodno
selektovali. Opcija ispod Apply to pruža mogudnosti da odabrani okvir postavimo oko celog pasusa ili
samo oko teksta (npr. naslov).
 Neke od opcija koje se dobiju klikom na strelicu u donjem desnom uglu grupe alata Paragraph:


Alignment – poravnanja teksta u odnosu na marginu (postoje i na Ribbon-u)
Indentation – alati za uvlačenje/izvlačenje testa u odnosu na marginu
o
o
o

Left (u odnosu na levu marginu)
Right (u odnosu na desnu marginu)
Special (uvlačenje/izvlačenje samo prvog reda pasusa) by (za koliko)
Pozitivne vrednosti uvlače
test, negativne izvlače
Spacing – podešavanje razmaka između redova teksta i između pasusa
o
o
o
Before
Razmak pre i posle pasusa
After
Line Spacing – razmak između pojedinačnih redova teksta (prored između redova)
U prozoru ispod podešavanja (Preview) možemo da pratimo promene u našem tekstu u zavinosti koju
opciju smo od prethodnih izabrali.
12
Jelena Bogdanid

13.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Alatka Format Painter
Nalazi
se na
kartici
Home
- Služi za prenošenje ved korišdenih formata
(npr. Ako smo neki naslov formatirali tako
da je veličina: 12, font: Arial, boja: plava,
itd. i želimo slededi naslov da bude
formatiran na isti način)
-Opcija se koristi tako što se selektuje ono čiji format želimo da
koristimo (to može biti tekst, kolona tabele, zaglavlje, ...), zatim
pritisnemo Format Painter (koji zapravo zapamti formate), i naposletku preselektujemo
tekst (ili bilo koji objekat) nad kojim želimo da se formati primene. Na taj način ne gubimo
vreme da podešavamo iste formate na različitim mestima kroz dokument.
TABELE U WORD-U
 Ubacivanje tabela u tekstualni dokument
Opcija
Table koja
se nalazi
na kartici
Insert
Postoji nekoliko načina za ubacivanje tabela u
Word-u. U nastavku bide objašnjena najčešda
tri načina. Za svaki od njih se prvenstveno
koristi opcija Table, odnosno opcije iz njenog
padajudeg menija.
1. Klikom na opciju Table, prvo što se pojavljuje u padajudem meniju jeste „mreža“ sa
kvadratidima pomodu kojih zapravo, prevlačenjem preko njih kursorom, određujemo
koliko redova i kolona de naša tabela da sadrži.
2. Drugi način za ubacivanje tabele jeste izbor opcije Insert Table iz padajudeg menija Table.
U dobijenom okviru za dijalog ručno unosimo broj redova i kolona budude tabele.
3. Izborom opcije Quick Table iz padajudeg menija Table, dobijamo mogudnost korišdenja
ved postojedih šablona za tabele u Word-u.
13
Jelena Bogdanid

14.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
 Formatiranje tabela – rad sa tabelama
Kada smo ubacili tabelu, potrebno je da kliknemo na nju odnosno da je označimo da bismo
dobili alate za rad sa tabelama koji se nalaze na karticama Design i Layout. Dakle, ukoliko se
kursor nalazi izvan tabele, pomenute kartice se ne pojavljuju.
Na kartici Design nalaze se alati za podešavanje izgleda tabele. Mogude je koristiti ved
predefinisane stilove za izgled tabele ili ručno podešavati sve parametre.
Alatke (za zaglavlje tabele,
poslednju kolonu, tamnijesvetlije redove/kolone
tabele, ...) koje se tiču
stilova. Neki stilovi ih sve ne
podržavaju.
Klikom na strelicu u
donjem desnom uglu
otvara se padajuda lista sa
ved definisanim stilovima
koje je mogude koristiti za
dizajn ubačene tabele
Bojenje
delija u
tabeli
Izbor okviri
delija u tabeli
Ručno
postavlja
nje i
brisanje
okvira
delija
 Shading – ručno bojenje selektovanih delija u tabeli
 Borders – postavljenje okvira selektovanih delija. Slično funkcioniše kao i opcija za postavljanje
okvira oko teksta o kojoj je več bilo reči: ili se koristi neki od ponuđenih okvira iz padajudeg
menija ili se pomodu poslednje opcije Borders and Shading podešava precizno željeni okvir (vrsta
linije, boja, debljina). Bitno je zapamtiti da se okvir koji definišemo i primenjujemo odnosi na one
delije koje smo prethodno selektovali u tabeli u zavisnosti koje okvire želimo da postavimo ili
vizuelno uklonimo.
Pomodu alata koji se nalaze na kartici Layout se podešavaju sve funkcionalnosti ubačene tabele.
Objašnjenje nekih od tih alata sledi u nastavku.
14
Jelena Bogdanid

15.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Podešavanje poravnanja sadržaja delija u odnosu na ivice delija
o
Delete:
- Delete Cells – brisanje samo označenih deija sa pomeranjem ostalog sadržaja tabele
- Delete Rows – brisanje selektovanih redova
- Delete Columns – brisanje selektovanih kolona u tabeli
- Delete Table – brisanje cele tabele
Napomena: taster Delete (sa tastature) briše samo unose iz tabele
o
Insert Above – ubacivanje novog reda u tabelu iznad reda u kome se trenutno nalazi kursor
o
Insert Below - ubacivanje novog reda u tabelu ispod reda u kome se trenutno nalazi kursor
o
Insert Left – ubacivanje nove kolone s leve strane kolone u kojoj se trenutno nalazi kursor
o
Insert Right - ubacivanje nove kolone s desne strane kolone u kojoj se trenutno nalazi kursor
o
Merge Cells – spajanje više selektovanih delija u jednu deliju (po redu ili po koloni)
o
Split Cells – deljenje jedne delije na više kolona i/ili redova
o
Split Table – deljenje tabele na dve tabele. Početni red nove tabele bide red iz prethodne tabele
u kome je bio kursor u trenutku kada je pozvana opcija Split Table.
o
AutoFit – postavke vezane za širinu kolona u tabeli
-
AutoFit Contents – širina kolona u tabeli bide na osnovu sadržaja delija u datoj koloni
AutoFit Window – tabela de biti razvučena od desne do leve margine word-ove stranice,
a širina kolona de zavisiti od broja kolona u datoj tabeli (manje kolona – šire su, više
kolona – uže su).
Napomena: Kod ove dve opcije, prilikom unosa sadržaja u delije koji zahteva vedu širinu
kolone nego što je početno postavljena, kolona de automatski da se proširuje.
-
Fixed Column Width - kada postavimo željenu širinu kolona, pomodu ove opcije je
fiksiramo tako da kada unosimo sadržaj koji zahteva vedu širinu delije, širina kolone se
ne menja ved se dati sadržaj (najčešde tekst) prelama u novi red u okviru te iste delije.
Naravno, to prouzrokuje povedanje visine reda u kome se data delija nalazi.
o
Height/Width – ručno podešavanje visine/širine reda/kolone.
o
Text Direction – podešavanje smera sadržaja delije (rotira ga za 90 stepeni)
15
Jelena Bogdanid

