Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Potrebe osoba sa hivom u srbiji 2015

363 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Potrebe osoba sa hivom u srbiji 2015

  1. 1. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом Изазови и препоруке за адекватну заштиту особа које имају ХИВ, АИДС или коинфекцију са хепатитисом Ц у Србији 1. Мониторинг ХИВ инфекције у Србији и ефективна превенција ХИВ/АИДС-а1 захтева рану дијагнозу, лечење и редовно праћење виремије, односно вирусолошког и имунолошког статуса особа инфицираних ХИВ-ом. Периодична контрола виремије (мониторинг виремије ХИВ-а) помоћу прецизних и осетљивих тестова је потребна да би се олакшала превенција у области јавног здравља. Зато је потребно омогућити редовну доступност тестова за одређивање иницијалног и периодично праћење броја ЦД4+ лимфоцита код особа инфицираних ХИВ-ом. Tестови, реагенси и апарати за дијагностику и праћење прогресије ХИВ инфекције и имунолошког стања су често недоступни и пацијенти немају могућност да раде потребне анализе које су веома битне, јер помажу инфектологу у одређивању најбоље комбинације лекова и праћење тока саме инфекције и болести. Немогућност да се ураде тестови и недостатак ПЦР, ЦД4 и тестова резистенције угрожава здравље, живот пацијената и повећава трошкове лечења. Да би се приступило решавању изазова са којима се особе које имају ХИВ или АИДС суоћавају потребно је извршити детаљну анализу потреба и контактирати кључне актере у области ХИВ/АИДС-а. Информације добијене од особа које имају ХИВ инфекцију, на основу разговора са запосленима у Служби за микробиологију Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије где се ради комплетна, редовна дијагностика и лечење оболелих од инфективних болести или особа сумњивих на инфекцију и одржаног састанка са др. Данијелом Симић, шефицом Одељења за ХИВ инфекцију, ППИ, вирусне хепатитисе и ТБ у Институту за јавно здравље Србије (Др Милан Јовановић Батут), при чему су добијене смернице коме би се требало обратити у КЦС ради добијања релевнатних информација у вези формулисања предлога према Поверенику за заштиту равноправности, Заштитнику грађана и Делегацији Европске Уније у Србији. Током консултативног процеса, добијене су информације да је 2011. године Омладина ЈАЗАС-а из Београда услед учесталих кварова на апарату Sysmex Partec CyFlow® Counter2 који служи за анализу ЦД4, покренула иницијативу да се од уштеђених средстава са програма Глобалног Фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије (ГФАТМ)3 из Женеве, одвоје средства за куповину новог апарата. У току спровођења анализе, разматрало се да ли је неопходно купити нов апарат или је адекватније извршити поправку старог. Анализа је показала да је поправка иако економски неисплатива ипак могућа јер у Србији постоји овлашћени сервисер а и реагенси који се користе за анализе на апарату су знатно јефтиније у односу на друге апарате ове врсте. Приликом истраживања могућности за куповину новог апарата, установљено да на шестом одељењу за ХИВ и АИДС, Клинике за инфективне и тропске болести при Клиничком центру Србије у Београду, постоји нов апарат Becton Dickinson (BD)4 који је дониран од стране Норвешког пројекта од 2005 - 2007. године. Међутим, Becton Dickinson (BD) никада није стављен у функцију и за рад на њему је потребна посебна обука особља, овлашћени сервис у Србији не постоји а реагенси за анализу су знатно скупљи у односу на постојећи апарат. Уочљиво је да су у Србији тренутни изазови поред апарата за анализу ЦД4 који се често квари и константан недостатак тестова за ЦД4, ПЦР и резистенцију. Због тога је контактиран Фонд5 за клинички третман и лечење ХИВ-ом инфицираних и оболелих од АИДС-а6 , односно Димитрије Брашић. На годишњем нивоу, потребе Србије су 1000 комада теста за резистенцију и по 3000 комада тестова за ЦД4 и ПЦР чиме би се омогућила анализа једном до двапут годишње иако је Светска здравствена организација препоручила да се анализе раде три до четири пута годишње, у Србији се тестирања раде једном годишње или ниједном. 