Renesansa u hrvatskoj ivan martić 2.d

8,241 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
8,241
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
874
Actions
Shares
0
Downloads
122
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Renesansa u hrvatskoj ivan martić 2.d

  1. 1. RENESANSA U HRVATSKOJ
  2. 2.  Renesansa je jedno od najkreativnijih razdoblja u  književnosti i umjetnosti koje je označilo prekid sa srednjim  vijekom Vremenski se određuje od 14. stoljeća u Italiji do 16.  stoljeća u ostatku Europe Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi  zapadne Europe, koji je doveo do preokreta  u znanosti, filozofiji, književnosti i likovnim umjetnostima Italija je zemlja u kojoj je umjetnost renesanse našla svoj  najviši izraz, jer je u njoj najprije došlo do razvoja gradova i  gomilanja bogatstva u pojedinim građanskim porodicama
  3. 3.  U ovom razdoblju antika je smatrana vrhuncem čovjekovih  stvaralačkih snaga, pa su sve umjetnosti i znanosti koje su  cvjetale u antici ponovno bile oživljene Usporedno s materijalnom, razvijala se i duhovna kultura  koja se izrazila u sve većem interesu za antičku umjetnost  Nosioci te nove kulture bili su humanisti koji su kulturu  usmjerenu prema čovjeku suprotstavljali skolastičkoj nauci  i teologiji Za talijanske humaniste središte univerzuma više nije bio  Bog, nego čovjek, univerzalno obrazovani humanist,  predstavnik novčane i intelektualne elite
  4. 4.  Hrvatska je u 15. i 16. st., kada u Europi cvate  renesansa, bila podijeljena u tri države, sjeverna  Hrvatska u austrijskom carstvu, Dalmacija pod  Mletačkom Republikom (osim Dubrovačke  Republike), a Slavonija pod turskom okupacijom U takvom ozračju će u južnoj Hrvatskoj (Dalmaciji)  procvasti društvena i crkvena arhitektura s jasnim  utjecajem talijanske renesanse, ali opet originalna
  5. 5. Juraj Dalmatinac Hrvatski i talijanski kipar i  graditelj O njegovoj mladosti,  školovanju i prvim radovima  zna se vrlo malo, a nije mu  poznato ni obiteljsko ime Do 1441., kada dolazi  u Šibenik, živi u Veneciji, gdje  ima obitelj i kuću Na osnovi stila radova u  domovini može se zaključiti da  je radio u radionici kipara  Giovannija i Bartolomea Bona
  6. 6. Šibenska katedrala Juraj Dalmatinac pozvan je u  Šibenik iz Venecije da nastavi  gradnju katedrale započete 1431. u  stilu venecijanske gotike  Svojom koncepcijom istočnoga  dijela crkve Juraj je katedrali dao  monumentalan oblik Na frizu koji teče oko apsida  isklesao je sedamdeset i jednu  ljudsku glavu, galeriju  realističkih portreta tipova  ljudi, volumenom i detaljima  precizno definirana karaktera i  izraza
  7. 7.   U unutrašnjosti katedrale uzdignuo je svetište za šest  stepenica i podignuo četiri velika stupa s kapitelima od  kovrčava lišća, nad kojima je poslije bila podignuta  kupola na osmostranu tamburu  Njegovo su djelo i izražajni kipovi apostola Petra i  Pavla u tabernakulima na vrhu sjevernoga portala, te  ležeći kip biskupa Šižgorića
  8. 8. Nikola Firentinac U talijanskoj povijesti umjetnosti znan kao Niccolò Fiorentino, ili Niccolò Di Giovanni Fiorentino  (1418.- Šibenik, 1506.), bio je  renesansni kipar i arhitekt  Po onom što se danas zna, najvjerovatnije je da je  bio toskanskog podrijetla, koji je veći dio svog života  proveo je u Dalmaciji Za hrvatsku renesansu je značajan, jer je on ustvari  donio taj stil iz Toskane i primijenio ga prvi put  na kapeli blaženog Ivana (Giovannia Orsinia)  u trogirskoj katedrali i Katedrali sv. Jakova u Šibeniku