16.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
SLIKE U TEKSTUALNOM DOKUMENTU
 Ubacivanje slika
Opcija
Picture
koja se
nalazi na
kartici
Insert
Postavimo kursos u tekst gde otprilike
želimo da ubacimo sliku. Nakon izbora
opcije Picture sa kartice Insert, biramo
lokaciju gde se nalazi slika koju želimo
da ubacimo u tekstualni dokument,
zatim označimo željenu sliku, i
pritisnemo opciju Insert (ili dupli klik).
 Formatiranje slike - rad sa slikom
Slično kao kod tabela, samo kada kliknemo na ubačenu sliku pojavljuju se alati za rad sa slikama
odnosno pojavljuje se nova kartica Format. Ukoliko nije označena slika, kartica se ne pojavljuje.
Pozicija slike u odnosu na stranicu
Alati za
podešavanje
svetlosti,
kontrasta
slike i slično.
Klikom na strelicu u
donjem desnom uglu
otvara se padajuda
lista sa ved
definisanim stilovima
za dizajn ubačene slike
Poravnanja slike u odnosu na ivicu papira ili marginu
Oblik slike
Okvir slike
Efekti slike (senka,
refleksija, 3D efekti,
odsjaj, zaobljenje)
Prelamanje
teksta oko
slike
Rotacija
slike
Isecanje
slike
Visina/
širina
slike ručno
Izgled slike mogude je podešavati korišdenjem gotovih stilova ili ručno, podešavanjem oblika
slike, okvira slike (boja, debljina, vrsta linije) i dodavanjem specijalnih efekata slici poput raznih
vrsta senčenja, refleksije, 3D efekata, zaobljenja ivica, itd.
16
Jelena Bogdanid

17.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
 Position – podešavanje pozicije slike u tekstu. Ukoliko želimo sliku ručno da prevlačimo
na određeno mesto u tekstu, ponekad je to nemogude tek pošto ubacimo sliku. Ali
nakon što jednom primenimo opciju Position, možemo i ručno prevlačiti sliku na željeno
mesto.
 Text Wrapping – prelamanje teksta oko slike. Neka od najkorišdenijih su:
o Square – tekst oko ivica selekcija slike
o Tight i Through – tekst prati oblik slike
o Behind Text – slika se nalazi ispod teksta
o In front of Text – slika preklapa tekst, nalazi se ispred teksta
 Crop – isecanje slike tako što sa ivica ili iz uglova pomeramo okvir za isecanje (ostaje
vidljiv deo slike koji ostaje u okviru). Kada završimo sa isecanjem, kliknemo izvan slike.
Ostale alatke za rad sa slikom nede biti posebno objašnjavane jer su proste za upotrebu i
dovoljno je objašnjenje sa prethodne slike.
UBACIVANJE PRELOMA STRANE
Kada želimo određeni deo teksta da prebacimo na slededu stranu, odnosno da prelomimo
stranicu tako da od određenog mesta u tekstu ostatak stranice ostane prazan a tekst se nastavi
na slededoj strani, koristimo opciju Page Break. Pomenuto se koristi kada na primer znamo da
demo posle da dopunimo tekst određenim informacijama koje nam trenutno nisu poznate ili
kada nam je naslov pri kraju stranice pa želimo da tekst od naslova prebacimo na slededu
stranu, itd.
Opcija
Page
Break se
nalazi na
kartici
Insert.
Opcija Page Break se koristi tako što prvo postavimo kursor gde želimo da napravimo prelom
strane odnosno ispred teksta za koji želimo da se pojavi na slededoj strani, a zatim biramo
pomenutu opciju.
17
Jelena Bogdanid

18.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
UBACIVANJE SIMBOLA U TEKST
-
Koristi se alatka Symbol koja se nalazi na kartici Insert.
- Klikom na nju otvara se padajuda lista sa skoro
korišdenim simbolima iz koje biramo simbol tako što
kliknemo na njega.
- Ukoliko se željeni simbol ne nalazi na pomenutoj listi,
biramo opciju More Symbols. U polju Font izaberemo
font iz kog želimo simbol, zatim se kredemo kroz
ponuđenu listu simbola. Kada pronađemo odgovarajudi,
označimo ga, i izaberemo opciju Insert.
Datom radnjom simbol de biti ubačen u tekst na mesto gde se nalazio kursor pre nego što smo
pošli da ubacimo simbol. Kada smo završili, pritisnemo Close i dati okvir za dijalog se zatvara.
Napomena: Simbol se u tekstu ponaša kao jedan karakter što znači veličinu, boju, itd menjamo
mu kao i jednom slovu (grupa alata Font).
AUTOMATSKO NUMERISANJE STRANA U DOKUMENTU
Opcija Page
Number nalazi se
na kartici Insert
Izborom opcije Page Number otvara se padajudi meni, a najčešde korišdene opcije su:
 Top of Page – biramo neki od ponuđenih stilova za numeraciju strana tako da se broj
strane nalazi na njenom vrhu
 Bottom of Page - biramo neki od ponuđenih stilova za numeraciju strana tako da se broj
strane nalazi na njenom dnu
 Format Page Numbers – biramo format numeracije (rimski, arapski brojevi...) i u polju
Start at podešavamo kojim brojem želimo da započnemo numeraciju strana dokumenta
18
Jelena Bogdanid

19.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
PODEŠAVANJE DOKUMENTA PRE ŠTAMPE I ŠTAMPA
Alatka Print Preview
Grupa alata Page Setup nalazi
se na kartici Page Layout
 Margins - podešavanje udaljenosti ivice teksta od ivice papira.
Mogude je koristiti neku od ponuđenih opcija iz padajude liste koja se otvori kada
kliknemo na alatku Margins (opis svake je pored nje). Ukoliko nam ne odgovaraju
ponuđene veličine margina, biramo opciju More Margins. Otvara se okvir za dijalog Page
Setup u kome, na kartici Margins ručno podešavamo udaljenost teksta od vrha, dna i od
strana ivica papira (ukoliko je reč o jednostranoj štampi dokumenta). Da se radi o
jednostranoj štampi vidimo u polju pored opcije Multiple pages u kome je izabrano
Normal. U situaciji kada nam je potrebna dvostrana štampa (ukoliko to štampač
podržava), u pomenutom polju biramo Mirror margins. Tim izborom, kod podešavanja
veličine margina, gube se opcije Left i Right, a dobijamo Inside i Outside za podešavanje
unutrašnjih i spoljašnjih margina.
 Orientation – položaj papira prilikom štampanja
Portrait – vertikalno; Landscape – horizontalno
Napomena: Pomenuto je mogude podešavati i u okviru Page Setup → Orientation
 Size – podešavanje veličine papira na kome se štampa (zavisi od štampača)
Napomena: Margine sa leve i desne strane papira je mogude podešavati i ručnim pomeranjem
ručice koja se nalazi na horizontalnom lenjiru – Rulleru.
Ručice za pomeranje na Ruller-u.
Podešavanje se vrši tako što prvo selektujemo tekst za koji želimo da povedamo ili smanjimo
udaljenost od ivice papira, a zatim pomeramo pomenutu ručicu.
19
Jelena Bogdanid

