Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Bilden - Bedž broj 2

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
3септембар 2010.
САДРЖАЈ
4 НАСТАВЉАМО...А И ВИ СА НАМА!
5 ХАСАН-ФЕФЕЛ НА НАШ НАЧИН
9 НА КАФИ С...
Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
4 септембар 2010.
Саша Савичић,
статус: Б+
Настављамо... а и ви са нама!
П
ауза између два бро...
5септембар 2010.
Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
Саша Савичић,
статус: Б+
Н
из од супе до колача је како се то
уобичајило да к...
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Upcoming SlideShare
Bedz2
Bedz2
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 40 Ad
Advertisement

More Related Content

More from Majkic.net (20)

Advertisement

Bilden - Bedž broj 2

  1. 1. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 3септембар 2010. САДРЖАЈ 4 НАСТАВЉАМО...А И ВИ СА НАМА! 5 ХАСАН-ФЕФЕЛ НА НАШ НАЧИН 9 НА КАФИ СА ... БОРИСЛАВОМ РАДИЋЕМ 11 ГЕНДЕР АКЦИОНИ ПЛАН БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ СА ФИНАНСИЈСКИМ ПРОГРАМОМ ЗА ЊЕГОВО СПРОВОЂЕЊЕ – ФИГАП ПРОГРАМ 2009 – 2014. ГОДИНЕ 13 КЉУЧНЕ НОВИНЕ У ЛИСАБОНСКОМ УГОВОРУ 15 ТА ДИВНА МОНСУНСКА КИША! 20 DEBCONF 10 - ИЗВЈЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ЊУЈОРКУ 25 ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ: ЈА САМ ПОТРОШАЧ, А ТИ? 29 БИРАЈ РАВНОПРАВНО! 31 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЖИВОТНИХ ВЈЕШТИНА И КЉУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА 36 100 000 WORKERS TO DEMONSTRATE IN BRUSSELS 37 НАРЕДБА БАНА ВРБАСКЕ БАНОВИНЕ ЗА ВРШЕЊЕ СЛУЖБЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1930. ГОДИНЕ Уређивачки тим: Дејан Мајкић, Агенција за државну управу Републике Српске и Саша Савичић, Гендер центар Републике Српске контакт: bedz@adu.vladars.net Аутори/ке и сарадници/це на овом броју: Споменка Крунић, директорица Гендер центра Републике Српске; Тихо Џакић, МУП РС; Ненад Галић, Гендер центар Републике Српске; Дејан Мајкић, АДУ РС и Саша Савичић, Гендер центар Републике Српске. Издавач: Агенција за државну управу Републике Српске и Гендер центар Републике Српске – ИНТЕРНО - за потребе републичке управе Републике Српске. Штампа: Графомарк д.о.о. Лакташи Тираж: 1000 примјерака Година издања: 2010. Финансијски подржан: ФИГАП – Програм за провођење Гендер акционог плана БиХ. билтен за младе у републичкој управи Републике Српске
  2. 2. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 4 септембар 2010. Саша Савичић, статус: Б+ Настављамо... а и ви са нама! П ауза између два броја БЕЏ-а се одужила, немојте замјерити, одмарали смо точкове наших бицикла (читај: „малих сивих ћелија“) и дочекали и љето 2010., потрошили годишње одморе на путовања и јутарње кафе на сунчаним странама улице, али... сво то вријеме, мало пиле број 2., са истетовираним – БЕЏ на паперјастом крилу, кљуцкало је љуску која одваја унутрашњи од спољашњег свијета и успјело да је пробије, а пиле... живо и здраво држите у рукама – честитам, хик! Постали сте мајка! Заиста идемо даље, нема кризе, рецесије и осталих трица и кучина, изграђујемо озбиљан приступ раду са паролом – „Вриједиш онолико колико енергије исијаваш из себе!“, а то је, признаћете, прилично озбиљно. Зато вам и јесмо сервирали само „здраву храну“ за душу, срце и мозак, представили неке од најзначајнијих текућих пројеката и кампања, питали за вас и што се не пита, копали по заборављеним архивама краљевских управа, прелетјели неколико океана и туце мора од Истока до Запада, позвали вас да као „рођени“ Европљани, 29. септембра „дувамо у исту тикву“ у Бриселу, али да се вратимо и не заборавимо да 01. октобра „будемо на правом мјесту, у право вријеме“ – јер чекају на нас у Заводу за трансфузију крви Републике Српске! Као што видите, били свуда, радили свашта, и урадили нови број! Са сарадницима/ ама! Прочитајте, прослиједите колеги или колегиници и јавите се са прилозима, похвалама али и критикама...или - Прочитајте, прослиједите колеги или колегиници...или - Прочитајте и чувајте, VOL III, стиже, УСКОРО!
  3. 3. 5септембар 2010. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер Саша Савичић, статус: Б+ Н из од супе до колача је како се то уобичајило да каже - „прави“ ручак! На жалост не идемо даље од те констатације, па не размишљамо о калоријама које смо унијели, њиховим вишковима или о депоима масти које стварамо у тијелу, као да заиста вјерујемо у приче о глобалном загријавању планете које ће довести до промјене положаја земљиних полова и наступања Леденог доба... Међутим, исхрана на послу, признаћете, има своју додатну специфичну тежину, јер је често и без супе и квалитетне салате, с ногу, с кафом или с горчином стресног посла... али, хајдемо редом, од јутра... Јутро је, лагано затварам врата стана да не приобудим супругу, која има невјероватно дуг годишњи одмор (докторица на „присилном“ раду у просвјети), и у моменту се сјетим да нисам узео спасоносну кашику меда на „таште“! Мало се куцнем прстом по челу, слегнем раменима и брзим ходом на посао – касним, уз пут мјерим пролазно вријеме по оријентирима – пекарама, риштиљницама, пицеријама – нисам нешто гладан, али послије шесте пекаре на коју сам наишао, испаљујем рафално – бурек и јогурт, комбинујем масно и light у сталној борби добра и зла, ја сам сит(вук) и овце(поједене) су на броју. Итакосвакојутро...акопрескочимкуповину прије посла, онда на паузи „падне“ надјевено пециво са сувим вратом или кобасицом, ех , да, једном сам јео и паленту... Пите, слане и слатке, пице, сендвичи – S, M, L, XL, XXL, XXXL... и друге ђаконије „брзе хране“, представљају основни извор енергије на послу. Стручњаци кажу да више троше него што дају енергије, али стомак је „чудна биљка“ тражи своје, и тражи сваки дан. У Политикином магазину, што као додатак дистрибуирају недјељом, да се чита послије ручка, читам да је сендвич био први брзи оброк који је својевремено припреман за Џона Монтгјуа, војводу од Сендвича (1718 – 1792.), иначе страственог коцкара. Да не би прекидао партију, захтјевао је да се њему и пајташима за карташким столом донесу по две кришке хљеба између којих је стављено танко нарезано печено месо. Тако је у исхрану ступио легендарни оброк названполордуСендвичу.Каоисендвич,омиљен у арсеналу брзе хране је и роштиљ, пакован у лепињу или сомуну, ћевап просто мами својим ПОД ЛУПОМ БЕЏ-а: Исхрана на радном мјесту Хасенфефер је шаргарепа из цртића о авантурама Душка Дугоушка (надам се да још памтите овај цртић и да Вам Покемони и екипа нису направили црне рупе у сјећању). ХАСEНФЕФЕР1 НА НАШ НАЧИНСупа - месо, хљеб, салата - па колач!
