Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Stepa Stepanovic

540 views

Published on

Stepa Stepanovic

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Stepa Stepanovic

  1. 1. Прва техничка школа 1 Прпфеспр: Јелена Макспвић Бпјан Милпщевић Петар Петрпвић I2e
  2. 2. Прва техничка школа 2 САДРЖАЈ 1 Степа Степановић ................................................................................ 3 2 Порекло...................................................................................................... 4 2.1 Дeтињство ...............................................................................................................................5 3 Српско‐турски ратови 1876‐1878................................................. 6 4 Године мира............................................................................................ 7 4.1 Велики успех..........................................................................................................................7 5 Церска битка .......................................................................................... 8 6 Војвода Степа Степановић на Солунском фронту............ 9 7 Ослободилац Сарајева.................................................................... 10 7.1 Војвода Степа у поезији...................................................................................................10 8 Сахрана Степе Степановића........................................................ 11 9 Унапређење у чинове ...................................................................... 12 10 Литература ............................................................................................. 13
  3. 3. Прва техничка школа 3 Степа Степановић1 (1856-1929) је српски војсковођа који се сматра једним од највећих јунака српске војне историје. тепан Степановић се српској војсци прикључио 1874. године као питомац Артиљеријске школе. Учесник је српско- турских ратова(1876-1878.), као питомац-наредник, касније потпоручник. Већ тада био је запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима улазио у стрељачки строј да личним примером храбри своје војнике, због чега је одликован Таковским крстом с мачевима. У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде и дивизије и помоћника начелника Главног генералштаба. Два пута био је и министар војске. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912-1913.) Степа Степановић је командовао Другом армијом, која је са правца Цустендил- Дупница угрозила десни бок турске Вардарске армије и њено одступање претворила у панично бекство. С
  4. 4. Прва техничка школа 4 Порекло2  Тридесетих година 18. века чукундеда војводе Степе доселио се из јужне Србије у Кумодраж 1 . Према другом предању Војводини преци потичу из Херцеговине или Лике. Војводин деда Степан, по коме су и добили устаљено презиме борио се уз Карађорђа у Првом српском устанку. У Карађорђево и Милошево време Степан и његови рођаци и потомци били су веома цењени у Кумодражу и околини. Он се два пута женио, међутим сва деца из првог брака помрла су му од колере. У другом браку родио му се Иван, отац војводе Степе. Иван и његова жена Радојка Николић имали су три сина, Јакова, Марка и Степу и две кћери Живанку и Марицу.Иван је био земљорадник, вредан човек „за све способан“. Живо се интересовао за политику и био присталица тадашњих либерала. Мати војводе Степе била је веома радна, педантна и тачна жена. Те своје особине највише је пренела на најмлађег сина Степу. Војвода је био веома везан за своју мајку и сећање на њу била му је, до краја живота, најлепша успомена. 1 Местп бправка Степе Степанпвића слика 2 Степина кућа
  5. 5. Прва техничка школа 5 Дeтињство2.1 Степа се родио 12. марта 1856. Kао четврто од петоро деце Ивана и Радојке. Према причи самог Војводе, још као беба био је „велика љутица“. Мајка, оптерећена бројним пословима у кући и на њиви, могла да му посвети много времена. На њиву би га носила са собом, на леђима, у платненој корпи ‐ пртачи. „Ја би се толико драо и ударао ногама у пртачи, да би ми бивале ноге све крваве од трења док би на њиву стигли“, причао је о свом раном детињству војвода Степа, „али ми од тих рана и те крви ништа није било. Мати није имала када да се око мене и мојих ногу бави и ране би пролазиле саме од себе“. Касније је мајка јогунастог Степу остављала н ачување јетрви. Постоји прича, који су касније потврдиле и Војводине кћери, да је Степина стрина кадкад, да би мали Степа био мирнији у мајчином одсуству, замолила понеку Циганку да га подоји. Кажу да је зато Војвода доцније имао велику љубав и интересовање за Цигане и њихов живот. Често је умео да дуго и с пажњом посматра циганске черге, њихова весеља и обичаје. „То ми је ваљда остало у крви од циганкиног млека“, говорио је о томе у шали. Kao dete Stepa je čuvao goveda, ali izgleda da mu zvezde nisu predodredile da bude seljak. Jednom prilikom goropadni bik rogom mu je rasporio trbuh. Pre nego što su ga preneli u Beograd lekaru, strina mu je dezinfikovanom šivaćom iglom i koncem, na živo, prišila ranu i tako spasla život. Posle toga, on se držao na odstojanju od goveda i nikada nije zavoleo čobanski posao. Kao komandant često je, oslanjajući se na neprijatna iskustva iz detinjstva umeo da savetuje svoje vojnike: „Drž’te bika dobro za rogove!” Školovanje „na štap“ слика 3 Степа Степановић