20.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Kada smatramo da smo završili sa svim podešavanjem i formatiranjem dokumenta, pametno je
izvršiti njegov pregled pre štampe kako bismo stekli uvid kako de zapravo tekst sa svim
objektima izgledati na papiru kada se odštampa. To vršimo pomodu prikaza Print Preview koji
se pokrede klikom na istoimenu alatku. Alatku Print Preview možemo pozvati sa Quick Access
Toolbar-a (ubacivanje alatki i pomenuti toolbar je ved objašnjeno) ili slededi putanju Office
Button → Print → Print Preview.
Zatvaranje prikaza
Print Preview
Opcija za štampu
Alati Page Setup
Podešavanje prikaza
strane u okruženju
Print Preview
U okviru prikaza Print Preview mogud je samo pregled dokumenta, ne i ispravke teksta. Da bi
ispravili eventualnu grešku u samom dokumentu, potrebno je prvo zatvoriti prikaz Print Preview
(čime se vradamo u dokument).
Takođe, u ovom prikazu dostupna je i grupa alata Page Setup (podešavanje margina, veličine i
položaja papira) pomodu koje možemo direktno u okruženju Print Preview da postavljamo
podešavanja vezana za izgled dokumenta pre štampe (što je ved objašnjeno) i automatski
vidimo unete promene na dokumentu.
Kada smo zadovoljni izgledom dokumenta, prelazimo na njegovo štampanje. Alatka za štampu
se nalazi i u okviru prikaza Print Preview i u padajudoj listi Office Button-a. Svejedno je odakle je
pozovemo, dobijamo slededi okvir za dijalog u kome vršimo podešavanja vezana za samu
štampu dokumenta.
Biramo štampač
(ukoliko imamo više
priključenih uređaja
na kompjuter
Broj kopija koji
želimo
Polje Print
Opcija Page range
20
Jelena Bogdanid

21.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
U sklopu opcije Page range podešavamo da li štampamo ceo dokument (All), samo tekudu
stranu sa koje smo pozvali alatku Print (Current page) ili samo neke određene strane
dokumenta. Ako su nam potrebni štampani primerci samo nekih strana dokumenta, u polje
Pages nabrajamo željene strane (npr. 1, 4, 6, 7) ili pišemo raspon od koje do koje strane da se
štampa dokument (npr. 5-23, 34-56).
U polju Print, ukoliko je izabrana opcija All pages in range, štampa se odnosi na sve strane
dokumenta. Ukoliko nam je potrebna dvostrana štampa (a štampač ne podržava dvostranu
štampu), u ovom polju biramo da štampamo prvo neparne strane (Even pages), a zatim parne
strane (Odd pages).
Vežbe za MS Word:
Tekst na kome se zadaci primenjuju:
Turistička organizacija Srbije
Banje i klimatski centri
Bilo da imate nekih zdravstvenih problema, da se osedate umornim, iscrpljenim ili samo želite
da obnovite svoje duhovnu i fizičku energiju, banje u Srbiji su pravo mesto za vas.
Banje su se razvijale kao uređene oaze zelenila i tišine. Uglavnom se nalaze u pitomim dolinama
ili na padinama brda, okružene šumama, pašnjacima i vodnjacima. Njihov prirodni pejzaž
dopunjen je negovanim ambijentom, parkovima i šetalištima. Moderni smeštajni objekti,
sportski tereni, parkovi i bazeni, predstavljaju zdravstveni, odnosno turistički sadržaj banja.
U Srbiji postoji više od 1.000 izvorišta hladne i tople mineralne vode, kao i veliko bogatstvo
prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata.
U preko 53 termalna lokaliteta, u čijim blagodetima su uživali još i stari Rimljani, banjske
terapije prilagođene su lečenju širokog spektra zdravstvenih smetnji ili oboljenja. Zdravlje
dobijate u različitim oblicima: iz čaše, putem kupki i vazduhom.
Još značajnije je da su banjske terapije idealne za prevenciju bolesti, time što vam pomažu da
povratite svoje fizičke i duhovne sposobnosti, odličnu formu i izgled, obnavljanjem svežine i
elastičnosti kože i učvrščivanjem opuštenih mišida. Sve terapije izvode se pod kontrolom
specijalizovanog medicinskog osoblja.
Međutim, u banje se ne dolazi samo iz terapeutskih razloga. Bilo da ste profesionalac ili amater,
u banjama Srbije vas čeka mnoštvo mogudnosti za sportske aktivnosti i odmor, kako u
zatvorenim prostorima, tako i na otvorenom: džoging, vožnja biciklom, plivanje, mini-golf, tenis,
rukomet, košarka, odbojka i fudbal. Ako ste raspoloženi za pešačenje, uživadete u prirodnim
lepotama i bogatstvu lekovitog bilja, pečuraka i šumskog voda.
21
Jelena Bogdanid

22.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Banje su odlično opremljene za organizovanje kongresa, seminara, drugih velikih skupova, kao i
za kondicione pripreme sportskih ekipa.
U okolini banja modi dete da obiđete jedinstvene srednjevekovne manastire Studenicu,
Sopodane, Žiču ili Manasiju i njihove poznate freske.
Uz to, raznovrsne manifestacije tradicionalne i moderne umetnosti i bogata ponuda
tradicionalne kuhinje, doprinede da, za kratko vreme, uspostavite psihofizičku ravnotežu.
Informacije:
Udruženje banjskih i klimatskih mesta
Poštanski fah br. 51, 36210 Vrnjačka Banja
Tel/faks: 036/ 661 351
banje@ptt.yu
www.udruzenjebanja.co.yu
Zadatak 1.:
1. Naslov treba CENTRIRATI i markirati svetlo PLAVOM bojom, a podnaslov poravnati po
DESNOJ margini.
2. Promeniti veličinu naslova, za naslov treba da bude 25, a za podnaslov 15.
3. Tekst podnaslova obojiti u ZELENU boju.
4. Font drugog pasusa treba promeniti u CONSTANTIA.
5. Tekst “Informacije” povedati na veličinu 13, PODEBLJATI tekst u informacijama a
podatke o e-mailu i web sajtu obojiti u TAMNO PLAVO i postaviti razmak između
redova 1,5.
6. Glavni tekst poravnati ravnomerno prema levoj i desnoj margini.
7. Svim pasusima u glavnom tekstu, sem u pasusu ("Međutim, u banje se ne dolazi
samo...") treba uvudi SVE REDOVE OSIM PRVOG. za 0.4cm.
8. U šestom pasusu ("Međutim, u banje se ne dolazi samo...") uvudi PRVI RED PASUSA za
1.1cm.
9. Napraviti KOPIJU prvog pasusa, odmah ispod drugog pasusa i obojiti
CRVENO. U tom pasusu NE TREBA nijedan red da je uvučen.
taj tekst u
10. ZAMENITI MESTA poslednjeg i pretposlednjeg pasusa i podesiti razmak između njih
18pt..
11. Ispod teksta napraviti jedan red razmaka i napraviti TABELU koja ima 5 radova i 6
kolona.
22
Jelena Bogdanid

23.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
12. U tabeli SPOJITI ZADNJA DVA POLJA SA DESNE STRANE U PRVOM REDU, u jedno
polje.Takođe, spojiti SVE REDOVE PRVE KOLONE u jedno polje i obojiti ga u žuto.
13. Ispod tabele ubaciti SIMBOL CRNOG TELEFONA.
14. Ispred teksta ( “Jos značajnije je da su banjske terapije idelane za terapiju bolesti...”)
napraviti PRELOM STRANE.
15. Ispod crnog telefona NAPRAVITI SLEDEĆU LISTU:
1. OFFICE
1.1. WORD
1.1.1.
1997-2003
1.1.2.
2007
1.2. EXCEL
1.3. POWERPOINT
1.4. ACCESS
1.5. OUTLOOK
2. ADOBE
2.1. PHOTOSHOP
2.2. ILLUSTRATOR
16. Na kraju dokumenta UBACITI NEKU SLIKU iz foldera MY PICTURES koji se nalazi u MY
DOCUMENTS. Sliku smanjiti i postaviti uz DESNU MARGINU.
17. Zatim na isti način ubaciti jos jednu sliku. Podesiti da slika bude u okviru srca, te da je
okvir slike isprekidana linija crvene boje. Ubaciti refleksiju slike po želji.
18. Ceo dokumet sačuvati pod nazivom URAĐEN PRVI ZADATAK u folderu pod Vašim
imenom koji ste prethodno napravili na Desktop-u.
Zadatak 2:
1. Obostrano poravnanje glavnog teksta; Font Book Antiqua, veličina 12
2. Naslov – centralno poravnanje, bold zelene boje, veličina 20
3. Podnaslov – centralno poravnanje, plave boje, zuto markirati, veličina 18
4. Prored između redova je 1,5; Razmak između pasusa je 12pt, osim između pasusa I
podnaslova gde je razmak 24pt; Prvi red svih pasusa je uvučen
5. Oznaciti poglavlje i podpoglavlje sa nabrajanjem (1. Turistička organizacija Srbije;
1.1. Banje i klimatski centri)
6. Prekopirati prvi pasus ispod poslednjeg i ukviriti ga plavom linijom
7. Sačuvati dokument pod nazivom URAĐEN DRUGI ZADATAK u folder MOJI
DOKUMENTI koji ste napravili na particiji D: (ukoliko na računaru ne postoje dve
odvojene particije hard diska, dokument sačuvati u My Documents).
23
Jelena Bogdanid