  9. 9.  Spominje su u Trogiru, kada u prosincu 1467. zajedno sa  kiparom Andrijom Alešijem potpisuje ugovor za izradu  skulptorske dekoracije kapele sv. Ivana (Giovannia  Orsinia) u trogirskoj katedrali. 16 slobodno stojećih  kipova (ukljućujući Krista i dvanaest apostola) i reljef  Marijine krunidbe,zbog toga se godina 1468., drži za  stvarni početak renesansnog stila u Dalmaciji Tada nastaje projekt Nikole Firentinca za gradnju kapele,  prvog cjelovitog arhitektonskog djela rane renesanse na  istočnoj obali Jadrana
  10. 10.  Kapela Sv. Ivana
  11. 11.  Gradnju koje je preuzeo nakon  smrti Jurja Dalmatinca 1473..  On je završio gradnju pobočnih  lađa, kupole i projekt krovišta –  kamenih svodova Po nekim povjesničarima  umjetnosti Nikola Firentinac izveo je 2/3  katedrale, a Juraj  Dalmatinac svega 1/3
  12. 12.  Trogirska katedrala
  13. 13. Juraj Ćulinović Juraj Ćulinović ili Giorgio Schiavone (Skradin,  između 1433 i 1436. - Šibenik, 6.prosinca 1504.),  renesansni  slikar Slikarstvo je učio u radionici splitskog slikara Dujma  Vuškovića i u Padovi kod Francesca Squarcionea Talijani su umjetnike rođene na hrvatskoj obali Jadrana zvali  "Schiavon" pa je njego talijansko ime Giorgio Schiavone U Šibeniku oženio Jelenu, kćerku Jurja Dalmatinca
  14. 14.  Juraj Čulinović, Bogorodica s Djetetom, London, National Galery
  15. 15.  Juraj Čulinović, Bogorodica s Djetetom, Torino Pinacoteca Sabauda
  16. 16.  Bogorodica s djetetom, Juraj Ćulinović, 1460.-1470.g., Šibenik, Gradski muzej
  17. 17.  Bogorodica s djetetom, Juraj Ćulinović XV st., Šibenik, Samostan Sv. Lovre
  18. 18. Ljetnikovac Petra Sorkočevića na Lapadu Gotičko-renesansni ljetnikovac, odnosno vila  na dubrovačkom predjelu Lapad, s pogledom  na gruški zaljev Najbolje je očuvan od pet ljetnikovaca roda  Sorkočević  Dao ga je izgraditi Petar Sorkočević 1521. godine Zgrada je podignuta na drvenom temelju, okružena  vrtom i ograđena zidom
  19. 19.  U vrtu je i ribnjak s morskom vodom, te orsan,  pristanište za čamce  Na više mjesta uklesan je grb obitelji Sorkočević, a  mogu se vidjeti i inicijali Petra Sorkočevića "P.S.“ Ljetnikovac je bio namijenjen odmoru i razonodi, ali  su se ondje održavali plesovi, kazališne predstave i  književne večeri
  20. 20. Knežev dvor Knežev dvor je palača u Dubrovniku sagrađena kao  sjedište vlade i stan kneza, najviše političke funkcije  u Dubrovačkoj Republici U Kneževom dvoru knez je imao svoj ured i stan u  kojem je boravio tijekom mandata, odvojen od svoje  obitelji U prostoru Kneževa dvora nalaze se dvorane Velikog i  Malog vijeća, državne kancelarije, sudnica, zatvor,  oružarnica i barutana Na ulazu je latinski natpis Obliti privatorum publica curate ("Zaboravite privatno i brinite se za javno")
  21. 21.  Prvi spomen zgrade  na prostoru današnjeg Kneževog  dvora je iz 13. je stoljeća, kad se spominje utvrda  (castellum)  Tijekom 14. stoljeća utvrda se po uzoru na  rimsku i venecijansku tradiciju postupno pretvarala u  palaču Godine 1435. u oružarnici se dogodila  eksplozija baruta uslijed koje je Knežev dvor teško  oštećen Nakon toga pristupilo se obnovi koja je trajala od  1435. do 1463. godine
  22. 22.  Nedugo nakon obnove 1463, nova je eksplozija baruta  oštetila Knežev dvor U velikom potresu1667. doživjela je oštećenja  unutrašnjosti, a obnova koja je uslijedila trajala je tri  desetljeća U početku se pokušalo vratiti gotičko-renesansni izgled  dvora, za što su, kao konzultanti angažirani arhitekti  Francesco Cortese iz Rima i Paolo Andreotti iz Genove.  No, 1689. dolaskom velikog arhitekta, Sicilijanca  Tommasa Napolija, zgradi je oblikovanjem novoga atrija  utisnut barokni pečat
