Http www.kns.ba s index

437 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Http www.kns.ba s index

  1. 1. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 1 of 12 Naslovnica Vijesti O nama Sekcije Projekti Kontakt Multiart NKS09-autorske aplikacije-13 Kultura KONTAKT INFO Umjetnost III Novosarajevski književni susreti Kolumne Autorske aplikacije-13 Biblioteka Proza Poezija Drama Udruženje za kulturu - Novo Dječija radionica Sarajevo Konkursi Hamdije Čemerlića 49 71000 Sarajevo Foto galerija Bosna i Hercegovina Za medije Telefon: +387 61 524 505 Linkovi E-mail: info@kns.ba Mapa stranice Pretraga KULTURA ROMA JAVNI POZIV Slañana Šimrak (Srbija) DRUGI NOVOSARAJEVSKI Dragan Mučibabić ( BiH) KNJIŽEVNI SUSRETI - 2008 Жана Ковачевић (БиX) Safeta Osmičić (Holandija) Tatjana Debeljački (Srbija) il3 Slañana Šimrak (1990) Stara Pazova / Srbija Rodjena sam 31.01.1990 godine u Virovitici, a od 1997. godine živim u Staroj Pazovi. Hobiji su mi pisanje, folklor, a pomalo i gluma. Takodje, volela bih da naučim da sviram neki instrument. Omiljeni pisci su mi Kafka i Miljković, ali ipak, kao najdražu knjigu uvek navodim Harija Potera. Upisala sam studije biologije na Beogradskom Univerzitetu. JL zavedi prelaz poslednji put kad se zbuni semafor. držiš pogled dok hvataš loptu a točkovi se kreću u krug u krug. u slavu, zadržane ledenice! u pokoj, zaneseni krovovi! bez religije ste i bez ičeg za šta biste umrli. ubili. potražim tako sveću skrivenu otkrivenu http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  2. 2. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 2 of 12 u parku ’hej, mogla je da bude zvezda!’ i tako prodje decembar idi, ludo ionako si zao. zapamtim tako savršene prostore kad mi baneš u san, javu ili na kolosek kupujemo te i krademo još malo a ti si zapravo tu, u dimenziji malo pre naše istorija? budućnost. Za šta si umrla, Silvija? beže od nas levo od krajnosti. zar nije nemoguće? Naše tragedije su dvaput jače (uz prezrele jabučice – ravno četiri puta). dajemo svoje kosti vetru palimo gitare slikamo se sa zmijama oko vrata i čini nam se da nisu ljigave. SIMULIRAMO PORAZE U ČAST PORAŽENIH. prizivamo sunce i grejemo se u hladovini. ne terajte nas da cepkamo fotografije u izradi postaćemo svesno neuravnoteženi. malo mašti na volju... ruke nisu crvene od karmina, ružinih cvetova i drugih maštarija sa pridevima. crvene su od krvi, draga! izmasakrirani pesnici, moji i tvoji. čitamo i plačemo i pišemo. svete nam se reči i dolaze posthumno. zašto si umrla, Silvija? da li su nestala sva strahovanja poslednjih časova? Čovek koji je plakao gledajući embrionska ja prekoputa prozora razvučenog u fotošopu. moja noć su bile godine (Miljan se sinoć suzdržavao da ne povrati, dokrajčila ga je tekila) grle me na mom krevetu, prvi put lično mom! ostavljam ih još nekoliko prozora će se izliti do najzad vraćene samosigurnosti. gonite se, salvadori napustila sam vas u trenu sve zbog njih, fufica sve zbog njih, lutkica http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  3. 3. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 3 of 12 sa raskeženim zubima. rasekli ste joj glavu! preširoke ste kukavice prevelike neznalice da biste je sastavili. gledam je, kad-tad će vas nadmudriti zakon poštenja, pravilo istorije. zbog nje revolucionarno plačem. odspavaj, devojčice složi se sa svima da si bolja. Stranac ustala je na levu nogu. korak unazad. ustala je na desnu nogu. obratite pažnju na njen pogled u trećem stupnju patetike. projekat odgore to je visinski smeh a njoj se povraća. odvratite pažnju sa njene tunike serijski