24.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
8. U novom wordovom dokumentu napraviti slededu listu:
VRSTE SPORTOVA SU:
1.
Vodeni sportovi
1.1. Veslanje
1.2. Plivanje
1.3. Vaterpolo
2. Borilački sportovi
2.1. Boks
2.1.1. Amaterski boks
2.1.2. Profesionalni boks
2.2. Karate
2.3. …..
3. Zračni sportovi
3.1. Padobranstvo
4. Kopneni sportovi
4.1. Rukomet
4.2. Tenis
4.2.1. Stoni tenis
4.3. Košarka
4.4. Odbojka
4.5. Atletika
4.6. …
Zadatak 3:
Napraviti slededu tabelu!
Pon
Uto
Sre
Čet
Pet
Sub
Ned
10-11
Srpski jezik
Engleski
jezik
Srpski jezik
/
Matematika
/
/
11-12
Raspored čacova
Vreme
Matematika
/
Engleski
jezik
Priroda i
društvo
Srpski jezik
/
/
24
Jelena Bogdanid

25.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
MICROSOFT OFFICE EXCEL 2007.
Excel (puni naziv Microsoft Office Excel 2007 – pošto smo radili u školi verziju 2007, a slične opcije su i u
verziji 2010) jeste program za rad sa tabelama, ali prvenstveno sa tabelarnim prikazima raznih izveštaja
do kojih dolazimo kao rezultat nekih računskih operacija i formula. Takođe, prikazi određenih rezultata
pomodu raznih grafikona najlakše se rade u Excel-u. Deo je paketa programa Microsoft Office, te ukoliko
ved nemamo prečicu, do njega dolazimo slededi putanju Start meni → All Programs → Microsoft Office
→ Microsoft Office Excel 2007.
Glavni delovi prozora u kome je otvoren excel-ov dokument prikazani su na slededoj slici:
Office Button – taster sa osnovim
funkcijama nad celokupnim dokumentom
Naslovna linija – naziv dokumenta.
Formula Bar
Slova – nazivi kolona;
Brojevi – nazivi redova
Sheet – jedna radna strana
(radni list) u Excel-ovoj radnoj
svesci (Workbook) koja
zapravo predstavlja jedan
Excel-ov dokument
Ćelija – jedan
pravougaonik mreže.
Njen naziv se dobija
ukrštanjem reda i
kolone (npr. H4, delija
koja se nalazi u 4.redu i
u koloni H)
Ribbon traka – na
njoj se nalaze grupe
alata. Grupe su
smeštene u Tabove –
kartice sa grupama
alata. Npr: Home,
Insert, Page Layout...
OFFICE BUTTON:
NEW – otvaranje novog dokumenta
o Blank Document – prazna nova radna sveska (potvrditi na opciju Create ili dupli klik)
o Templates – korišdenje šablona za novi dokument koji mogu biti instalirani uz MS paket,
napravljeni od strane korisnika (nas), ili se „skidaju“ sa Interneta, sa sajta Microsoft-a.
OPEN – otvaranje postojedeg excelovog dokumenta (biramo lokaciju na kojoj se on nalazi)
25
Jelena Bogdanid

26.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Olakšavajuda okolnost jeste lista Recent Documents koja se nalazi pored padajudeg menija Office Buttona koja sadrži skoro korišdene excelove dokumente te, ukoliko se traženi postojedi dokument nalazi na toj
listi, možemo ga pokrenuti jednostavnim levim klikom na njega.
Ukoliko želimo da se određeni dokument uvek pojavljuje na pomenutoj listi, kliknemo na ikonicu koja se
nalazi s desne strane liste u produžetku imena željenog dokumenta.
SAVE – snima promene u dokumentu (nakon što je određena verzija dokumenta ved snimljena).
SAVE AS – snimanje dokumenta sa unetim promenama sa mogudnošdu promene imena, lokacije i
tipa dokumenta.
PRINT – štampanje dokumena (o čemu de biti reči u nastavku teksta)
CLOSE – zatvaranje otvorenog dokumenta bez izlaska iz programa
U donjem desnom uglu liste opcija Office Button-a nalazi se Excel Options pomodu koje podešavamo
razne postavke samog programa koje de važiti za svaki dokument.
Napomena: Ukoliko unesemo neku promenu u dokument i kliknemo na X u gornjem desnom uglu
prozora da bi napustili program (bez upotrebe opcije Save), takođe demo dobiti pitanje da li želimo i pod
kojim uslovima da snimimo dati dokument.
Nekoliko reči pre nego pređemo na formate u Excel-u
Sa leve strane naslovne linije nalazi se Quick Access Toolbar, linija sa prečicama alata koje često
koristimo. Sve što smo rekli za pomenuti Toolbar u Word-u važi i u Excel-u tako da nema potrebe za
ponavljanjem.
Kretanje kroz tekst se vrši pomodu Scroll Bar-a (vertikalne linije sa pokazivačem sa desne strane
prozora), korišdenjem miša ili upotrebom strelica na tastaturi ( samo strelice ili u kombinaciji sa
tasterima CTRL i Shift). Pritisak tastera Enter potvrđuje unos u određenom polju ili računa rezultat
postavljene formule, i prebacuje nas u deliju ispod (ako nije drugačije podešeno). To znači da sa Enter
ne dobijamo novi red ukoliko unosimo tekst u deliju, kao što je to bio slučaj u Word-u.
Kao i u Windows-u, tako i u bilo kom programu pa i u Excelu, važi pravilo „označi pa radi“.
Označavanje ili selekcija u excel-u se vrši pomodu miša, tastature ili njihovom kombinacijom.
Označavanje pojedinačnih delija vrši jednim klikom na nju, ili ako ih je više a nesusedne su – pomodu
tastera CTRL, a ako su susedne – pomodu tastera Shift ili jednostavnim prevlačenjem kursora (u obliku
) preko željenih delija. Dupli klik u deliju daje kursor za rad sa tekstom u deliji kao u Word-u.
Taster DELETE briše slova sa desne strane kursora, dok taster BACKSPACE briše slova sa leve strane
kursora (ukoliko je kliknuto dva puta u deliju i dobijen kursor za rad sa tekstom). Ako je označeno više
delija, taster Delete briše samo unose iz selektovanih delija (ne i formate o kojima de biti reči u
nastavku).
Ved smo pomenuli Ribbon traku i kartice sa alatima. Sve što smo rekli za nju u Word-u važi i u Excel-u,
tako da nema potrebe za ponavljanjem.
26
Jelena Bogdanid