  23. 23.  Kapitel u trijemu s prikazom boga Asklepija, rad kipara Petra Martinova
  24. 24. Palača Sponza Jedna od najreprezentativnijih objekata javnog značaja  unutar spomeničkog tkiva Dubrovnika, iz vremena  punog uspona i cvata Dubrovačke Republike Trgovački dubrovački duh znao je dati sebi doličan  prostor, potvrdivši svoje bogatstvo i svoju kulturu  izgradnjom ove raskošne palače i njezine impresivne  fasade Najstariji objekt kojeg arhivski podaci spominju na  prostoru današnje Sponze je Velika carinarnica, koju  dopuna Statuta iz 1296. godine navodi kao već  postojeću općinsku zgradu
  25. 25.  I kao što slike dubrovačkih slikara imaju ponekad  zlatnu pozadinu, tako i Divona ima gotičke lukove,  mrežišta i sve ostale ukrase kasnogotičkog stila Ona je primjer tog prijelaznog, gotičko-renesansnog stila, korištenog bezbroj puta u stambenoj arhitekturi  ovog grada i područja Građena je od 1516. do 1521. godine. Gradili su je  dubrovački majstor Paskoje Miličević i braća Andrijić  s Korčule Na trgu pred Sponzom svake se godine svečano  otvaraju Dubrovačke ljetne igre
  26. 26. Palača Ćipiko - Trogir Sama palača je zapravo sklop od više zgrada (čitav  jedan ulični blok) s vremenom spojenih u jedinstvenu  cjelinu Najradikalniji zahvat doživjela je palača u XV.  stoljeću u doba humaniste, ratnika i pisca Koriolana  Ćipika koji je za njezinu obnovu angažirao tada  nejistaknutije umjetnike  Kao Alešijev doprinos prepoznaju se gotičke trifore na  pročelju i monumentalno dvorište s kolonadama i  galerijama u sredini samog sklopantinca, Andriju  Alešija i Ivana Duknovića
  27. 27. PAPALIĆEVA PALAČA-SPLIT Papalići, koji su u Split došli iz susjedne Poljičke  republike početkom 14. stoljeća, spadaju među  nekoliko najstarijih i najuglednijih splitskih obitelj Krajem 15. ili početkom 16. stoljeća oni preuređuju  sklop nekoliko romaničkih kuća u dvokatnu palaču  koja postaje sastajalište splitskih humanista
  28. 28. Unutrašnje dvorište Papalić eve palač e,pogled na istoč no proč elje i stubištekoje vodi u veliku dvoranu
  29. 29. Gotič ka kvadrifora sveč ane dvorane prvoga kataDio portala Papalić eve palač e
  30. 30. Lovro Dobričević Lovro Dobričević (Kotor, oko 1420.  – Dubrovnik, 1478.) – hrvatski slikar Rodio se u Kotoru oko 1420. godine, radio je kao  naučnik u Veneciji, družio se s venecijanskim slikarom  Micheleom Giambonom Tijekom svog života, proširio je svoje ideje i tehnike i  na ostale umjetnike Ostvario je vrhunska djela gotičke  i renesansne umjetnosti
  31. 31.  Lovro Dobrič ević, 1465 - 1466 Dubrovnik, Sv. Marija na Dančama
  32. 32.  Lovro Dobričević: Sv. Nikola, 1448
  33. 33.  "Bogorodica s djetetom i svecima, poliptih Lovro Dobrič ević , 16. st. (oltarna pala crkve ‘Sveta Marija na Dančama, Dubrovnik)
  34. 34. Mihajlo Hamzić Mihajlo Hamzić (oko 1460. - Dubrovnik, 1518.)  Njegov otac Hans je iz njemačkog grada Kölna, došao  je raditi u Ston na održavanju topova Učio se u Padovi kod slikara Andree Mantegne Vratio se u Dubrovnik 1508. godine. Uskoro je  naslikao sliku «Krštenje Isusovo» za glavnu sobu  u Kneževom dvoru, gdje je i danas  Radio je i kao pisar u dubrovačkoj carinarnici  Uglavnom je oskudijevao novcem
  35. 35.  Mihajlo Hamzić, Krštenje Isusovo
  36. 36.  Mihajlo Hamzić: Sv. Nikola, 1512.