proizvod ne čini vas originalnim. odobravajuće je klimnula glavom. sklop kapaka. odobravajuće se nasmešila. prodali ste njene poroke uzeće svoj prozak i otplesati. to želite, ukradeni lopovi? religijski duh i naučno saznanje anihiliraju se u njenom znojavom jastuku. kupili ste njen ljudski nagon, spržiće vam kosu, luda je. zar ne? sa smehom je ispratila periskop. ruka na čelo. pljusnula je u vodu iz zabave. mazićete je, metarski kuponi, u poslednjoj devetini njene mladosti. udvojena ličnost, utrostručeno telo. pravi se važna, folira da je zgubidan, iskrena je kad zgubidani. po potrebi, po nužnosti. uništavaćete je, paraziti u korpama. sešće na vas i odvezaće se čim skupi hrabrosti. ona pita da li je kukavičluk otići na bolje mesto? pozdrav iz raja. vi ćete ionako u pakao, u sledećem pismu, poslaću vam sliku. s ljubavlju Stranac. http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  4. 4. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 4 of 12 Dragan Mučibabić (1957) Vitez / BiH Dragan Mučibabić je roñen 1957 u Vogošći. Osnovnu školu završio u Kaknju i Vitezu, Srednju arhitektonsko tehničku u Travniku i Saobraćajni fakultet u Sarajevu. Sada živi i radi u Vitezu. Izdao je više knjiga poezije i proze. Zajam jetrom je brisao alkohol sa gladnih kavanskih stolova bježeći od viteške monotonije na krilima trošnih džepova pozajmljenim novcem još pozajmljenijem životu orao božji put kroz noć budnih fenjera zadebljalih jezika teturavih drugova namrgoñenim pjesmama na izboranim čelima svjetlucao znojave kajdanke iz kojih note kapave padaju pod konobarske topote na lelujave plafone besane u mravinjaku na leñima buñenim jutarnjim zvonima i pojem umrlog sjećanja na davno posvećenim grobljima Pjesnik strast nije grješna oženjen pjesnik je samo čovjek koji u srcu ljubi ima uroñene čitače sadašnjosti i predviña nema zla zavisti grijeha ne upija negativnu stvarnost u ideološku dušu ponizan je krotak odmjeren i prirodan pjesnik po htijenju piše srcem a po zanatu prepisuje sa spomenika umrlih on je muški rukav za sline i svilena maramica za ženske suze http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  5. 5. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 5 of 12 Zemlja hercegova posljedica bez uzroka ponikla iz neživog mali znak nepažnje hodanje po grudama od povijesti unutra je tajna radost paklenih riječi čemu psovka u pjesmi tobože je potrebno ispljunuti svoju strast nemira i doživljaja ne držeći glavu u džepu počela me savjest gristi svijest moga književnog izričaja još je u mojoj koži progoni me svrabom na tijelu djevojke pao sam bježeći od nje a htjela je nešto reći otresao sam se okrenuo dva tri puta ponovo vidjevši ništa strašan san o ujedu poskoka na kamenjaru držao me nekoliko dana u strahu zrak namočen u kozje mlijeko oslikavao je okolna brda kristalnom providnošću sela od kajmaka plivala su po kamenim brdima herceg stjepan prožima svaki list najveći klesarski izričaj runi se sa ornamentike stećaka na srdaca ljudi crne puti i orlovskih nosova tek da priguše djedova krik Bijeg ljudi malo vide boje se uništenja od spoznaje a ona živi posve drugačije nije zatvorena u kutije ne želi umrijeti u redu prodorni miris dima od sirovog drveta žari rečenicom koprivom piše po golom znojnom tijelu pali bosom nogom po željeznim tračnicama tuče koliko slobodnog života bježanja iz vojske obveza i neprikrivene živahnosti Ljeto iz suhe rijeke majčina dušica http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  6. 6. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 6 of 12 smiješi se ljubičastim usnama ko moja draga kad snije vertikalne jastuke od ljekovite divizme kamene čeljusti stišću plodne vrtače zelena raž odolijeva sitnozubim bleketima iz žednog brda bistro vrelo ledi u tišini toplog hercegovačkog ljeta Жана Ковачевић (1984) Градишка / БиX Моје име је Жана Ковачевић,1984 годиште,студент сам треће године на одсјеку за Српски језик и књижевност у Бањој Луци. Дуги низ година активна сам у омладинским Организацијама као што су СОФФ Бања Лука гдје сам била у управном одбору Студентског Зборника "Васељена",Омладински Центар "Петар Кочић" - главни координатор на подручју културе( " Отаџбино мати моја"- књижевна манифестација одржана 28.06 2009 у Романовцима,О Градишка ),Члан бањалучког камерног хора "Арион", као и члан градишког мјешовитог женског хора "Лира".До сад сам објављивала пјесме само у студентском зборнику " Васељена" 2006 и 2007 године. Тренутно сам настањена у Романовцима - Нова Топола, Градишка Дим Ломе копља половинке У одсјају обичног поподнева. Укрштене ружичасте сламке вијоре поносно. Пут ка поткровљу газе... Уснулих светова магла,легла је на тло... Рађају се осминке,тапшу, Поигравају се,лагано савез праве. Мијешају се плавичасто - бијеле траке Над ужареним ћиковима.Рапсодија? Хармонија? У загађеном простору... силуете се свете Пулсира ријеч по ријеч Издахни!!... Удахни!!... Отрована генерацијо,Удахни раскош загађеног свијета!! Чаробни бијели вал,слика пресјека, Ограда од тијела до тијела.. Свакодневна... Луг Еоја и њена сјена путују кроз ноћ. http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  7. 7. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 7 of 12 Блудничи над монструозним сјенкама,црпи свој гњев. Јадна Гладна... Нос тал гија за пуноћом,пуни утробу Зној из срче, мами мама мамуте, На ватри жедне, чедне, једне..НЕ..Не Радост и Јадост дају Жалост Буктају и разбуктавају Гревсову ноћ Жена или Хијена... машта или шта? Пред потпун сунчев пробој. Иронија исчекује зору,сагорјева при свитању Подне – луг.. До новог хватања зоре кроз ајој... Јој..Еоја ...чека.. Ноћ Здухач Крени, само крени.. Узми моје жиле,ишчупај из аорте, Ако се клизнеш,облизни се.. Прећи ћеш тај пут,клетем,плетем ..везем, Само крени мила.. Дуга је дуга ноћ, довољна и чила, за пољубац уснулој Хелени,поздрав с југа. Кад те запљусну камене сузе, свете су ... Не плаши се ...то су наше кости, Пригрли нас ....зима?...плима?... Врати се с њима! Сузама овјенчај прољећа нова, Благосиљај од села до града, Да наш пород среће има, Куд год пође,родна домовина, Плачи сестро ! с њима... јаучи!! Нека јечи корак, нека ледени облак завитла... Мозак, наш мозак... камен и суза.. Србински горак.. укус је .. горак Посети Бога, молим те Ко бога, Кад би био добар,ко зна.... Потапшаће ти прсте мрзле, Целиваћеш нас с'јутра с њима. Врати нам се, прије жедна јутра, Отпочни сунчан тропски дан, Без имало,нимало једа... остао је Иза бога,иза Нас Одсјај пластичног неба.. Хвала,здуше наш! Safeta Osmičić (1955) Holandija http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  8. 8. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 8 of 12 Safeta Osmičić, roñena 1955. godine, u Gradačcu. Godine 1996. odlazim za Holandiju, gdje i sada živim, već 12 godina. Piše romane, priče, poeziju za odrasle, dječije priče i pjesme i tekstove za slikovnice koje je publikovala. Učesnica Prvih i Drugih novosarajevskih književnih susreta. JA RAZLIKE, DRASTIČNE! Pola jedanaest noću Holandsko nebo još se u bjelini kupa Kao da ne misli upustiti san meñu ljude Na vašaru ringišpili vrte iznova krug Svijetleće reklame namiguju momcima 85 D grudi izviruju iza šanka sa slatkišima