  4. 4. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 6 септембар 2010. миомирисом, осим ако нисте вегетеријанац или баш тај дан имате грчеве у желудцу. Из истог Магазина преносимо: дуго се запослени и у свијету и код нас хране успут, у трку, не опредјељујући се за оно што је организму потребно, већ за оно што им је на дохват руке. О посљедицама говори стручњакињакиња, др Надежда Радосављевић (Београд, Србија): По дефиницији, брза храна (fast food) је храна која се припрема брзо, сервира брзо и једе брзо, а уз то је јефтина. Стално се загријава и подгријава, тако да о свјежини нема ни говора, украшена је и „нацифрана“ и углавном изгледа привлачно, али таква храна је пребогата скривеним мастима и јако штетним засићеним масним и трансмасним киселинама. Захваљујући доминантном утицају ланаца брзе хране, ми смо у ствари лабораторијски кунићи трећег миленијума, тако да ће посљедице тек услиједити, јер ма ко био „отац“ неке болести, неправилна исхрана јој је „мајка“. Храну богату дијетним влакнима, а сиромашну мастима, какву су јели наши преци, замијенили смо обиљем пецива и слаткиша, заборављајући да су бијели шећер и бијело брашно, главни „кривци“ за формирање масне јетре која отвара пут многим проблемима као што су дијабетес, различити тумори... Брза храна је тзв. густа енергетска храна, која у малој количини садржи много калорија, тешко се вари и могући је узрок гојазности. Ни начин припремања такве хране није здрав, јер се углавном пржи на уљима која се у фритези греју по ко зна колико пута. Још је већи проблем једноличност, јер када стално уносимо намирнице истог састава, на бази скроба и масноћа, организам лишавамо свих потребних витамина, минерала и антиоксиданса којих има само у воћу и поврћу. Све док око школа имамо искључиво киоске са кроасанима и пљескавицама, неће бити ни правилне исхране, а имамо све више дјеце од десет година са шећерном болешћу. Док шира заједница нешто у вези са тим не предузме и не отворе се школске кухиње, може се за ужину носити оброк од куће: интегрални хљеб и пециво, добро опрано воће и поврће и то бар пет различитих врста. Одлична ужина за ђака била би рецимо кувана пшеница са орасима, много боља од слатког и масног кроасана или бијеле кифле, или куван пиринач са мљевеним бадемима, гриз са бундевом, банане. Проблем јесте како у току дана дјеци и одраслима обезбиједити такав оброк, али ако ништа друго може се јести свјеже воће или купљене, већ припремљене салате. Ево још корисних података – дневни унос калорија требало би да се поклапа са дневном потрошњом, у противном ће се вишак масти наталожити баш тамо гдје Вам најмање одговара. Да бисте сагорјели 1230 калорија, колико носи једна цијала пица, требало би да играте фудбал, кошарку или да се бавите фитнесом САТ ВРЕМЕНА, што ће „однијети“ 600 калорија, па да возите собни бицикл пола сата, што је још 400 , остаће и за пола сата шетње која троши 130 калорија, а ако послије тога водите љубав пола сата, умјереним стилом, утрошићете преостале калорије. Ако пицу замјените салатом и даље можете да водите љубав, а не морате у шетњу, на собни бицикл или на трчање за лоптом...
  5. 5. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 7септембар 2010. Чули сте за младог и славног британског кувара Џејми Оливера, који је покренуо и спровео пројекат исхране дјеце у школским кантинама са здравом органском храном, те им је умјесто чоколаде, газираних сокова, меса лошег квалитета, преслане, масне, пржене хране служио квалитетно месо и рибу, здраве сокове, свјеже воће и поврће...гледао сам ту епизоду његовог и пројекта британског министарства образовања, труд који је Џејми уложио, али и евалуацију која је показала да су дјеца, када су послије прелазног периода прихватила нови режим исхране, постизала боље резултате у учењу,очемусусвједочилињиховинаставници... Да закључим, иако мислим да овим скромним освртом на исхрану на радном мјесту тек отварам једно важно питање које нас прати цијели радни вијек, волио бих да сличан „експеримент“ Џејмија Оливера, са исхраном здравом органском храном, проведемо и на нама, државним службеницима/ама и намјештеницима/ ама. Реформа у правом смислу те ријечи мора бити свеобухватнадабисмопостиглиистинскепромјене. Разбијањем устаљених навика, шаблонираних једноличних оброка, у исхрани државних службеника/ца и намјештеника/ца, покренуло би се нешто у „стомаку“ државне управе, не гарантујем потпун успјех, али на повећану будност и приљежност на пословним задацима бисмо свакако требали рачунати. Да се кренуло у овом правцу показује, намјенско за потребе овог чланка, истраживање понуде ресторана Угоститељског сервиса за потребе републичких органа управе у Народној скупштини и Административном центру Владе Републике Српске. Ово је осврт на јела која јесу или бар звуче „здраво“(без сувишног меса и сувишних масноћа). ...или да сви пређемо на једну зелену јабуку дневно! Корисно је знати1 : Намирнице које садрже отрове: цијановодонична киселина – незрели бамбусови изданци и батата кромпир (ето шта је могло да ми се деси када купујем на тржници), приликом сјечења и припреме, ензими који се налазе у биљци могу да ослободе цијановодоничну киселину (неко ће рећи па шта, али парализа, напад гушења и нервне сметње нису за подцијенити). Отров нестаје тек испирањем, вишеструким мијењањем воде у којој се поврће кува или његовим печењем. Оксална киселина – ова супстанца се налази у спанаћу, рабарбари, киселом зељу и сребрној репи. Осјећа се чак и приликом јела, од Ресторан у Народној скупштини: Рижото (ослић), Рижото (гљиве), Палента, Сир – трапист, фета, пармезан, поховани. Кајмак – ужички, павлака, Јогурт Рибе – пастрмка, ослић, Лигње, Чорбе – посне и повртне, Варива – динстана рижа, мијешано вариво, Салате – купус (свјежи, кисели), српска, шопска, краставци (свјежи, кисели), паприке (свјеже, киселе, печене), ајвар, мијешана, цвекла, Раднички ресторан у Административном центру Владе Републике Српске: Рибе – пастрмка, ослић, Палента, Сир – поховани, Потаж од поврћа, Сендвич посни, Шампињони, Шпагете, Намази – разни, Салате – грчка, купус (свјежи, кисели), шопска, туршија зелена, сезонска, паприке (свјеже, киселе, печене), Јогурт, Босански лонац, Велика школа кувања: технике кувања, познавање намирница, основни рецепти – за куваре који желе да знају. Клаудија Шмит. Младинска књига . Београд, 2008.
