mladi i bezbednost

8,269 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
8,269
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,272
Actions
Shares
0
Downloads
98
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

mladi i bezbednost

  1. 1. Bezbednost mladih u Srbiji KAKO MLADI PROCENJUJU DANAŠNJEBEZBEDNOSNE PRETNJE, RIZIKE I IZAZOVE Dragana Dulić Svetlana Stanarević Dragana Matović Vesna Nikolić FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA
  2. 2. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove – sa posebnim osvrtom na problem nasilja – – Izveštaj za 2010. godinu –
  3. 3. IzdavačFond za otvoreno društvoKneginje Ljubice 14, BeogradTel.: (+381 11) 3025 800Faks: (+381 11) 3083 602office@fosserbia.orgwww.fosserbia.orgZa izdavača: Jadranka Jelinčić, izvršni direktorUrednik izdanja: Mihajlo ČolakRecenzenti: Prof. dr Ivana Simović-Hiber, prof. dr Ljubomir StajićLektor: Dragana ĆatićTehnički urednik: Irena ĐakovićTiraž: 350 primerakaISBN 978-86-82303-43-5Priprema i štampa: Dosije studio, Beograd
  4. 4. dr Dragana Dulić • mr Svetlana Stanarević Dragana Matović • mr Vesna NikolićBezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove – sa posebnim osvrtom na problem nasilja – – Izveštaj za 2010. godinu – Fond za otvoreno društvo Beograd, septembar 2010.
  5. 5. SADRŽAJUVOD 91. KONCEPTUALNI MODEL 13 1.1. Analitički okvir 13 1.2. Konceptualni okvir 14 1.3. Struktura izveštaja 232. SISTEM VREDNOSTI I VREDNOSNE ORIJENTACIJE MLADIH 25 2.1. Vrednosni prioriteti mladih 27 2.2. Diverzifikacija kategorije mladi 30 2.3. Društvena manipulacija 32 2.4. Individualni i kolektivni identitet 33 2.4.1. O nacionalnom identitetu 36 2.5. Socijalno okruženje i integracija mladih 37 2.6. Kulturni habitus mladih 393. DRUŠTVENA SIGURNOST I MLADI 43 3.1. Bezbednosni rizici i pretnje u okruženju mladih 43 3.2. Nasilje kao bezbednosna pretnja u okruženju mladih 45 3.2.1. Faktori rizika nasilja 46 3.2.2. Društvena očekivanja 48 3.2.3. Nasilje kao životni stil mladih 48 3.2.4. Uzroci i posledice nasilja 49 3.2.5. Reakcije na nasilje 514. ZNAČAJ KLJUČNIH DRUŠTVENIH INSTITUCIJA KAO IZVORA (NE)BEZBEDNOSTI 53 4.1. Obrazovanje 53 4.1.1. Bezbednosne pretnje u obrazovanju 54 4.1.2. Nasilje u obrazovnim institucijama 57 4.1.3. Program Evropske komisije „Mladi u akciji“ 58 4.2. Zdravstvene ustanove 58 4.2.1. Opšte zdravlje mladih u Srbiji 59 4.2.2. Specifični zdravstveni problemi mladih 59 4.2.3. Zdravstveno-vaspitni rad u školama 60 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 5
  6. 6. 4.2.4. Organizacija zdravstvene zaštite za mlade 61 4.2.5. Korupcija u zdravstvu 62 4.2.6. Reforma sistema socijalne zaštite 62 4.2.7. Socijalni rad sa decom, maloletnicima sa poremećajima u ponašanju i mladima 63 4.3. Sportske i kulturne organizacije namenjene mladima 64 4.3.1. Učestvovanje mladih u kulturnim i sportskim dešavanjima 64 4.3.2. Kulturni i sportski sadržaji za mlade 665. AKTUELNI PROGRAMI I STRATEGIJE ZA PREVAZILAŽENJE NASILJA MEĐU MLADOM POPULACIJOM 69 5.1. Informisanje 69 5.2. Edukativni programi za mlade 71 5.3. Ostali pristupi problemu prevazilaženja nasilja prema mladima 726. ISTRAŽIVANJE PERCEPCIJE MLADIH O BEZBEDNOSNIM IZAZOVIMA, RIZICIMA I PRETNJAMA 75 6.1. Opšte o istraživanju 75 6.1.1. Uvod 75 6.1.2. Svrha istraživanja 76 6.1.3. Ciljevi istraživanja 81 6.1.4. Pitanja kojima se istraživanje bavilo 82 6.2. O metodologiji istraživanja 82 6.2.1. Organizacija istraživanja 82 6.2.2. Uzorak, upitnik i metode 83 6.3. Rezultati istraživanja 85 6.3.1. Karakteristike ispitanika 85 6.3.2. Procena bezbednosne situacije u okruženju 95 6.3.3. Lični doživljaj nasilja 101 6.3.4. O nasilju – „krivci“ i neposredni povodi 107 6.3.5. Reakcije na nasilje 109 6.3.6. Izvori sigurnosti i uzori mladih 113 6.3.7. Potencijalni izvori nasilja tipični za region 115 6.3.8. Stavovi mladih o nasilju kao bezbednosnoj pretnji i načinima za rešavanje ovog problema 117 6.3.9. Mišljenja mladih o bezbednosti, nasilju i rešenjima tih problema 1186 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  7. 7. 7. ZAKLJUČAK 1218. DISKUSIJA I PREPORUKE ZA BUDUĆA ISTRAŽIVANJA 127 8.1. Prilog I – Anketni upitnik 131 8.2. Prilog II – Spisak kancelarija za mlade koje su učestvovale u istraživanju 1409. LITERATURA 141 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 7
  8. 8. UVODMladi ljudi u Srbiji suočavaju se sa brojnim problemima, kako onima kojeimaju njihovi roditelji – rastuće siromaštvo, visoka nezaposlenost i pogor-šanje zdravstvenog statusa – tako i drugih koji predstavljaju jedinstvenskup kontekstualizovanih izazova, uključujući socio-ekonomske nejedna-kosti, političku marginalizaciju, etničke tenzije, nasleđe ratova i traumatičneprošlosti, a sa kojom ni javnost Srbije još nije „sklopila mir“. Prisutnost stal-nih bezbednosnih pretnji takođe je jedan od osnovnih potencijalnih izvorakonflikata, naročito u oblastima multietničke raznolikosti. Širom zapadnogBalkana, nerazvijeno poimanje ljudske bezbednosti, naročito na lokalnomnivou, usporilo je razvijanje bezbednosnih mehanizama kojima bi se rea-govalo na potrebe i zabrinutost svih građana i njihovih lokalnih zajednica,što posebno pogađa populaciju mladih ljudi u Srbiji.Srbija ima demografski nesklad i spada u vrh zemalja koje imaju negativnuproporciju mladog i starog stanovništva, i to predstavlja sve veći pritisak zamlade ljude. Put koji mladi ljudi prelaze od škole do radnog mesta – njiho-va obrazovna priprema, sposobnost da se integrišu u tržište rada i uspehda odgovore njegovim novim i dinamičnim zahtevima, utiče na privrednusnagu zemlje, kao i na sistem socijalne zaštite koji je prati i podržava.Povezanost između slabih ekonomskih šansi za mlade ljude i društvenihnemira uveliko je poznata.1 Nezaposlenost je u vezi kako sa siromaštvomzbog odsustva plate, tako i sa onom njenom skrivenom dimenzijom – obe-spravljenošću, beznađem, apatijom, nasiljem i erozijom ljudskog i društve-nog kapitala.U svetlu ozbiljne ekonomke krize u zemlji, drastičnog pada proizvodnje,nerazvijenog i anarhičnog tržišta rada, visoke zaduženosti, visoke stopenezaposlenosti, dramatičnog pada životnog standarda i brze i nekontro-lisane urbanizacije, jasno je da su stvoreni uslovi za velike bezbednosnerizike u zemlji, koji najviše pogađaju mlade. Ovi rizici ugrožavaju njiho-vu socijalnu integraciju i koheziju, a povećavaju njihovo isključivanje. Onipodstiču nasilno ponašanje, ekstremizam i netoleranciju prema različitimkulturnim modelima i vrednostima, i dovode do zabrinjavajućeg porastaupotrebe droge i alkohola.U krajnjoj liniji, društvena i ekonomska marginalizacija mladih povećavanjihovu vulnerabilnost i izloženost nasilju sa smrtnim ishodom. Zahvalju-jući marginalizaciji, mnogo mladih ljudi danas se u Srbiji okreće ka jednojspecifičnoj i novonastaloj kulturi, koja je specifična i za državu, ali kojaima sličnosti i sa brojnim manifestacijama zapadnjačke kontrakulture. Onaje hibridna tvorevina sastavljena od kontrakulturnih vrednosti, nezdravihživotnih stilova2, konzumerizma, ogromnog porasta korišćenja droge, al-kohola i nemedicinske upotrebe anaboličkih steroida3, oponašanja izgleda1 UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis? Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 11.2 Osim sporta i kondicionog vežbanja, mladi ljudi u Srbiji malo znaju o tome šta predstavlja zdrav životni stil i imaju malo prilika da o tome čuju od specijali- zovanih zdravstvenih radnika. Zdravstveno obrazovanje u školama je veoma ograničeno i mahom prepušteno televiziji i masovnim medijima.3 Po rečima jedne devojke iz Novog Pazara Erne Okapi, „najteža tema koju mnogi političari i ljudi uopšte preskaču, jeste tema o problemima mladih da- Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 9
  9. 9. zvezda zabavne kulture i popularnih medija koji ih podržavaju i žive odnjih4, kao i samog nasilja. Rečju, veliki deo mlade populacije u Srbiji tražiizlaz u sredstvima koja ih dodatno degradiraju i isključuju.Nasilje mladih ljudi predstavlja jedan od najvidljivijih oblika nasilja u druš-tvu. Nema zajednice, koliko god bila bogata ili siromašna, urbana ili rural-na, koja je imuna na razorne posledice ovog nasilja. Širom sveta su mladisvakodnevno i počinioci, i žrtve nasilja na ulicama, stadionima, u školamai kafićima. Tokom prošlog veka glavni uzroci smrti adolescenata nisu višebili prirodni, već su to postale nenamerne povrede i nasilje. Homicid i bru-talno nasilje bez smrtnog ishoda, u kome učestvuju mladi, u velikoj meridoprinose ukupnom broju prevremenih smrti, povreda i invalidnosti.5 Nasi-lje mladih duboko pogađa ne samo njegove žrtve, već i njihove porodice,prijatelje i širu i užu zajednicu. Njegove posledice su vidljive ne samo pobroju smrti, bolesti i invalidnosti, već se odražavaju i na kvalitet života. Onou velikoj meri povećava troškove javnog zdravlja i socijalnih službi, sma-njuje produktivnost, obezvređuje privatno vlasništvo, remeti funkcionisanjedruštva i razara društveno tkivo.Problem nasilja mladih ne može se posmatrati izolovano od drugih pro-blema u vezi sa rizičnim ponašanjem. Oko 65% svih homicida uključujeupotrebu alkohola, od strane počinioca ili žrtve. Slična zastupljenost postojii kod nanošenja teških fizičkih povreda hladnim oružjem, premlaćivanja inasilja u porodici, a što je sve povezano sa upotrebom alkohola. Na drugojstrani, iskustva žrtve su povezana sa brojnim zdravstvenim problemima,uključujući korišćenje alkohola i droga, ranom trudnoćom, kao i posttrau-matskim poremećajima u ponašanju, fobijama, anksioznošću i depresijom.Kako se u periodu prelaska od detinjstva do zrelosti odvija lagano raz-dvajanje socijalnih očekivanja i ličnih težnji mladića i devojaka, to preovla- nas. U svim tim problemima najveću opasnost čini problem konzumiranja nar- kotika. Moj stav o tome je jednostavan i jasan. Ja nisam kao ‘drugi’ koji ‘ne znaju’ i ‘ne vide’ šta se dešava sa mladima. Ja od toga ne pravim tabu-temu i ne bežim, kao mnogi ostali. U predstojećem obrazloženju želim da obja- snim da konzumiranje narkotika kod mladih dovodi do njihove propasti, kao i društva u celini, pa, na kraju, i države gde je narkomanija masovna pojava. U odbrani ove teze, mogu se predstaviti tri argumenta. Prvi ukazuje na prome- nu karaktera osobe koja koristi narkotike. Drugi predstavlja gubitak za samu budućnost države u kojoj je konzumiranje narkotika jače izraženo. Treći, i po- slednji, dokazuje da povećan broj zavisnika od narkotika direktno ugrožava ugled društva/države.