U izlogu okamenjeni manekeni nose farmerice GSTAR-a Muzika iglama nevidljivim probada mi tijelo U birtiji Heineken točeni samo Loptice hvataju djeca u mrežu k'o ribice zlatne Čelična kandža nikako Da sat uzvuče Vašar k'o vašar! reći će ljudi Al' nije! Ni „Karike na Marike“ nema Ni broša plastičnog kakvog sam kupila za žutu banku na „Velikom vašeru“ u septembru šezdeset i neke Ni ringišpil nema „leteću“ kojom se hvatalo nebo višlje nego što „Riesen-rad“ može da dokuči Ni „Tuzlanskog“ u zelenoj staklenoj flaši Ni moga babe Od „mehke“ pokislog Ni ulične svjetiljke nemaju „perculanski sahan“ iznad glave Na klupama u pazarne dane nema kantara, ni oke Ni žute paprike madžarice Ovdje samo žarko farbanu plastiku na digitalnim vagama u miligram prodaju Španski paradajz u hamburger ture da na jug zamiriše Niti je to miris ljeta Niti je vašar s vašarom A ni noć nije crna kao u Bosni! Heerlen, 16. 06. 2009. E ROMNI RODEL E CHORLOGANO CIGANKA* TRAŽI DELIJU http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  9. 9. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 9 of 12 U grudima vulkan sapinjem, pod jezikom otrovne strijele vežem, osinjak ispod pupka smirujem, pod bosom nogom kamen krešem. Na Mjesec namigujem, Zvijezdu na čelo stavljam da mi put do tebe pokaže; da te pronañem, da te zapalim, riječima da te otrujem i kafanu u nebesa dignem! *Ciganka – Romkinja Heerlen, 20.12.2008. ŽIVOT U karavani života i moja čerga jezdi; konji mi stari točkovi nepodmazani. Ali još uvijek pokadšto zacvili šugavo pseto i na Mjesec lane, a ja zajedno sa konjima vrisnem. Heerlen, 20. 12. 2008. JESEN ODNOSI TRAGOVE List po list kidam iz dnevnika naše ljubavi i bacam u vjetar koji ih kao opale latice sa suhe ruže raznosi po putu zaborava. Kap po kap padaju moje suze i sa kišom što danima pada stvaraju bujicu koja odnosi sve tragove jednog vrelog ljeta. Heerlen, 23. 08. 2007 FES Osvanuo je mirišljav i zreo jesenjski dan. Sabah je došao na krilima ptica, i najavio Bajram. Još prije svanuća, s prvom pjesmom ptica, ustali smo, okupali se, uzeli abdest, lijepo se obukli,onda smo ja i babo krenuli da sa ostalim džematlijama klanjamo Bajram namaz. Sav sam drhtao od radosti jer mi je novo odijelo stajalo kao saliveno, a košulja bijela kao snjegovi koji će doći i prekriti jesenjskim kišama nakvašenu zemlju. Sad je tek početak jeseni, još se miris sazrelog voća osjeti u zraku, a i dani su sunčani. Prije par sedmica, za vrijeme trajanja ljetnog raspusta, u avgustu, išli smo na more. Kad smo se vraćali, svratili smo u bosansko-hercegovačke gradove i divili se istoriji i kulturi tih gradova. Prvo smo svratili u Počitelj. Ljepota tog kamenog grada-spomenika, ostaće vječno u mom sjećanju. Na parkingu smo kupiti mirisno voće koje su nudili stanovnici tog gradića: od pruća pletene korpe bile su pune http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  10. 10. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 10 of 12 dugačkih papirnih fišeka iz kojih su virili plodovi tologa juga, sazreli na vrelini hercegovačkog kamena i bistrog neba. Grad je ukopan u strminu kamene planine, a kuće kao da su jedna drugoj. Tu je i lijepa džamija, a visoko iznad cijelog predivnog krajolika, na samom vrhu kamene stijene, stražari sahat kula. Nije ni čudo što tu dolaze umjetnici iz svih dijelova svijeta, i je Počitelj grad-domaćin likovnoj koloniji, najstarijoj u jugo-istočnoj Evropi. Bože moj, pitam se, koliko talenta treba da ima umjetnik koji može takvu ljepotu prenijeti na platno?! Po obilasku gornjeg dijela grada, sišli smo i do prodavnica suvenira. Mama je za