Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

Bedž broj 1 Bilten za mlade u organima uprave Republike Srpske

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Саша Савичић (Гендер центар)
САША У ЗЕМЉИ
КРАЉА АРТУРА
„...Измахнуо сам високо,
на елегантној челичној
пали­ци сунчеви зра...
United Kingdom), дошао је
као шлаг на торту коју смо
спрат по спрат (читај мо­
дул по модул) зидали од
вјештина и знања, з...
сувенира,
као подсјећање на ове
славне дане.
Шетње у зору, када се,
росом и благом кишном
из­маглицом, освјежена
трава пос...
Advertisement
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 8 Ad
Advertisement

More Related Content

More from Majkic.net (20)

Advertisement

Bedž broj 1 Bilten za mlade u organima uprave Republike Srpske

  1. 1. Саша Савичић (Гендер центар) САША У ЗЕМЉИ КРАЉА АРТУРА „...Измахнуо сам високо, на елегантној челичној пали­ци сунчеви зраци су се преламали у заосталим капљицама јутарње росе... благо напетим мишићима руку усмјерио сам дјело­ вање силе гравитације и па­лица је звизнула кроз зрак... славодобитни звук тврдог контакта палице са статичном лоптицом... са­ вр­шена кружница замаха и очи које прате дуги лук кретања, сада врло дина­ мичне лоптице... тик до прве пободене заставице на стољећима његованом травнатом тепиху...“ ...то је слика која ми се радо јави, нешто као сијевање муње у топ­ ло љетње предвечерје док у сигурности те­ расе кафића „Понте“ у Петровцу на Мору испијам хладан нес у друштву своје Мор­ ске Звијезде, на по­ми­ њање студијске посје­те (са елементима ин­тен­ зивног тренинга), Ве­ли­ кој Британији, односно На­ ци­оналној школи за уп­раву Владе Велике Бри­таније. Ево како је све почело... јануара 2007. године почео је, под диригентском па­ лицом АДУ, пројекат обуке инструктора/ица за обуку државних службеника/ца у управи Републике Српске, који је требало да у пет модула оспособи одабране државне службенике/це за инструкторе/ице. На­ ци­онална школа за упра­ ву Владе Велике Бри­та­ ни­је је ангажована као извршилац обуке за бу­ дуће инструкторе/ице, ко­ ју је требало провести током 2007. године. Моја организација је препознала важност ове обуке, те зна­ ња и вјештина које су се нудиле, те је кандидовала два представника/це (оба прихваћена), од којих сам један био ја. Живио Sunningdale Park! Програм боравка у сје­ дишту Националне школе у Великој Британији , у Sun­ ningdale Park-u код Лондона (Ascot, Berkshire SL5 0QE­ Одржали смо обећање дато у прошлом броју Билтена АДУ и креирали први број, млад, са првим чланцима, као првим зу­ бићима, којима желимо да поздравимо ДОБРО и да угриземо ЗЛО, да подржимо КОРИСНО и да извучемо тепих испод ногу ШТЕТНОМ, да ЧОВЈЕЧНО, и СОЛИДАРНО РАВНОПРАВНО уградимо у темељне прин­ ципе рада у републичкој управи... ТЕМА ОВОГ БРОЈА је добре праксе и мо­ гућности усавршавања државних слу­ ж­беника/ца у иностранству и још по нешто...прочитајтедокрајапасевидимо (читамо) ускоро у новом броју... БИЛТЕН РЕЛИЗУЈЕ: АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ и ГЕНДЕР ЦЕНТАР УРЕЂУЈУ: Дејан Мајкић (АДУ) и Саша Савичић (Гендер Центар) БЕЏ – први билтен овакве врсте у републичкој управи код нас. 1
