Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukić

3,370 views

Published on

  • Be the first to comment

Nestajanje biljnih vrsta kovačević, uzelac, lukić

  1. 1. Nestajanje biljnih vrsta Kovačević, Uzelac, Lukić
  2. 2. Nastajanje biljaka Prve biljke na nasoj planeti bile su plavo zelene alge, koje su se pojavile izivele u okeanima pre 3,4 biliona godina, gde su bile zasticene od stetne visoke sunceve radijacije. U vodi su one mogle da se razvijaju i vrse fotosintezu. Prve prave alge pojavile su se bilion godina kasnije.Pre nekih 470 miliona godina, zemlja je izgledala bezivotno, negostoljubivo i sprzeno, tada nije bilo ni biljaka ni zivotinja na kopnu.
  3. 3. Prve kopnene biljke Prva kopnene biljke pojavile su se pre 460 miliona godina i bile su to alge. Da bi se kretale iz mora kakopnu, morale su da se adaptiraju kako bi mogle da rastu, obezbede transport vode i hranjivih materijakroz njihov sistem, da se zastite od isušivanja, sunca i temperaturnih razlika.Da ovo prilagodjavanje nijebilo toliko slozeno pojavile bi se dosta ranije.Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo.Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje prebiljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.
  4. 4.  Bilo je potrebno narednih 90 miliona godina da se pojavi drvece i da prve sume pocnu da prekrivaju tlo.Danas je tesko i zamisliti da su zivotinje koje su osvojile tle znatno pre biljaka mogle da postoje prebiljaka i da se nisu razvijale makar u isto vrme na tlu.Koliko je poznato, prvo drvo je bilo Arheopteris, veoma slicno danasnjoj jelki. Vrlo je brzo pokrlo velikideo zemljine povrsine, formiralo je prve šume i bilo je dominantno gde god su se biljke odomacile.Razvoj prvih šuma dalo je snazan zamah daljoj evoluciji tj. omogucilo je razvoj novih biljnih vrsta a sto je bila snaznija evolucija biljaka potsticala je evoluciju vecih i sve razlicitijih kopnenih zivotinja ukljucujuci i mamute.
  5. 5. Današnje drveće Prema pracenju W.R.I (World Resourses Institute), danas postojipriblizno 100.000 poznatih vrsta drveca. 8000 vrsta je ugrozeno a 976vrsta je u stanju odumiranja.Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svegaesencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovofunkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanjeklime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh iobezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinjei druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekimprocenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi iuslugama.Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim,kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granične šuma, a najveća je u Rusiji.
  6. 6. U ovom tekstu biće predstavljene samo neke od dragocenih biljaka naše flore, koje su i Uredbom iz 1993. god. stavljene pod zaštitu, čime se ostavlja mogućnost predsavljanja i ostalih biljnih vrsta sa iz ove Knjige. Pančićeva omorika (Picea omorika), koja se moţe naći na planinama oko srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka); tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama; molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama stepski boţur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peščari; gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori, Deliblatskoj peščari, Subotičkoj peščari i dr. rosulja (Drosera rotundifolia), se moţe naći na Staroj planini i Vlasini sasa (Pulsatilla grandis), koje ima na Fruškoj gori i Deliblatskoj peščari runolist (Leontopodium alpinum), ima ga na Kopaoniku, Mučnju, Prokletijama ţuta lincura (Gentiana lutea), ţivi na nepristupačnim kamenim liticama gospina papučica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje koja raste na Suvoj planini i zaštićena je od strane UNESKO-a kao svetska prirodna retkost;