  37. 37. Nikola Božidarević Nikola Božidarević (oko 1460. - 1517.), najveći dubrovački i hrvatski slikar svoga vremena Iz njegovih platna, uglavnom s biblijskim motivima, mjestimice zrači duh i vizija renesanse
  38. 38.  Triptih porodice Bundić , središnji dio, Nikola Božidarević, oko 1500.g., Dubrovnik, Sv. Dominik
  39. 39.  Poliptih-detalj glave Bogorodice, Nikola Božidarević, 1517.g., Dubrovnik, Danče
  40. 40.  Nikola Božidarević, Navještenje,  16.st., dominikanski samostan u Dubrovniku
  41. 41.  Triptih Nikole Božidarevića u muzju Dominikanskog samostana u Dubrovniku
  42. 42.  Nikola Božidarević, Triptih obućara Jurja Božidarevića, 1513.
  43. 43. Julije Klović Julije Klović  (Grižane, 1498. - Rim, 5. siječnja 1578.) Slikar minijaturist zvan i "Michelangelo minijature“ S osamnaest godina odlazi u Veneciju gdje uči slikarstvo  od Rafaelovog učenika Odlazi poslom u Mađarsku, zatim se  vraća se u Italiju,  u Mantovi postaje svećenik i živi u samostanu kraj Padove  Napušta redovništvo i radi diljem Italije :  Peruga, Rim, Firenza, Parma …
  44. 44.  Minijature iz Časoslova Farnese
  45. 45.  Časoslov Farnese, molitvena je knjiga koju je za svog  mecenu u Rimu Julije Klović brižljivo oslikavao  punih devet godina (1537. - 1546.) Stoljećima zaokuplja pozornost i izaziva divljenje  svoje rijetke i izabrane publike Već Klovićev prvi životopisac, njegov suvremenik i  prijatelj, Giorgio Vasari, iscrpno opisuje svaku  pojedinu minijaturu iz te knjižice, tako važne za  povijest minijature
  46. 46.  Mogli bismo je - kao što su Klovića prozvali  Michelangelom sitnoslikarstva - nazvati sikstinskom  kapelom džepnoga formata Stoga nije čudno što ta malena knjiga na poseban  način privlači strane i hrvatske proučavatelje  Klovićeva opusa i povijesti sitnoslikarstva uopće
  47. 47.  Bogorodica s usnulim Isusom, Svetim Josipom i Ivanom Krstiteljem Klović, 1540
  48. 48.   U prvom planu lik je Bogorodice u sjedećem položaju  Jednom rukom miluje usnulog Isusa u krilu, a drugom  rukom drži knjigu  U pozadini desno lik Svetog Josipa, a lijevo Ivana  Krstitelja  Ispod klupe pješčani sat kao simbol prolaznosti i smrti  Otvorena knjiga kao aluzija na starozavjetna  proročanstva Isusove muke
  49. 49.  Uskrsnuć e, Julije Klović, 1568  Iznad groba lik Krista s uzdignutim rukama, a dolje u prvom planu, sa svake strane rimski vojnik
  50. 50.  Renesansa je u sjeverozapadnoj Hrvatskoj, zbog  konstantne prijetnje Osmanlija sa istoka, imala skromniji  utjecaj ("idealni grad" Karlovac, 1579.), a cvala je  fortifikacijska arhitektura koja se nikada nije potpuno  oslobodila tradicije gotike i  utjecaja manirizma (npr. zagrebačka Kaptolska tvrđa i  tvrđava/dvorac obitelji Ratkay u Velikom  Taboru, Zagorje, 16. st.).