  6. 6. 8 септембар 2010. ње трну зуби и добија се осјећај тупости на језику, омета апсорпцију калцијума и гвожђа и поспјешује стварање камена у бубрегу. Део киселине може се одстранити кувањем у великој количини воде или бланширањем, међутим део увијек остане, те се не савјетује прекомјерна употреба наведеног поврћа у исхрани, нарочито дјечијој. Важна је количина. Соланин – и ово је алкалоид, нарочито присутан у надземним дијеловима кромпира, међутим ако се кртоле, које су јестиве не складиште правилно, под утицајем свјетлости кромпир добија зелену боју, а у зеленим дијеловима кртоле количина отрова се устостручује! Тако велика количина соланина изазива мучнину, дијареју и главобољу, а у најгорем случају чак и губитак свијести и грчеве који могу да зауставе и дисање. Кромпир зато треба држати у тамним просторијама и мјестима, зелене дијелове кртоле треба увијек одстранити, а потпуно зелене кртоле бацити, јер се отров не губи ни током кувања. Капсицин – алкалоид папрено љутог окуса налази се у свим плдовима биљака из породице парика, најчешће у сјемену и жилицама. Тако љуте папричице садрже до 1% ове материје, која ако се конзумира у претјераним количинама, може довести до оштећења слузокоже, па чак и до каутеризације (сагорјевања) пробавног тракта. Томатин – слично соланину, алкалоид томатин може се наћи у зеленим дијеловима плода п а р а д а ј и з а , гдје је штетна материја вишеструко концентрована. Због тога не треба јести незрео парадајиз, иако га не треба мијешати са неким сортама парадајиза које су зелене боје и кад сазру, као код томатила, који се назива и зелени парадајиз. Отрови у махунаркама – Иако за милионе људи махунарке представљају основну намирницу и често најважнији извор бјеланчевина, у пасуљу, грашку, и сочиву има неколико отровних супстанци које дјелују на различите начине, међутим све ове супстанце се потапањем и темељитим кувањем неутралишу. Махунарке су веома штетне ако се једу пријесне и у већим количинама. Кратак преглед калоријских вриједности најчешћихготовихјела(преузетоиз „Политике“): Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер ХРАНА КАЛОРИЈЕ Пица, цијела, са шунком, качкаваљем, шампињонима 1230 Пица – парче 390 Савијача са месом од 250 г 780 Крофне 354 Бурек са месом од 250 г 659 Пљескавица у лепињи, без прилога 976 Кроасан са еурокремом 440 Сендвич са туњевином 534 Хамбургер, већи, Big Mack 540 Хамбургер, обичан 245 Хот - дог 280 Помфрит 230 Крофнице мале са шећером, три комада 235 Данско пециво са пекмезом, једно 230 Салата од слатког купуса 100
  7. 7. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 9септембар 2010. Интервјуисао за Вас: Дејан Мајкић Б орислав Радић - дипломирани правник (Правни факултет Бања Лука) са мастер титулом,којујеодбранионатему:начело трипартизма у радном праву на Катедри за радно и социјално право, Правног факултета у Београду, на којем има и статус докторанда; лиценцирани тренер за обуку у државној управи, медијатор, аутор и коаутор више књига и приручника из области радних односа и заштите на раду, те предавач, организатор и учесник низа домаћих и међународних конференција и скупова из области рада, радних односа, заштите на раду, европских интеграција, државне управе, људских права... Био је – запослен на више руководних мјеста у различитим институцијама државе и јавне управе Републике Српске, а данас је – директор “Агенције за мирно рјешавање радних спорова”, јавне установе са сједиштем у Бања Луци, чији је оснивач Влада Републике Српске. Агенција је основана с циљем да брзо, ефикасно, бесплатно, добровољно, одговорно, савјесно, непристрасно те уз активну и стручну помоћ миритеља и арбитара рјешава индивидуалне и колективне радне спорове. Такође, члан је Независног одбора Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине зажалбеграђананарадполицијскимслужбеника у полицијским тијелима Босне и Херцегвеине, те предсједавајући Комисије за начин рјешавања преосталих обавеза које су биле у надлежности Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица Босне и Херцеговеине. Ожењен је и отац двоје малодобне дјеце. БЕЏ није имао лаган задатак, договорити састанак и попити кафу са Бориславом Радићем захтјевало је низ припремних радњи да би се створили услови, прије свега временски вакум између састанака и службених путовања, које овај млади човјек обавља свакодневно. Посебну „отежавајућу околност“ представљала је чињеница да је Борислав у овом периоду постављао Агенцију за мирно рјешавање радних спорова „на ноге“, али тако је то са БЕЏ- ом, тражимо да нам се посвети пажња и када немате времена за редован број удисаја ваздуха обогаћеног или осиромашеног са О2 . БЕЏ: Како замишљаш савршену срећу? Знам како изгледа мој савршен дан: излет са породицом у природу и цјелодневна игра са мојом дјецом, а кафа са супругом је шлаг на торту савршено срећног дана. Предуслов за све то – искључен мобилни телефон... БЕЏ: Који је твој највећи страх? Има један сан који ми се стално враћа: дубок снијег, газим бос и не осјећам хладноћу, испред мене, одједном, пружа Успјешни млади људи На кафи са ... БОРИСЛАВОМ РАДИЋЕМ, директором Агенције за мирно рјешавање радних спорова Републике Српске
  8. 8. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 10 септембар 2010. се поглед на непрегледно јато птица, огромна бијела крила, а кљунови им чудно плави, окрећу се према мени и гледају ме... шалу на страну, саобраћај је високо опасна работа, те настојим да свој опрез повећам до максимума сваки пут када уђем у аутомобил. БЕЏ: Са којом историјском личношћу се можеш поистовјетити? Живим данас, и планирам за сутра, а од историје учим сваки дан... БЕЏ: Којој живој особи се највише дивиш? Не чини себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити (друга од десет Божијих заповјести). Било којем човјеку који има слободу избора и који говори оно што мисли... БЕЏ: Најдражи измишљени лик? NODDY /ТЕЛЕТАБИСИI –омиљени ликови моје дјеце су и мени најдражи, према оној старој - ако их не можеш побиједити, придружи им се... БЕЏ: Коју своју ману највише презиреш? Желим да рјешим све проблеме данас, како би сутра почео са рјешавањем свих других... морам се научити лаганијем, а здравијем ритму рада. БЕЏ: А код других? Ако је мана кашњење, не волим да сазнам да је неко има... БЕЏ: Које ти је најдраже путовање? Недавни одмор на мору...тако близу, а већ тако далеко... БЕЏ: У којим околностима лажеш? Лаж је одлична подлога за причање прича пред спавање мојој дјеци, мада ја то крстим маштом... БЕЏ: Шта ти се најмање свиђа у твом изгледу? Навикао сам се на одијела, недостају ми патике... БЕЏ: Које ријечи или фразе најчешће користиш? „Слушај...Пази овамо...Немој бити луд...“ – наредбодавно-савјетодавне, зар не? БЕЏ: За чим највише жалиш? Не жалим дуго, прежалим и идем даље, али ако инсистирате, жао ми је што нисам био на Светском првенству у фудбалу у Јужноафричкој републици, ове године... БЕЏ: Ко је највећа љубав твог живота? То је неко ко је мојој линији живота придружио своју и сада заједно стварамо нови живот... БЕЏ: Који таленат би највише волио имати? Слушај, свирање трубе ми се чини као таленат који може донијети свјетску славу – видиш шта се дешава на Гучи..., БЕЏ: Кад би могао промјенити једну ствар на себи, шта би то било? Данас – кравату, сутра – ко зна? БЕЏ: Шта сматраш својим највећим достигнућем? Можда ће звучати као већ испричана прича, али без своје породице не бих био ово што јесам, срећан човјек... БЕЏ: Која је најдрагоцјенија ствар коју посједујеш? Ако Вам кажем, изгубиће на својој драго- цјености...такојетосасрећнимуспоменама... БЕЏ: Шта је по теби највећи јад који се човјеку може догодити? Да га интервјуише неко из БЕЏ-а! БЕЏ: У којој држави би највише волио живјети? У којој сам стварам норме и градим будућност своје дјеце – РЕПУБЛИКА СРПСКА! БЕЏ: На коју си своју особину најпоноснији? Тврдоглавост и упорност. БЕЏ: Шта највише цијениш код својих пријатеља? Ту су када их требам... БЕЏ: Кoје ствари најмање волиш? Кишу када сам напољу, буку моторне косилице када ујутро пијем кафу у башти омиљеног кафића, издувне гасове градске топлане, „лежеће полицајце“... БЕЏ: Који је твој мото? „Направи први корак (крени) да би стигао до циља.“