27.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Formula Bar – polje u kome uvek piše ceo sadržaj delije koju smo označili. Ukoliko smo u deliju ručno
unosili određeni sadržaj (tekst, brojeve), u ovom polju de biti prikazan dati unos. Ukoliko je u deliji
rezultat neke računske operacije, formule ili funkcije, u Formula Bar-u de pisati funkcija odnosno
formula pomodu koje smo dobili rezultat u toj deliji.
Napomena: Sadržaj određene delije nalazi se samo u njoj (u deliji u kojoj smo počeli da ga unosimo) iako
može vizuelno da izgleda da se sadržaj prostire preko više delija što je nemogude (samo ako su te susedne
delije prazne, može da dođe do „optičke varke“).
UBACIVANJE, BRISANJE, FORMATIRANJE REDA/KOLONE/RADNE STRANE
Nalaze se na kartici Home
Insert, Delete, Format
Clear
Ubacivanje novog reda/kolone unutar npr. tabele mogude je na nekoliko načina:
1. Desni klik na naziv reda/kolone (gde želimo novi red/kolonu) → Insert
2. Alatka Insert sa kartice Home → Insert Sheet Rows/Insert Sheet Columns
Dobijamo novi red ili kolonu tamo gde nam je bio kursor pre pozivanja alatke
Napomena: U padajudem meniju alatke Insert nalazi se i opcija Insert Cells koja služi ubacivanje
jedne ili više novih delija ukoliko nam nije potreban ceo novi red ili nova kolona.
Brisanje reda/kolone vrši se na isti način kao i ubacivanje, samo što se umesto alatke Insert
koristi Delete. Dakle, mogude je pomodu desnog klika ili alatke Delete sa kartice Home.
Kada otvorimo novi dokument, obično je podešeno da dobijemo tri nova radna lista (Sheet).
Bitno je znati da radni list nije isto što i jedna stranica papira kako je to bilo u Word-u.
Ubacivanje novog radnog lista najlakše je pomodu male kartice Insert Worksheet koja se nalazi
u produžetku naziva postojedih radnih listova u dokumentu (u dnu strane npr. imamo Sheet1,
Sheet2, Sheet3, i onda sledi opcija za ubacivanje nove radne strane). Drugi način je pomodu
pomenute alatke Insert sa kartice Home koja u padajudem meniju ima i opciju Insert Sheet.
Tredi način je desni klik na ime Sheet-a gde želimo novi radni list i izbor opcije Insert.
27
Jelena Bogdanid

28.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Brisanje radnog lista je slična priča, samo sa opcijom Delete. Dakle, jedan način je pomodu
desnog klika na naziv radne strane koju želimo da izbrišemo, a drugi pomodu alatke Delete sa
katice Home i njene opcije Delete Sheet.
Radnom listu je mogude promeniti ime (što je preporučljivo da bi znali šta nam se nalazi na
datom radnom listu). To se ostvaruje desnim klikom na ime radnog lista i izborom opcije
Rename. Na isti način mogude je radni list sakriti pomodu opcije Hide (posle se ponovo prikazuje
izborom opcije Unhide), ili obojiti naziv radnog lista u željenu boju radi lakše navigacije izborom
opcije Tab Color.
Formatiranje širine kolone i visine reda mogude je na nekoliko načina. Bide objašnjeno za širinu
kolone, a isto važi i za visinu reda (umesto opcija za Column biramo opcije za Row).
1. Kursor postavimo između naziva dve kolone (ako želimo da proširimo npr. kolinu B,
kursor demo postaviti između kolona B i C); kada kursor poprimi izgled ↔ držimo levi
klik i „vučemo“ levo ili desno zavisno da li smanjujemo ili povedavamo širinu kolone.
2. Kada na isti način dobijemo pomenuti oblik kursora i kliknemo dva puta. U tom slučaju
širina kolone se prilagođava veličini unosa (teksta ili brojeva) u njoj. Dakle, bide široka
tačno onoliko da bi unos bio vidljiv.
3. Koristimo alatku Format sa kartice Home. U njenom padajudem meniju biramo:
a. Column Width – direktno unosimo koliko karaktera de biti široka kolona
b. AutoFit Column Width – isto radi što i opisani dupli klik između naziva kolona
Alatka Clear:

Clear All – briše sve, i sadržaj označenih delija (unose) i sve formate

Clear Formats – briše samo sve formate iz označenih delija

Clear Contents – briše samo sadržaj delija (kao i taster Delete sa tastature)

Clear Comments – briše komentare ukoliko su postavljeni
Generalna napomena: Premeštanje i kopiranje podataka unutar Excel-a vrši se pomodu
kombinacija Cut – Paste, i Copy- Paste, o čemu je ved bilo reči.
28
Jelena Bogdanid

29.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
„VIZUELNI“ FORMATI UNOSA U EXCEL-U (SA KARTICE HOME)
Promena smera
unosa u deliji
Cut
Copy
Paste
Alatka
Format
Painter
(isto kao
u Word-u)
Alatke iz grupe Font –
slično kao u Word-u
služe za promenu
izgleda i veličine
slova odnosno unosa
Vertikalna i
horizontalna
poravnanja unosa
(teksta ili brojeva)
u delijama
Prelom
unosa
(teksta
najčešde)
unutar
delije
Spajanje više
ćelija u jednu
Border – alatka se nalazi u grupi Font i funkcioniše na sličan način kao u Word-u.
Napomena: Mreža koju dobijemo kada otvorimo Excel-ov dokument naziva se Gridlines i njenu
vidljivost mogude je podešavati sa kartice View. Međutim, ukoliko nije striktno podešeno da se
data mreža vidi na papiru prilikom štampe, ona se ne vidi – služi samo za rad i lakšu orijentaciju
u Excel-u. Dakle, da bismo na papiru imali izgled tabele, sa svim vidljivim delijama koje su nam
potrebne, moramo da postavimo okvire delija što nam omogudava alatka Border. Slično kao u
Word-u, ili koristimo neki od ponuđenih okvira iz padajudeg menija alatke, ili pomodu poslednje
opcije u padajudem meniju – More Borders podešavamo vrstu i boju linije, koju zatim
primenjujemo na one delije koje smo prethodno selektovali (u prozorčetu sa desne strane se
primenjuje izabrana linija i na taj način postavljamo željene okvire). Zato pre nego što pozovemo
opciju Border, razmislimo koji i kakav okvir nam treba i prvo selektujemo određene delije, a
zatim koristimo alatku Border.
Fill Color – alatka koja se nalazi takođe u grupi Font na kartici Home, služi za bojenje označenih
delija.
29
Jelena Bogdanid

30.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
FORMATI UNOSA (SADRŽAJA DELIJA)
Padajuda lista sa najčešde
korišdenim formatima
Prečica formata
sa valutama
Format procenta
– zaokružuje
iznos na ceo broj
Povedanje/
smanjenje
broja
decimalnih
mesta
Kada biramo odgovarajudi format, prvo koristimo prečice alatki sa Ribbon trake. Ukoliko ne
postoje, otvaramo padajudu listu (u tom polju uvek piše format koji je trenutno aktuelan nad
delijom koja je označena kursorom) i biramo željeni format. Ukoliko ni padajuda lista ne
zadovoljava naše potrebe, kliknemo u njenom dnu na More Number Formats ili na strelicu u
donjem desnom uglu grupe alata Number i dobijamo okvir za dijalog Format Cells (na kartici
Number nalaze se formati unosa) u kom vršimo detaljna podešavanja datih formata.
General – opšti format, ne razlikuje brojeve ni slova (u njemu su svi unosi u početnom
stanju ukoliko ne pogodimo neki ved predefinisan format unosa).
Number – format broja. U detaljnijem podešavanju daje neke mogudnosti poput
korišdenja separatora broja, podešavanja broja decimalnih mesta, i obeležavanja
negativnih vrednosti.
Currency – format koji uz broj dodeljuje i znak za željenu valutu. U detaljnijim
podešavanjima daje mogudnost označavanja negativnih vrednosti za razliku od
Accounting-a. Nula je predstavljena kao npr. 0,00 din.
30
Jelena Bogdanid