  51. 51.  Plan Karlovca kao idealnog renesansnog grada
  52. 52. KNJIŽEVNOST
  53. 53. Šiško Menčetić 1457.-1527. Potječe iz stare dubrovačke  plemićke obitelji Pripada prvom naraštaju hrvatskih  petrarkista, najveći broj njegovih  pjesma nalazi se u zborniku Nikše  Ranjine  Najčešće je pisao o ljubavi i ljepoti  žene  U duhu petrarkizma prati sve faze  ljubavi i ljubavnog udvaranja
  54. 54. Hanibal Lucić 1458.-1553. Potječe iz ugledne hvarske vlastelinske obitelji Njegov književni opus otkriva da je dobro poznavao  antičku i talijansku književnost Najvažniji dio  njegova stvaralaštva čini manji ljubavni  kanconijer “Skladanja izvarsnih pisam razlicih” Bitna je i njegova drama Robinja, prva hrvatska  svjetovna drama
  55. 55. Zbornik Nikše Ranjine Nikša Ranjin je dubrovački plemić koji je  zapisivao pjesme U svoj zbornik sakupio je barem 512   Menčetićevih pjesama, a zajedno s njim prvi  dio zbornika čine pjesme džore Držića Drugi dio zbornika čine pjesme nepoznatih  autora iz 15. i 16. stoljeća  
  56. 56. Marko Marulić 1450.-1524 Kao član ugledne patricijske obitelji Marulić je već u  Splitu stekao klasično obrazovanje, a usvaršio ga u  Padovi Pored klasične, latinske književnosti poznavao je i  crkvene pjesnike i teoretičare Njegovo književno stvaralaštvo prožeto je kršćanskim  duhom  jer je bio privržen crkvi bez obzira na  humanističko obrazovanje  Na latinskom je napisao : poslanicu papi Andrijanu 3. i  Davidijadu
  57. 57.  Kao pisac na hrvatskom jeziku nazvan je ocem hrvatske književnosti Na hrvatskom jeziku napisao je pjesme: Molitva suprotiva Turkom i Tuženje grada Jeruzalema Najoznatije Marulićevo djelo napisano je na hrvatskom, a riječ je o epskom spjevu Judita Na hrvatskom je napisan i spjev Suzana
  58. 58. Džore Držić 1461.-1501. Rođen je u Dubrovniku Njegova djela sačuvana su u  Zborniku Nikše Ranjine (lirske  pjesme i dramska ekloga) Radmio i  Ljubomir zbog koje se smatra  začetnik pastoralne dramske  književnosti kod nas
  59. 59. Brne Karnarutić 16.st Napisao je prvi hrvatski povijseni  ep – Vazetje Sigeta grada Posvećen je sinu sigetskog  branitelja Jurju Zrinskom Tema epa je bitka kod Sigeta  1566. i tragična pogibija Nikole  Šubića Zrinskog Sigetska bitka tema je mnogih  književnik i umjetničkih djela
  60. 60. Petar Zoranić Napisao je prvi hrvatski roman Planine  Doslovno shvaćeno to je putovanje pastira Zorana u  planine da bi se izlječio od ljubavne boli Alegorijsko značenje odnosi se na put do spoznaje  pomoću božje milosti Ključna riječ je bašćina koja se koristi kao izraz za  zavičaj, ali i za domovinu Domovina koju razaraju Turci nazvana je rasutom  bašćinom, a u posveti se navodi važnost brige za  vlastiti jezik
  61. 61. Marin Držić 1508.-1567. , Dubrovnik Kao buntovnik  branio je studenska prava i  sukobljavao se s vlastima u Italiji  Poznata su njegova urotnička pisma koja je slao   toskanskom vladaru Cosimu 1. Mediciu u kojima na  ružan način prikazuje dubrovački aristokracki režim i  moli ga da mu pomogne srušit tu vlast, umro je u  Veneciji ne dobivši traženu  pomoć Istaknuo se na područje drame, posebno komedije : Novela od Stanca, Dundo Maroje, Skup, Pomet,  Arkulin, Trilče de  utolče , Hekuba, Tirena …
  62. 62. Petar Hektorović 1482.-1572 U početku je pisao ljubavnu poeziju i pjesničke poslanice RIBANJE I RIBARSKO PRIGOVARANJE Napisano je u obliku poslanice Jeronimu Bartočeviću To je narativni spjev-prvo epsko stihovano djelo u našoj književnosti u kojem putovanje kroz prirodu nema alegorijsko značenje već izrazito putopisno, a priroda je doživljena kao mjesto za uživanje u ljepoti i odmaranje za duh i tijelo

×