1 http://www.hindawi.com/journals/art/2014/497046/ 2 http://www.sysmex-partec.com/instrumentation/products.html?&tx_cyclosproductfinder_cyc_pf_display%5Bproduct%5D=1017 3 http://portfolio.theglobalfund.org/en/Country/Index/SRB 4 http://www.bd.com/press-details/10424/BD-Launches-New-Point-of-Care-System-for-HIV-AIDS-Patients 5 http://search.bisnode.rs/rs/475228/fond-za-klinicki-tretman-i-lecenje-hiv-om-inficiranih-i-obolelih-od-aids-a/ 6 http://search.bisnode.rs/rs/475228/fond-za-klinicki-tretman-i-lecenje-hiv-om-inficiranih-i-obolelih-od-aids-a/
  2. 2. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом 2. Доступност лечења и медикаментозне терапије је побољшано 2014. године стављањем 4 нова лека друге генерације на позитивну листу (Презистра, Исентрес, Виреад и Целсентри), али омогућена само за 6% пацијената који су резистентни на постојећу терапију. Међутим, нови медикаменти су одавно превазиђени за Европу и свет где се користи трећа, четврта па чак и пета генерација генеричких лекова који су уједно и најјефтинији. Било је потребно пуних десет година да би се нови лекови ставили на позитивну листу. Процес регистрације је потребно убрзати и омогућити покретање разговора мећу бившим републикама о стварању јединственог тржишта за набавку АРВ терапије, то би спустило цену лекова или увоз генеричких лекова. УНАИДС база података7 наводи да је Србија након Босне и Херцеговине друга земља у источној Европи и централној Азији по драстично великој цени лекова за ХИВ у односу на друге државе. Са друге стране на глобалном нивоу Србија је међу прве две земље која најмање средстава, свега 250 евра улаже у лечење пацијената. Стара терапија прве генерације свакако даје резултате али уз многобројне нежељене ефекте и дуготрајне последице по опште здравље човека који их конзумира свакодневно дуги низ година. Од 1998. године, односно од увођења АРВ терапије, у Србији се региструје двоструко мање оболелих и троструко мање умрлих од АИДС-а. Светска истраживања наводе да приступ АРВ терапији побољшава квалитет живота особа које имају ХИВ инфекцију или АИДС и смањује вероватноћу трансмисије вируса за 96%. Србија спада у категорију земаља са ниском преваленцијом ХИВ инфекције и епидемија је стављена под контролу захваљујући уложеним 40 милиона долара8 подршке Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије ГФАТМ, из Женеве са циљем успостављања децентрализованих одрживих сервиса и превенције ХИВ-а, подршке, неге и третмана за особе које живе са, погођени су или су најрањивији на ХИВ/АИДС, хепатитисе (ХЦВ/ХБВ), туберкулозу (ТБ) и полно преносиве инфекције (ППИ). Сарадња са здравственим институцијама треба да омогући развој одрживих националних програма за ХИВ и ко-инфекције укључујући превенцију, дијагнозу и универзални приступ лечењу уз омогућавање заједничког прибављања лекова9 у сарадњи са другим земљама из региона, што може бити начин да се омогући доступност приступачним и јефтиним лековима користећи алате развијене током имплементације Европских програма ХП 2008-2013, EQUITY action10 и ACTION for HEALTH11 . 