  6. 6. Прва техничка школа 6 Српско‐турски ратови 1876‐1878.3 Школовање 11. класе Артиљеријске школе прекинуто је већ после 2. године, избијањем Првог српско‐ турског рата, у јуну 1876. године. Ратним распоредом сви питомци 11. класе, тада у чину питомца‐ наредника, распоређени су на дужности ордонанс официра при појединим командама. У рату је Степа постао и командир вода. Истакао се у бојевима на Грамади, Бабиној глави, Рсавцима, Курилову, код Шиљеговца и Крушевца. Већ крајем године унапређен је у чин потпоручника. У Другом српско‐ турском рату обављао је више дужности у трупи и у штабу и неколико пута је одликован. Поред драгоценог ратног искуства стеченог у трупи, најдубљи траг је на Степу оставило службовање у штабу 4. корпуса под командом пуковника Ђуре Хорватовића. Недовољно обученој и дисциплонованој Народној војсци Хорватовић је био идеалан комадант. Бескрајно храбар, али до суровости строг, умео је да из својих војника извуче најбоље резултате. Причало се да је често командовао машући револвером у руци. Ђура Хорватовић постао је узор младом Степи Степановићу. слика 4 Степа Степановић
  7. 7. Прва техничка школа 7 Године мира4 Због ратних догађања 11. класа наставила је школовање тек по свршетку ратова, 1879‐1880. г. Иако је свим питомцима који су чин потпоручника већ стекли у ратовима било обећано да ће по дипломирању бити унапређени у поручнике, то се није догодило. Ово ипак, није обесхраврило младог Степу који је наставио да марљиво ради. На сопствени захтев распоређен је у Крагујевачки гарнизон, где је био командир вода, а касније обављао и дужности у штабу. У поручнички чин произведен је 1882. и касније је у каријери редовно напредовао све до највиших чинова. Велики успех4.1 Војвода Степа је постигао као професoр војног вежбања у Крагујевачкој гимназији 1882/84. и 1885/86. Успео је да ученике заинтересује за спорт и војни егзерцир и био им је омиљени професор. Изгледа да је Степа још пре постављења у Крагујевачком гарнизону упознао Јелену – Лену, кћи Велислава Миловановића, начелника крагујевачког среза. Љубав је била страсна, али у почетку није имала благослов Јелениних родитеља. Официрски позив је у Србији одувек био цењен и поштован, Степа је био добар човек и перспективан официр, али су тада ниске плате, нарочито нижих официра, учиниле да он не буде баш пожељан зет. Када су младини родитељи, ипак попустили, Степа и Јелена венчали су се 25. јула 1881. г. Јеленин мираз и Степина скромна плата, уз обострану штедљивост, омогућили су им да релативно пристојно, али скромно живе и одгајају децу. Имали су две кћери Милицу и Даницу. Отац их је веома волео, али је жалио што није имао бар једног сина.
  8. 8. Прва техничка школа 8 Церска битка5 очетак I светског рата, Степу је затекао на месту заступника начелника штаба Врховне команде српске војске. Ту дужност обављао је уместо војводе Путника који је био на бањском лечењу у Аустрији, где је по објави рата неко време присилно задржан. Чим је добио депешу о догађајима у Сарајеву, на Видовдан 1914, Степа је предосетио шта се из рога може изродити: „То ништа не ваља. Дај Боже да Аустрија не баци кривицу на нас. Ако то буде, имаћемо страшан рат, можда европски, или још горе, а ми се нисмо још ни одморили, а о спреми да и не говоримо.“ Велики труд је Степа уложио да успешпно изврши мобилизацију и размештај српске војске. По повратку војводе Путника у отаџбину, Степа је поново преузео команду над 2. армијом и кренуо у сусрет аустроугарским трупама на Дрини. У рану зору 12. августа 1914, 5. аустроугарска армија почела је да надире преко Дрине у Србију. Аустроугари су хтели да поразе Србе до 18. августа, рођендана цара Фрање Јосифа, да му за рођендан поклоне непокорну српску Краљевину. Иако малобројнија 3. српска армија под командом ђенерала Павла Јуришића Штурма и четници Воје Танкосића успоравали су непријатељско надирање небили омогућили остатку српске војске да се прегрупише. Пресудну улогу у Церској бици одиграла је, ипак, Степина 2. армија. Она је у мајсторски изведеном марш‐маневру избила на положаје на планини Цер и отпочела битку која је трајала од 16. до 20. августа. У сваком тренутку битке Степа се налазио на оним положајима на којима је био најпотребнији. По потреби је подстицао, бодрио, храбрио, хвалио, али и кудио и прекоревао своје официре. Личном интервенцијом повратио је пољуљани морал десткованим српским трупама и завео ред у премореним јединицама. Друга армија однел аје величанствену победу, прву савезничку победу у великом рату и тако подугла самопоуздање српске војске и читавог народа, као и углед Србије код савезника и у свету. До 24. августа ослобођен је и Шабац и на српском тлу, осим заробљених аусторугарских војника, више није било непријатеља. П слика 5 Степа Степановић