  2. 2. United Kingdom), дошао је као шлаг на торту коју смо спрат по спрат (читај мо­ дул по модул) зидали од вјештина и знања, знања и вјештина, које су нам преносили искусни стру­ чњаци најстарије др­жа­в­ не управе у свијету, на челу са виртоузом међу тренерима ове школе, Oliverom Quentin-om. Од 7. до 14 октобра 2007. године, десет кандидата/ киња за инструкторе из неколико министарстава, АДУ и Ге­н­дер центра прове­ ло је седам незаборавних да­на у сједишту Националне шко­ле у Лондону и у парку поред Лондона, за који сам већ рекао да се зове Sunningdale Park. Нећу о Лон­дону, о томе како смо посљедња три дана хо­ да­ли као помахнитали по разгледници на којој се груписало све оно што смо видјели на те­левизији и у фил­мовима, почев од мо­стова и уских кал­дрм­и­са­них уличица из серијала о Шерлоку Холмсу, па до монументалних фуд­ балских арена из серијала о Лиги шампиона, нећу о ноћном животу по чуве­ ним старим пабовима на обалама Тем­зе, нећу о ко­ смополитском ша­ренилу људи и текстила, нешто као Вавилон модер­­ног до­ ба, нећу о цркви Светог Саве у којој је службовао и проповједао Свети Николај Велимировић, о осјећају ко­ ји топи душу када у туђини наиђеш на ћирилицу којом су исписана име­на српских светитеља, нећу о све­му томе, бар не овом приликом... рећи ћу вам нешто о Парку (који заслужује да се пише великим почетним сло­вом), у којем сно се обрели као у некој бајковитој земљи у ко­ јој вријеме не тече... Зечеви и вјеверице То наше упознава­ ње са Парком почело је искреним наздрав­ља­ њем, чистом шљиво­ ви­цом, у хотелу, у ком­плексу зграда ко­­­­јима газдује На­­­­ ци­о­нална шко­ла, за дуг и сре­ћан жи­вот новорођених бли­за­ наца нашег ко­ле­ге инструктора Дали­бо­ ра Ћопића. По­слије тога, а мож­да и због тога, у свему смо много више уживали. Трава… то је мекани, дубоки, њежни, освјежа­ ва­јуће зелени, мирисни пре­кривач, на којем се не осјећа тврдоћа тла или ка­ менчићи (овдје принцеза не би осјетила зрно грашка), на којем зечеви и вјеверице заједно јуре (жива истина!) уз бла­ ге, таласасте падине, те­рене за голф и па­ шњаке за пунокрвне (нисам чуо да је неки коњ малокрван, али хајде де…) енглеске липицанере из обли­ ж­ње краљичине ер­ геле… Морам да при­з­ нам да сам ужи­вао, покушао сам да заразим и друге својим одушев­ље­­њем, али то ми је успјело тек када смо играли популарну игру “хитни лоптицу у шумицу”, скраћено названу - голф. Голфање је бесплатно, али су нас упозорили да на­плаћују по изгубљеној лоптици (нису прецизирали износ, па смо нагадјали до фантастичних сума), те када нам се и десило да смо једну од три додијељене заиста изгубили, тако смо преровили оближњи шу­ марак да смо вратили тачан број задужених и понијели петлијепих 2 B E y
  3. 3. сувенира, као подсјећање на ове славне дане. Шетње у зору, када се, росом и благом кишном из­маглицом, освјежена трава посебно зелени, пружиле су ми увид у начин живота на Острву, много више него велики Лондон… Таква природа, украшена одомаћеним си­ вим зечевима и дугорепим вјеверицама, осамљује чо­ вјека, затомљује природне потребе за групом, веже га за себе и нуди му своју љепоту на дар, али под условом да је човјек сам троши, поглед по поглед и корак по корак… Quentin Oliver Приче о посјети Парку не би било без наших пријатеља из Националне школе. Q.Oliver заслужује да буде посебно спо­ менут: наш домаћин, водич, тре­нер, равноправан компа­њон у посјети па­ бовима (Q. Oliver нас је од­ вео у паб са истим н а з и в о м као у омиљеној серији “Мућке” – Коњска глава!), увијек је био уз нас и за нас. Хвалио се нашом групом пред другим тренерима из Националне школе, борио се за најбољи стол у ресторану у Парку за нас, орга­ ни­зовао га­ ла вечере за госте из Р е ­п у б л и к е Српске у ек­ с к л у ­з и в н и м просторијама Парка, резервисаним само за највише краљичине служ­ бенике, и на сваки начин био на услузи сваком по­ јединачно и свима заједно. Q. Oliver