3. Равноправност и толеранција према особама које имају ХИВ је неопходна због ниског нивоа друштвене свести о ХИВ-у и особама које имају ХИВ, што у стварности ствара повећање предрасуда. Због страха од стигме и дискриминације, особе са ХИВ-ом су често изоловане из друштвених процеса што доводи до екстремне социјалне угрожености. Ради успешног третмана, рехабилитације и помоћи осетљивим групама уз инклузивно деловање, неопходно је да организације цивилног друштва наставе са радом и да развијају нове услуге за своје кориснике уз пружање квалитетних информација, психосоцијалних услуга и заштите људских права уз промоцију позитивне превенције, толеранције и здравих стилова живота. Дискриминација и стигматизација се сматрају једним од главних препрека у борби против ХИВ инфекције и АИДС-а у свету12 . Дискриминацијом се спречава ефективно лечење ове болести и самим тим поспешује њено ширење. То се, између осталог, манифестује кроз смањену употребу превентивних услуга и услуга тестирања; закаснело саопштавање ХИВ статуса окружењу; одлагање или одбијање примања третмана, неге и подршке; појачаног ефекта дискриминације међу маргинализованим групама. У законима Србије се не помињу особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС, осим у дискриминаторној норми кривичног закона13 која непотребно експонира људе са ХИВ инфекцијом у негативном контексту тиме што постоји посебан члан који се односи на то да ће се казнити казном и до седам година затвора особа која има хив и пренесе га другој особи. Та норма не само да је дискриминаторна него је и штетна јер спречава људе да обелодане најближима да имају хив. Из тог разлога предлажемо да се брише или мења постојећи члан 250 Кривичног законика у вези са преношењем ХИВ инфекције. Препоруке сачињене на основу Смерница за укључивање организација цивилног друштва у процес доношења прописа „Службени гласник Републике Србије” 05 број 011-8872/2014, усвојених од стране Владе Републике Србије у Београду, 26. августа 2014. године, уз спроведен информативно саветодавни процес са циљем да укључи и изгради партнерство органа државне управе и организација цивилног друштва за активно учешће у припреми, доношење и праћење покренутих иницијатива Европске комисије ради обезбеђивања њихове делотворне и ефикасне примене. 7. http://www.aidsactioneurope.org/system/files/9._basics_generics_-_raminta_stuikyte.pdf 8. http://portfolio.theglobalfund.org/en/Country/Index/SRB 9. Иницијатива за заједничке набавке, Луксембург, мај 2014, 6.3.2 АРВ за ХИВ/АИДС: http://ec.europa.eu/health/preparedness_response/docs/jpa_explanatory_en.pdf 10. EQUITY Action - guidance for structural funds, http://fundsforhealth.eu/ 11. Action for health - Strategic regional plans, www.action-for-health.eu 12 Смањење стигме и дискриминације због ХИВ статуса: важан део националних програма за АИДС, децембар 2007, стр. 9. (прев. аут). Reducing HIV Stigma and Discrimination: a critical part of national AIDS programmes. 13 Кривични законик, Службени гласник РС, 85/05;
  3. 3. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом Зашто нам треба измена Законa о кривичном поступку - члан 250 Напомена: Део текста за измену Закона преузет из изворног који је написао Ненад Петковић, Удружење Q-клуб Предлози за измене: Предлог број 1. - наслов члана 250 Кривичног законика који гласи „Преношење инфекције ХИВ вирусом“ мења се у „Преношење ХИВ инфекције“ и последично читав текст члана 250. Објашњење: ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодифицијенције (енг. human imunodificiency virus) због тога, се предлаже терминолошка измена и промена назива одредбе Кривичног законика а последично и читавог текста, јер је постојеће решење граматички и литерарно неправилно. Сама скраћеница ХИВ садржи у себи појам вирус. Рећи ХИВ вирус је неправилно исто као нпр. „МУП министарство“. Предлог број 2. - Члан 250 Кривичног законика се брише Објашњење: Постоји одредба у члану 249 КЗ. Председник Србије господин Томислав Николић је у разговору са представницима организација цивилног друштва за подршку особама које имају ХИВ или АИДС, пружио уверавања да ће када Закон о кривичном поступку буде мењан, дати подршку за брисање Члана 25014 . Предлог број 3. (алтернативно) - Постојећи члан 250 мења се тако да гласи: Објашњење: Имајући у виду постојање одредби у члану 249 КЗ Који гласи „Преношење заразне болести: „Ко не поступа по прописима, одлукама или наредбама за сузбијање или спречавање заразних болести, па услед тога дође до преношења заразне болести, казниће се затвором до три године“. Из тог разлога ова материја треба да постане предмет регулисања Закона о заштити становништва од заразних болести15 или да се, ове одредбе измене у складу са захтевима јавног здравља и људских права. 