  9. 9. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 11септембар 2010. Споменка Крунић, директорица Гендер центар О Гендер акционом плану Босне и Херцеговине Г ендер акциони план представља први стратешки документ Босне и Херцеговине у области примјене обавезујућих стандарда и принципаравноправностиполоваиподршке примјениЗаконаоравноправностиполовауБоснии Херцеговини. ОвајпланјеусвојиоСавјетминистара Босне и Херцеговине у септембру 2006. године, са роком трајања до 2010. године („Службени гласник БиХ“,број41/09).Збогчињеницедајезаспровођење једног овако свеобухватног стратешког документа било неопходно обезбиједити како донаторску подршку тако и сагласност и прихваћање обавеза на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини, план је званично започео да се спроводи крајем 2009. односно почетком 2010. године и његово спровођење ће трајати до 2014. године. Развојни циљ Гендер акционог плана је: „унапријеђено стање равноправности полова у друштву, у свим областима друштвеног живота“, а програмски циљ је: „Ојачани гендер институционални механизми, као и капацитети свих институција на свим нивоима власти за примјену обавезујућих стандарда за равноправност полова како у процесу спровођења Гендер акционог плана БиХ, тако и након завршетка овог процеса“. Гендер акциони план БиХ садржи 15 областиукојимајепланиранодјеловањеусмислу дефинисањастратегијаиспровођењапрограмаи мјера у циљу остварења равноправности између мушкараца и жена у Босни и Херцеговини. Области у којима се планира дјеловање су: 1. Европске интеграције; 2. Сарадња и јачање капацитета; 3. Макроекономске и развојне стратегије; 4. Гендер одговорни буџети; 5. Политички живот и доношење одлука; 6. Запошљавање и тржиште рада; 7. Социјална инклузија; 8. Гендер сензитивни медији; 9. Цјеложивотно образовање; 10. Здравље, превенција и заштита; 11. Насиље над женама, насиље у породици и трговина особама; 12. Улога мушкараца; 13. Усклађивање професионалног и породичног живота; 14. Гендер и одрживи развој; 15. Информационе и комуникационе технологије. У свим наведеним областима, специфични програми и мјере који ће се спроводити, укључују, али се не ограниочавају на: • Усклађивање прописа у свакој области са домаћим и међународним правним стандардима за равноправност и једнакост полова; Представљамо Гендер акциони план Босне и Херцеговине са финансијским програмом за његово спровођење – ФИГАП програм 2009 – 2014. године
  10. 10. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 12 септембар 2010. • Унапређење база података, истраживања и социо-економских анализа о стању равноправности полова у свакој од области; • Образовање и подизање свијести јавности и свих релевантних актера у оквиру различитих циљних група о значају увођења равноправности полова у свим областима живота и рада; • Изградња капацитета и потицање активне сарадње и партиципаторног приступа свих институционалних и неинституционалних учесника у процесу спровођења обавезујућих стандарда и принципа равноправности полова у Босни и Херцеговини. О Финансијском механизму за имплементацију Гендер акционог плана Босне и Херцеговине – ФИГАП програм БиХ ГАП БиХ ће бити реализован у складу са програмским документом под насловом ФИГАП – програмски документ који је у ствари мултилатерални споразум између Босне и Херцеговине и групе земаља - донатора, те такођер у складу са ФИГАП Правилима, којима се дефинишу: органи управљања (надзорни и управни одбор), оперативни органи/ тијела за спровођење, надлежност, мандат, обавезе и одговорности органа и тијела ФИГАП програма БиХ, процедуре рада и пословања, транспарентност, мониторинг и процјена ефеката, ревизиони поступци и извјештавање. У свим органима и тијелима ФИГАП програма БиХ равноправно је обезбијеђено присуство представника ентитетских и БиХ министарстава финансија и гендер центара, те донатора. Донаторску групу чине: • Краљевина Шведска, коју представља Амбасада Краљевине Шведске у Босни и Херцеговини. • Република Аустрија, коју представља Амбасада Републике Аустрије у Босни и Херцеговини. • Велика Британија, представљена по Британској амбасади у Босни и Херцеговини. • Швајцарска Конфедерација, представљена по Швајцарској амбасади у Босни и Херцеговини. Гендер центар Републике Српске је од стране Владе Републике Српске задужен за координацију и спровођење овог програма за подручје Републике Српске. Процес припреме и спровођња активности Иницијалне фазе је завршен и од септембра мјесеца 2010. године започиње Прва фаза имплементације у којој је планирано да се разраде и успоставе све неопходне теничке, административне и финансијске процедуре за спровођење овог плана у институцијама Републике Српске укључујући и локалне заједнице. У овој фази, спровешће се позивање свих институција за исказивање заинтересованости за сарадњу у оквиру овог програма, те након тога израда и усвајање годишњих и средњорочних планова рада и почетак спровођења програма од стране институција Републике Српске. Планирано је да процес спровођења активности институција започне са пилот пројектима до краја 2010. године, те да се настави у свим наредним годинама планирањем, израдом и спровођењем програма мјера за уградњу стандарда и принципа за равноправност полова у ресорним областима који ће бити интегрални дио оквирних планова ФИГАП програма БиХ на нивоу Босне и Херцеговине. Важно је нагласити да ће значајни партнери у овом процесу бити невладине организације које се баве питањима унапређења права жена и равноправности полова. Такођер је битно напоменути да су приоритетне области у оквиру ФИГАП програма БиХ: Сарадња и јачање капацитета, Политички живот и доношење одлука, Запошљавање и тржиште рада, Социјална инклузија, Цјеложивотно образовање, Здравље, превенција и заштита, Насиље над женама, насиље у породици и трговина особама. Гендер центар Републике Српске ће у оквиру наведеног програма и приоритета свакако водити рачуна о компатибилности свих наведених области и приоритета са политикама, стратегијама, програмима и плановима Републике Српске, те приоритетима и политици Владе Републике Српке. Овим путем позивамо све заинтересоване институције Републике Српске за учеће у представљеном програму. Радујемо се нашој будућој сарадњи.