“ Izvor: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (2004) Odabrani eseji I. Mladi autori, Beograd http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Eseji%201.pdf.4 Uzori poput mladih modela i zvezda pop muzike preplavili su tržište zabave i igraju ključnu ulogu u formiranju stila ponašanja i odevanja mladih ljudi u Sr- biji. Dovoljno je samo baciti pogled na časopise posvećene modi, sportu i za- bavi, ili na TV reklame, kao i na druge marketinške proizvode, pa videti da su u njima protagonisti mladi ljudi u izazovnoj odeći, stavu i izgledu. Čini se da je gotovo nemoguće da bilo koja masovna kampanja, kao deo neke komercijalne ili druge operacije, bude bez mladog modela koji sugeriše opštu normu koja treba da se sledi. Ovaj fenomen se neposredno pripisuje sve naglašenijem konzumerizmu širom sveta, posebno u zemljama koje su u razvoju ili koje su naglo razvile svoja tržišta i ekonomske performanse.5 Reza, A., Krug, E. G., Mercy, J. A. (2001) Epidemiology of violent deaths in the world. Injury Prevention, 2001, 7: 04–111.10 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  10. 10. đujuće rodne norme i stereotipi značajno utiču na način na koji se mladiodnose prema nasilju, bilo kao žrtve bilo kao počinioci, kao i na njihovusposobnost i spremnost da deluju kao akteri pozitivnih promena. Suočenisa malim prostorom za odrastanje u tradicionalnom smislu (zaposliti se,oženiti se, zasnovati porodicu), mladi ljudi širom sveta koriste nasilje kaonajdostupnije sredstvo kojim će dokazati svoju muževnost i/ili zrelost.Upotreba nasilja da bi se razrešili konflikti ceni se i pretpostavlja pomirlji-vom ponašanju ili „mlakim“ reakcijama kao nemuževnim. Taj proces soci-jalizacije nasilja, kojim se ono legitimizuje i normalizuje, ima dalekosež-ne implikacije na način na koji se shvata i doživljava interakcija izmeđumuškaraca i žena. Različita očekivanja mladića i devojaka utiču na kulturumladih, i na tipove intervencija koje treba razviti, sa gotovo isključivim fo-kusom na mladiće, čime se ignorišu iskustva, potrebe i interesi devojaka.Nasilni mladi ljudi skloni su kriminalu i drugim vidovima asocijalnog po-našanja, kao što su zavisnost od droge, kompulzivno laganje, napuštanječasova ili često izostajanje iz škole, prostitucija i tako dalje. Takođe, postojitesna veza između nasilja mladih i drugih oblika nasilja.6 Ukoliko su odra-stali okruženi nasiljem u porodici i školi, ako su bili zloupotrebljeni ili seksu-alno zlostavljani, mladi često smatraju da je nasilje prihvatljivo sredstvo zarešavanje problema. Ratno okruženje je, takođe, podsticajna sredina zarazvoj opšte kulture terora koja povećava nasilje mladih.6 Widom, C. S. (1989) Child abuse, neglect, and violent criminal behavior. Cri- minology, 244: 160–166; Gartner, R. (1990) The victims of homicide: a tempo- ral and cross-national comparison. American Sociological Review, 55: 92–106; Briggs, C. M., Cutright, P. (1994) Structural and cultural determinants of child homicide: a cross-national analysis. Violence and Victims, 9: 3–16. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 11
  11. 11. 1. KONCEPTUALNI MODEL1.1. ANALITIČKI OKVIRAnalitički okvir ovog istraživanja inspirisan je u velikoj meri dokumentomSvetske banke Children and Youth Framework for Action. On je definisaoglavne pretnje, ranjivosti i izazove sa kojima se suočavaju mladi, i ukazaona strateške pravce intervencija u sektorima koji prate različite faze razvo-ja dece i adolscenata.7 Analitički okvir je ukazao na rizike koji nisu jednakoraspoređeni u ovim fazama životnog ciklusa, a koji se moraju otkloniti dabi se izbegle produžene i ireverzibilne posledice na njihov kasniji život.Ključni rizični faktori u vezi mladih ljudi odnose se na: nezaposlenost,neadekvatnost obrazovnih programa u pogledu veze sa budućim radnimmestom, rizična ponašanja, kao i slabo ili nikakvo učestvovanje u procesi-ma donošenja odluka. Isključivanje omladine iz političkog odlučivanja do-prinosi njihovom osećanju bespomoćnosti i marginalizacije. Ovaj izveštajukazao je na to da se rešenja moraju tražiti na više nivoa – od države(politika zapošljavanja, podrška organizacijama mladih, finansiranje pro-grama namenjenih mladima, bolje osmišljeni i bolje implementirani progra-mi, uključujući njihovo sprovođenje, kontrolu i evaluaciju rezultata, jačanjekorelacije između obrazovnog sistema i tržišta rada, smanjenje korupcijeu republičkim i lokalnim organima uprave, u obrazovanju, policiji, sudstvui pravosuđu, i drugo), do lokalne zajednice (veća participacija u procesuodlučivanja, povećanje broja namenskih prostora za sport i dokolicu, boljikvalitet verske nastave, izgradnja institucionalnih kanala kojima će se ja-čati kapacitet organizacija mladih, podrška lokalnim nevladinim organizaci-jama u cilju osmišljavanja i implementacije programa namenjenih mladima,osnivanje višenamenskih omladinskih centara, i slično).Istraživanje kojim je predstavljen ovaj izveštaj, kroz reprezentativni uzorakprikazuje stavove mladih izražene njihovim rečima – o tome šta bi oni ura-dili da se smanji nasilje u svim aspektima njihovog života. Na osnovu do-bijenih rezultata, istraživački tim je definisao nekoliko prioritetnih aktivnostikojima bi se preveniralo nasilje mladih i opisali načini kojima pojedinci izsvih sektora društva mogu zajedno da rade na istom cilju.Kada se zna koliko su mladi ljudi važan faktor društvenog i ekonomskograzvoja svoje uže i šire zajednice, i koliko je njihov svež entuzijazam bitanza obnovu posrnulog moralnog i vrednosnog poretka u današnjoj Srbiji,podrška njihovoj ulozi nalaže višeslojan, holistički pristup uključivanju mla-dih u društvo i njihovom prelasku u zrelo doba. Kako bi se pozabavio me-đusobno povezanim bezbednosnim, obrazovnim, zdravstvenim i životnimpotrebama mladih ljudi u Srbiji, ovaj projekt založio se i za višedimenzio-nalnu politiku prema mladima, koja bi se u delo sprovela većom podrškomprogramima namenjenim usaglašavanju i povezivanju školskih programa ipotreba tržišta rada, neformalnom obrazovanju i učešću mladih u procesi-ma odlučivanja na svim nivoima društva, kao i umrežavanju mladih.7 World Bank (2005) Children and youth: A framework for action. Human Deve- lopment Network. Children and Youth Unit (HDNCY) – World Bank, Washin- gton DC, p. 7. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 13
  12. 12. 1.2. KONCEPTUALNI OKVIRTermin mladi različito se tumači u zavisnosti od značenja koje mu daje jed-no društvo i njegova kultura. Činjenica je da je ideja jednog jedinog rodnoizjednačenog uzrasta zrelosti zapadnjački proizvod, i da je koncept mla-dosti (takođe i adolescencije) socijalno i politički konstruisan, zbog čegaga nema u afričkim društvima i, uopšte, u vrlo tradicionalnim i plemenskimdruštvima. U velikoj meri, mladost predstavlja prelaznu kategoriju (i „terito-riju“) između više etabliranih društvenih kategorija detinjstva i zrelosti.8Iako ne postoji konsenzus o definiciji, Ujedinjene nacije definišu mlade lju-de kao osobe u uzrastu od 15. do 24. godine. Prema ovom određenju,mladi obuhvataju oko 18% svetske populacije (ili više od jedne milijarde),od kojih 85% živi u takozvanim zemljama u razvoju.9 Ipak, mi smo seopredelili za drugu definiciju zbog ekonomičnosti (jednostavnosti) kojomje obuhvaćen i uzrast i karakter nasilnog čina, te se u ovom izveštaju na-silje mladih definiše slično kao u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, kaonamerna upotreba fizičke snage ili sile, pretnjom ili delom, čiji su počinioci,žrtve, ili oboje, adolescenti ili mlađe odrasle osobe, uzrasta između 15 i 29godina, a koja rezultira, ili je verovatno da će rezultirati, povredom, smrću,psihološkom štetom, smetnjama u razvoju ili lišavanju.10 Visoka stopa na-silja se manifestuje i u uzrastu od 30 do 35 godina, tako da bi i ovu grupuu nekom budućem istraživanju trebalo uključiti, kako bi se bolje razumeloi sprečilo nasilje mladih.Same intervencije često ne uzimaju u obzir spomenuta četiri obrasca ado-lescentnog nasilja, iako se ovi obrasci značajno razlikuju u pogledu stabil-nosti, uzroka, snage, kao i odgovarajućih intervencija. Tako, intervencijekoje su delotvorne za određen tip, to nisu za neki drugi. Štaviše, interven-cije se razlikuju i po tome koje je najbolje vreme za određeni tip obrasca.Znaci pljačkaškog i psihopatološkg nasilja mogu se, na primer, manife-stovati rano u dečijem životu, pa bi se intervencije mogle započeti još uosnovnoj školi, ili čak i ranije, dok je optimalno vreme za intervencije usmislu preveniranja situacionog i relacionog nasilja u ranoj adolescenciji.11Takođe valja imati na umu da se obrasci ponašanja, uključujući i nasilje,menjaju tokom života jedne osobe.12 Period adolescencije i rane zrelosti8 UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis? Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 16.9 Prema podacima UNDP-a, skoro 48% svetske populacije ima ispod 24 godi- ne, a afričke zemlje se nalaze na samom vrhu po brojnosti mlade popuacije. UNDP (2006) Youth and Violent Conflict: Society and Development in Crisis? Bureau for Crisis Prevention and Recovery. New York: UNDP, p. 12.10 Mercy, J. A. et al. (2003) Violence and Health: The United States in a Global Perspective. American Journal of Public Health 2003, february 93(2): 256–261.11 Gorman-Smith, D., Tolan, P. H. (1996). Prospects and possibilities: Next steps in sound understanding of youth violence. Journal of Family Psychology 10, 153–157; Tolan, P. H., Gorman-Smith, D. (2002) What violence prevention can tell us about developmental psychopathology. Development and Psychopa- thology, 14, 713–729; Tolan, P. H., Gorman-Smith, D., Henry, D. B. (2003) Developmental ecology of urban males’ youth violence. Developmental Psy- chology 39, 274–291.12 Dahlberg, L. L., Potter, L. B. (2001) Youth violence: developmental pathways and prevention challenges. American Journal of Preventive Medicine 2001,14 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  13. 