uspomenu kupila vezene papuče, sestra je kupila torbicu za mobilni telefon, babu je zadivila sablja, koju je staviti kao ukras u dnevnoj sobi, a ja sam kupio reljefnu sliku grada, postavljenu na štafelaj. I tako, zadovoljni kupljenim suvenirima, krenuli smo dalje. Pred sam ulazak u Mostar, na putokazu je stajalo da se desno skreće u Blagaj, grad poznat po čuvenoj tekiji, smještenoj na samom izvoru rijeke Bune. Dok smo došli do Blagaja i tekije koja je bila izvan njegovog centra, sunce je već dobro pržilo. Parkinzi na prilazu tekiji bili su puni, a brujanje auta koji su dolazili i odlazili, nadjačavao je huk bistre vode, koja se kao razigrana kosa na vjetru, kovrčala i pravila bijele slapove. Prvo smo ugledali kameni most, pa kamene grañevine i restorane s druge strane rijeke, a tek onda istureni dio takije koja je bila sakrivena u zelenilo i bokore rascvjetalih ruža. Visoko iznad nje, strma litica je bila kao njen čuvar i zaštitnik, a u podnožju je izvirala rijeka Buna. Iako od kamena, litica je bila obrasla zelenilom, pa je, zajedno s vodom davala impozantan izgled i okvir tekiji koja se smjestila u njenim njedrima. Od samog ulaza u dvorište tekije, sve mi je izgledalo nestvarno, božanski: sklad prirode i ljudskih ruku davali su sliku koja se ne da zaboraviti. Prvo smo pogledali tekijski ulaz koji je vrvio od šarenila, a onda poželjeli da pogledamo i njenu unutrašnjost. Morali smo ogrnuti kecelje koje smo dobili, a žene su stavile šamije na glavu. Hodajući po prostorijama, mislio sam da sam otišao u neki davni vijek, jer je unutrašnjost bila popunjena antiknim stvarima, vezanih za život i rad derviša, kojima je tekija služila za molitve i boravak. Kad smo se vratili u prizemlje, zapitao sam ko su to bili derviši i od zaposlenika koji su pazili na red i prodavali suvenire, saznao sam da je to islamska sekta čija je glavna odlika drugačiji način molitve, od ove naše. Kao uspomenu na posjet ovoj predivnoj grañevini i izvoru rijeke-ljepotice, pogledali smo suvenire koji su bili u posebnoj sobi-prodavnici. Sestru je očarala torbica sa arabesknim motivom, mama je kupila keranu šamijcu, babo je kupio Ilmihal, a ja sam vidio, naslagane jedan na drugi, crvene čohane fesove. Stavio sam jedan na glavu i ponovo ga vratio na ostale. Iako mi se baš on svidio, odlučio sam se za jedan suvenir koji može i koristiti: mlin za kafu. Tako ću prijateljima pokazati zašto je bosanska kafa najmirisnija na svijetu. Pokupovali smo suvenire i izašli napolje. Mislio sam da će me zapljusnuti talas toplote vrelog hercegovačkog kamena. Začudo, iako u kamenu, ovdje mi nije bilo vruće. Vjerovatno zato što je vjetar koji je strujao iznad ledene vode, rashlañivao zrak u avliji džamije, a posebno na stepeništu koje je vodilo do bistre, ledene vode. Uzeo sam kovanu zdjelicu, zagrabio vode i napio se. Bila je bila kao rastopljeni led, ali je prijala bolje od ikakvog sladoleda. Na tekijskoj terasi smo se odmorili, popili po hladno piće i polako krenuli do auta. Prvo smo išli ja i babo, a sestra i mama su zastale da bi kupile još nešto u tekijskoj prodavnici. Nisam znao šta su kupile, a nije me baš naročito ni interesovalo. Mislio sam - opet neka sestrina glupost! To juto, kada smo krenuli u džamiju, otac me zaustavi u hodniku, i reče: - Sine, sačekaj samo malo. Znam da nije vrijeme za bajramluke prije nego što se vratimo iz džamije, zapravo, prije nego što nastupi Bajram, ali ovaj puta moram napraviti izuzetak - i izgubi se iza sobnih vrata. Vraćao se s osmjehom na licu i crvenim fesom u ruci. Onda mi dade fes i reče: - Hajde, stavi ga na glavu! Vidio sam kako ti lijepo stoji, pa sam vratio mamu da ti ga kupi i dogovorili se da ti ga poklonimo za Bajram. Džemila, izañi da vidiš našeg ljepotana, naš ponos i mladog muslimana! Išli smo u džamiju, gordi i s Allahovom milošću u srcu, a ja još i sa slikama u glavi: moje Bosne i Hercegovine i njenih prelijepih gradova, ponosan što sam i ja roñen u tom dženetu na na ovom dunjaluku! Heerlen, 21. 