  11. 11. 13септембар 2010. Тихо Џакић, LL.M. МУП РС П ослије неуспјеха Европског устава у 2005. години, који је одбијен од Француске и Холандије, није се дуго чекало на сљедећи реформски пројекат. Након модификовања Европског устава дошло се до приједлога Лисабонског уговора који је потписан 13. децембра 2007. године, а ступио на снагу 1. децембра 2009. године. Међутим, ни Лисабонски уговор није прошао без проблема. Ирска га је одбила 2008. године на првом референдуму, а прихватиланадругомреферендумуу 2009.години. Лисабонски уговор је направио бројне помаке, али као најважније можемо навести увођење предсједника Европског савјета, високог представника за спољне послове и безбједносну политику, усвајање правно обавезујуће Повеље о основним правима Европске уније и увођење грађанске иницијативе. Увођење предсједника Европског савјета представља једну од најважнијих новина. Њега бира Европски савјет квалификованом већином на мандат о двије и по године који се може једанпут обновити. Његов задатак је да обезбједи консензус и кохезију унутар Европског савјета и да представља Европску унију у оквиру заједничке спољне и безбједносне политике. Садашњи предсједник Европског савјета је Herman Van Rompuy. Сљедећа новина је високи представник за спољне послове и безбједносну политику, који је потпомогнут са Европским сервисом за спољну акцију. Та институција обједињује некадшња мјеста високог представника за заједничку спољну и безбједносну политику и мјесто Европског комесара за спољне односе и европску политику према сусједима. На овај начин је дат допринос већој конзистентности у спољној политици Европске уније. Високи представник је истовремено представник Савјета за заједничку спољну и безбједносну политику, предсједник Савјета за спољне послове и подпредсједник Комисије. Он има значајну улогу вођењу заједничке одобрамбене политике и предствља Европску унију у међународној заједници. Садашњи високи представник је Catherine Ashton која је постављена од старне Европског савјета уз сагласност предсједника Комисије. Кључне новине у Лисабонском уговору Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
  12. 12. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 14 септембар 2010. Повеља о основним правима Европске унијерегулишеекономска,социјалнаиполитичка права. Њен узор је Европска конвенцији за заштиту људских права и основних слобода. Она се примјењује приликом спровођења легислативних процедура и приликом имплементације права Европске уније од стане њених институција, а од стране држава чланица само приликом имплементације права Европске уније. У Европи ће и даље бити Европски суд за људска права и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода кључни у заштити људских права грађана. Европска уније може приступити Европској конвенцији, што раније није био случај. Најмање милион грађана који су држављани већег броја држава чланица могу покренути иницијативу којом позивају Европску комисију да у оквиру своје надлежности поднесе одговарајући приједлог о питањима за које грађани сматрају да је потрбно усвојити општи правни акт ради имплементације Уговора. Ово је један од атрибута који Европској унији дају демократски карактер. На крају може се рећи да Лисабонски споразум представља реформски акт, који није донио радикалне промјене. Он је резултат тренутне констелације политичких ставова дражава чланица према даљем развоју Европске уније и само један од корака на путу који би једног дана тербао да доведе до стварања Европске федерације.
  13. 13. 15септембар 2010. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер Моје стручно усавршавање Та дивна монсунска киша!водич државног службеника кроз Јапан
  14. 14. 16 септембар 2010. Ненад Галић, Гендер центар З а едукативни програм јапанске међународне агенције за сарадњу (JICA) испоставило се да није нарочити проблем нити презахтијевна процедура; по испуњавању формулара, уз помоћ поштанских служби послана апликација стиже на адресе у Сарајево и Београд, регионални JICA центар, те по успјешној преселекцији слиједи телефонски разговор са службеником/цом Јапанске амбасаде у БиХ на провјери знања енглеског језика, те телефонски позив који вас обавјештава да сте као најуспјeшнији кандидат примљени на програм „Gender Mainstreaming for Government Officials”. Након превладавања иницијалне еуфорије, са увијек спремним колегама и колегиницама да подијеле радост вашу уз чашицу „жестине“, припреме за радно- туристички пут живота могу да отпочну... ...На лицу мјеста, убрзо увиђате да вас све приче, прочитани чланци, прегледани сајтови и добронамјерни савјети не могу довољно припремити за културолошки шок који вас чека послијетањуAirAustriaнебескептицеидотицању Јапанског тла. Након брзинског пребацивања минибусом до одредишта - ЈICA центра у Јахати, Китакјушу – градића од милион становника и дочека од стране прељубазних домаћина, схватате да, након скоро цјелодневног путовања које вас је превукло преко големог Сибира и цијеле Азије, па преко Токија до коначног одредишта, немате снаге за ништа више до првог Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
  15. 15. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 17септембар 2010. дубоког наклона у низу наклона који вас чекају као традиционални вид јапанског поздрава и израза истинског поштовања и уважавања, прије потпуне малаксалости организма и крахирања тијела, али не и душе, у удобности тврдог лежаја за привремене станаре и станарке великог здања ЈICA центра. Након савладавања минимума основног јапанског дијалекта – Nihon Go језика путем дводневног креш-курса упуштате се у авантуру подробнијег истраживања спољњег свијета. Заједно са Хаком и Пилар, ходочасницима у државној администрацији Камбоџе и Чилеа упознаје се убрзани дневни и успорени ноћни ритам милионског града, ослушкује жамор рибље пијаце, упија влага монсунског времена, испробава се умијеће руковања штапићима те успоређује квалитет домаћег алкохола са брендовима који су одавно постали неизоставни дио личног дигестивног тракта. Вријеме монсуна је тешко, спарно, влажно и дани предивно споро пролазе у упознавању са различитошћу и љепотом људског рода који присуствује овом програму обуке, дошавши са свих страна планете Земље, те откривањем специфичности културе домаћина и принципа на којима се програм заснива, који убрзо постају основа вашег функционисања у периоду останка – тачност,
  16. 16. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 18 септембар 2010. дисциплина, брзина, методичност, узајамно уважавање... Таманкадстесеадаптиралинаокружење и одрадили неизбјежни џет лег, већ вас пребацују у људску кошницу, најгушће насељено градско подручје планете Земље – величанствени Токио, метрополис од чијих вертикалних грађевина које парају небеса просто застаје дах. Седмица која пролијеће у једном трену просто не дозвољава да макар на трен застанете и бар покушате да сумирате утиске који се преливају као чаше испијеног Asahi dry пива. Дани пролазе у интензивном раду, од 9-17, а након тога све до касних вечерњих сати можете упијати буку и гужву градске вреве Шибује или Шинџука, центара ноћног провода, шопинговати прескупе дизајнерске ствари у Гинзи или походити продавнице са попуст цијенама са најсавременијом електроником у Акихабари- електричном граду, проводити се по пабовима Рипунгија или једноставно приуштити себи зен тренутке потпуног спокоја и празнине походећи паркове и храмове Уеноа, као прави поклоник најбољег из бушидо традиције јапанских самураја. Након Токија и повратка у успавани Китакјушу слиједе посјете локалној болници, вртићу, основној школи, универзитету...гдје кроз интеракцију са локалним становништвом упознајете начине рада и јапанског поимања примјене принципа равноправности полова. Један од куриозитета је посјета Green Coop-u, удружењу произвођача здраве хране затвореног типа са ланцем продајних маркета који искључиво чланови и чланице могу користити, и који у свом саставу имају асортиман услуга који иде чак до обезбјеђеног вртића за раднице и чланице удружења, које у сваком тренутку, 12 сати дневно могу оставити дјецу на бригу васпитачицама – какав флешбек из садашње бањалучке перспективе. На све то, при крају програма десио се одлазак у болну Хирошиму и посјета Меморијалном музеју, гдје слушајући причу преживјеле дјевојчице из времена
  17. 17. 19септембар 2010. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер бачене атомске бомбе, сада виталне старице не можете, а да не осјетите истовремено и дубоку жал и огроман понос на свему ономе што је људска природа у стању да уради и истрпи. Након боравка у најновијем JICA центру, недалеко од Хирошиме ужурбани организатори и организаторке вас воде у посјету светом Мијаџима острву, на којем након храњења одомаћених срна сладоледом, имате прилике уживати у фантастичном погледу из кабине успињаче на море и планине, те дружити се са, на тадашњих 40 степени, грогираним бабунима. Да не заборавим напоменути оно што је и требао бити главни опис овог текста, али некако сјећајући се Јапана тешко се задржати на праволинијском курсу, сам програм садржи свеобухватан преглед модалитета увођења принципа родне равноправности у локалну администрацију града Китакјушуа – града гендер шампиона у Јапану, упознавање са јапанским нормативним и програмским стандардима у увођењу овог принципа у разне области друштвеног живота, посјете разним организацијама јавног и приватног карактера које успјешно примјењују родну равноправност у свом раду, те дискусије са учесницима и учесницама програма о искуствима из њихових земаља и анализама стања на разне теме у погледу интегрисања гендера. Управо то богатство интеракције и размјене искуства са другим људима са свих континената који живе под истим кровом преко мјесец дана, поред свих љепота које јапанска култура и народ могу да понуде, представља и најдрагоцјеније моменте овог 33-дневног програма, који се завршава личном презентацијом свих учесника и учесница пред локалним грађанством на тему представљања државних помака на пољу примјене политика родне равноправности и личних акционих планова, те свечаном додјелом цертификата. По повратку у Гендер центар слиједи преношење драгоцјених нових сазнања и искустава из Јапана у gender mainstreaming процесима колегама и колегиницама с посла, који доприносе стварању нових спознаја и значајном унапријеђењу личног процеса рада. За крај даћу си слободу да посавјетујем све државне службенике и службенице да, обзиром да ће програми у организацији JI- CA-e највјероватније ускоро бити укинути за подручје БиХ из разлога промјене перципирања БиХ као земље у развоју, не губите ни секунда него искористите прилику која вам се нуди - аплицирајте за конкретан програм и Sayonara Српска Koniciva Јапан! П.С. ХвалаГагијунамотивацијизаконкурисање.