13. vreme je kada se nasilje, kao i drugi tipovi ponašanja, naglašeno izraža-vaju ili manifestuju. Razumeti kada i pod kojim okolnostima se pojavljujetipično nasilno ponašanje u toku razvoja jedne osobe, može da pomogneu formulisanju intervencija, mera i politika prevencije koje će se odnositi nanajugroženije starosne grupe.13Za probleme koji su tako složeni, kao što je nasilje mladih, ne postoje pro-sta rešenja. Tradicionalne, jednodimenzionalne i jednodisciplinarne inter-vencije, koliko god bile dobro planirane, imaju ograničen uticaj na problem.Efikasni i efektivni odgovori na nasilje mladih zahtevaju široke inicijativekoje ne može ponuditi nijedan izolovani društveni sektor kao nijedna poje-dinačna disciplina.Ovakav pristup diktirala je i osnovna hipoteza istraživanja – da nasilje mla-dih perzistira jer se društvena zajednica njime ne bavi na adekvatan način.Uobičajeni instrumenti pravosudnog sistema očigledno ne deluju, jer senasilje niti smanjuje, niti dobija manje violentan karakter. Zbog toga namje potreban obuhvatan, holistički pristup, jer je nasilje višedimenzionalnoi nijedan usko sektorski ili jednodisciplinarni pristup ne daje pozitivne re-zultate. Zbog toga ovaj izveštaj, pored istraživačkog dela koji je posvećenpercepciji mladih o nasilju koje ih okružuje u svim domenima njihovog ži-vota, u formatu koji smo naveli, takođe ima i jednu normativnu dimenziju,koja, opet, za cilj ima da ponudi preventivna rešenja.Shodno tome, izveštaj treba da opiše faktore rizika koji povećavaju vero-vatnoću pojave nasilja kod mladih, kao i faktore zaštite, koji smanjuju ovuverovatnoću. Naravno, faktori rizika ne izazivaju nužno nasilno ponašanje,već mogu biti samo u korelaciji. Oni uključuju faktore koji su relativno ne-promenljivi, kao što su: muški pol, hiperaktivnost, posedovanje niskog IQ,ali i one faktore koji se mogu promeniti, kao što su: izloženost nasilju nateleviziji, antisocijalno ponašanje, korišćenje droge, siromaštvo, pripadnostbandama i/ili kriminalnim klanovima, kao i zapostavljanje i/ili zlostavljanjeod roditelja. Takođe, faktori zaštite uključuju faktore koji se ne mogu me-njati (ženski pol, visoki IQ) i one koji se mogu menjati (pozitivna socijalnainterakcija, svest o sankcijama u slučaju prestupa, roditeljsko nadgledanjei praćenje, kao i priznanje koje škola daje za doprinos društvenim aktivno-stima).Postavljanje temelja za sprečavanje nasilja počinje u ranoj fazi razvitka.Svi koji dolaze u kontakt sa mladom osobom – roditelji, nastavnici, zdrav-stveni i socijalni radnici – mogu da utiču na stavove mladih prema nasiljui njegovoj upotrebi. Slično tome, svaka institucija koja je na neki načinpovezana sa porodicom mlade osobe, kao što su škole, masovni mediji,zajednica i crkve, mogu pozitivno da utiču na osećanje sigurnosti i nanjeno nenasilno ponašanje. Ako ne postoji sistemska i efektivna interven-cija, rana agresija obično eskalira u kasnije nasilje i druga antisocijalnaponašanja. 20(1S): 3–14. Dahlberg, L., Toal, S., Swahn, M., Behrens, C. (2005) Measur- ing violence-related attitudes, behaviors and Influences among youth: A com- pendium of assessment tools. Atlanta, GA: CDC, 2nd ed.13 Youth violence: a report of the Surgeon General. Washington, DC, United Sta- tes Department of Health and Human Services, 2001. (http://www.surgeonge- neral.gov/library/youthviolence/) Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 15
  14. 14. Nasilje ima bezbroj oblika. Kao kompleksan i multidimenzionalan fenomen,ono predstavlja izazov za istraživače i nameće slojevit pristup kako bi sedobio obuhvatniji uvid o pojavi, koja je stara koliko i čovečanstvo i, u ve-ćem ili manjem stepenu, menja svoje manifestacije u zavisnosti od socio-kulturnih, političkih, ekonomsklih ili nekih drugih prilika. Čini se da celovitorazumevanje nasilja zahteva multidisciplinarni pristup.Najopštiji sadržaj pojma nasilje odnosi se na preteranu, nekontrolisanu,brutalnu, zloupotrebljenu silu uperenu protiv ljudi ili stvari. Kao višeslojanfenomen, nasilje predstavlja: • upotrebu sile kojom se nanosi fizička povreda ili uništenje (fizičko nasilje) • izazivanje ozbiljne mentalne ili emocionalne povrede, putem poni- ženja, lišavanja, ili „ispiranja mozga“, bez obzira da li je sila upo- trebljena ili ne (psihološko nasilje) • u širem smislu, kao profanisanje, skrnavljenje, ili iskazivanje ne- poštovanja (nanošenje nasilja) prema nečemu što se ceni, što je sveto ili što se voli • ekstremna fizička sila u prirodnom svetu, kao što su tornada, ura- gani i zemljotresi.14 U ovom poslednjem slučaju nasilje se pripi- suje prirodnim elementima (vodi, vetru, vatri) koji su u stanju da nanesu štetu i razaranje. Samo nasilje uključuje pretnju ili realno nanošenje fizičke ili psihološke štete uz očekivanje da će se po- vrediti integritet osobe.Uvidom u postojeću literaturu, može se reći da postoji široka saglasnosto tome da koncept nasilja ima normativnu dimenziju, zato što karakterišepostupke koji se ne odobravaju. U tom smislu, može se čuti teza kakokoncept nasilja počiva na spoljašnjoj perspektivi – pespektivi posmatračakoji određuje da li je jedan čin nasilan ili nije, to jest, zašto se neki postu-pak kvalifikuje kao nasilan, i kada se neki subjekt može smatrati žrtvomnasilja. Kada je reč o nasilju mladih, ono se uglavnom univerzalno nega-tivno vrednuje, a što ga ima manje – tim bolje. Čak i kada se smatra daje opravdano (u slučaju samoodbrane, kada je život ugrožen), nasilje seintuitivno doživljava kao nešto loše, dakle kao prima faciae neispravno,čak i onda kada se koristi da bi se izbeglo neko veće zlo. Međutim, ovimostaje otvoreno pitanje o krajnjoj moralnoj opravdanosti njegove upotrebe,a kontroverze oko definicije pojma nasilje upravo se tiču toga kako je ta-kva normativna „negativnost“ dodeljena konceptu. Šta je to što nasilje podefiniciji čini lošim, čak i kada je opravdano?Pojam nasilja odavno podstiče rasprave i neslaganja oko toga šta bi biookvir njegovog semantičkog polja, budući da ono ne predstavlja jedinstve-nu konceptualnu kategoriju. Nasilje obuhvata mnogo različitih postupakau brojnim različitim situacijama. Nekad nije jednostavno da te različitostipodvedemo pod istu kategoriju, i smatramo da svi pripadaju istom fenome-nu, posebno zato što nasilje nije uvek samoočevidno u nekom postupku.14 Audi, R. ed. (1995) The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge Uni- versity Press, p. 839.16 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  15. 15. Povlačenje oroza puške, na primer, ili pritisak na dugme kojim aktiviramoprojektil, ne mora da bude očevidno nasilan čin, ali posledice tih postu-paka su nesumnjivo nasilne. Da li ih opažamo i definišemo na isti načinna koji opažamo udarac nanesen nekoj osobi – postupak koji uključujeljudsko ponašanje i čije se posledice stoga više instinktivno doživljavaju?Šta reći za slučaj kada se neka osoba toliko zlostavlja fizički i mentalnoda je prinuđena da sa detetom napusti dom i potraži zaštitu u nekom ne-poznatom izbegličkom logoru, bez dovoljno hrane i vode, i gde joj je životsvakodnevno ugrožen? Šta ako je počinilac ovih zlodela neko kome ste sezavetovali da ćete ga „voleti i paziti čitav život“? Koje od ovih postupakasmatramo nasilnim? Da li sve, ili samo neke od tih postupaka?Pojedini autori smatraju da nasilje nije pogodno kao teorijski koncept udruštvenim naukama, već da je važno samo kao etički koncept i da, kaotakav, taj koncept treba da nađe mesto u istraživanju mira, to jest mirov-nim studijama. U tom slučaju, svako podrobnije bavljenje ovim konceptomtrebalo bi da napravi razliku između denotacije i konotacije koncepta. Ko-notacija koncepta nasilja u velikoj meri zavisi od vrednosti, normi i interesaonoga ko koncept koristi (upravo zbog svoje prirode koja se osuđuje).Koncept nasilja se ne može razumeti nezavisno od koncepta sile. Ted Hon-derich definiše nasilje kao „upotrebu fizičke sile koja povređuje, oštećuje,krši ili uništava ljude ili stvari“;15 Manfred Steger ukazuje na to kako nasi-lje uključuje „prisiljavanje“, „povređivanje“, „zlostavljanje“, „sramoćenje“, i„silovanje“.16 Ipak, čini se da nije dobro smanjiti razliku između „nasilja“ i„povrede“, pošto ovo može da vodi većoj zbrci, umesto nijansiranju poj-mova. Dok neki postupak, koji uključuje fizičku silu, može da predstavljavid povređivanja, ima situacija u kojima dolazi do zlostavljanja a da se nijekoristila fizička sila, i obrnuto – da bude slučajeva fizičkog nasilja, a daniko nije povređen. Zbog toga je potrebno da se pridržavamo distinkcija iispitamo da li nam je potrebna šira ili uža definicija nasilja – to jest, nasiljakao sile ili nasilja kao povređivanja.Pored toga što je destruktivan, nasilan čin mora biti nameran, intencio-nalan, kako bi se smatrao kao takav.17 Tako, na primer, Thomas Poggesmatra da „osoba koristi fizičko nasilje ukoliko namerno postupa na takavnačin da fizičkim sredstvima sprečava da druga osoba koristi svoja legiti-mna prava.“18 Steger smatra da „nasilje predstavlja namerno nanošenjefizičke ili psihološke povrede nekoj osobi ili osobama.“19 Vodi se rasprava15 Honderich, T. (2002) After the Terror. Edinburgh: Edinburgh University Press, p. 91; Honderich, T (2005) On Political Means And Social Ends. Edinburgh University Press, p. 15.16 Steger, M. (2003) Judging Nonviolence: The Dispute between Realists and Idealists. London, Routledge, p. 12.17 Intencionalnost predstavlja glavnu odredbu u definiciji Milera (Miller, R. (1971) Violence, Force and Coercion. In Shaffer, J. A. editor (1971) Violence. New York, David McKay Company, pp. 9–44. Za protiv-argument videti u Audi, R. (1971) On the Meaning and Justification of Violence. In Shaffer, J. A. editor (1971) Violence. New York, David McKay Company, pp. 45–99.18 Pogge, T. (1991) Coercion and Violence. In Brady, J., Garver, N. editors (1991) Justice, Law and Violence. Philadelphia PA, Temple University Press, p. 67.19 Steger, M. (2003), op. cit., p. 13. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 17
  16. 16. i oko toga da li upotreba prekomerne sile, pored toga što je namerna, tre-ba da bude i neželjena.20 Prednost uvođenja ove odredbe ili uslova jesteu tome što bi se odbacili oni postupci namerne i prekomerne sile koji nepredstavljaju nasilje, kao što su hirurški zahvati, iako postoji rizik da seneki jasni primeri nasilja ipak ne tretiraju kao takvi.21Svaki pojedinac opaža i razume nasilje na sebi svojstven način, na osno-vu svog vlastitog iskustva, individualne istorije i konteksta svog aktuelnogživota. Neki razumeju nasilje samo kao fizičku povredu i ne slažu se danefizički oblici agresije (npr. verbalni) budu svrstani u koncept nasilja, dokdrugi u njega uključuju i mentalnu, tj. emotivnu povredu. Za neke se onoodnosi samo na ljudske postupke, dok za druge obuhvata i destruktivnesile prirode – zemljotrese, uragane, oluje i slično. Slučajno naneta povredaili pričinjena šteta drugome ne smatra se uvek nasiljem.Definicija nasilja zavisi, dakle, od toga gde ćemo locirati negativni norma-tivni naboj ovog koncepta – ukazujući na to šta ga u vrednosnom smislučini nepoželjnim. Da li ćemo jedan agresivan postupak kvalifikovati kaonasilan sa negativnom konotacijom, zavisi od toga šta smatramo nasiljem.Neki pojedinci smatraju da je nasilje onaj agresivan postupak koji je ne-zakonit, dok drugi opet veruju da donde dok je jedan nasilan postupakdruštveno prihvaćen, i štaviše podstican, nije neizostavno i vrednosno ne-gativan/nepoželjan. Kao što Friedman primećuje: „Nasilje je delom stvardefinicije, ili barem perspektive... svako društvo definiše sferu legitimnogprivatnog nasilja.“22 Drugim rečima, legitimnost ili nelegitimnost jednog po-stupka ne leži u njegovom intrinzičnom kvalitetu, već u tome kako se ondefiniše.Postoje brojna svedočanstva o tome kako mnogi ljudi, kada se ponašajunasilno, to smatraju opravdanim i legitimnim odgovorom na neki moralniprekršaj ili ponašanje svoje žrtve. U tom smislu, akter nasilja percepirasvoje nasilje kao vid društvene kontrole,23 dok mu ova percepcija povrede(prekršaja, zločina, itd.) kao samopomoći služi da legitimiše svoj postu-pak ne samo prema žrtvi, već i prema drugim ljudima.24 Ljudi koji nanosedrugima povrede često smatraju da se ponašaju moralno i legitimno, jer20 Keane definiše nasilje kao „neželjeno fizičko mešanje od strane jedne grupe ili pojedinaca u odnosu na telo drugih, što za posledicu ima patnju zbog niza efekata koji se protežu od udarca, modrica, ogrebotina, otoka ili glavobolja do loma kostiju, srčanog napada, gubitka ekstremiteta, pa čak i do smrti.