је та­ко постао много више од тренера на интер­национал­номза­да­т­ку – постао нам је пријатељ. А учење, знање, вје­ штине!? Понијели смо пуне гла­ве: провјежбаних ра­ дионица, симулираних улога, разрађених сту­ дија случаја… Гледали смо најбоље тренере На­ционалне школе на дјелу, копирали фазоне и форе, и све то похранили како бисмо једном, негдје, пренијели нашим колегама и колегиницама у управи Републике Српске…. На­ жа­лост трансфер је за сада ограничен на обу­ке новозапослених у ре­пуб­ личкој управи, али смо спремни (“рачунајте на нас”) да активирамо на­ ше акумулирано знање и искуство и пренесемо га ради бољег рада наше управе, наше земље и нашег друштва (мислите да нисмо дорасли задатку – те­стирајте нас!)… 3 B E y
  4. 4. 4 B E y Поред стратешког по­ло­жаја, ова ли­­јепа земља, си­­ја­јући и да­њу и ноћу на Малајском полуострву, „за­падала је за око“ многим осва­јачима и дуго би­ла под стра­ном до­минацијом ев­роп­ских народа - Пор­ту­­­галаца, Холанђана, Бри­­­­­та­наца, те се тек го­ди­не 1957. из­борила за сво­ју пуну независност. Хин­ду­­­­и­­зам и будизам су већ би­­ ли раширени када је у земљу у 14. вијеку до­ шао ислам, те постао пре­ овла­ђујућа религија ме­ђу ста­ новништвом које да­­нас броји око 27 милиона људи. Све је то лијепо, али от­­куд још један Европљанин, ово­ га пута из Републике Срп­ске и Босне и Херцеговине, те као захвални полазник обуке из информационих технологија у овој лијепој и далекој азијској земљи? Земља насмијаних људи и високих технологија Крстарећи доступним из­­ ворима за стручно уса­врша­ вање државних слу­жбеника на интернету, уочио сам једну вео­ма ин­тересантну обуку: “Ме­­наџмент информа­цио­них те­хнологија у јав­ном сектору” у Ма­лезији. Ин­форма­цију о обуци сам пронашао на wеб сајту Министарства ино­стра­ них послова БиХ, а даље је текло само од себе – пријава, обавјештење да сам примљен на програм, авио карта и неопходне при­преме за далеки пут. Овај, веома раскошан и добро ор­га­низован програм Владе Ма­лезије, у трајању од мјесец дана, намијењен је обу­ ци др­жавних слу­ж­беника из свих органа уп­ра­ве те земље, али је ин­те­рнационализован те прима државне служ­бе­ ни­ке раз­них зема­ ља свијета, међу којима је и БИХ. Програм пот­пуно покрива трошкова превоза, смјештаја, обу­­ке и чак и џе­парца (ни ја нисам штедио, све је по­ трошено). Како отићи? Вр­ло ла­ко, наиме по­требно је пра­ти­­ти када се објави по­зив за аплицирање, уз тра­же­не ква­ли­ фикације и зна­ње ен­глес­ког је­зика (до­ вољно је и со­ли­дно познавање), бићете изабрани, а виза за ову земљу нам није потребна. У Малезији ово је континуирана обука још од 1985. године и понавља се сваке године. Програм се изводи у великом броју доб­ро опремљених учионица, на најсавременијој опре­ми. Укратко, имате на распола­ гању све што вам може пасти напамет (видио, сур­фао, ужи­ вао). Менаџмент инфор­мационих технологија у јавном сектору Мој предмет интересо­ ва­ња био је Менаџмент ин­ фор­мационих техно­логи­ја у јавном сектору. Цијела обу­ка била је ба­зи­рана на се­ гментима тог пројекта као што су: ИТ иницијативе, ИТ безбједност, националне ИТ стратегије, Стратегијско пла­нирање ИС, E-учење, Уп­ра­­­вљање пројектима, ИТ ис­­тра­живање у индустрији, e-Влада, Систем за упра­в­ љање знањем, Open Source политике и имплементације итд. Е, сад вјерујте или не­мојте, али много се радило и много сам научио, што ми је помогло да тестирам своје до­тадашње знање и искуство. Једноставно искористио сам прилику, и ево шта се де­сило: освојио сам награду као најбољи и најактивнији учесник у гру­­ пи, а по­врх тога, мо­ја група је Дејан Мајкић 1 МАЛЕЗИЈА - “ЗЕМЉА СУНЦА И МЈЕСЕЦА“ Куала Лумпур, 28. октобар - 21. новембар 2008. године 1 www.majkic.net