  9. 9. Прва техничка школа 9 Војвода Степа Степановић на Солунском6 фронту Приликом доласка у Лутру код Солуна 1916, војвода Степа је први пут за 6 година ратовања одремао једно поподне. Надаље је неуморно радио на реорганизацији својих трупа и командовао борбама 2. армије на Солунском фронту. У току 1917. и 1918. Степин штаб налазио се у тешо приступачном селу Тресина. Село је било у домету бугарске артиљерије, па је штаб непрестано био под хаубичком ватром. Међутим, његов положај омогућавао је Степи да избегне нежељене посетиоце, јер су у његов штаб, због свега тога, долазили само они који морају по службеној дужности. Било је познато да је Степа противник било какаве политизације војске. За сво време боравка на Солунском фронту морао је вешто да бланасира у многим политичким сукобима и заверама које су захватале и саму војску. То је нарочито било тешко у време афере везане за Солунски процес 1917. године. Његови непријатељи оптуживали су га да је један од главних ослонаца Црне руке и покушавали да га смене с положаја. Војвода је очински бринуо о својим војницима. Редовно је обилазио положаје, често преоденут у обичног трећепозивца, не би ли се уверио у право стање у јединицама. Према официрима је био строг, али никада безобзиран, док је према обичним војницима био попустљив. Војвода и киша Војводи никада није сметало невреме. Једном приликом, док је у отвореном аутомобилу обилазио положаје на Солунском фронту, поче да пада киша. Ађутант нареди шоферу да подигне кров, а Војвода га заустави: „Немој! Доста ћу бити покривен у гробу. Пусти је нек пада.“ Наставили су тако да се возе и кисну још пуна два сата.
  10. 10. Прва техничка школа 10 Ослободилац Сарајева7 После успешног пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије, Степина 2. армија имала је ту част да прва уђе у Сарајево. Сарајлије су Војводу и његову војску дочекали с радошћу, приредивши им величанствен дочек 17. новембра 1918.г. Одбивши да буде смештен у раскошним одајама које су му понудили, Степа се са штабом сместио у скромне просторије по свом избору. У говору који је одржао Сарајлијама, између осталог је рекао: „Нека вас име једне од других никада не отуђи, јер ви сте крв једне крви и кост једне кости. Нека вас вера не раздваја, јер Бог је само један.“ Последњу годину своје службе Степа је провео у Сарајеву као командант 2. армије и сарајевске војне области. Заволео је тај град и са сетом га се сећао до краја живота. Сарајлије су га прогласиле за свог почасног грађанина. Војвода Степа у поезији7.1 У шаст впјвпде Степе, пслпбпдипца и ппшаснпг грађанина Сарајева, шувени песник Алекса Шантић написап је песму „Ппздрав Впјвпди Степи“. У ппследопј стрпфи Шантић вели: „Благп теби! Вешнп са Мирпша бела Певаће те вила уз бпрпвље давнп, Јер си ти, кô песму херпјскијех дела, На звездама име урезап славнп. И сви нащи ппзни наращтаји красни Гледаће на звезде с ватрпм срца лепа, И шитати песму с кпла звезда јасни’ слика 6 Степа Степановић
  11. 11. Прва техничка школа 11 Сахрана Степе Степановића8 Впјвпда Степа Степанпвић је умрп 27.04.1929. гпдине у 10,30 шаспва пре ппдне. Пред саму смрт ппкущап је да се ппкрене и да нещтп каже. Напрегнувщи сву свпју снагу, изустип је самп две реши: „Пплазите напред“. Сахрана Впјвпде Степе Степанпвића у Чашку 29. априла 1929. гпдине, армијски генерал Стеван Хачић држи ппрпщтајни гпвпр, ппред оега стпји Краљ Александар I Карађпрђевић,шланпви краљевске владе, пфицирскпг кпра, ратни другпви, делегације савезнишких земаља, ппрпдица, патријарх, владика жишки са свещтенствпм и некпликп хиљада грађана. Тп је уједнп бип највећи јавни скуп у Чашку између два светска рата, какп пп брпју ушесника, такп и пп друщтвенпм угледу и знашају присутних на сахрани. Шкпле нису радиле, све радое у варпщи тпга дана биле су затвпрене пд 12 шаспва па све дп краја сахране, предузете су ппсебне мере безбеднпсти. слика 8 сахрана Степе Степановићаслика 7 споменик Степе Степановића
  12. 12. Прва техничка школа 12 Унапређење у чинове9 Поручник Потпуковник Пуковник Генерал Војвода 20. октобар 1882. 29. април 1897. 6. април 1901. 29. јун 1907. 20. август 1914. Орден Светог Станислава са мачевима и пантљиком је био најдражи орден Војводе Степе.
  13. 13. Прва техничка школа 13 Литература10 http://www.bastabalkana.com/2013/01/vojskovodja-general-i-vojvoda-stepa-stepanovic-pobednik- cerske-bitke/ http://sh.wikipedia.org/wiki/Сtepa_Сtepanovi%C4%87 http://sr.wikipedia.org/sr/Степа_Степанпвић http://www.udi.rs/articles/m_timotijevic_2007.pdf http://www.patriotskifront.rs/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81% D1%82%D0%B8/%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0- %D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/342-2014-03-13-13-26-21

×