14 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1221146/Predstavnici+JAZAS-a+kod+Nikoli%C4%87a.html 15 Закон о заштити становништва од заразних болести, Службени гласник РС, 125/04. Преношење инфекције ХИВ вирусом (1) Ко свесно другог доведе у опасност од инфекције ХИВ вирусом, казниће се затвором до две године. (2) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ вирусом на друго лице, казниће се затвором од једне до пет година. (3) Ко знајући да је заражен ХИВ вирусом свесно пренесе на другог ту инфекцију, казниће се затвором од две до дванаест година. (4) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт зараженог лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (5) Ако је дело из ст. 3. и 4. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 3. затвором до три године, а задело из става 4. затвором од шест месеци до пет година. Преношење ХИВ инфекције Члан 250 (1) Брише се - последично се мењају бројеви осталих ставова (1) Ко се свесно не придржава прописа и мера који се односе на спречавање ширења ХИВ инфекције и тиме из нехата доведе до преношења инфекције ХИВ-ом на друго лице, казниће се затвором од једне до пет година. (2) Ко знајући да је инфициран ХИВ-ом свесно пренесе на другог ту инфекцију, казниће се затвором од две до дванаест година. (3) Ако је услед дела из став 3. овог члана наступила смрт инфицираног лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година. (4) Ако је дело из ст. 2. и 3. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити за дело из става 2. затвором до три године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.
  4. 4. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом Образложење за предлоге. Кривични законик од 2005. године, поред тога што као кривично дело задржава преношење заразних болести (чл. 249), по први пут у домаћем законодавству кажњава преношење ХИВ-а. Законодавац је то учинио прописивањем строге затворске казне (од једне до пет година) за преношење инфекције на друго лице (чл. 250. ст. 2 и 3). Поред тога, кажњавају се затвором до две године и само довођење у опасност од инфекције, без услова да је дошло до преношења вируса (ст. 1), као и нехатно преношење ХИВ-а (ст. 5). При томе се законодавац не изјашњава око врсте или степена нехатног поступања или нечињења. Најстроже се кажњава у случајевима ако се пренос инфекције ХИВ-ом заврши смрћу инфицираног лица (ст. 4). Намера законодавца била је да строгим законским казнама превентивно утиче на ширење ХИВ-а, с тим што се потенцира одговорност носиоца ХИВ-а за ширење инфекције. Није јасно да ли особе инфициране ХИВ-ом терет кривичне одговорности подносе и у случајевима преношења инфекције лаким нехатом (повреда на радном месту!?), и у случају свесног довођења друге особе у опасност од преношења инфекције, што би се могло различито тумачити имајући у виду особености ХИВ-а као инфекције (три утврђена начина преноса и теоретску могућност за пренос неким другим контактом, нпр. пољупцем). У Србији још не постоји судска пракса која би показала како ће судови тумачити и примењивати овај пропис. Пропис иначе нуди разне теоретске могућности за покретање кривичног поступка у ситуацијама када то не би било оправдано са моралног становишта. За сада је по том основу покренут један судски поступак. Криминализација преноса ХИВ-а занемарује личну одговорност за сопствено здравље и јавну обавезу на