“ Keane, J. (1996) Reflections on Violence. London, Verso, pp. 66–7.21 Simpson smatra da u neprijateljskom okruženju pojedinac može lako da bude povređen gotovo svačim, uključujući i fizičku povredu, te stoga onaj koji je odra- stao usred previranja ili društvenog propadanja možda neće biti u stanju da uoči da je bio podvrgnut nasilju. Simpson, E. (1970) Social Norms and Aberra- tions: Violence and Some Related Social Facts. Ethics, 81 (1), pp. 22–35.22 L. M. Friedman (1993) Crime and Punishment in American History. New York, Basic Books, p. 173.23 Black, D. (1983) Crime as Social Control. American Sociological Review 48, pp. 34–45.24 Kennedy, L. W. (1988) Going It Alone: Unreported Crime and Individual Self- Help. Journal of Criminal Justice 16: 403–12; Skogan, W. G. (1984) Reporting Crimes to the Police: The Status of World Research. Journal of Research in Crime and Delinquency 21, pp. 113–37.18 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  17. 17. štite nešto što cene, samo kažnjavaju one koji su se ogrešili o njihovuvrednost.Tradicionalni pristupi proučavanju nasilja takođe naglašavaju da su defini-cije nasilja zavisne od kulture, zajedno sa pretpostavkom da je nasilje preinherento, nego što je naučeno. Definicija nasilja koja se oslanja na uobi-čajeno telesno iskustvo nužno se oslanja na primaoca, žrtvu. Bez sumnje,takav koncept nasilja neposredno uključuje ranjivost, kao i narušavanje(povredu) nečijeg neposrednog fizičkog prostora. Ono što mučenje činitako strašnim jeste prisilna telesna i mentalna intimnost sa mučiteljem.Iz ove perspektive, o nasilju razmišlja nekolicina autora. Prema Newman-u,na primer, nasilje predstavlja „seriju događaja koja izaziva povredu ili štetuosobama ili vlasništvu.“25 Iadicola i Shupe nasilje definišu kao „bilo koju rad-nju ili strukturni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili nefizičkoj povredi jedneili više osoba.“26 Weiner, Zahn i Sagi definišu nasilje kao „pretnju, pokušaj iliupotrebu fizičke sile od strane jedne ili više osoba koji ima rezultat u fizičkojili nefizičkoj povredi jedne ili više osoba.“27 C. Bartol i A. Bartol definišu na-silje kao „destruktivnu fizičku agresiju namerno usmerenu da povredi drugeljude ili stvari.“28 Berkowitz smatra da je nasilje „bilo koji vid ponašanja koji jeusmeren na to da nekoga fizički ili psihološki povredi“29Kriminolozi Weiner, Zahn i Sagi smatraju da bilo koja definicija nasiljamora da uzme u obzir šest faktora: stepen i tip povrede, nameru učesnikada primeni silu ili preti njome, predmet na koji je usmerena sila, uzroke imotivacije ponašanja, kao i njegovo opravdanje, broj involviranih ljudi i dali je u pitanju čin (nasilje), ili propust (da se spreči nasilje).30 Nanošenje po-vrede, kao centralni kriterijum za definiciju nasilja, može se naći i u sredi-štu savremene kriminološke literature. Iadicola i Shupe navode kriminološ-ku definiciju u duhu ove perspektive po kojoj je nasilje „pretnja, pokušaj, iliupotreba fizičke sile od strane jedne ili više osoba, koja rezultira u fizičkojili nefizičkoj povredi jedne ili više osoba“.31 Problem sa „pretnjom“ i „poku-šajem“, kao i ograničavanjem na fizičku silu, i ovde je prisutan.Iadicola i Shupe, međutim, uočavaju ove probleme, te proširuju definicijuna „bilo koju radnju ili strukturalni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili ne-fizičkoj povredi prema jednoj ili više osoba.“32 Ovde je, dakle, negativno25 Newman, G. (1998) Popular Culture and Violence: Decoding the Violence of Popular Movies. In Frankie Bailey, F., Hale, D. eds. (1998) Popular Culture, Crime, and Justice. Belmont, CA: West/Wadsworth, p. 40–56.26 Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lan- ham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23.27 Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J (1990) Violence: Patterns, Causes, Pu- blic Policy. San Diego, Harcourt Brace Jovanovich, xiii.28 Bartol, C. R., Bartol, A. M. (2005) Criminal Behavior: A Psychosocial Approa- ch. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, p. 241.29 Berkowitz, L. (1993) Aggression: Its Causes, Consequences, and Control. New York, McGraw-Hill, p. 3.30 Videti: Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J (1990) Violence: Patterns, Cau- ses, Public Policy. San Diego, CA: Harcourt Brace Jovanovich.31 Weiner, N. A., Zahn, M. A., Sagi, R. J, op. cit., p. xiii.32 Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lan- ham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 19
  18. 18. vrednovanje nasilja vezano za povredu. Oni definišu lično nasilje kao „na-silje koje se javlja među ljudima koji nisu u ulozi aktera ili predstavnika so-cijalne institucije“, i socijetalno nasilje. Ono se potom deli na institucionalno– „nasilje od strane pojedinaca čiji su postupci rukovođeni ulogama kojeigraju u nekom institucionalnom kontekstu“, i strukturno nasilje – povredunanesenu u „kontekstu uspostavljanja, održanja, proširenja ili smanjenjahijerarhijskog ustrojstva kategorija ljudi u društvu“. Strukturno nasilje se,stoga, može vršiti podjednako i u ime hijerarhije, i protiv nje.Po drugoj metodologiji, mogli bismo da razlikujemo kriminalno od nekri-minalnog nasilja. Kriminalno nasilje se razlikuje od drugih oblika nasiljapo tome što ono krši zakon. Bez njega nasilje može da bude nečuveno,demorališuće, žalosno, nemoralno, bolno, uvredljivo, deprimirajuće i takodalje, ali ono ne predstavlja zločin. Postoje neki vidovi nasilnog ponašanjakoji se ne mogu tolerisati u uređenom društvu, zbog čega organi vlastistvaraju pravila kojima se zabranjuju neke forme nasilnog ponašanja, iliove, pak, ograničavaju u drugim instancama. Sankcije se primenjuju nakršenje ovih pravila.Može se reći da je jedan čin nasilan ako ga osoba doživljava kao napad ilinamerno izlaganje opasnostima. Ova definicija obuhvata sve forme nasiljakoje Honderich određuje kao „političko nasilje“, kao i nasilje u smislu sferepolitičkog kao ličnog. Veliki broj empirijskih slučajeva takođe uključuje po-vredu. Poput definicije koju daju Iadicola i Shupe, ova definicija se možeproširiti kako bi objasnila institucionalno i strukturno nasilje. Kao i definici-ja nasilja koja počiva na zajedničkom, otelotvorenom (telesnom) iskustvupojedinaca, ona jasno uključuje i emocionalne i psihološke forme nasilja,koje takođe doživljavamo telesno.Postoji nekoliko načina kako se može klasifikovati/kategorizovati nasilje: • po jačini nanesene povrede Manji nasilni postupci uglavnom se lakše prihvataju nego neki ozbiljni- ji, teži oblici. Lakše je preći preko guranja ili ćuške, nego preko udarca pesnicom ili nogom. Brutalnost nasilnog postupka, kao i broj ljudi žr- tava koji su njime pogođeni, utiče na njegovu kvalifikaciju kao teškog, groznog. Nasilni postupci koji uključuju bezrazložnu svirepost ili muče- nje, po svoj prilici će biti percipirani u negativnom svetlu. • instrumentalno i ekspresivno nasilje Instrumentalno nasilje se odnosi na nasilje upotrebljeno kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja (oružana pljačka pripada ovoj kategoriji). U ekspresivnim nasilnim postupcima, sa druge strane, motivacije izraža- vaju neko emotivno stanje nalik besu ili ljubomori. U takvim slučajevi- ma nasilje nešto „izražava“ i služi da bi se ispunila neka unutrašnja ili intrinzična želja. • interpersonalno, institucionalno i strukturalno nasilje (Iadicola i Shupe smatraju da postoje ova tri međusobno povezana tipa na- silja) Interpersonalno nasilje se ogleda u napadima, silovanjima, pljačkama i ubistvima, dakle u onome što obično nazivamo nasiljem. Institucio- nalno nasilje, sa druge strane, odnosi se na nasilna ponašanja koja20 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  19. 19. se odvijaju u organizovanim okruženjima. Na primer, Iadicola i Shupe smatraju da je porodično nasilje oblik institucionalnog nasilja, zato što se događa unutar konteksta porodice. Ovde takođe spadaju i nasilje na radnom mestu ili korporativno nasilje33, nasilje u vojsci, religiozno, kao i nasilje koje vrši država, pošto se svi ti oblici odvijaju u kontekstu etabliranih socijalnih institucija. Strukturno nasilje se odnosi na dis- kriminatorne socijalne aranžmane koji se takođe mogu odrediti kao nasilje.Naime, Galtung, Iadicola i Shupe smatraju da društvene nejednakosti proi-zvode negativne posledice na životne uslove neke grupe i da se one moguuvrstiti u nasilje, pošto „nasilje može da predstavlja čin kojim se manjinskojgrupi osporava pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, pristojnom sta-novanju, adekvatnoj ishrani i drugim neophodnim stvarima za opstanak iljudski razvoj“.34Najzad, nasilje se može klasifikovati i na osnovu razlikovanja: a) nasiljakao preterane ili destruktivne sile, i b) nasilja kao povređivanja. Prvo se uliteraturi određuje kao uže ili minimalističko, a drugo kao šire ili obuhvatnoshvatanje. Ova klasifikacija omogućava da se napravi jasnija razlika izme-đu onoga što predstavlja čin nasilja i da se time izbegne tendencija da setermin koristi kao sinonim za sve što je rđavo ili moralno pogrešno.35Iako postoje brojni načini kojima se može definisati nasilje, većina poku-šaja o kojima smo raspravljali dele izvestan skup kvaliteta, i ove širokekonceptualizacije su heuristički vredne, pošto nam omogućavaju da feno-men potpunije osvetlimo. Iz priloženih definicija može se videti da gotovosve nastoje da dovedu u vezu primenu fizičke sile sa povredom koja jenanesena nekome ili nečemu. Na osnovu izloženog, postavlja se pitanjekoja bi definicija nasilja bila najbolja. Prednost ćemo dati definiciji Iadicola iShupe, koji određuju nasilje na sledeći način: „Nasilje predstavlja bilo kojuradnju ili strukturni aranžman koji rezultira u fizičkoj ili nefizičkoj povredijedne ili više osoba.“36U istraživanju su usvojili višedimenzionalni holistički pristup i obuhvatnudefiniciju nasilja, koja uključuje i fizičku i nefizičku povredu nanesenu psi-33 Korporativno nasilje jeste ciljno ponašanje menadžera i izvršnih organa firmi koje proizvodi nerazuman rizik fizičke povrede zaposlenih, stanovništva i po- trošača. Videti više u: Brownstein, H. H. (2000) The Social Reality of Violen- ce and Violent Crime. Boston, Allyn and Bacon; Michalowski, R., Kramer, R. (2006) State-Corporate Crime: Wrongdoing at the Intersection of Business and Government. New Brunswick, N. J.: Rutgers University Press.34 Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lan- ham, MD: Rowman & Littlefield, p. 26.35 Audi ukazuje na to kako ne treba da koristimo emotivno nabijen pojam nasilja kada se ojađenost može bolje objasniti i tretirati pod drugim imenom, kao, na primer, nepravda, a pogrešno identifikovanje neke bolesti može da vodi upotrebi pogrešnog leka. – ili nikakvoj. Vidi: Audi, R. (1974) Violence, Legal Sanctions, and Law Enforcement. In Stanage, S. M. (ed.) (1974) Reason and Violence: Philosophical Investigations. Oxford: Blackwell, pp. 29–50, p. 38; Audi, R. (1971) On the Meaning and Justification of Violence. In Shaffer, J. A. (ed.) (1971) Violence. New York, David McKay Company, pp. 45–99.36 Iadicola, P., Shupe, A. (2003) Violence, Inequality, and Human Freedom. Lan- ham, MD: Rowman & Littlefield, p. 23. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 21