  5. 5. 5 B E y освојила на­гра­ду као нај­­боља у окви­ру че­ти­ри ИТ под­­гру­ пе. Вир­туелни барјак по­бједе ви­­јо­ри на мом ра­чу­нару у канцеларији, а то се „високо котира” у свијету ИТ-а. За оне које занима ква­ литет обуке могу ре­ћи да је систематична и квалитетна. Врхунска опрема, пре­да­вачи, организација. По томе се ви­ ди колико ова земља придаје важ­ности доброј и ефикасној др­жа­в­ној управи. Искрено сам им захвалан за знање које су ми пренијели. Њи­­хо­ ви ин­ст­ру­к­тори су врло пажљиво слушали на­ ше представљање и дијелили сво­ја иску­ ства, да­вали нам смјер­­­нице за развој, своје контакте, изра­ жавајући спремност да нам помогну и у трансферу знања, кроз обуке као што је била моја, и у им­ плементацији уређаја и си­стема које посједују, уко­лико би то од њих за­тражили (цијена се није помињала, стога вјерујем да су спремни да инвестирају у нас pro bo­no). Рад, рад, а шта је са за­ бавом рећи ћете? Малајци то немају у дневном ра­спо­реду, помислићете?Ме­­­ђу­­­тим,програм обуке је пре­д­­­видио и значајан број из­­­ле­та и студијских по­ сјета ин­­форматичким, архи­те­ тк­тон­ским и привредним чу­ дима овог дијела свијета - Twin Towers, Cyber Security Malaysia, Data Center Management MAM­ PU, Road Transport Department, Telekom Malaysia, Immigration Department, Uni­versity Technol­ ogy Malaysia, Ди­ стрибуција воде и гаса Ma­laysia, Tanjug Pe­le­pas Port, Jo­hor - гдје су нас упознали са ср­цем ин­­фор­ ма­­тичког дру­- ш­т­ва у Ма­лезији. Све функцио­­ни­­ ше беспријекорно. Малезија - земља вјечног љета Малезија је прелијепа зе­ мља вјечног љета, на­смија­них људи, необичних грађеви­на, високих техно­логија. Овдје сам упознао људе из разних ди­ јелова свијета: од Кубе, Бар­ бадоса, Пакистана, Ира­ на, Сри Ланке, Филипина, Брунеја, Тајланда, Мексика, Непа­ла, па све до Малауија, Танзани­је и Зимбаб­ веа, скупљени на једном мјесту, у Куала Лумпуру, у Национал­ ном институту јавне управе Малезије ИНТАН - Букит Киа­ ра, а са не­кима од њих склопио нераскидива при­ јатељства. Поред неколи­ ко градова у које сам имао прилику да обиђем, посеб­ но желим да ис­ такнем главни град - Куала Лумпур и град Малаку, који су ме одушевили својом архитекту­ ром и живописношћу. Купање на морској обали, у Straits of Malaka, је истински ужитак и провод, а у планинском дијелу Куала Лумпура смо имали при­ лику посјетити њихов највећи хотел до којег смо дошли жи­ чаром која је у једном смијеру дугачка 4 км и прелази пре­ ко невјероватне тропске пра­ шуме која представља праву дивљину у срцу града. У току излета по околини, упознава­ ли су нас са малезијском, ки­ неском и индијском културом. У аутобусу, као на екскурзији - увијек живо, пјевале су се пјесме са разних страна сви­ јета и на разним је­зи­цима. Скроман допринос опу­штају­ ћој ат­мосфери сам и сам дао, те пјевао пјес­ме Aerosmith-a, Beatles-a, Elvis Presley-a и пар бучних народњака. Највећи ап­лауз сам добио за звијезде наше естраде. Joш само нешто о храни… Малезијска храна има спе­цифичан укус, који ми у по­четку није одговарао. Јелов­ ници су богати рибом и морским плодовима, али и за­чињеним со­ совима “не­по­знатог” по­ријекла. Мо­ж­да сам због тога омрша­вио пар килограма, али можда је то било и због спортских активности које смо имали у слободно вријеме, нпр. фуд­бал, стони тенис пли­ вање...