превенцију и заштићене односе на којој би требало инсистирати код свих грађана. Глобална мрежа ПЛХИВ је представила Члан 25016 , Извештај УНАИДС-а „Криминализација преношења ХИВ инфекције17 “ и Анализу законодавства Србије везано за ХИВ/АИДС, 200818 , који указују на то да је у кривичним законима преношење ХИВ инфекције на друга лица, или излагање других лица ризику од инфекције, кажњиво у неколико земаља међу којима је и Србија, али да не постоје јасни подаци који потврђују да широка примена кривичног законика у погледу ширења ХИВ инфекције не обезбеђује задовољење правде у кривичним поступцима и превенцију од преношења инфекције. Таква пракса ризикује умањење значаја јавног здравља и људских права. Услед тога, УНАИДС апелује на државе да кажњавање ограниче на случајеве намерног преношења, при чему је особа свесна ХИВ позитивног статуса, поступа са умишљајем, и тако доводи до преношења ХИВ-а. Кажњавање не би требало примењивати у случајевима када не постоји велики ризик од преношења инфекције, када инфицирана особа није знала да је ХИВ позитивна или није знала како се ХИВ преноси, затим када је друго лице упознала са својим ХИВ позитивним статусом, није открила да је ХИВ позитивна услед опасности од насиља или других негативних последица, или када је предузела неопходне мере да смањи ризик од преношења инфекције, нпр. употребом презерватива. Међународна препорука број 4 у вези са ХИВ/АИДС-ом и људским правима19 и УНАИДС указују да су државе дужне да обезбеде примену одредаба кривичног закона у вези са преношењем ХИВ-а у складу са међународним обавезама у вези са заштитом људских права20 , као и спровођење националних као што су Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 98/2006, члан 22, Закони о забрани дискриминације, „Службени гласник РС“ бр. 22/09, о Уставном суду, Службени гласник РС, 109/07; о породици, Службени гласник РС, 18/05; о раду, Службени гласник РС, 24/05 и 61/05; о здравственом осигурању, Службени гласник РС, 107/05; о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, 107/05 и 109/05 - исправка; о палијативном збрињавању, о јавном здрављу21 ; Кривични законик22 ; о равноправности полова23 ; о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом24 ; о здравственој заштити25 ; о заштити података о личности26 . Закон о заштити становништва од заразних болести27 указује да сваки носилац инфекције има обавезу да се придржава савета и препорука лекара, посебно оних који се односе на даље ширење инфекције. Другим речима, пацијент је правно обавезан да се придржава налога лекара, јер уколико дође до преноса инфекције, он може бити кривично одговоран у случају да лице које зна да је инфицирано ХИВ-ом, не употреби презерватив у сексуалним односима са особом која није свесна њеног ХИВ статуса, а дође до инфекције. 16 http://www.gnpplus.net/criminalisation/sites/default/files/original_serbian_language_version_of_2005_criminal_law.pdf 17 Криминализација преношења ХИВ инфекције, УНАИДС, август 2008. / Criminalisation of HIV Transmission, UNAIDS, August 2008. 18 http://bit.ly/1yh3Cxv 19 Међународне препоруке у вези са ХИВ/АИДС-ом и људским правима, усаглашена верзија из 2006. International Guidelines on HIV/AIDS and Human Rights, 2006, 20 Пре свега у вези са заштитом права на приватност, највишег могућег стандарда здравствене заштите, забране дискриминације и једнаког приступа правди (чл. 3, 7 и 12 Универзалне декларације о људским правима и чл. 12 Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима) 21 Службени гласник РС бр.72/09 22 Службени гласник РС бр.85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09 23 Службени гласник РС бр.104/09 24 Службени гласник РС бр.33/06 25 Службени гласник РС бр.107/05, 72/09 - др. закон, 88/10 и 99/10 26 Службени гласник РС бр.97/08 i 104/09 - др. закон 27 Службени гласник РС бр.125/04