  18. 18. 20 септембар 2010. Дејан Мајкић 1 , АДУ РС Мјесто дешавања – Њујорк, центар људске заједнице на овој планети Д обио сам позив - Њујорк – а такав позив се не одбија... Наравно само због вас, драги читаоци и читатељке БЕЏ-а, морао сам бити на лицу мјеста и извјештавати за БЕЏ „из прве руке“, али признајем, и због своје давнашње жеље да видим „Јабуку“, да удахнем молекуле живота мегалополиса, „опјеваног“ безброј пута у хитовима „холивудске фабрике снова“, а сада и у мојим и сновима и јави... Шта је у ствари Њујорк? Поновимо оно што је познато: већ у току прве половине 20- тог вијека постаје свјетски центар индустрије и комуникација (возови полазе са двије жељезничке станице: Grand Central Terminal и Pennsylvania Sta on), а број становника стално је у порасту - Град Њујорк тренутно има око 8.214. 426 становника (процјена из 2006.) на 789,4 км² и највећи је град Сједињених Америчких Држава. Осим Manha ana, Њујорк данас обухвата и округе: Bronx, Brooklyn, Queens и Staten Island. Метрополитанско подручје Њујорка спада у привредно најзначајније регије свијета. У граду се налазе бројни архитектонски споменици културе, 500 галерија, око 150 музеја, више од 100 позоришта те више од 17.000 ресторана. Распоред становништва условљен је социоекономском стратификацијом класа. Припадници виших класа (читај: буржуји) живе углавном подаље од градског средишта и у скупљим дијеловима Manha ana. Имовински најслабији становници често унајмљују станове у зградама које њихови власници више не обнављају (slumovima). За Њујорк је значајан и велик број четврти насељених готово искључиво људима одређене етничке, расне или вјерске припадности (China Town, Li le Italy, Harlem и друге). Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер Приближавање свијетским трендовима и достигнућима DebConf 10 - Извјештај са конференције у Њујорку www.majkic.net
  19. 19. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 21септембар 2010. Мислите да је то све, никако, али би онда требало неколико томова књига да вам опишем шта је све Њујорк, па се морам фокусирати на разлог мог боравка овдје: конференција - ево како је било... Конференција DebConf 10 – Њујорк и DebConf11 – Бањалука! Као што сам поменуо, овакав позив се не одбија, спаковао сам четкицу за зубе и кренуо на аеродром...но онда сам се сјетио да ће ми и пасош добро доћи. Кип Слободе нас је дочекао раширених руку! Били смо спремни на све, али шта вам вриједи када сте у Њујорку, једноставно нас је зачарао... Знате оно када имате осјећај као да су вам се неке ствари већ догодиле, а ви их поново проживљавате, медицински стручњаци то објашњавају кашњењем у преносу импулса у лијеву и десну половину мозга, али без обзира на то, мени је изгледало да сам већ био у овој сцени: широка авенија у центру Њујорка, осврћем се око себе за 360 степени небодери парају небо, „жути такси“ урла на неопрезне пјешаке, мирис хот дога, оригиналног, уличног, ту одмах поред мене, купујем два и настављам да се шетам најширим плочником на свијету, између људи за које нисам ни знао да постоје на овој планети, сви су ту, једноставно живе у Њујорку...deža vi!? О да, тако је са путовањима из снова... Екипа која је чинила - Core тим – испред Владе Републике Српске - Гордан Рудеж, Бранко Думановски, моја маленкост из АДУ РС и још 5 красних момака из НГО „Дива“ коју је предводио Аднан Хоџић из Тузле, одабрана је да присуствује овогодишњој DebConf 10 - конференцији у Њујорку, на Колумбија универзитету, .од 1. - 7. августа! Debian конференција је годишње окупљање Debian Linux корисника из цијелог свијета, на којем се одржавају разне радионице, предавања, семинари, дискусије и остале активностинатемуразвојасамедистрибуцијекао и FOSS-а (Free and open source so ware) уопште. Имали смо прилику пратити величанствена предавања, упознати се и разговарати са софтверским стручњацима из цијелог свијета. Нека од предавања са конференције: • Steps to adop ng F/OSS in government - Andy Oram • Suppor ng Debian machines for friends and family - Francois Marier • Pedagogical Freedom - Jonah Bossewitch • Google Summer of Code 2010 at Debian - Obey Arthur Liu • Project Caua: Private Sector, Environmentally Friendly Jobs with Free So ware - Jon Ander- son Hall, Esq. • How Government can Foster Freedom in Technology - Hon. Gale Brewer • The Unity Desktop Environment - Mark Shut- tleworth • Enterprise Infrastructure BOF - Sam Hartman • The Challenges of Licensing in Debian - Daniel German • Using Debian for Enterprise Infrastructure - Russ Allbery • Managing Debian Installa ons - Michael Banck • Free so ware for replacing Skype - David Al- exander Sugar • Using Debian to provide services to thou- sands - Faidon Liambo s Комплетен видео запис и материјале са конференције можете пронаћи на овој адреси: http://penta.debconf.org/dc10_schedule/index. en.html • Шта је Linux? open-source верзија UNIX оперативног система. • Шта је Debian? Debian (www.debian. org/)је оперативни систем састављен од софтверских пакета објављен као
  20. 20. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 22 септембар 2010. бесплатан и софтвер са отвореним кодом, под GNU- General Public Licence. GNU -ова општа јавна лиценца (GNU, GNU GPL или само GPL) је најчешће коришћена слободна софтверска лиценца. • Примарни облик, Debian GNU / Linux, који користи Linux kernel (заједничко језгро оперативног система) и GNU OS алатe, је веома популаранa дистрибуцијa Linux-a. • Обезбијеђен је бесплатан приступ репо- зиторијуму са хиљадама софтверских пакета спремних за инсталацију и коришћење. • Debian се може користити и као десктоп и као серверски оперативни систем. Он се фокусира на стабилност и сигурност и користи се као основа за многе друге дистрибуције. • Локација са које га можете бесплатно преузети је h p://www.debian.org/distrib/ Ако сте у GNU/Linux свијету и ако пратите дешавања на овом пољу како у свијету тако и код нас, вјероватно сте већ упознати са чињеницом да се DebConf11 односно Debian конференција 2011 одржава, ни мање ни више, него у Бања Луци. Знајући да је наш задатак и циљ, да као домаћини сљедеће године (2011), организујемо DebConf 11 - конференцију у Бањалуци, ова посјета је представљала изузетну прилику да скупимо значајна искуства и да наше домаћинство учинимо најбољим на свијету! Пред нама је велики посао и велики задатак, али Debian оперативни систем то заслужује. Дозволите да вам то и покажемо кроз кратку демонстрацију – Microso vs.Linux Debian: • За обичног корисника/цу разлика готово да и не постоји, у Оперативном систему Debian (Linux) налазе се готово сви алати који су вам потребни за рад на рачунару. • Његовим коришћењем ћете ЗАБОРАВИТИ НА РАЧУНАРСКЕ ВИРУСЕ, они