  7. 7.  bela, šumska breberina (Anemone nemerosa) zaštićena je samo u Vojvodini beli lokvanj (Nimphaea alba) , zbog isušivanja močvara je pred istrebljenjem ţuti lokvanj zlatni ljiljan (Lilium martagon), raste u vlaţnim bukovim šumama; kovilje (Stipea pennata); kockavica degenova (Fritillaria gracilis); srpska ramonda jagorčevina veprina velika sasa munika bor krivulj divlja foja stepski luţnjak divnji karanfil šumska sasa Spisak zaštićenih biljaka se ovde ne završava već su date samo one biljke koje su karakteristične za određena područja.
  8. 8. Jagorcevina Šumska sasa Ţuti lokvanj
  9. 9.  Zemlji iznosi oko 270 000 vrsta, pri čemu, od ovog broja skrivenosemenice čine 89 odsto, golosemenice 0,3 odsto, paprati 4,2 i mahovine 6,6 odsto. E, sad, flora viših biljaka Jugoslavije ima, pribliţno, 4 850 vrsta a to je 1,7 odsto od ukupne svetske flore. Na prvi pogled, procenat nam je mali ali kada se zna da teritorija Jugoslavije čini samo 0,035 odsto od ukupne površine svetskog kopna, onda ispada da Jugoslavija spada u tzv. floristički bogate delove sveta. Drugim rečima, na 0,035 ovog svetskog kopna smestila se čitava dva procenta ukupne svetske flore! A evo šta imamo; pored 4 182 vrste vaskularnih biljaka kod nas ţivi i 1400 vrsta slatkovodnih algi, pa 560 vrsta mahovina te 516 vrsta lišajeva i 650 vrsta gljiva. Sve u svemu, imamo 7300 biljnih ţivuljki i spadamo u jednu od najbogatijih florističkih zemalja.
  10. 10.  Sve brţe zagrevanje planete negativno utiče na planinske biljke u Evropi koje se zbog toga pomeraju u viša područja, pokazalo je istraţivanje čiji su rezultati nedavno objavljeni u američkom naučnom časopisu Sajens (Science). Zbog tih migracija smanjuje se raznovrsnost biljnih vrsta, a posebno je ugroţeno područje oko Sredozemnog mora, upozorili su autori studije. Istraţivanje je pokazalo da se broj vrsta povećao samo na planinama na severu i u centralnim delovima Evrope, dok je broj biljaka stagnirao ili opao na gotovom svim mestima koja su proučavana u planinskim oblastima Sredozemlja.
  11. 11.  Nestanak vrsta je izraţeniji na niţim vrhovima na kojima biljke pre osete nedostatak vode nego na višim planinama na kojim se sneg duţe zadrţava", dodao je on. Niţa planinska područja izloţena su tokom leta sušnim periodima dok se u višim predelima sneg koji je napadao zimi i početkom proleća topi leti, što je posebno vaţno za snabdevanje biljaka vodom tokom sušnih perioda. Globalno zagrevanje i smanjenje padavina na području Sredozemlja proteklih decenija u potpunosti se poklapa sa smanjenjm broja biljnih vrsta koje smo konstatovali, rekao je Georg Grabher (Grabherr), predsedavajući inicijative GLORIA.
  12. 12. Velika sasa Врста која у Србији живи на Фрушкој гори и Делиблатској пешчари. Цвета од марта до априла. Биљка је степских ливада и због ширења простора под ораницама и сукцесије станишта суочава се са недостатком станишта. Због лепих цветова излетници је у великом броју беру у рано пролеће, а масовно брање ради продаје је још један фактор који је довео до проређивања и смањења бројности популација. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије.
  13. 13. Gorocvet Расте на песковитим стаништима и сушним ливадама, типична степска врста реликтног карактера. У Војводини, главна налазишта су на Фрушкој гори, Делиблатској и Суботичко- Хоргошкој пешчари. Цвета од марта до маја месеца. Прекомерним брањем и вађењем са кореном човек је убрзао њено проређивање или потпуно ишчезавање са многих места на којима је била честа. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије.
  14. 14. Obična kockavica Obična kockavica Fritillaria meleagris je ugroţena vrsta iz porodice Liliaceae. Temeljem Zakona o zaštiti prirode zaštićena 1958.g. na svim prirodnim nalazišti...

×