  5. 5. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом Све већи број доказа указује да је криминализовање необјављивања ХИВ статуса, потенцијалне изложености ризику од преношења инфекције, изложености и ненамерног преношења ХИВ-а, учинила више штете него користи у смислу њеног утицаја на јавно здравље и људска права28 . Боља алтернатива употреби кривичног закона су мере које стварају окружење које омогућава људима да траже тестирање, подршку и благовремено лечење, а да безбедно обелодане свој ХИВ статус29 . Уместо криминализације преношења ХИВ-а, државе би требало да прошире програме и мере за које се показало да смањују учесталост преношења ХИВ-а, а чиме се обезбеђује заштита људских права како особа које живе са ХИВ-ом, тако и особа које су ХИВ негативне. Иако можда постоји ограничена улога кривичног права у ретким случајевима у којима људи преносе ХИВ са злом намером, желили би да видимо људе који живе са ХИВ-ом подржане и оснажене од момента постављања дијагнозе, тако да се чак и ови ретки случајеви инфицирања могу спречити. Уместо казнене политике и кривичноправног приступа превенцији ХИВ-а, потребан је приступ који је усресређен на заједницу, где су стручност и разумевање ХИВ питања најбољи доказ30 . Постојеће кривичне одредбе које се односе специфично на ХИВ треба укинути, у складу са УНАИДС препорукама31 . Ако се после темељних доказа и прегледа националног законодавства32 , кривично гоњење ХИВ-а и даље сматра потребним, требало би да се заснива на принципима пропорционалности, предвидљивости, намере, каузалности и недискриминације, најновијих информација ХИВ науке и медицине; стварне штете а не штете засноване на ризику од преношења инфекције, и да буде у складу са циљевима јавног здравља и међународних стандарда и обавеза поштовања људских права33 . ХИВ епидемија је вођена недијагностиковањем ХИВ инфекције, а не од стране особа које знају свој ХИВ позитиван статус34 . Незаштићени секс носи ризик од многих могућих евентуалности - позитивних и негативних - укључујући и ризик од добијања многих других много опаснијих полно преносивих инфекција као што су хепатитиси Б и Ц који се веома лако преносе, сифилис, трипер или ХИВ35 . Издвајање ХИВ-а у посебним законским одредбама и кривично гоњење даље стигматизира особе које имају ХИВ и оне који су погођени инфекцијом. Стигма везана за ХИВ је највећа препрека за тестирање, лечење, објављивање статуса и успех земаља у постизању међународног циља "достизање нула нових инфекција, нула смрти везаних за АИДС и нула дискриминације36 ". Кривични закони не мењају понашање укорењено у сложеним друштвеним питањима, посебно понашање које се заснива на жељи и утицају стигме према ХИВ-у37 . Такво понашање се мења саветовањем и пружањем подршке особама који живе са ХИВ-ом, која има за циљ да се постигне здравље, достојанство и оснаживање38 . Правосудни систем и медији тренутно нису добро опремљени да се носе са кривичним процесима везаним за ХИВ39 . Надлежни органи би требало да обезбеде адекватну обуку у вези ХИВ-а за полицију, тужилаштво, адвокате, судије, пороте и медије. Када се ХИВ статус особе принудно објави у медијима, та информација ће увек бити доступна преко интернет претраге. Људи оптужени за "злочине" везане за ХИВ за које нису (или не би требало да буду) проглашени кривим имају право на приватност. Јавно здравље нема корист у идентификовању таквих појединаца40 . Устав и Кривични законик Србије забрањују дискриминацију и особе које имају ХИВ инфекцију или АИДС могу се позвати на члан: 15. до 27. У члану 27. изричито се забрањује дискриминација на основу здравственог стања и он у најширем смислу обухвата и дискриминацију на основу ХИВ инфекције или АИДС-а. Подсећање: Асоцијација за борбу против сиде (ЈАЗАС) и Удружење грађана Q-клуб су заједно са организацијама цивилног друштва пре извесног времена покренуле иницијативу41 за измену члана 250 али без објављених резултата и видљивих исхода. Народни посланик др Душан Милисављевић је у децембру 2014. године предложио Народној Скупштини Републике Србије измене, међутим без позитивних ефеката. 