31.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Accounting – takođe, format koji uz broj dodeljuje i znak za željenu valutu. Daje
mogudnosti podešavanja samo broja decimalnih mesta kao i Currency. Nula je
predstavljena kao „ – din“.
Date – format datuma. U detaljnim podešavanjima mogude je izabrati neki od raznih
formata datuma (srpske verzije, američke, ...). Napomena: Excel datume prepoznaje kao
broj dana koji je prošao od 01.01.1990. godine
Time – formati za vreme. Excel vreme prepoznaje tako da je broj 1 = 24h. (npr. 0,5=12h)
Percentage – format za procentualne vrednosti. Mogude je podešavati samo broj
decimalnih mesta. Međutim, bitno je pomenuti da čim smo broj prebacili u format
procenta, Excel je početni broj pomnožio sa 100%. Dakle, ako bi u računanju na papiru u
toku kalkulacije jedan korak bio množenje sa 100%, u Excelovom računu taj korak
preskačemo. Dovoljno je kada dobijemo rezultat, da dati broj prebacimo u format
procenta. Time je on ved pomnožen sa 100 i dobili smo znak % pored broja.
Fraction – format za razlomke.
Text – format za tekst. Nije često u upotrebi. Može se iskoristiti kada nam je potrebno da
unesemo broj u deliju koji počinje nulom (npr. broj telefona 064432929) jer dok
određene delije ne prebacimo u tekstualni format nije mogude uneti broj kome je prva
cifra 0.
Special – ako izaberemo za lokaciju English (United States) dobijamo mogudnost da na
primer, koristimo gotov format za broj telefona, i slično.
Custom – omogudava ručno podešavanje željenog formata ali je potrebno razumeti
određene znakove poput #, ?, itd.
31
Jelena Bogdanid

32.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
RAČUNSKE OPERACIJE
Prvo što treba da znamo kod priče o računanju u Excel-u, odnosno o korišdenju računskih
operacija jeste da u deliji u kojoj želimo da dobijemo rezultat, prvo upisujemo znak jednakosti
„=“ da bi Excel-u dali do znanja da želimo da nešto izračunamo. Dakle, sada samo govorimo o
ručnom postavljanju formule, tj. o računanju bez upotrebe ved predefinisanih funkcija.
Posle znaka jednakosti, možemo ručno da unosimo vrednosti i računske operacije između njih
(npr. kada radimo neku kalkulaciju za koju vrednosti nemamo ved ispisane u delijama tabele).
Kada završimo da postavljanjem računice, kliknemo taster Enter što za Excel znači IZRAČUNAJ.
Ukoliko u računu koristimo vrednosti koje ved imamo unesene u Excel-ov radni list (npr.
vrednosti iz tabele), nema potrebe da ih ručno upisujemo prilikom sastavljanja računice.
Dovoljno je da kliknemo na deliju koja sadrži željeni unos. U tom slučaju računica de, na primer,
imati izgled „=(E2+F2)*D5“. Za rezultat ponovo kliknemo na Enter.
U svakom momentu svaka postavljena računica je vidljiva u Formula Bar-u. Ukoliko imamo u
određenoj deliji rezultat, a zanima nas kako je on dobijen, označimo datu deliju klikom na nju i u
formula baru nam se prikaze cela formula koja je dala dati rezultat.
Matematička pravila koja važe za računicu na papiru (poput „množenje i deljenje su starije
računske operacije od sabiranja i oduzimanja“) važe i u Excel-ovom računu. Za računske
operacije u Excel-u se upotrebljavaju slededi karakteri:
o +
za sabiranje; npr. =E4+E5
o -
za oduzimanje; npr. =G6-H6-33
o *
za množenje; npr. =(F5+D3)*E4
o /
za deljenje; npr. =A2/B1
o ^
za stepenovanje; npr. =C4^3 (broj u deliji C4 smo podigli na tredi stepen)
Ako, na primer, treba da izračunamo prodajnu cenu koja je od nabavne veda za 30%, računica je
slededa: =nabavna cena + nabavna cena*30%.
Ako treba da izračunamo procentualno učešde nekog dela u ukupnoj vrednosti, postupak je
slededi: =deo/ukupnu vrednosti, i dobijeni rezultat (koji je manji od nule) prebacimo u format
procenta (rekli smo da je broj pomnožen sa 100% automatski čim se prebaci u format procenta).
Svaku formulu u Excel-u treba da posmatramo kao pravilo po kome smo Excel-u rekli kako da se
ponaša, odnosno šta da računa. Isto važi i kada kalkulaciju ručno formiramo i kada koristimo
gotove predefinisane funkcije, o kojima de biti reči u nastavku.
32
Jelena Bogdanid

33.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Pomenuto je bitno shvatiti kao takvo jer ukoliko isto pravilo (ista formula) važi za više delija,
odnosno ako se rezultat u svakoj narednoj deliji dobija na osnovu pravila (formule) koja je ved
postavljena za izračunavanje rezultata u prethodnoj deliji, nije potrebno istu formulu ponavljati
u svakoj narednoj deliji – dovoljno je pravilo prevudi na ostale delije i rezultat de biti izračunat.
Kako vršiti prevlačenje formule? Označimo deliju u kojoj je ved dobijen rezultat postavljene
formule, zatim kursorom dođemo na desni donji ugao delije i kada kursor uzme oblik  , držimo
levi klik miša i prevlačimo kursorom preko narednih delija u kojima želimo rezultat na osnovu
istog pravila postavljenog u prvoj deliji.
Sledi urađen zadatak u kome je vidljivo na koji način se postavljaju formule i kako se prevlače:
Sa slike možemo videti da su krajnje cifre u kolonama F, H, I i K dobijene kao rezultati nekih
formula. Vidljiv je način postavljanja formula. Na primer, za kompaniju Vip ukupna cena u din
jednaka je proizvodu ukupno prodate količine i jedinične cene. U deliji H6 postavidemo fomulu u
obliku „=F6*G6“, a zatim pritisnuti Enter da bi dobili rezultat, odnosno ukupnu cenu u din za
kompaniju Vip. Pošto nam je potrebna ukupna cena u din i za ostale kompanije, u svakom
naprednom polju u koloni H trebalo bi da postavljamo isto pravilo, odnosno formulu da bi
izračunali proizvod količine i jed.cene za svaku kompaniju. Nedemo da gubimo vreme, jer smo
rekli ukoliko ista formula važi za naredne delije (bilo po koloni ili duž reda), formulu samo
prevlačimo na ved opisan način i dobijemo rezultate bez pojedinačnog postavljanja formula.
Bitno je imati u vidu da se prilikom prevlačenja formule prevlači i oblast koja učestvuje u
rezultatu (delije sa vrednostima koje sa računskim operacijama daju rezultat). Stoga, kada
računamo ukupnu cenu u evrima (kolona I), rezultat za Vip kompaniju dobijamo na osnovu
formule „=H6/H2“, dakle delimo cenu u dinarima sa datim kursom iz polja H2. Međutim, ako
takvu formulu prevučemo dalje kroz kolonu I (jer nam trebaju rezultati i za ostale kompanije),
nedemo dobiti validne rezultate. Zašto? Zato što se prevlačenjem formule pomera i oblast koja u
njoj učestvuje u istom pravcu. U tom slučaju, za kompaniju Telenor bi formula izgledala
33
Jelena Bogdanid