  20. 20. hološkom, socijalnom, ili fizičkom biću pojedinaca i grupa. Pri tom, smatralismo da je bitno razgraničiti kriminalno od nekriminalnog nasilja, kako bi-smo jasnije istakli obrasce nasilja mladih (situaciono37, relaciono,38 pljač-kaško39 i psihopatološko40 nasilje), kao i njihove implikacije u pogledu in-tervenisanja.U ovom momentu pristupi prevencije, kao i podaci iz mnogih oblasti – po-put obrazovanja, pravosuđa, psihologije, javnog zdravlja – počeli su daodražavaju rastući konsenzus oko glavnih pitanja prevencije. Prevencijanasilja će, po svoj prilici, biti uspešna onda kada se simultano odvija nanekoliko nivoa, i kada su ovi napori povezani i integrisani. Javno zdravljese nalazi u jedinstvenoj poziciji da promoviše prevenciju na više nivoa i daovu učini što efikasnijom.Naše društvo može efikasno da interveniše kako bi smanjilo ili sprečilo na-silje prema mladima, kao i nasilje koje oni vrše, jer nasilje nije neizbežno,nesavladivo, ili potpuno prepušteno slučaju. Brojni faktori, kako individual-ni tako i društveni, doprinose individualnoj sklonosti ka nasilju, i u moguć-nosti smo da mnoge od ovih faktora promenimo.37 Situaciono nasilje se odnosi na specifične situacije koje očito funkcionišu kao katalizatori koji vode nasilnom ponašanju i čine ga ozbiljnijim. Među ovim ka- talizatorima su: veoma visoka temperatura, vikendi, događaji koji izazivaju veliki stres, frustracija u vezi sa planiranim aktivnostima, fatalni događaji koji se nisu mogli izbeći, siromaštvo, socijalna diskriminacija i ugnjetavanje, pristu- pačnost, tj. dostupnost vatrenog oružja, kao i upotreba alkohola i droge. Ovom tipu nasilja pripada prosečno više od 25% adolescentnog nasilja u gradskim sredinama.38 Relaciono nasilje postoji kod ličnih sporova između osoba koje se nalaze u nekoj vezi, posebno među prijateljima i članovima porodice. Deca koja su sve- doci nasilja između svojih roditelja imaju veće šanse da se ponašaju nasilno prema svojim vršnjacma. Kod adolescenata, nasilje do koga dolazi kod zabav- ljanja i u toku provoda i izlazaka sa partnerom ili društvom, predstavlja poseb- no ozbiljnu formu relacionog nasilja. Gotovo 25% relacionog nasilja odnosi se na adolescentno nasilje, i očigledno je da se zasniva kako na socijalnim, tako i na psihološkim faktorima.39 Pljačkaško nasilje, koje obuhvata od 5–8% ukupnog adolescentnog nasilnog ponašanja, uključuje krivična dela poput otimanja, pljačke, napada bandi, koje napadaju i pljačkaju s namerom da steknu neku korist, ili kao deo obrasca kri- minalnog i antisocijalnog ponašanja. Procenjuje se da oko 20% adolescenata izvrši neki oblik ovog nasilja, ali samo 5–8% mladića i 3–6% devojaka iz ove grupe odgovorni su za većinu pljačkaškog nasilja. Ova vrsta nasilja je više proučavana od ostala tri tipa nasilja. Istraživači su pronašli da je ono često deo obrasca ozbiljnog hroničnog antisocijalnog ponašanja, da je predvidljivo, da obično počinje u ranoj adolescenciji i da se vremenom postepeno razvija. Ono traje još dugo nakon adolescencije, zavisi od brojnih faktora rizika, zahte- va intenzivnu i ranu prevenciju i tretmane.40 Psihopatološko nasilje iznosi tek negde oko 1% adolescentnog nasilja u grad- skim i ruralnim sredinama, ali je naročito virulentno. Ono je obično ekstremno i ponovljivo u poređenju sa drugim tipovima nasilja, a predstavlja pregnantan primer individualne psihopatologije, koja je po svoj prilici vezana za neurološke deficite i/ili psihološke traume. Na njega se obično gleda kao na nus-proizvod mentalnog oboljenja, pre nego kao odgovor na situacione faktore ili kao na znak buduće kriminalne karijere. Za razliku od intervencija koje su primerene za druge tipove nasilja, psihofarmakologija i različite psihijatrijske tehnike na- menjene su ovoj populaciji.22 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  21. 21. U osmišljavanju nacionalnih programa za sprečavanje nasilja mladih, važ-no je uzeti u obzir ne samo individualne kognitivne, socijalne i bihevioralnefaktore, već i socijalni sistem koji ove faktore oblikuje. Strategije spreča-vanja su brojne, od kojih su neke više, a neke manje uspešne. Postojiširok spektar mogućih rešenja za problem nasilja mladih u različitim faza-ma njihovog razvoja – od detinjstva do rane zrelosti, kada postoji velikaverovatnoća da će se pojaviti nasilno ponašanje ili rizici za pojam nasilnogponašanja.Nisu sve ove strategije skupe – čak i one koje zahtevaju znatna sredstvai ulaganja u resurse svakako su manje skupa u smislu novca i ljudskogkapitala – nego alternative, da bi se dozvolilo da nasilje i dalje razara našudecu i naše zajednice. Ipak, može se napraviti nesumnjiv napredak namnogim frontovima – obrazovanju, zdravlju, bezbednom okruženju, nefor-malnoj obuci za putovanje od škole na posao, itd. – tako što će se anga-žovati mladi ljudi, kao partneri u razvojnom procesu.Obuhvatan pristup podrazumeva uključivanje mladih i njihovo osnaživanje,zajedno sa širim i bolje fokusiranim investiranjem u programe namenjenemladima. Čak i ako nismo u mogućnosti da odmah rešimo problem, važanje svaki korak koji napravimo rukovođeni smernicama koje su nam dalanaučna istraživanja, te na taj način utičemo na kvalitet života mladih i svihgrađana.1.3. STRUKTURA IZVEŠTAJAIzveštaj je podeljen na deset poglavlja. Prvo poglavlje opisuje analitički ikonceptualni okvir istraživanja. Ovaj okvir podrazumeva pojašnjenje motivaza sprovođenje istraživanja, uz definisanje kategorije mladih i pojašnjenjepojma, obrazaca, faktora, oblika i prevencije nasilnog ponašanja među nji-ma, uz navođenje relevantnih izvora, definicija i referentnih dokumenata.U drugom poglavlju, autorke su se bavile sistemima vrednosti, vrednosnimorijentacijama i prioritetima mladih, kao faktorima izgradnje ličnosti i pona-šanja. Tu je uključena i dublja diverzifikacija kategorije mladih. Društvenamanipulacija mladima jeste pojava čiji se opis ne sreće često u stručnojliteraturi i istraživanjima. Iz ovog razloga, autorke su opisale načine ispo-ljavanja manipulisanja nad mladima kao faktore koji utiču na formiranjestavova i ponašanje. Odnos mladih prema životu, prema sebi i drugim lju-dima, prezentovan je u delu o individualnom i kolektivnom identitetu, i tu jeposebna pažnja posvećena nacionalnom identitetu mladih. Za temu ovogistraživanja bilo je bitno opisati i trenutno socijalno okruženje, integraciju ikulturni habitus mladih, kako bi se njihovi stavovi stavili u kontekst realnogstanja stvari i okoline u kojoj oni danas žive.Kada se u obzir uzmu političke, društvene i ekonomske specifičnosti životau balkanskom regionu, dolazi se do zaključka da ovo istraživanje ne bibilo potpuno bez opisivanja nesigurnih okolnosti u kojima mladi odrastaju isazrevaju. „Društvena sigurnost i mladi“ je naziv trećeg poglavlja, koje sebavi opisom bezbednosnih rizika i pretnji u okruženju mladih, sa fokusomna nasilje kao glavnu bezbednosnu pretnju. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 23
  22. 22. Kako društvene institucije imaju značajnu ulogu u socijalizaciji i regulisanjuponašanja mladih, u četvrtom poglavlju predstavljene su društvene institu-cije koje imaju najznačajniju ulogu u jačanju podrške mladima.U petom poglavlju su, kroz primere, opisani aktuelni programi i strategijeza prevazilaženje nasilja mladih u Srbiji. Ovde su navedeni i problemi nakoje mladi nailaze prilikom informisanja, učestvovanja u radu omladinskihorganizacija i povratne komunikacije sa državnim i nevladinim organiza-cijama, koje se bave promocijom i sprovođenjem navedenih programa istrategija.Srž ovog projekta je u šestom poglavlju. Svrha, ciljevi, metodologija i re-zultati istraživanja o percepciji trenutne bezbednosne situacije i stavovimaprema nasilju koje ima mlada populacija Srbije, u njemu su predstavljenisistematično, kroz odgovarajuće grafičke prikaze, tabele i tekstualne opi-se.Zaključke izvedene na osnovu rezultata sprovedenog istraživanja, te dis-kusije i preporuke za buduća istraživanja, autorke su rasporedile u sedmoi osmo poglavlje ovog izveštaja.Prilozi u vidu primerka anketnog upitnika korišćenog u istraživanju i spiskakancelarija za mlade koje su učestvovale u realizaciji terenskog istraživa-nja, dati su u devetom poglavlju.U poslednjem, desetom poglavlju, nalazi se spisak pisane i elektronskeliterature koju su autorke koristile prilikom sastavljanja izveštaja.24 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  23. 23. 2. SISTEM VREDNOSTI I VREDNOSNE ORIJENTACIJE MLADIHIako se pojedini autori međusobno razlikuju u pogledu shvatanja i definisa-nja pojma vrednosti, mogu se izdvojiti određene karakteristike ovog pojmakoje su, implicitno ili eksplicitno, sadržane u razmatranjima većine autora.Jedna takva karakteristika odnosi se na stav da vrednosti govore o ciljevi-ma kojima pojedinci teže, a druga ukazuje na to da se vrednosti vezuju zapojam poželjnog.Poželjnost je jedna od osnovnih karakteristika vrednosti i, prema različitimshvatanjima, može se odnositi na poželjan način ponašanja, na idealnasvojstva objekata koji ih čine poželjnim za ljude, ili ideje i situacije za kojepostoji uverenje da predstavljaju nešto dobro i poželjno.Nikola Rot smatra da reći za neku osobu da ima vrednost, znači da ona„ima trajno uverenje da je specifičan način ponašanja ili konačno stanjeegzistencije, lično i društveno poželjno u odnosu na alternativne načineponašanja ili konačna stanja egzistencije“.41 Vrednosti imaju svoju objek-tivnu i subjektivnu dimenziju. Objektivnu dimenziju mnogi autori ne prizna-ju, jer ona pretpostavlja postojanje vrednosti nezavisno od čoveka, kakosu se, na primer, prihvatale transcendentalne vrednosti u filozofiji Platona,ili u religijama. Shvatanje vrednosti sa subjektivne tačke gledišta, kao ne-što veoma poželjno za jedinku prema njenom ličnom ubeđenju, svakakomože da ima i dublji smisao, posebno u procesu vaspitanja deteta i mladeosobe. Naime, podrazumeva se da u vaspitnom procesu treba svim po-željnim društvenim zahtevima, normama, principima ili uzorima ponašanja,dati značaj vrednosti kojima se jedinka dobrovoljno podređuje, sa kojimase identifikuje i koje, vremenom, počinje da smatra sastavnim delom sop-stvenih ponašanja i ličnih stavova u svakodnevnom životu.Vrednosti se, dakle, mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima, u za-visnosti od konteksta od kojeg polaze pojedini autori. U daljem tekstu bićepredstavljena jedna od podela koja se čini najprihvatljivijom, s obzirom nakontekst istraživanja, a koja prepoznaje sledeće grupe vrednosti: • vrednosti od univerzalnog značaja, vanvremenske, opšteprihva- ćene vrednosti, poput pravednosti, slobode, humanosti, hrabrosti, istinoljubivosti, ekološke harmonije • vrednosti značajne za društvenu zajednicu, kao što su: odgovor- nost, patriotizam, poštovanje reda i zakona, društvena angažova- nost • vrednosti koje ukazuju na odnose prema drugima, kao što su: al- truizam, solidarnost, kooperativnost, tolerantnost, častan odnos • vrednosti koje se odnose na razvoj pojedinca, a u koje se svrsta- vaju integritet, pozitivan odnos prema radu, stvaralaštvo, samo- kontrola, skromnost i preduzimljivost.41 Rot, N. (1972) Osnovi socijalne psihologije. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 25