28 UNAIDS. Report of the Expert Meeting on the Scientific, Medical, Legal and Human Rights Aspects of Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission, 31 August- 2 September 2011. Geneva, February 2012. 29 UNAIDS/UNDP. Policy Brief: Criminalization of HIV Transmission. Geneva, July 2008; Open Society Institute. Ten Reasons to Oppose the Criminalization of HIV Exposure or Transmission. 2008; IPPF,GNP+ and ICW. Verdict on a Virus. 2008. Видети такође: IPPF. Verdict on a Virus (documentary) 2011. 30 GNP+/UNAIDS. Positive Health Dignity and Prevention: A Policy Framework. Amsterdam/Geneva, January 2011. 31 UNAIDS/UNDP. Policy Brief: Criminalization of HIV Transmission. Geneva, July 2008. 32 Анализа законодавства Србије везано за ХИВ/АИДС, 2010, УНДП, Београд, проф. Војин Димитријевић, Ненад Петковић, Ана Маричић. 33 UNAIDS. (2012) Ибид 34 Marks G et al. Estimating sexual transmission of HIV from persons aware and unaware that they are infected with the virus in the USA. AIDS 20(10):1447-50, 2006; Hall HI et al. HIV transmissions from PLHIV who are aware and unaware of their infection, United States. AIDS 26, online edition. DOI: 10.1097/QAD013e328351f73f, 2012. 35 Bernard EJ, Hanssens C et al. Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission: Scientific, Medical, Legal and Human Rights Issues. UNAIDS, Geneva, February 2012; Carter M. Hepatitis C surpasses HIV as a cause of death in the US. Aidsmap.com, 21 February 2012. 36 UNAIDS. Getting to Zero: 2011-2015 Strategy. Geneva, December 2010. 37 Bernard EJ and Bennett-Carlson R. Criminalisation of HIV Non-disclosure, Exposure and Transmission: Background and Current Landscape. UNAIDS, Geneva, Feb. 2012. 38 GNP+/UNAIDS (2011) Ibid 39 Bernard EJ and Bennett-Carlson R (2012) Ibid 40 UNAIDS. Opening up the HIV/AIDS epidemic: Guidance on encouraging beneficial disclosure, ethical partner counselling & appropriate use of HIV case-reporting, 2000. 41 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/351441/Inicijativa-da-prenosenje-HIV-infekcije-vise-ne-bude-krivicno-delo
  6. 6. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Мајке Јевросиме 21, 11000 Београд Телефон: +381605030402 ПИБ: 106621877 Матични број: 28013973 Рачун: 145-18285-22 Веб сајт: http://www.aids-support.org Мејл: office@aids-support.org АС - Центар за оснаживање младих особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом Препоруке АС Центра за ублажавање постојећег стања:  Омогућити доступност нова 4 лека друге генерације за све пацијенте уз наставак лобирања и заговарања за доступност (2,3 i 4) генерације лекова за све пацијенте или увоз генеричких лекова, узимајући у обзир тренутну економску ситуацију у којој се Србија налази, наставити са праћењем европских трендова и радити на хармонизацији домаћих, са стандардима ЕУ у области здравља.  Омогућити подизање АРВ терапије и анализу ПЦР, ЦД4 и теста резистенције уз рецепт у приватним и државним апотекама и лабораторијама у градовима где већ постоје клинички центри.  Омогућити основне лабораторијске биохемијске анализе крви у клиникама које су у вези са праћењем општег здравственог стања сваког пацијента у Србији.  Омогућити дистрибуцију метадонске терапије за особе које имају ХИВ инфекцију, АИДС или коинфекцију са хепатитисом Ц, једнако на читавој територији Републике Србије уз могућност да се Метадон, Бупренорфин и ХААРТ могу уз рецепт подизати у државној и приватној апотеци. На овај начин се лечење олакшава и решава се проблем мањка кадра здравственог особља при метадонским центрима.  