су у 90 % случајева писани само за Microso Win- dows. • Што се финанскијског аспекта тиче, за разлику од Microso -а код којег се плаћа Windows, Office, и већина осталих програма које користите, Linux Debian је потпуно БЕСПЛАТАН, и не само то, него је и ОТВОРЕН, те свако ко жели може да види како изгледа софтверски код овог софистицираног оперативног система, за разлику од Microso Windows-а, гдје немамо представу шта оперативни систем ради у позадини, те да ли нас неко „гледа са стране“ у смисмлу утицаја на неке од сљедећић кључних елемената: повјерљивост, интегритет, расположивост, поузданост, непорецивост информација. • Корисници Оперативног система Debian (Linux) су свјетски универзитети попут Har- varda, King’s College... Према томе органиозовање DebConf 11 - конференције у Бањалуци представља значајан искорак за open source заједницу како Града Бањалука и Републике Српске, тако и Босне и Херцеговине и осталих земаља у окружењу, за шта је прије свега заслужан напоран рад и посвећеност локалног (Core) тима. Наиме добијање домаћинства за одржавање овог значајног догађаја, пратила је вишечасовне дискусија и разматрање понуда три државе (Еквадора, Њемачке и Босне и Херцеговине), односно три града (Кито, Минхен и Бања Лука). Највиши функционери Debian-a одлучили су да одржавање Debian конференције 2011. повјере БиХ тиму, однoсно Граду Бањалуци.
  21. 21. 23септембар 2010. Добијању овог пројекта припомогли су многи ентузијасти, на различите начине, а битно је напоменути да је БиХ тим одрадио најбољи посао што се тиче wiki презентације (презентација јавног приступа са могућношћу једноставног креирања и измјене интерних страница путем web претраживача). Битно је напоменути, да је Влада Републике Српске пристала да буде генерални покровитељ ове манифестације, као и да је обезбјеђена мреже од стране SARNET-a. Очекујемо од Града Бањалука да се максимално укључи у реализацију овог пројекта који ће овај град подићи бар тих седам дана раме уз раме са Њујорком. Пред локалним тимом је сада велики задатак, а то је представити Бања Луку односно Републику Српску и Босну и Херцеговину у што бољем свијетлу и на прави начин угостити бројне посјетиоце ове значајне конференције. Позивамо све који су заинтересовани да се укључе у помоћ око организације DebConf11 у Бањалуци 2011. и нека се пријаве на mailing листу: h p://lists.debconf.net/mailman/lis nfo/ debconf11-bosnia На овај начин се може активно учествовати у дискусијама, давати приједлоге и тражити рјешења. http://wiki.debconf.org/wiki/DebConf11/ BanjaLuka http://wiki.debconf.org/wiki/DebConf11/ BanjaLuka/LocalTeam Видимо се у Бањалуци, за тачно годину дана! Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер
  22. 22. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 24 Тим који вас је извјестио о DebConf 10 - конференцији у Њујорку, нашао је мрвицу слободног времена да погледа, додирне или окуси неке од симбола ове људске кошнице: - Empire State Building, нас је одушевио! То је зграда која има 102 спрата, а дизајнирали су је Шрев, Лем и Хармон и изграђена је 1931. године. Добила је име по надимку државе Њујорк и тренутно је највиша зграда у Њујорку. Ми смо имали прилику изаћи на 86-ти спрат и уживати у фантастичном погледу на овај величанствени град. Америчко удружење грађевинара је прогласило ову зграду за једно од седам модерних Свјетских чуда. - Кип Слободе је споменик висок је 46,5 м, чему треба додати и 46,9 м високо постоље. Он представља поклон Француске Сједињеним Америчким Државама као чин пријатељства из 1886. године. Налази се на Острву слободе које нам је било на путу крстарења малим бродићем. - Madison Square Garden је трећа најпрометнија арена у свијету, како то показује њихова билетарница за продају улазница. Морали смо погледати неку утакмицу, па смо свједочили одличном женском кошаркашком мечу, наравно у моментима када смо пратили меч, јер смо попут сунђера упијали безброј утисака одједном: величину арене, VIP ложе, боје, акустику, рекламне паное...у великим унутрашњим ходницима којима морате проћи, као у правом спортсом музеју, налазе се слике познатих спортских дохађаја и спортиста – као што је бокс меч Мухамеда Алија из ‘71. за титулу шампиона свијета у супертешкој категорији... - WTC – Свјетски трговински центар - на чијим темељима ниче меморијални комплекс који ће наводно бити највиша зграда у овом граду. Ту се налазе и музеј и меморијал за погинуле 11. септембра 2001. године. - Wall Street – видјели смо и то финансијско чудо модерног свијета, у Доњем Менхетну. То је улица која се простире источно од Бродвеја до Јужне улице на East River-у. То је први стални дом Њујоршке берзе која је највећа берза у свијету по тржишту капитала. Поред Њујоршке берзе ту се налазе и : NASDAK (Na onal Associa on of Securi es Dealers Auto- mated Quota ons), AMEKS (American Stock Exchange), DEUTSCHE BANK - Times Sqare је великo раскршће у Менхетну, на раскрсници Бродвеја и Седме Авеније. Овде се 31. децембра окупило чак милион људи да дочека Нову 2008. годину. Становници Тајмс сквера жале се да је тај трг постао жртва сопственог успјеха, ипак поглед на огромне рекламне видео зидове оставио нас је без даха. - Прошли смо и поред других симбола овог града: Зграда УН-a, Central Park ( били смо на мјесту гдје је Brucce Willis возио такси у филму Умри мушки 3. - за фанове дајемо подробније информације) - Сазнали смо да међу најплаћеније послове у Њујорку спада радно мјесто возача лимузине; да је еколошка свијест веома висока – у употреби су хибридни аутобуси, чувени жути такси броји око 10.000 аутомобила на хибридни погон, сви корисне чисто безоловни бензин, ваздух је изузетно чист! - DebConf 10 се одржавала на Колумбија Универзитету, који представља реномирани приватни истраживачки универзитет. То је најстарија институција високог образовања у држави Њујорк, пети најстарији у Сједињеним Америчким Државама, а oснован је 1754. године. У оквиру овог универзитета били смо смјешптени у двокреветне собе на 12-ом спрату студентског кампуса. Вјерујте да је смјештај одличан и у рангу хотелског, што се тиче хране, калоријске бомбе је тешко избјећи: екстра велике пице, путер од кикирикија, сладолед и незаобилазна кока-коле..., све што је потребно да за мјесец или два имате близу 100 kg, без обзира на почетну килажу. Нисмо одољели да не посјетимо она мјеста која за нас имају филмски ореол - Харлем је једно од њих – смјештен у горњем дијелу Менхетна, до краја деведесетих година важио је за један од најопаснијих дијелове овог града, у којем је живот становника свакодневно био угрожен. Данас, то је мирна (додуше видјели смо једно привођење) четврт у коју смо ишли два пута у куповину сувенира. септембар 2010.