  24. 24. Vrednosti su bazična, relativno stabilna verovanja, nastala kao rezultat so-cijalizacije, pod uticajem individualnog iskustva, te društvenih i kulturnihfaktora, a koji na individualnom nivou utiču na stavove i ponašanja.Vrednosne orijentacije predstavljaju relativno stabilan kompleks opštihprincipa (pojedinca i/ili društva), kojim se hijerarhijski organizuje niz od-nosa između čoveka, tj. njegovih dispozicija, i objekta, odnosno njegovihsvojstava kojima zadovoljava (ili može zadovoljiti) neku od ljudskih potre-ba. Pod vrednosnim orijentacijama mogu se podrazumevati i socijalni sta-vovi, političke orijentacije, sistem životne filozofije, stil života, interesi, pa iosobine ličnosti.42Moguće je klasifikovati vrednosti i vrednosne orijentacije i prema motiva-cionom cilju prema kojem su usmerene. Tako teoretičari Schwarz i Bardirazmatraju tzv. bazične vrednosti.43 Prva bazična vrednost predstavlja od-nos između pojedinca i grupe. U zavisnosti od toga da li pokazuje kon-zervativan ili autonoman pol, može se govoriti o entitetima ukorenjenim ukolektivitet, gde se poštuje društveni red, tradicija i porodična sigurnost; ilientitet koji nalazi smisao u svojoj sopstvenoj jedinstvenosti, koja slobodnoizražava svoja unutrašnja svojstva. Druga bazična vrednost odnosi se naodgovorno socijalno ponašanje koje će očuvati socijalnu strukturu. To zna-či da pojedinci moraju uzeti u obzir dobro drugih, međusobno se uskladitii suočiti sa neizbežnom međusobnom zavisnošću. Treća bazična vrednostproističe iz odnosa čovečanstva i prirodnog i socijalnog okruženja.Sistem vrednosti predstavlja set etičkih vrednosti koji se može specifiko-vati u sferi individualnog i u sferi društvenog. Najbolje definisan sistemvrednosti jeste moralni kod.Pokušavajući da daju što obuhvatniju klasifikaciju vrednosti, mnogi autoriprave duge liste sa velikim brojem (grupa) vrednosti. Da bi izmerili vred-nosne orijentacije, više se opredeljuju za vlastite operacionalne definicijenego za čvrste i jasno postavljene teorijske koncepte. Problem, na koji sečesto nailazi, jeste i odnos vrednosti i sličnih pojmova kao što su: potreba,želja, motiv, stav i interes.U tom mnoštvu sličnih pojmova, interesantno je posmatrati odnos vred-nosti i stavova, jer istraživači često polaze od pretpostavke da vrednostiimaju neka svojstva koja pogoduju objašnjenju društvenih stavova i po-našanja. Naime, vrednosti se mogu izraziti i preko stavova, ali se ne iscr-pljuju u njima. One su, dakle, opštije od stavova, uslovljavaju ih, manjimbrojem vrednosti može se objasniti širi krug stavova i ponašanja, a izaziva-njem promena u vrednosnom sistemu može se promeniti čitav niz stavova.Zbog toga su pojedini autori naglašavali značaj proučavanja vrednosti zabolje razumevanje stavova.Stav, kao relativno stabilna afektivna reakcija prema objektu, ima instru-mentalni značaj za realizaciju vrednosti. Stavovi su višestruko determinisa-ni, i tokom društvene krize mogu biti više određeni i nekim drugim faktori-ma (pre svega aktuelnim interesima), nego vrednostima.42 Grupa autora (2004) Mladi zagubljeni u tranziciji. Centar za proučavanje alter- nativa, Beograd, str. 65.43 Ibid., str. 67.26 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  25. 25. U kriznim vremenima ljudima je teško da uvide vezu između stavova pre-ma aktuelnim pojavama i svojim temeljnim vrednostima. U takvim situaci-jama stavove nekad nameću autoriteti ili bivaju nametnuti putem sredstavamasovnih komunikacija i nisu autentični odraz promišljanja i unutrašnjihsvojstava pojedinca.Svi autori koji se bave problemima vrednosti ističu značaj odnosa vredno-sne orijentacije, s jedne strane, i socijalizacije ličnosti, postizanja zrelostiličnosti i integracije ličnosti, sa druge. Tokom procesa vaspitanja, formira-nje vrednosne orijentacije ima dve dimenzije. Jedna je značajan elementprocesa vaspitanja i samovaspitanja, a druga određuje pravac i sadržajinterakcija sa socijalnom sredinom. Na taj način, vrednosna orijentacijapredstavlja suštinsku, određujuću i vodeću socijalnu karakteristiku ličnosti.Vrednosti kao što su: istina, sloboda, jednakost, pravda, tolerantnost,trebalo bi da se usvoje u porodici i dalje razvijaju tokom školovanja krozproces socijalizacije. Međutim, poimanje i usvajanje određenih vrednostinajčešće je prepušteno slučaju, što znači da organizovan sistemski rad umnogim društvima gotovo da ne postoji. Vrednosti imaju višestruki značaj,i one čine pojedince osetljivim na određene situacije i događaje koji suvrednovani, a odbojnim ili neosetljivim prema događajima koji nisu vred-novani. Usvojeni sistem vrednosti utiče na doživljavanje pojedinih situacijana određeni način, a može i motivisati u određenom stepenu, te samim timuticati na ponašanje pojedinca.Vrednosti usvojene tokom socijalizacije rezultat su učestvovanja više fak-tora44 značajnih za celokupan proces socijalizacije i, pored porodice, to sujoš i vršnjaci, škola, sredstva masovnih komunikacija. Na usvajanje vred-nosti utiču i individualne karakteristike pojedinaca, kao što su potrebe icrte ličnosti, i neka istraživanja ukazuju upravo na tu vezu. U psihološkimistraživanjima vrednosnih orijentacija postoji pretpostavka o njihovom pre-dikativnom značaju za ponašanje pojedinca.Kultura, kao jedna od osnovnih dimenzija društva, posebno je važna zarazumevanje procesa stvaranja, profilisanja i kristalizacije sistema vredno-sti. Svako društvo koje trpi velika društvena razaranja prolazi i kroz velikepromene u sistemu vrednosti. Stare vrednosti se radikalno odbacuju, anove još uvek nisu postigle konzistentnost. Uporedo se dešavaju i nasto-janja različitih političkih i ideoloških snaga da stave pod kontrolu pojedinesegmente kulturnog života i stvaralaštva.2.1. VREDNOSNI PRIORITETI MLADIHKao što Havelka45 tvrdi da vrednosne orijentacije mogu biti veoma značaj-ne personalne dispozicije koje ukazuju na posebnost socijalno-personalnihentiteta koji, opet, utiču na dinamiku doživljavanja i ponašanja ljudi, tako44 Agensi socijalizacije posreduju između društva i pojedinca prenoseći društve- ne standarde i norme uz određene modifikacije uslovljene osobenostima poje- dinih agenasa.45 Havelka, N. (1998) Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i svest o sebi. Nastava i vaspitanje 5, 803–824. Beograd, Pedagoško društvo Srbije. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 27
  26. 26. se može jednostavnije reći da vrednosti možemo shvatiti i kao uzrok po-našanja pojedinca, koje često može imati i devijantni oblik. Različita istra-živanja utvrđuju povezanost devijantnog ponašanja i osobina ličnosti, kaošto se može utvrditi i povezanost rizičnih vrednosnih orijentacija i struktureličnosti. Konačno, može se očekivati jaka korelacija između vrednosnihorijentacija, osobina ličnosti i određenih oblika devijantnog ponašanja.Na osnovu brojnih istraživanja, koja su vođena još sedamdesetih godinaprošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, utvrđena je velika heteroge-nost vrednosnih orijentacija.46 Prema tim istraživanjima, ovim prostorimadominirale su tradicionalno-konzervirajuće vrednosne orijentacije, koje suse, pre svega, ogledale u tradicionalizmu, autoritarnosti i holizmu, i biledodatno obogaćene socijalističkim kolektivizmom. Od početka devedese-tih godina prošlog veka i tokom prve decenije dvadeset prvog veka, uo-čavaju se izvesna vrednosna pomeranja u smeru postepenog usvajanja(neo)liberalnih vrednosti, iako su istraživanja na tu temu ređa i skromnijihrezultata.Krupan nedostatak u prodoru liberalne vrednosne orijentacije jeste samodelimično usvajanje individualizma kao društvene vrednosti. Nasuprot nje-mu i dalje se održava kolektivizam kao komponenta još uvek dominantnetradicionalne svesti, što može biti značajna prepreka sprovođenju procesamodernizacije društveno-ekonomskih odnosa.Ulazak Srbije u proces tranzicije doneo je promene na polju vrednosti. Pro-ces privatizacije iznedrio je privrednike (biznismene), koji su brzo došli dovelikog bogatstva, dok su sa, druge strane, stručnjaci u međuvremenu po-stali višak radne snage. Takav raspored snaga kao da je slao poruke mla-dima da biti stručnjak nije poželjno, a da je dobro brzo i lako bogaćenje,uglavnom na nečastan način i preko noći. Osim razorenosti u materijalnojsferi, sveopšta razorenost društva posebno se ogledala u politici, sferi kul-ture i duhovnosti, a mladi su u takvom okruženju oblikovali svoje vrednostii usmeravali vrednosne prioritete koji su često nosili negativan predznak.To je bilo primereno vladajućem stilu života devedesetih, a možda nije po-grešno reći da se takav trend nastavlja i u prvoj deceniji dvadeset prvogveka.47 Sistem vrednosti koje određuju profesionalna opredeljenja sasvimse izmenio, dok su se autoriteti postepeno urušili. Umesto autoriteta, mladiimaju slobodu da biraju socijalno-moralno neprihvatljive vrednosti.Urušavanje sistema vrednosti i teškoće u društveno-ekonomskoj sferi utičuna porodicu, koja je sve manje u prilici da usmerava ponašanje mladih.46 O rezultatima nekih od istraživanja pogledati više u: Popović, M. (1977) Druš- tveni slojevi i društvena svest. IDN, Beograd; Pantić, D. (1981) Vrednosne orijentacije mladih u Srbiji. IICSSOS, Beograd; Lazić, M. (1984) Sistem i slom. „Filip Višnjić“, Beograd47 Postoje „svetli“ primeri koji dovode u pitanje ovu tezu. Tokom protesta 1996. godine veliki broj mladih je učestvovao i bio aktivni deo najmirnijih i najkreativ- nijih protesta na ovim prostorima, a i šire. S druge strane, povodom dešavanja proglašenja nezavisnosti Kosova, u godinama kada je demokratija „uveliko zavladala“, bili smo svedoci da je policija dozvolila grupici adolescenata da lomi grad, da su pojedini političari indirektno odobrili ovaj čin, a javno mnjenje se podelilo na one koji su takvo ponašanje oštro kritikovali i druge koji su ga pravdali kao legitiman način za iskazivanje razočarenja zbog nepravde koja je naneta Srbiji.28 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  27. 