Омогућити пријем без упута и сагласности лекарске комисије за пацијенте које се налазе ван Клиничких центара (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац). Осигураници из унутрашњости су обавезни да сваког месеца пролазе кроз процес вађења упута од лекара опште праксе и лекарске комисије која одобрава упут за Инфективну клинику. Отежавајућа околност за сваког пацијента у унутрашњости је због стигме и страха од дискриминације услед сазнања околине за ХИВ статус у малим срединама доводи до одустајања од даљег лечења што отежава адекватно праћење и контролу инфекције;  Омогућити инфектологу преписивање пратећих лекова који служе за лечење опортунистичких инфекција или за ублажавање тегоба, симптома и нежељених ефеката у складу са потребама пацијента и уз процену инфектолога. Треба радити на промени законске регулативе.  Омогућити доступност лекова и редовност лечења особа које се налазе у притворским јединицама и казнено поправним заводима на издржавању затворских санкција на терет здравственог система Министарства здравља. Тренутно финансирање лекова је на терет Правосудног система (Министарства правде) и често долази до несташице лекова услед изостанка благовремено планираних набавки. Треба радити на успостављање међусекторске сарадње да би се започео консултатливни процес и дијалог.  Успоставити Форум ОЦД за ХИВ/АИДС (ЦСФ) Србије, као косултативно тело представника заинтересованих страна, са задатком да ради на успостављање сарадње, јачање капацитета институција и организација уз давање подршке Министарству здравља, Министарству за рад и социјалну политику, Повереници за заштиту равноправности, Заштитнику грађана, Министарству омладине и спорта и другим заинтересованим странама у спровођењу мониторинга и евалуације националног одговора на ХИВ са циљем да олакша учешће особа које имају ХИВ, погођени су или су у повечаном ризику, њихових родитеља и пријатеља, у процесе развоја и имплементацију националне и европске политике, уз размену информација и препорука са креаторима политике, Европским институцијама, заинтересованим странама, члановима ЕУ форума грађанског друштва за ХИВ/АИДС (ЦСФ), и члановима одбора ЕУ ХИВ/АИДС Think Tank42 форума кога чине представници држава чланица ЕУ и земаља у окружењу, уз ко-председавање ЕУ групе за терапију АИДС-а (EATG)43 i AAE44 ЕУ АИДС мреже.  Обезбедити свеобухватну ресоцијализација што укључује медицинску, правну, психолошку подршку и професионално оснаживање и учешће особа које имају ХИВ, постављањем локалних координатора у пет општинска центра (Нови Сад, Ниш, Панчево, Београд и Суботица), са задатком да дефинишу стандарде рада и компетенције за одговорно, професионално и благовремено обављање лобирања и заговарања на локалном нивоу уз консултације, обуке и пружање услуга, коришћењем интернет технологија као концепт током ког се развијају механизми делегирања и дефинишу функције и одговорности које се односе на развој, имплементацију и праћење Националних и локалних стратегија, акционих планова и развојних програма.  Успоставити Национални дан посвећен особама које имају ХИВ да би се повећала видљивост особа које имају ХИВ. Иницијатива је добила подршку Поверенице за заштиту равноправности Републике Србије и објављена је у редовном годишњем Извештају за 201345 који је представљен Народној Скупштини Републике Србије. Иницијатива је у складу са примером добре праксе у САД и циљевима Меморандума о сарадњи иза којег су стале 16 организација цивилног друштва из Србије. У Београду, 28.07.2015. године Ђурица Станков, АС Центар 42 http://ec.europa.eu/health/sti_prevention/hiv_aids/think_tank/index_en.htm 43 http://www.eatg.org/ 44 http://www.aidsactioneurope.org/ 45 http://www.ravnopravnost.gov.rs/images/files/Poverenik%20za%20zastitu%20ravnopravnosti%20-%20Izvestaj%202013.pdf

×