Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Квиз Анастасија Јевтић 2016.

9,849 views

Published on

dragana cakarevic

Published in: Education
  • Be the first to comment

Квиз Анастасија Јевтић 2016.

  1. 1. Анастасија Јевтић 2016. Предметни наставник Драгана Чакаревић
  2. 2. Nervni sistem • Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма животињеса спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. • Нервни систем је у основи изграђен од неурона (нервних ћелија) и главне функције нервног система управо обављају неурони. Они могу пратити промене у спољашњој средини (дражи,стимулуси) и као одговор на њих генерисати и преносити информацију у виду брзог таласа деполаризације ћелијске мембране (нервни импулс) до ефекторних ћелија. Настанак и еволуција неурона су везани за употребу потенцијала свих ћелија да контролишу концентрације јона са две стране плазма мембране. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености. • У филогенетски примитивном стању, нервни системи су блиско асоцирани са епидермом животиња, и најчешће лоцирани управо у његовој основи. Ова позиција осликава њихово заједничко ембриолошко порекло. Постоји неколико основних типова нервног система код животиња: дифузан, врпчаст, лествичаст, ганглионеран, цеваст. • Кичмењаци поседују цеваст нервни систем који се састоји од два дела: • централног нервног система (ЦНС) • периферног нервног система (ПНС).
  3. 3. Centralni nervni sistem • Централни нервни систем (ЦНС) део је нервног система и састоји се од мозга и кичмене мождине. Централни нервни систем је добио име због тога што заузима највећи део нервног система, и јер интегрише информације које прима из спољашње средине. Такође, ЦНС координише и утиче на покретање свих делова тела код билатерално симетричних животиња, односно свих вишећелијских животиња осимсунђера и радијално симетричних животиња (нпр. медуза). • Ипак, многи убрајају мрежњачу и видне живце (други мождани живац), као и мирисне живце (први мождани живац) и мирисни епител у ЦНС, јер се директно везују за мождано ткиво, без посредника ганглиона. На основу таквог сматрања, мирисни епител је једино ткиво ЦНС-а, које је у директном контакту са окружењем, те омогућава терапеутска лечења и третмане. • ЦНС се пружа дуж уздужне осе тела, налази у телесној дупљи, самозгом у лобањи и кичменом мождином у кичменој шупљини. Код кичмењака, мозак је заштићен костима лобање, док је кичмена мождина заштићена пршљеновима, али су обоје окружени можданим опнама. Нервни систем граде неурони сконцентрисани у нервним центрима
  4. 4. Decija paraliza • Полиомијелитис или дечја парализа, често скраћено полио (лат.Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), од грч. πολιομυελίτις у значењу „упала сиве мождине“) је акутна инфективна болест коју изазиваполиовирус. Веома је заразна и преноси се орално-фекалним путем. • У 90-95% случајева зараза не изазива никакве симптоме, док у 3% случајева вирус продире у централни нервни систем. Ту изазива асептични менингитис, и у 0,1-0,5% случајева уништава моторне неуроне и доводи до слабости мишића и парализе. Половина оних који доживе парализу кроз месец дана (максимално 6 до 8 месеци) доживи повраћај функције, а четвртина делимично поврати парализоване функције. Могући су смртни случајеви када парализа онемогући нормално дисање и гутање. Неки од ових пацијената се могу спасти апаратима за вештачко дисање, који се примењују до опоравка функције или доживотно.

×