27. Mladi su postali preslobodni, izloženi brojnim životnim iskušenjima, ali i da-lje ekonomsko i materijalno zavisni od roditelja. Jedan od ključnih činilacau vaspitanju mladih umesto porodice, države, škole i crkve, postali su me-diji.48 Javni mediji, kao složen i raznovrstan sistem u javnoj sferi, nosiocisu komunikacije, izvori kulturne ponude i akteri zabave, ali se javljaju i kaonosioci uticaja na mlade, njihov razvoj, shvatanja i interesovanja.Osvojenu slobodu deo mladih često zloupotrebljava, koristeći je da zado-volje mnoge, pa i suvišne, potrebe ali i ekstremne želje. Dešava se da op-struiraju elementarne obaveze prema porodici i bližnjima, ili se prepuštajuporocima i raznim oblicima zavisnosti. To ne znači da mlade treba osuditii u njima tražiti direktne i jedine krivce. Potrebno je sagledati društvo ucelini, njegove institucije i strukturalne promene koje stvaraju sve veće mo-gućnosti za sučeljavanja vrednosti i suprotstavljanja životnih stilova različi-tih društvenih grupa. Svaka grupa, pa i grupa mladih, pokušava da svojevrednosti odbrani ili nametne drugim grupama.U istraživanjima Rota i Havelke sedamdesetih godina, kao osnovne vred-nosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji navedene su areligioznost, libe-ralni stavovi po pitanju socijalne integracije i kosmopolitizam, socijalizam iravnopravnost polova. Današnja istraživanja ukazuju na drugačije vredno-sti kod mladih. Neki rezultati istraživanja pokazuju izraženu orijentaciju kauticaju crkve u društvu, zatim da mladi iz urbanih sredina (npr. Beograd)imaju samo blago pozitivan stav prema ravnopravnosti polova, a da jemuška populacija više sklona seksualnoj diskriminaciji.U odnosu na sva istraživanja, sprovedena u poslednje dve decenije, pri-metan je porast vrednovanja životnog stila koji doprinosi ličnoj dobiti. IzZbornika Instituta za pedagoška istraživanja iz 2006. godine, saznajemoda je „izrazita popularnost utilitarnog stila donekle i posledica odrastanja umaterijalnoj oskudici, ali i odraz usmerenosti celokupnog društva ka mate-rijalnim vrednostima“49.O vrednosnim prioritetima mladih govori i empirijska studija „Svakodnev-nica mladih u Srbiji“,50 urađena na osnovu istraživanja među srednjoškol-cima, za potrebe izrade Nacionalne strategije za mlade. Prema njenimrezultatima, mladi su najviše okupirani ličnom ekonomskom situacijom imogućnošću zapošljavanja u budućnosti. Vrednosne orijentacije koje po-državaju u privatnoj sferi jesu: podrška prijatelja, ostvarenje ljubavi, sti-canje samostalnosti, materijalne vrednosti i sticanje ugleda. U društvenojsferi to su: obezbeđivanje uslova za zapošljavanje, suzbijanje kriminala,bolji standard građana i izgradnja društva sa humanijim odnosima.Većinu srednjoškolaca ne interesuje politika, niti je prate putem medija, no,uprkos tome, iskoristili bi svoje glasačko pravo. Za više od trećine mladih48 Vrednosti poput kulta kriminala i oružja, vladavine sile i nasilja, političkog jed- noumlja i konformizma devedesetih promovisali su upravo masovni mediji.49 Joksimović, S., Maksić, S. (2006) Vrednosne orijentacije adolescenata: usme- renost prema sopstvenoj dobrobiti i dobrobiti drugih. Zbornik Instituta za peda- goška istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.50 Studiju je empirijski obradio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beo- gradu, 2007/2008. godine. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 29
  28. 28. veliki problemi su nedovoljan broj zanimljivih mesta za provod (46%), ne-dostatak slobodnog vremena (41%) i dosada (35%).Vrednosti mladih su u korelaciji i sa njihovim uzorima. To su najčešće lič-nosti sa estrade i uspešni sportisti, čiji veliki uspeh prati i velika finansijskadobit. Takođe je zabrinjavajuć podatak da trećina učenika uopšte ne čita,ili čita samo ono što je obavezna literatura za školu. Veliki procenat mladihkoristi kompjutere, ali pretežno za slušanje muzike, razvijanje socijalnihmreža i gledanje holivudskih filmova, a najmanje kao jedan od načina dase obrazuju.Podaci o vrednosnim orijentacijama pojedinih kategorija mladih, prikupljaniu različitim vremenskim periodima, omogućavaju da se dobije uvid u sta-bilnost ili promenljivost vrednosnog profila mladih, kao i u uticaj aktuelnihdruštvenih okolnosti na pojedina vrednosna opredeljenja. Na osnovu me-renja stavova po određenim pitanjima, mogu se proceniti i pretpostavitivrednosti i vrednosne orijentacije koje leže u osnovi tih stavova. Takođe,može se uočiti način na koji se vrši postepeno menjanje sistema vrednosti,mogu se otkriti promene u vrednosnim prioritetima, i utvrditi „glavni kriv-ci“ koji doprinose tim promenama. Novi sistem vrednosti ne podrazumevauvek samo pozitivne pomake na prelasku iz starog u novo, ali bi bilo po-željno da se upravo to desi.Afirmisanje novog sistema vrednosti i pogleda na svet, u svom središtumora sadržati odrednice kao što su: dijalog i partnerstvo različitih civiliza-cija, poštovanje kulturnih različitosti, religijska i etnička tolerancija, multi-kulturalizam, saradnja i zajedništvo, razvijanje i afirmacija kulture mira ikulture rada.2.2. DIVERZIFIKACIJA KATEGORIJE MLADISavremena društva odlikuju procesi razdvajanja generacija51 i starosnogdoba, pa su samim tim i mladi, kao posebna kategorija, problematični. Kaoi sve druge starosne grupe, i mladi predstavljaju društveni konstrukt. Kaotakav, definisan je određenim biološkim svojstvima i svešću o socijalnouslovljenoj artikulaciji.Pored uzrasta, koji se kreće u rasponu od 15 do 30 godina (u nekim ze-mljama čak i do 35 godina), važna karakteristika je i postojanje više „gene-racija“ unutar kategorije mladih i varijeteta konstrukata i življenih stvarnostiunutar tog životnog doba. U sociološkom smislu se može reći da se gene-racije ne rađaju, već stvaraju. Generacije predstavljaju svojevrsnu zajedni-cu sličnog uzrasta, jer poseduju isti osećaj društvenog vremena, društvenesvesti i iste ili slične podsticaje za učešće u društvenim zbivanjima.51 Prema Leni Alanen „generacija“ jeste termin kojim se jedna grupa istog uzra- sta razlikuje i odvaja od drugih društvenih grupa i konstituiše kao socijalna kategorija delovanjem određenih odnosa podele, razlike i nejednakosti između kategorija. Preneto iz: Tomanović, S. (2002) Porodična atmosfera i odnosi iz- među generacija. Srbija krajem milenijuma: razaranje društva, promene i sva- kodnevni život. Beograd.30 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  29. 29. Za mlade se može reći da su relativno jedinstvena ili specifična socijalnagrupa koja se po nizu karakteristika razlikuje od ostalih društvenih grupaci-ja.52 Manojlo Bročić izdvaja pet osnovnih obeležja mladih: • nezavidna radno-ekonomska pozicija (teško dolaze do posla jer nemaju radnog iskustva, moraju proći pripravnički staž koji često nije plaćen ili bar nije adekvatno plaćen, mladi radnici imaju niže plate, postoje barijere za sticanje rukovodećih pozicija) • marginalni politički položaj i uloga (uprkos tome što predstavljaju brojnu grupu unutar opšte populacije i uprkos mogućnostima i po- tencijalu koji poseduju, u niskom procentu učestvuju u formulisa- nju i ostvarivanju politike socijalnog i svakog drugog razvoja) • otežano uključivanje u sekundarnu društvenu sredinu (deca imaju bazičnu sigurnost koja proizilazi iz čvrste povezanosti sa primar- nom sredinom, za razliku od njih mladi, ulazeći u sferu sekundar- ne društvene sredine, susreću se sa kvalitativno novim sistemom odnosa koji od tih mladih traži drugačije ponašanje – ta prva isku- stva sa sekundarnom sredinom su najčešće i frustrirajuća) • specifičan idejni profil (njihovo opredeljenje je za promenu, a ne prilagođavanje, posebnost omladinske kulture) • generacijsko strukturiranje kao sekundarni vid društvene strati- fikacije.Generacijsko strukturiranje nije suprotstavljeno klasnom strukturiranju. Kla-sno strukturiranje jeste primarno strukturiranje u okviru društvenih odnosa.Generacijsko se može podvesti pod sekundarno strukturiranje. Samimtim dovodi se u pitanje pokušaj da se mladi kao socijalna grupa odredepomoću pojma „generacija“. Na osnovu ovog koncepta moguće je opera-cionalizovati uže kategorije omladine kao što su: studenti, mladi radnici,nezaposleni mladi, mladi stručnjaci, a da se ne izgubi suština integralnogpristupa omladini kao socijalnoj grupi.53Mladi nisu homogena grupa i, ako ih posmatramo kao starosnu katego-riju (u rasponu godina od 15 do 30), u okviru nje se može izdvojiti višepodgrupa. U zavisnosti od toga koji kriterijum koristimo, jedna od podelaobuhvata tri velike podgrupe. 1. Mladi u procesu obrazovanja (učenici i studenti) – najsenzibil- nija starosna grupa, školska omladina, koja najpre prihvata sve društvene promene iz radne i životne sredine. Takođe, kod njih52 Mladi se, međutim, uglavnom tretiraju kao jedinstvena, unificirana kategorija, zatvorena u svoj kolektivni prostor i ne daje im se dovoljno mogućnosti za iskazivanje i poštovanje njihovih različitih potreba i potencijala.53 Činjenica je da mladi školskog uzrasta (od 15 do 19 godina) nemaju iste po- trebe, interesovanja i usmerenja u odnosu na mlade (od 20 do 24 ili od 25 do 30), koji su u potrazi za poslom, imaju radni status ili su već u braku, očekuju da se ostvare kao roditelji i slično. Samim tim, pri definisanju njihovih potreba, vrednosti ili stavova u određenoj sferi, mora se naglasiti i uzrasna kategorija mladih ili trenutni socijalno-radni status, jer nam to značajno pomaže pri tuma- čenju dobijenih rezultata. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 31