  6. 6. 6 B E y Na prvi pogled se čini da je oblast zdravlja i zdravstvene za­ štite rezervisana samo za one kojima je medicina profesija, ali ipak nije tako. Veoma inspi­ rativno iskustvo iz Ljetne škole za promociju zdravlja u Torontu naučilo me da se zdravlju može i treba pristupiti i malo drugačije. Zdravlje je stanje ukupnog blagostanja, koje uključuje ne samo psihofizičko zdravlje, tj. odsustvo bolesti. Sa tim pristu­ pom, u ljeto 2007. godine imala sam priliku učestvovati u Ljet­ noj školi za pro­ mociju zdravlja, koja se održavala u Centru za promo­ ciju zdravlja Odsjeka za javno zdravlje Univerziteta u Torontu. Sve to zahvaljujući tome što sam bila aktivna saradnica u ok­ viru sprovođenja projekta“ Mla­ di i zdravlje na Balkanu“ (CIDA Balkan Youth and Health), koji veoma vodi računa o kompo­ nenti ravnopravnosti polova u okviru pristupa zdravlju mladih. Grupa je bila sastavljena od 25 osoba različitih profesija, od kojih najviše iz oblasti medicine i psihologije, iz Srbije i Bosne i Hercegovine. U Kanadu smo otputovali da se upoznamo sa konceptom promocije zdravlja, koji je u Kanadi prisutan već više decenija i dio je akadem­ skog programa. Ovaj kon­ cept uključuje mnoge aktere i podrazumijeva da se u za­ jednici moraju i mogu naći ino­vativni načini unapređenja opšteg zdravlja i blagostanja svih. Ipak, i pored toga, prisutan je veliki broj beskućnika i mladih koji se odaju drogama i prosti­ tuciji, mada su za svako divlje­ nje napori svih tih malih i velikih „klinika“ u lokalnim zajednica­ma koje se na različi­te načine no­se sa ovim problemom, manje ili više uspješno. Tre­ ba imati u vidu da ove „klinike“ nisu samo tipični domovi zdravlja ili bolnice kao kod nas. To mogu biti i usluge koje se pružaju u lokal­ noj zajednici, od strane nevladinih organi­zacija i slično, a za­misao je da budu što više dostupne krajnjim korisnicima, od­ nosno ciljnim grupama, da budu „youth friendly“. Posjetili smo više ovakvih or­ ganizacija i klinika, vi­djeli kako rade i na te­renu, mnogi od njih izlaze na ulice i rade sa ranjivim grupama, kao što su ovisnici i mladi koji se bave prostitucijom. Za­ divljuje ko­ličina entuz­ ijazma i profesional­ nosti ovih ljudi, i žena i muškaraca, koji su svoju misiju vidjeli u tome da pomažu on­ ima kojima je pomoć potreb­ na. Meni je bila veoma interesantna organizacija koja pruža pomoć maloljetnim trud­ nicama i majkama. Ove djevojke i mlade žene imaju kome da se obrate, da potraže psihološku pomoć, materijalnu i ljekarsku pomoć, da se druže i da dovode svoje bebe. Na taj način pomaže se ovim mladim majkama, pogo­ tovo onima koje nemaju porod­ icu, ili su odbačene od okoline. Ovdje takođe postoje programi rada sa očevima ove djece, kako bi pri­hva­tili svoje roditeljske obave­ze prema Jelena Milinović, Gender centar Republike Srpske LJETNA ŠKOLA ZA PROMOCIJU ZDRAVLJA Toronto, 07-22. jula 2007. godine