34.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
„=H7/H3“, i ne bismo dobili željeni rezultat. Pomenutom problemu ima leka. Šta nama u ovom
slučaju zapravo treba? Da prevlačenjem formule, u svakom tako novodobijenom rezultatu
učestvuje vrednost iz delije H2 (jer je kurs isti za sve rezultate).
Dakle, kada želimo određenu deliju u formuli da fiksiramo, da bi prevlačenjem formule na
naredne delije u svakom rezultatu učestvovala baš ta delija koju smo fiksirali, koristimo funkcijski
taster F4 na tastaturi. Kako? Prilikom zadavanja formule, nakon što kliknemo na deliju koju treba
da fiksiramo, pritisnemo F4. U pomenutom slučaju, postupak bi bio slededi: u deliji I6 stavljamo
prvo znak jednakosti, zatim kliknemo na H6, pa unesemo računsku operaciju /, zatim kliknemo
na H2 i onda funkcijski taster F4. Pojavljuju se dva znaka za dolar $H$2 što znači da je polje H2
fiksirano. Na kraju pritisnemo Enter za rezultat, kao i do sada. Sada možemo da prevučemo
formulu duž kolone I da bi izračunali ukupnu cenu u evrima i za ostale kompanije. Ako
proverimo, u svakom narednom rezultatu učestvuje delija H2 koja je fiksirana.
Tabela za izračunatim rezultatima izgleda ovako:
Komentar: Unosi u kolonama C, D, E i rezultat u koloni F su prebačeni u format Number sa jednim
decimalnim mestom. Jedinična i ukupna cena u dinarima su u formatu Accounting sa jednim decimalnim
mestom, takođe. Ukupna cena u evrima je u formatu Accounting sa dva decimalna mesta i
odgovarajudom valutom sa leve strane, kao i cena od prošle god. Iznosi u koloni K su u formatu Currency
sa dva decimalna mesta i odgovarajudom valutom sa desne strane, kao i negativnim vrednostima
obojenim u crveno (to podešavanje rekli smo da nudi format Currency).
Napomena: Prilikom prevlačenja formule uvek proveriti da li je naredni rezultat koji smo dobili
prevlačenjem validan. Ponekad samo vizuelno imamo osedaj da je prevlačenje formule mogude.
34
Jelena Bogdanid

35.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
OSNOVNE FUNKCIJE
Kroz priču smo pomenuli da zapravo postoje dva načina računanja u Excel-u. Jedan je kada
samostalno zadajemo računske operacije i relacije, koji smo delimično objasnili. A drugi je kada
koristimo ved postojede, predefinisane funkcije koje Excel pruža.
U nastavku demo objasniti pet osnovnih funkcija. U Excel-u postoji preko 350 funkcija i
grupisane su kao finansijske, trigonometrijske, tekstualne, vremenske, statističke, inženjerske,
itd. Kada se savlada osnova korišdenja Excel-a, svaki pojedinac može dalje uz pomod literature
da savlada i ostatak funkcija, koje su mu u datom momentu potrebne.
Generalno, u Excel-u postoji Tab (kartica) posvedena funkcijama - Formulas. Za potrebe
korišdenja osnovnih funkcija ovde objašnjenih, ovaj Tab nije neophodan jer se prečica za
osnovne funkcije „AutoSum“ nalazi i na kartici Home.
Grupe funkcija u Excel-u (napredni nivo)
Alati vezani za funkcije u Excel-u (napredni nivo)
AutoSum sa kartice Home. U padajudem meniju nalaze se osnovne funkcije.
Osnovne funkcije koje de biti objašnjene su:
Sum – služi za sabiranje, odnosne sumiranje vrednosti iz definisane oblasti
Average – služi za dobijanje prosečne vrednosti uzimajudi u obzir sve vrednosti iz
definisane oblasti
Count Numbers (ili samo Count) – služi za prebrojavanje numeričkih vrednosti iz zadate
oblasti
Max – služi za pronalaženje najviše vrednosti iz definisane oblasti
Min - služi za pronalaženje najniže vrednosti iz definisane oblasti
35
Jelena Bogdanid

36.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Postupak rada sa svim navedenim funkcijama je isti, tako da de biti objašnjen na samo jednoj od
njih, na primer SUM.
Ukoliko nam je, kao na slici, potrebna sumarna vrednost prodaje za prvih 6 meseci, gubljenje
vremena je sabirati pojedinačno =C6+D6+E6+F6+G6+H6, a naročito ako se radi o nekoliko
desetina cifara, kad za sumiranje postoji ved predefinisana funkcija SUM.
Postupak koji važi za korišdenje osnovnih funkcija je slededi:
1. Označimo polje u kome želimo da dobijemo rezultat pomodu funkcije
2. Ne stavljamo znak jednakosti, ukoliko pozivamo funkciju. Ukoliko ručno ispisujemo ceo
kod funkcije, onda stavljamo, ali to je ved druga priča. U našem slučaju ne stavljamo znak
jednakosti jer pozivanjem funkcije on ved bude ispisan kao i naziv funkcije, a zatim slede
otvorena i zatvorena zagrada, kao i raspon delija u okviru njih.
3. Između dve zagrade je definisana oblast na koju se funkcija odnosi. U ovom slučaju,
definisano je koje delije (od C6 do H6) učestvuju u sumi – rezultatu koji demo dobiti.
Ovim korakom se, dakle, definiše oblast koja učestvuje u rezultatu tako što se, nakon
pozvanja funkcije, samo preselektuje oblast koja nam je potrebna (ukoliko se ona ved ne
nalazi između pomenutih zagrada).
4. Kada se uverimo da su pozvana funkcija i definisana oblast ono što nam je zapravo
potrebno, pristinesmo Enter da bi dobili rezultat funkcije.
Napomena: Ako pogledamo prethodnu sliku, na ovaj način dobili smo ukupnu prodatu količinu
tokom prvog polugodišta za kompaniju Vip. Potrebne su nam sumarne vrednosti i za ostale
kompanije. S obzirom da isto pravilo (da se saberu vrednosti iz prethodnih 6 meseci), odnosno
formula, važi i za izračunavanje preostalih rezultata, funkciju je mogude prevudi na ved opisan
način. Bitno je, kao i pre, voditi računa da se prevlačenjem formule u nameri dobijanja narednih
rezultata, prevlači i oblast koja učestvuje u računaju rezultata. Tako de za kompaniju Telekom,
funkcija imati oblik „=SUM(C8:H8)“, dakle oblast više nije C6:H6, ved C8:H8.
Takođe, korišdenje funkcija podrazumeva po potrebi upotrebu fiksiranja delija ili oblasti prilikom
računanja slededijh rezultata prevlačenjem funkcije, na isti način kao što je ved objašnjeno.
36
Jelena Bogdanid

37.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Sledi primer zadatka sa korišdenjem osnovnih funkcija:
Napomena: Ovde se prevlačenje vrši duž reda, a ne duž kolone kako je to do sada bio slučaj u
objašnjenjima. Dakle, kada izračunamo sumarnu prodaju za mesec januar svih kompanija, nije
potrebno za svaki mesec pojedinačno unositi formulu za sumiranje jer isto pravilo važi i za
računanje narednih rezultata duž reda (suma za februar, za mart....). Funkciju iz polja C12
prevlačenjem prenesemo i na D12, E12, F12, G12 i H12. Naravno, ovim prevlačenjem, kao i
uvek, prevlači se i oblast koja učestvuje u računanju rezultata, što je vidljivo i na slici.
Kada izračunamo tražene rezultate, tabela bi trebala da ima slededi sadržaj:
37
Jelena Bogdanid