05. 2009. Tatjana Debeljački (1967) Užice / Srbija Tatjana Debeljački, roñena 23.04.1967. godine u Užicu. Piše poeziju, kratku prozu,priće i haiku.Član Udruženja Književnika Srbije - UKS od 2004. godine i Haiku Društva Srbije – HDS Srbije. HUSCG- Montenegro i HDPR Croatia.Član udruženja pisaca "Poeta" 2008. Član Književnog Društva Croatia 2008. Saveza Jugoslovenskih Književnika u Otaždžbini i Rasejanju-Beograd, Književnog kluba Jesenjin-Beograd. Do sada sam izdala četri zbirke poezije: «KUĆA OD STAKLA» izdavač «ART» Užice, godina izdavanja 1996.; zbirka poezije «TVOJA» izdavač «NARODNA KNJIGA» Beograd, godina izdavanja 2003.; zbirka haiku pesama «VULKAN» izdavač «Lotos» Valjevo, godina izdavanja 2004.CD Knjiga u izdanju ART+``KUCA OD http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  11. 11. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 11 of 12 STAKLA``2005.SR-EN sa Muzikom. Branko Isaković, Grafike, Dragoljub ðuričić.AH-EH-IH-OH-UH izdavač Poeta,Beograd 2008. Naslovna grafika: Dragoljub ðuričić i Petar V. Arbutina:Kritika. Poezija, haiku prvedeni su na više jezika. O PESMO... Juče postojah beskrajno jaka. U ljubav zazidah želje bez nade. Vedrinom obojih silne agonije. Neka cveću sijaju mirisi. Neka se pupoljci mojih radosti razvijore. Opominjem pesmom božije kazne. Zrela tela okreću se za nezrelim. Dišu promenjivo, uznemireno... Glasno odjekuju pritajena dahtanja. Lepršavost želi da zaigra na otvorenu kartu. Uzbudljiva nestašnost ima prodorne namere. Golica okom golubljim perom. Slušaj pticu u ustima, zarobljenu glasnim žicama. Uroni u reku koja izvire u očima. Hodam ka tvojoj lepoti kroz svet koji krase livade. Budi se zadobijena svest bezmoralnih načela. Pronañoh te zgrčenu od jeze, Zaspalu na nitima mesečine. Žrtvovanog dostojanstva. Kasnim u svemu, zadržana prohtevima. Nebo se otvara, razvedrava za radost. Uznosiš se još snena i nesvesna svoje veličine Merene vekovima. PERO Baš me briga za sutrašnji dan. Ne podnosim dozivanje mog imena. Što mi se nudi - ne tražim. Život se gubi u traganju, troši u stvaranju. Sve češće izostaje radost prvog snega, lepršavog behara, zanosnog jorgovana, prisustva drage osobe... Oprostite, ali baš me briga za sutrašnji dan! Danas, upravo danas je dan uzleta mog pera. KNJIGA KOJA GOVORI Želela bih da napišem knjigu koja govori. Mojim rečima, mojim glasom. Iz knjige bi dopirala muzika, Zvuci večere, poziv malih grudi na noćenje. Nečiji osmeh, prekrasan sigurno, podrugljiv možda. U ovom pogrešnom veku. Vreme mi uništava korice. Knjiga je srce bez oklopa, Sklona trzajima, krhka i nepredvidljiva. Ko zna koliko bi dece nosilo moj lik Samo da mogu, samo da smem korak u iskorak da pretvorim. Cvet sam na nepristupačnoj padini. S one strane svih želja. Ne možemo ubiti životinje u nama. Oči se rañaju sa blagošću milostinje božije. Najlepše stvari čine se tiho. Kad bismo hteli, mogli bi i Svetim stazama. Ali nemam više praznih stranica. Takva je moja knjiga. http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010
  12. 12. Udruzenje za kulturu - Novo Sarajevo - NKS09-autorske aplikacije-13 Page 12 of 12 http://www.kns.ba/s/index.php?option=com_content&task=view&id=573&Itemid=1 9/5/2010

×