  7. 7. 7 B E y nji­ ma i odgovornost ko­ja im time pripada. Naši domaćini i predavači, Fran, Suzanne, Naim, Larry, Ken, Jennifer, Melisa i mnogi drugi bili su izuzetno zanimlji­ vi, profesio­nalni i inspirativni. Osim predava­nja o strateškom planiranju i komunikacijskim stra­te­gijama, koja su bi­la izu­ zetno kori­sna, posjetili smo mnogo organizacija, vidjeli smo koliko je za promociju zdravlja važno u kakvim us­ lovima živite, kakvo obrazovanje vam je dostupno, da li im­ ate igralište u svom naselju, da li su vam usluge dostupne na vašem jeziku (jer je Kanada pu­na do­seljenika). Kao je­dan primjer na­ veš­ću SOS liniju za pomoć ženama žrtvama nasilja u porodici, koja je dostupna 24 časa dnevno na jezicima svih etničkih grupa koje žive u Ka­ nadi. Posebno moram da napome­ nem da smo imali priliku upoznati se sa dr Carolyn Bennett, članicom Parla­ menta i prvom ministarkom za javno zdravlje u Kanadi. Ona je bila jedna od lidera koji su pokrenuli i osnažili ovaj koncept i bi­li smo im­ presionirani njenim živo­t­nim i profe­sionalnim iskustvom, pristupačnoš­ću i velikim smi­ slom za humor. Naravno, za vrijeme boravka nismo samo učili, već smo se i do­ bro provodili! Obilazili smo Toronto svakod­ nevno, nakon naših redovnih obaveza. Iako je bi­ lo ljeto, d n e v n e tempera­ ture su bile 26-27 stepeni, uveče nije bilo hlad­ no, pa smo koristili svaku moguću pri­ liku da vidimo što više. Čak su nas i na ulici zaustavljali da nas pitaju gdje se nalazi neka ulica, a mi smo odgovarali, bez greške! Od silnih obilazaka grada, svako veče smo se u hotel vraćali bolnih nogu, ali je i za to bilo lijeka: bazen i džakuzi na 27. spratu našeg hotela bili su otvoreni za goste do ponoći, što smo mi obilato ko­ ristili. Subotom uveče, naravno, kao i svi mladi ljudi, izlazili smo u noćne klubove, zahvaljujući našem poznaniku Kanađaninu koji se revnosno potrudio da nas upozna sa čarima noćnog života, sve do ranih jutarnjih časova:-) Posebno zadovoljstvo nam je bio izlet na Nijagarine vodo­ pade, i to u pravim šestometar­ skim limuzinama! Potrpali smo se i uživali u vožnji, zatim u brodiću kojim smo ušli u čuvenu „potkovicu“, pa na ručku u Planet Holivudu. Sli­ kanje kod spomenika Nikoli Tesli kao obavezno! Tog dana smo posjetili jednu veoma in­ teresantnu vinariju, gdje smo probali i kupili veoma neobična vina koja se tamo proizvode, a obišli smo i jedan istorij­ ski muzej/kompleks od stare nekadašnje tvrđave, koja još čuva duh tog vremena i otvore­ na je za posjetioce. Sve u svemu, veoma aktivne i za­bavne dvije sed­ mice, sa odlično organizovanim predavanjima, dobrim „vannas­ tavnim aktivnos­ tima“ i lijepim poznanstvima i prijateljstvima!