  23. 23. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер Саша Савичић, статус: Б+ П отрошачи су људи, као ви и ја - „само им је корак сувише лак, а поглед сувише благ“...наравно, препознајете ове ријечи, из пјесме др Нелета Карајлића – ПклатовиIиII,ношалунастрану,стојидасмосви ми потрошачи, сваки дан, 365 у години, на послу, код куће, на одмору...од рођења до „рођења“… Значајоветеме,сампосебибиобидовољан за ријеч двије у нашем билтену и сигурно би ушао у рубрику Б – итно, али посједује и елементе Е – ксклузивности јер ћемо вас обавијестити о опредијељености Владе Републике Српске да досадашњу законску заштиту потрошача на нивоу Босне и Херцеговине, појача доношењем ентитетског Закона о заштити потрошача у Републици Српској. Е, сада, знајући да је моја маленкост члан радне групе за израду овог закона испред Гендер центра, неће изостати ни Џ – ендер елемент у цијелој причи. Европска унија и заштита потрошача Визија, као идеално стање које желимо постићи, а која нам игра пред очима посљедњих година, и на овом пољу је наравно Европска унија и њени стандарди заштите потрошача - низ обавезујућих директива – - о рекламирању које доводи у заблуду, а која је допуњена директивом о упоредном рекламирању, о уговорима закљученим изван пословних просторија, о туристичким пакет аранжманима, о неправедним одредбама у потрошачким уговорима, о уговорима о закупу туристичких капацитета, о уговорима на даљину, о судским налозима, о маркетингу финансијских услуга путем средстава за телекомуникацију, па до директиве о потрошачком кредиту. Развој политике заштите потрошача у Европској унији текао је тако што је заштита потрошача уврштена у уговор као засебна политика ЕУ тек Уговором из Мастрихта. До тада се она развијала без изричите уговорне надлежности углавном као дио пројекта стварања унутрашњег тржишта. Основа законодавства у подручју заштите потрошача представља Резолуција Вијећа од 14. априла1975.годинеопрелиминарномпрограму Еуропске економске заједнице за заштиту потрошача и политику информисања (Of- ficial Journal C 92, 1975). Она је спомињала пет категорија основних права потрошача: право на заштиту здравља и безбједности, право на заштиту економских интереса, право на информисање и образовање, право на накнаду и правни лијек и право на представљање. Оквир за развој заштите потрошача од 1990. године представљали су трогодишњи Акцијски планови Европске комисије. Посљедњи документ те врсте под насловом Акцијски план за политику заштите потрошача 1999 -2001 (COM(1998) 696 final, 1.12.1998.) усредоточује се на три општа циља политике заштите потрошача у ЕУ: већа заступљеност потрошача, висок степен здравља и безбједности за потрошаче и потпуно поштивање економских интереса потрошача у Унији. Као један од закључака провођења посљедњегакцијскогпланапроизлазипотребаза стратешким и дугорочним приступом проблему заштите потрошача, који данас представља документ Стратегија политике заштите потрошача 2002-2006. (текст документа COM(2002)208finalобјављенуOJC137,8.6.2002.). Документом су задана три средњорочна циља чијим би провођењем интереси потрошача били уграђени у све европске политике: висок степен заштите потрошача, ефикасно провођење правила заштите потрошача и укључивање потрошачких организација у европске политике. Мјере и акције за остваривање тих циљева садржи Правна изградња друштва Републике Српске Варијације на тему: ЈА САМ ПОТРОШАЧ, А ТИ? 25септембар 2010.
  24. 24. Б-итно Е-ксклузивно Џ-ендер 26 септембар 2010. Зелена књига о заштити потрошача у ЕУ (COM(2001) 531 final, 2.10.2001.) Институције за заштиту потрошача у Европској унији су: • Европска комисија: Општа управа за заштиту здравља и потрошача (повјереник Markos Kyprianou); • Европскипарламент:Одборзаунутрашње тржиште и заштиту потрошача; • Економски и социјални одбор - задужен, међу осталим за издавање мишљења о питањимаекономскеисоцијалнеполитике, којима припада и заштита потрошача; • Европска канцеларија за заштиту пот- рошача - (Bureau Européen des Unions des Consommateurs - BEUC) једна је од најути- цајнијих платформи европских удружења и институција које утичу на развој потрошачке политике у Европској унији. Глобални контекст и права потрошача Битно је нагласити да потрошачи имају и свој међународни дан - Свјетски дан права потрошача (World Consumer Rights Day), који се обиљежава сваког 15. марта од 1983. године и представља прилику за активно обиљежавање и исказивање солидарности међу чланицама покрета за заштиту потрошача у свијету. Тојеприликазаунапређењеосновнихправа свих потрошача, за постављање захтијева да се та права поштују и да су заштићена кроз прописе, али и за јавни протест против злоупотреба на тржишту роба и услуга, против монополистичког положаја било кога, против социјалне неправде и било које друге неуравнотежености на тржишту која поткопава права потрошача. Свјетски дан права потрошача своје поријекло има у Декларацији о основним правима потрошача коју је донио бивши амерички предсједник Џон Ф. Кенеди 1962. године. Представљајући своју Декларацију америчком Конгресу 13. марта те године, Кенеди је, уз остало, рекао и слиједеће: „...Потрошачи, по дефиницији, укључују све нас. И мене као предсједника САД-а. Потрошачи су највећа економска група на коју утиче скоро свака јавна или приватна економска одлука. Они су најважнија група чији се ставови врлочестонечују.Гласпотрошачаморасечути...“ Споменутом Декларацијом, радом Con- sumers Interna onal (CI) - Свјетске федерације удружења потрошача и Резолуцијом 39/248 Генералне скупштине УН-а из 1985. године, дефинисана су основна права потрошача на тржишту роба и услуга: 1. право на задовољење основних потреба, 2. право на образовање о питањима пот- рошача, 3. право на безбједност и заштиту живота и здравља, 4. право на информисаност, 5. право на избор, 6. право да се чује глас потрошача, 7. право на накнаду штете и компензацију, 8. право на живот и рад у здравој и одрживој средини. Усвајање Резолуције УН-а 39/248 партило је и усвајање УН-овог водича за заштиту потрошача. Водич је садржавао осам основних права потрошача као смјернице којима се обезбјеђује оквир за дефинисање националних политика за заштиту потрошача и изградњу ефикасних система заштите потрошача као система заштите основних људских права, достојанства и економских интереса потрошача. Ефикасан систем заштите потрошача у државама чланицама Еуропске уније, САД-а и Канаде незаобилазан је дио демократскога имиџа тих држава и директно је повезан са заштитом основних права и достојанства сваког човјека. Еуропска унија је 8 универзалних права потрошача редефинисала у 10 практичнијих и тржишно проводљивијих основних начела политике заштите потрошача и представила у брошури ‘’Заштита потрошача у ЕУ - Десет основних начела’’: 1. Купујте шта желите и гдје желите, 2. Ако производ није исправан - вратите га, 3. Високистандардибезбједноси запрехрам- бене артикле и остале производе, 4. Знати што једете, 5. Уговори морају бити недскриминишући и транспарентни за потрошача,

×