  30. 30. su prisutne materijalističko-hedonističke vrednosne orijentacije, sklonost izlaganju rizicima, potreba za društvenom moći i popular- nosti, otvorenost za nove ideje i sticanje znanja, izrazita potreba za kreativnošću, potreba za postojanjem životnih ideala i slično. 2. Nezaposleni mladi – dve podgrupe nezaposlenih u zavisnosti od socijalnog statusa. Nezaposlenim mladima koji potiču iz materijal- no obezbeđenih porodica period nezaposlenosti predstavlja doba produžene mladosti. Druga podgrupa nezaposlenih mladih jeste grupa koja potiče iz siromašnijih slojeva društva i samim tim je obeshrabrena, bez izgleda za posao, poseduje nisku samoefika- snost, sumnja u sebe i svoje sposobnosti, socijalno je izolovana od glavnih društvenih institucija i zaposlenih ljudi. Ova grupacija mladih je primorana da traži druge načine za ostvarivanje prihoda, tako da se među njima izdvajaju i oni koji se okreću crnom tržištu ili kriminalnim aktivnostima. 3. Profesionalno aktivni mladi – grupa mladih koja ima ispunjen ži- vot, koja koristi svoje potencijale, grupa dinamičnih, odgovornih i kreativnih mladih ljudi, naravno uz uslov da rade posao za koji su se školovali i koji vole. U suprotnom, može se izdvojiti podgrupa mladih koja radi, ali ne posao koji voli, već posao koji ih ne is- punjava i zbog toga doživljava više frustracija i problema nego dobrobiti.Iz svega navedenog proizilazi da se mladima na osnovu uzrasta pripisujusasvim određene socijalne odlike, i da je temeljna društvena uloga mladihpripremanje za odgovarajuću integraciju u svet odraslih. Stoga, mladi uži-vaju relativno nizak društveni status, a takvo društveno vrednovanje mla-dih rezultira njihovom diskriminacijom i marginalizacijom.2.3. DRUŠTVENA MANIPULACIJAIzazovi savremenog društva koji nose turbulencije u mnogim sferama,predstavljaju ozbiljne teškoće odraslim ljudima. Kako se tek mlad čovek,koji nema dovoljno životnog iskustva i znanja, može nositi sa takvim situa-cijama, pitanje je koje sebi moramo postaviti.Iako je reč „manipulacija“ u početku imala pozitivnu konotaciju, danas seona više tumači kao perfidni način kupovanja stavova, uništavanja mo-ralnih vrednosti i obeshrabrivanja ljudi. Mnogobrojne manipulacije su pri-sutne, i njihovom snažnom uticaju izloženi su svi ljudi. Najveći efekat oneipak ostvaruju kod mladih ljudi, kao posebno osetljive grupacije. Pomoćumanipulacije pokušava se izvršiti uticaj na ishod određenog procesa, ko-rišćenjem jedne ili više osoba, koje najčešće nisu svesne u koje svrhe sezloupotrebljavaju.Manipulisanje mladima se može ispoljiti na više načina. Često se mladi ko-riste više kao „dekoracija“ nego pravi učesnici u aktivnostima. Kao dobarprimer može poslužiti organizacija skupova na kojima mladi nose određe-nu garderobu sa aplikacijama i natpisima koje ne razumeju, ne znaju zaštoi u koje svrhe je skup organizovan, a nisu ni učestvovali u njegovoj orga-32 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  31. 31. nizaciji. Prisustvo mladih na nekim skupovima može biti samo simbolično,iako je tema skupa posvećena mladima ili se odnosi na neki segment iznjihovog života.Kao najveći manipulatori izdvajaju se mediji. Pored toga što nameću štatreba jesti, piti ili kako se obući, još je pogubnije to što nameću i kako trebarazmišljati.Najznačajnije indicije medijskog manipulisanja jesu: • površnost je lakša od dubine sadržaja; • kraće teme lakše je preneti nego duge i složene informacije; • bizarno privlači više pažnje od „običnog“.Mladi u politici su prisutni taman toliko da upotpune demokratski prizorpojedinih stranaka, ili pak, da lepe plakate pred izbore. Da bi se uključili upolitiku za to ne treba da dobiju privilegije, već da imaju cilj koji bi, u skori-joj budućnosti, trebalo da dostignu.U političkoj propagandi tokom predizbornih kampanja, kao i u marketinškesvrhe, takođe se koriste deca i mladi. Iza svake manipulacije krije se odre-đeni interes. Manipulacija nije otvorena, služi se poželjnim formulacijamai porukama, često se predstavlja kao opšti interes i opšteprihvaćena vred-nost. Mladi moraju naučiti da kritički procenjuju kakvi interesi se kriju izaodređenih akcija i da razlikuju aktivnosti u kojima neko manipuliše njimaod onih aktivnosti gde mladi zaista imaju svoje mesto, mogu slobodno daiznesu svoja mišljenja, mogu uticati na sadržaj, odvijanje i ishode nekogprocesa.2.4. INDIVIDUALNI I KOLEKTIVNI IDENTITETPitanje identiteta54 jeste od krucijalne važnosti u bilo kojem društvu – pred-metu posmatranja. Tradicionalno, identitet se posmatra kao suština i ne-promenljivi atribut pojedinca ili kolektiva. Danas istraživači otkrivaju novedimenzije identiteta, koji se neprestano izgrađuje i ostvaruje kroz uzajamniuticaj pojedinaca, grupa i njihovih ideologija.Pojam identiteta se, dakle, može ispoljiti kroz tri najčešće dimenzije: po-jedinac, grupa i društvo. Najvažnije i najčešće spominjane institucije so-cijalizacije i identifikacije jesu, tradicionalno, porodica, političke partije i re-ligija.55Svaki pojedinac gradi identitet u dužem vremenskom periodu, koji se pro-teže od rođenja do zrelog doba. Ime koje, uz prezime, dobije na rođenjui koje ga personalizuje, dete smešta u odgovarajuću liniju porekla i pri-54 Široko rasprostranjen šezdesetih godina u SAD, pojam identiteta jeste odraz jednog posebnog konteksta, jačanja manjina, ali takođe i težnje opterećene modernim životom, afirmacijom pojedinca.55 Halpern, K., Ruano-Borbalan, Ž. K., urednici (2009) Identitet(i), Pojedinac, grupa, društvo. Klio, Beograd. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 33
  32. 32. padnosti određenoj porodici. Identifikovati nekoga znači utvrditi istovetnostfizičkih, duhovnih i psiholoških osobina te osobe sa drugim ljudima ili gru-pama.Definicija individualnog ili kolektivnog identiteta jeste u središtu shvatanjasavremenih društvenih promena. Te promene jesu: kriza nacionalnog iden-titeta, identitetski ratovi (verski, etnički), ponovo uspostavljanje verskih iporodičnih identiteta, centralna uloga individualnog identiteta.Prva činjenica koja govori o našem odnosu prema životu i svetu jestesvest o našem sopstvenom identitetu. Lični identitet, naoko jednostavani očigledan pojam, zapravo je složen i multidimenzionalan. Lični identitet(naše ja) zavisi od kulture u kojoj se razvija. U društvima gde se više vred-nuje kolektiv od pojedinca, gde su odnos prema drugome i uloga grupeosnovni, više se razvija međuzavisno ja. Članovi društva u kojima je po-jedinac važniji od kolektiva, razvijaju jedno nezavisnije ja, zasnovano navalorizovanju sopstvene pojedinačnosti.Erik Erikson je pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka sistemati-zovao istraživanja o ličnom i društvenom identitetu56 koja su se sprovodi-la do tada. Savremena psihologija se znatno oslanja na njegove radove.Ovaj autor je istakao postojanje individualne razlike i tendencije ka druš-tvenoj usklađenosti za sve pojedince. Poznat je i po tome što je izradioperiodizaciju izgradnje individualnog identiteta, čije se tranzicije dešavajuu „krizama identiteta“ kao što je adolescentska. On je i osmislio izraz „krizaidentiteta“ koji odgovara zaokretu u razvoju identiteta.Unutrašnju stranu individualnog identiteta čini Ja. Individualni identitet segradi kroz odnos sa okolinom i sa drugima, u okviru grupa užih ili širih,ugovornih ili nametnutih. U savremenom svetu sve je više stvarnih ili sim-boličkih grupa pripadnosti kojima pojedinci pristupaju. Uslovno rečeno,možemo izdvojiti nekoliko nivoa pripadnosti: • prvi nivo čine primarne grupe pripadnosti, kao što su porodica ili profesionalni krug, kao i uži krug prijatelja; • drugi nivo predstavljaju kulturne, verske ili političke institucije; • treći nivo ogleda se kroz odnos društvenih i političkih institucija: država–nacija.Poslednjih decenija sve više je prisutna i pojava globalne sfere identifikaci-je koju predstavlja čovečanstvo – svet.Identitet se gradi kroz dvostruko kretanje izjednačavanja i razlikovanja,identifikacije sa drugima i razlikovanja u odnosu na njih.57 Identifikacija je56 Erikson, E. (1968) Identity, youth, crisis. New York, Norton.57 Postoji razlika, ali i bliskost, između pojmova identitet i identifikacija. Svaki put kada se identifikujemo sa nekom osobom, to znači da povećavamo sličnost sa njom, da usvajamo njene vrednosti i njene sposobnosti. Iz tog ugla posma- trano, identifikacija može izgledati suprotna identitetu, koji je izraz sopstvene pojedinačnosti u odnosu na druge. Ono što je ipak neizbežno, to je da identitet prolazi kroz brojne identifikacije, kako bi se branio, unapredio sebe, osetio se priznatim ili, jednostavno, pronašao sebe.34 Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove
  33. 33. proces koji se prvo razvija u krugu porodice sa slikama roditelja, braće,sestara, drugova, sa idealima i modelima porodice i kulture (kroz mitskeličnosti, junake). Kako dete raste njegova okolina se stalno širi. Sa pola-skom u školu, sa prodorom medija, identifikacija se oslanja na šire grupe:lokalna sredina, vršnjaci, prijatelji iz sportskog kluba, profesionalna pripad-nost, nacionalni identitet i slično.Proces učenja se odvija postepeno, i tom prilikom pojedinac otkriva sebe ubrojnim identitetima povezanim sa odnosima i situacijama, gde usklađujeponašanje sa drugima i postaje svestan različitih uloga. Identifikacije neproizilaze samo iz grupa pripadnosti, već i iz referentnih grupa58 u kojimapojedinac nalazi svoje modele ili sa kojima želi da se integriše. One netumače samo položaj pojedinca, određen njegovim opisom i društvenimstatusom, već i njegovim predviđanjima i težnjama. Ako pojedinac prihvatijedan identitet, to je zato što je velikim delom prihvatio gledište drugih, gle-dište društvene grupe kojoj pripada, i mišljenje drugih grupa.Izgradnja identiteta se javlja kao dinamičan proces koji prolazi kroz raznefaze lomova i kriza. U pitanju je proces koji se ne završava ulaskom mla-dih u svet odraslih, već se mnogo puta tokom života gradi iznova.Erikson smatra da je životni ciklus epigeneza identiteta: od formulacijeidentiteta stečenog u najranijem detinjstvu, koja bi se mogla iskazati kao:ja sam nada koju imam i pružam; preko ranog detinjstva i formulacije – jasam slobodna volja koju posedujem; detinjstva – ja sam ono što moguzamisliti da ću biti; do neposrednog doprinosa školskog uzrasta osećanjaidentiteta – ja sam ono što naučim da ostvarim. Tokom kasnijih godinaškolovanja mladi ljudi izgledaju veoma obuzeti pokušajima da ustanovepubertetsku potkulturu što će ličiti na početno formiranje identiteta. Uko-liko mlad čovek oseti da mu okolina uskraćuje neke oblike izraza koji muomogućuju da razvije svoje sposobnosti on će se braniti divljom snagom,poput životinja koje su primorane da se bore za svoj život, jer osećaja dačovek živi nema bez osećaja identiteta.Period mladosti je upravo i prepoznatljiv po traganju mladih za sopstve-nim identitetom, po težnji za nezavisnošću od odraslih, kao i po suko-bljavanju sa vršnjacima. Osobenosti tog perioda zavise od konkretnogdruštva, njegove kulture, ekonomskog razvoja, obrazovanosti. U vremenuekonomske, društvene i kulturne krize javljaju se i konflikti na više relaci-ja, i oni su i obeležili devedesete godine prošlog veka na prostoru bivšeJugoslavije. Mladim ljudima su narušene mnoge forme samopotvrđivanjai izražavanja.Mladi Srbije koji sada stasavaju indirektno nose traume iz ratova koji suse vodili na prostoru bivše Jugoslavije. Pored ratnih trauma i frustracija,bombardovanja tokom NATO agresije, tu su i frustracije zbog nezaposle-nosti, izbeglištva, sve većeg siromaštva, nemogućnosti da se obrazuju,nerešenog stambenog pitanja, nemogućnosti zasnivanja porodice i mnogočega drugog. Mladi su onemogućeni u zadovoljavanju mnogih potreba usferi kulture, zabave, sporta, turizma, školovanja i stručnog usavršavanja.58 Teorija o referentnoj grupi koja označava grupu sa kojom se pojedinac poisto- većuje i prisvaja njene norme i vrednosti, a da ne mora obavezno da bude i njen član, uveo je Robert K. Merton. Bezbednost mladih u Srbiji – kako mladi procenjuju današnje bezbednosne pretnje, rizike i izazove 35

×