  8. 8. 8 B E y БЕЏ: Колико си тежак јутрос? • мало, 75 кг БЕЏ:Омиљени чај? • зелени БЕЏ:Да ли си зимогрожљив? • не БЕЏ:Број ципела? • 41 или 42 БЕЏ:Боја у коју би префарбао свијет? • зелена БЕЏ: Да ли је, по твом миш-љењу, Загор јачи од Блека? • јесте, јер има сјекиру и Чика БЕЏ: Зашто имаш мобилни? • да ме «нађу» БЕЏ:Да ли си давалац крви / органа / сперме / косе? • не (пс коса је сама «оти- шла») БЕЏ: Омиљена фигура у шаху? • краљица (дама) БЕЏ:Да ли Бог вјерује у Тебе? • да БЕЏ:Да ли си водио љубав прве брачне ноћи? • да БЕЏ:Омиљени стих у народној пјесми «Мали Радојица»? • Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком прогледује, деснијем се брком насмијава. А кад вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима а да друге не виде ђевојке; па је своме баби говорила: “Јадан бабо, не гријеши душе, већ носите сужња, закопајте!” БЕЏ: Колико си књига украо? • мало БЕЏ: Устајеш ли ноћу на WC? • да, водим свог Душана на WC БЕЏ: Шта обично сањаш у Ти­ гровом часу (4 сата ују­тро)? • скијање БЕЏ: Омиљена дрога? • музика БЕЏ: Шта ти је на првом мје- сту: породица (љубав), омладина (феште), спорт (зној и феште)? • породица ван конку­рен­ције БЕЏ: Храниш ли птице? • то је посао којим се бави мој син Душан БЕЏ: Пси / мачке? • маце БЕЏ:Да ли би се сликао наг за «Глориу»? • не, бих!!! БЕЏ: Склекови: 36, 72, 144 (по­ двуци тачан одговор)? • 36 БЕЏ:Волиш ли мирис бен­зи­на? • јако БЕЏ: Да си по занимању глу­ мац, у којем филму би радо глумио? • Ивкова слава БЕЏ: Спаваш ли без јастука? • кад ми га извуку БЕЏ: Интересантни ожиљци? • лијева обрва – варичела; глава тјеме – потреса мо­ з­га (карате); лијево ра­ме – пад с мотора; десна нога – фудбал;... БЕЏ:Гдје се по теби налази душа? • између носа и пупка БЕЏ:За крај остави нам PIN код телефона и банковне кар­ тице? • аха... БЕЏ ти жели здравље, љу­бав, наду и вјеру, остани свој... СТАЛНА РУБРИКА БЕЏ-А: УСПЈЕШНИ МЛАДИ ЉУДИ ИНТЕРВЈУИСАО ЗА ВАС: САША САВИЧИЋ НА ДОРУЧКУ СА...помоћником министра за породицу, омладину и спорт - Дариом Сандићем, дипл. правником. ● Рођен 01. 10. 1978. године у Градишци. Основну школу и гимназију завршио у Српцу. Правни факултет у Бањалуци уписао 1997. године, а на истом дипломирао 22. 10. 2002. године. Радио у основном суду и окружном суду у Бањалуци. Сретно ожењен и отац двоје дјеце. То је, драги наши читаоци, оно што можете сазнати на званичним страницама Министарства за породицу, омладину и спорт – званично ништа, јер у питању је жива душа, човјек који дише, воли, сања, смије се и плаче...зато је наш интервју степеница више у сазнању о нашем младом саговорнику... THE END… ...овог броја, али не бацајте га иако је првo мачe, јер ако му дате времена и мало вашег сарадничког доприноса, преобразиће се у снажног лавића, који ће се већ у следећем броју позабавити новом актуелном темом – исхрана на радном мјесту! Своје прилоге шаљите на горе задану тему броја, али и на било коју другу тему - хвалите, кудите, предложите нам на сљедећу е-пошту: bedz@adu.vladars.net; и не заборавите: носите и читајте с поносом свој ваш БЕЏ!!!

×