38.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
PRIPREMA ZA ŠTAMPU I ŠTAMPA
Slično kao u Word-u, podešavanje izgleda strane pre štampe vrši se pomodu alata sa kartice
Page Layout. Podsetidemo se da jedna radna strana u Excel-u nije jedna stranica papira, kao što
je to bio slučaj u Word-u. Ali i u Excel-u podešavamo sadržaj štampane strane što je objašnjeno
u nastavku.
Print Preyiew
Podešavanje margina
Podešavanje opijentacije papira
Vodoravno - Landscape
Vertikalno - Portrait
Oblast štampe
Podešavanje
veličine
papira
Podešavanje
vidljivosti
Excel-ove
mreže i
zaglavlja
Skaliranje –
proporcionalno
menjanje
veličine sadržaja
strane papira
Neka od podešavanja su jasna sa slike, a neka de biti objašnjena.
Podešavanje margina, odnosno udaljenosti sadržaja strane od ivica papira, vršimo:
1. Izborom ved definisanih margina iz padajude liste Margins
2. Izborom opcije Custom Margins iz padajudeg menija Margins pruža nam se mogudnost
ručnog postavljanja margina.
Orijentaciju i veličinu papira možemo podesiti izborom Orientation i Size sa Ribbon trake, ali i
ako otvorimo grupu alata Page Setup (na strelicu u donjem desnom uglu za detaljnija
podešavanja). Nama bitna podešavanja se nalaze i na Ribbon-u tako da se nedemo zadržavati na
Page Setup.
Oblast štampe, odnosno delije koje de se nadi na papiru prilikom štampe, definisana je izborom
veličine papira. O tome svedoči isprekidana linija koja ograničava na radnom listu delije koje de
da se nađu na papiru prilikom štampe.
Ukoliko nam je u datom trenutku potrebno da štapmamo samo deo strane (npr. samo jednu
tabelu, a na strani A4 se nalazi više tabela i bile bi sve vidljive pa papiru, a nije nam to potrebno)
moramo da podesimo oblast štampe na ivice željenog dela strane koji želimo da štampamo.
38
Jelena Bogdanid

39.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
Potrebno je da označimo taj deo (selektujemo ga) i iz padajudeg menija alatke Print Area
izaberemo Set Print Area. Time se isprekidana linija koja ograničava deo strane koji de biti
odštampan na papiru premešta na ivice postavljene oblasti. Ukoliko želimo da uklonimo
novopostavljenu oblast i vratimo oblast štampe na ivice određene izborom veličine papira, iz
padajudeg menija Print Area izaberemo Clear Print Area.
Grupa alata Scale to Fit omogudava proporcionalno menjanje veličine sadržaja štampane strane.
Ukoliko na primer, imamo slučaj da jedna kolona tabele nam nede stati na štampanu stranu a treba, u
polju Scale smanjidemo procenat na npr. 90%, što znači da smo ceo sadržaj strane proporcionalno
umanjili za 10% i na taj način omogudili da cela tabela bude vidljiva na štampanom papiru.
Kada smo izvršili željena podešavanja izgleda strane, pre štampe poželjno je pogledati kako de taj sadržaj
da izgleda na papiru. Pregled dokumenta pre štampe se, kao i u Word-u, vrši pomodu alata Print
Preview. Do njega možemo kao i u Word-u dodi ili iz Quick Access Toolbar-a, ili slededi putanju Office
Button – Print – Print Preview.
Dugme za zatvaranje prikaza Print Preview
Izgled prikaza Print Preview
Alati Page Setup –
za podešavanje
pre štampe
Dugme za uključiti/isključiti prikaz margina
3.
Kao što vidimo na slici, podešavanje izgleda strane pre štampe može se vršiti i iz prikaza Print
Preview. Podešavanje margina i širine kolona može se vršiti i pomodu alatke Show Margins.
Ukoliko smo izvršili podešavanje sadržaja i izgleda strane pre štampe, prelazimo na samu
štampu izborom opcije Print. Print je mogude pozvati i iz prikaza Print Preview, a ukoliko smo
zatvorili pomenuti prikaz, Print pozivamo iz padajudeg menija Office Button-a.
Biramo strane koje štampamo:
All – sve strane
Pages – samo određene strane
(od – do)
39
Biramo štampač na
koji štampamo
Broj kopija
Jelena Bogdanid

40.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
VEŽBE IZ EXCEL-A
ZADATAK 1:
Izračunati tražene rezultate u delijama obojenim u plavo!
ZADATAK 2:
Napraviti tabelu kao na
slici, a zatim izračunati
tražene rezultate u žutim
poljima!
40
Jelena Bogdanid

41.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
ZADATAK 3:
Napraviti tabelu kao na slici, a zatim izračunati tražene rezultate u žutim poljima!
ZADATAK 4:
41
Jelena Bogdanid

42.
KRATAK PREGLED SA KURSA RAČUNARA 2011
1. Napraviti tabele kao na slici iznad.
2. Spoljne ivice Tabele 1 (bez kolone J) podesiti da su podebljane i tamno plave boje, a
unutrašnje zelene i isprekidane.
3. Imena kolona u zaglavlju Tabele 1 treba da imaju poravnanje teksta uz desnu ivicu delija,
a samo zaglavlje tabele da je crvene boje.
4. Delije od C3 do I3 spojiti u jednu i u novonastaloj deliji napisati PRODAJA i taj naziv
horizontalno centrirati.
5. Za sva polja u Tabeli 1 sa iznosima prodaje po pojedinačnim mesecima podesiti da budu
sa dve decimale i da su u odgovarajudem formatu tako da pored svakog iznosa stoji znak
za euro.
6. U koloni J (od J5 do J11) izraziti prodaju iz meseca Juna u dinarima. Kurs za jedan euro
dat je u polju I1. Podesiti format delije tako da pored broja piše oznaka za valutu „Din“.
7. U koloni K (od K5 do K11) izračunati ukupnu prodaju u € za sve mesece po
kompanijama.
8. U redu 16 (od F16 do L16) izračunati prosečnu prodaju po kompanijama za prvo
tromesečje (Jan, Feb, Mart).
9. U redu 17 (od F17 do H17) izračunati ukupnu prodaju svih kompanija po mesecima za
drugo tromesečje (Apr, Maj, Jun)
10. Rezultate u Tabeli 2 podesiti da budu brojevi sa jednim decimalnim mestom i da su
zelene boje.
11. U polju G22 izračunati koja kompanija ima najvišu ukupnu prodaju po mesecima, a zatim
u polje H22 uneti njen naziv.
12. U polju G23 izračunati koja je najniža prodaja ostvarena u Aprilu, a zatim u polje H23
napisati ime kompanije čija je to prodaja.
13. U polju G24 izračunati kolika je ukupna prodaja svih kompanija u Aprilu, a zatim u polju
G25 koliki je procentualni udeo te najniže prodaje u ukupnoj za mesec April.
14. Preimenovati radni list „Zadatak“ u svoje ime.
15. Sačuvati zadatak pod imenom „TABELA“ u podfolderu „ MOJI DOKUMENTI“ koji se
nalazi u glavnom folderu sa vasim imenom na radnoj površini.
To bi bilo sve za
ovaj put
42
Jelena Bogdanid