Struktura polisi problema Snežana Đorđević
Zašto struktuirati probleme? <ul><li>Problemi u javnoj politici su po pravilu dosta kompleksni (isprepletanost sa drugim p...
Struktura podataka <ul><li>Pri analizi problema neophodno je analizirati podatke različitih vrsta opštosti. </li></ul><ul>...
Pravljenje analiza javnih politika <ul><li>Pravljenje analiza javnih politika je interesantan proces koji se najbolje razu...
Tipovi političke analize <ul><li>Naučna analiza  ne teži direktno da utiče na politiku već teži da produbljeno analizira b...
<ul><li>Politička analiza  zagovara i podržava određene politike koje smatra  najboljim i najvrednijim u datim okolnostima...
Vrste analiza koje su neophodne <ul><li>Analize mogu biti različite: </li></ul><ul><li>u stepenu produbljenosti : mogu se ...
Najbitniji koraci <ul><li>Najbitniji koraci u procesu političke analize su sledeći:  </li></ul><ul><li>definisanje problem...
<ul><li>Definisanje i analiza problema </li></ul><ul><li>S kakvim problemom se suočavamo? Gde on postoji? Na koga (šta) ut...
<ul><li>Kvalitet struktuiranosti problema: </li></ul><ul><ul><li>Dobro struktuiran i  problem i </li></ul></ul><ul><ul><li...
<ul><li>Loše   struktuiran problem  postoji mnogo aktera odlučivanja, broj alternativa neograničen, postoji konflikt oko d...
<ul><li>Op isni i normativni   modeli. N ormativn i  mo gu da se dele  na  verbalne,simboličke i proceduralne . </li></ul>...
<ul><li>Verbalni model  koristi svakodnevni jezik kao instrument iskazivanja stavova, iskazi su jasni i komunikacija je  l...
<ul><li>Drvo odlučivanja: Rešavanje problema zagađenja </li></ul><ul><li>Regulisati industriju </li></ul><ul><li>Obrazovat...
<ul><li>U pokušaju da se što kvalitetnije struktuira i definiše problem obično se koristi osećanje za problem, traganje za...
Metodi: granična i klasifikaciona analiza <ul><li>Metod granične analize  razgraničava sličn e  pojmov e  koji  su  veoma ...
<ul><li>Metod hijerarhijske analize  razdvaja pojmov e  po hijerarhiji čime postaje preglednija i jasnija priroda relacija...
<ul><li>Brainstroming  metod a   grupnog , kreativnog traganja za novim rešenjima. Svakom od aktera u grupi je omogućeno d...
<ul><li>M etod a  analize pretpostavki </li></ul><ul><li>Analitičari su više puta identifikovali da je razlog pojave  greš...
<ul><li>O riginalno rešenje  Podaci    Pregled pretpostavki  </li></ul><ul><li>Moguće rešenje  Podaci  Izazov pretpostavci...
<ul><li>Metoda mapiranja argumentacije  j e dosta blizak metodi analize pretpostavki. Oba metoda se bave argumentima i pre...
<ul><li>HVALA NA PAŽNJI ! </li></ul>
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

3. struktura polisi problema

991 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
991
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
38
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

3. struktura polisi problema

  1. 1. Struktura polisi problema Snežana Đorđević
  2. 2. Zašto struktuirati probleme? <ul><li>Problemi u javnoj politici su po pravilu dosta kompleksni (isprepletanost sa drugim pojavama i procesima) pa je bitno struktuirati ih na pravi na č in. </li></ul><ul><li>U javnim politikama se može pri identifikaciji problema ići na:  </li></ul><ul><li>Razlaganje problema </li></ul><ul><li>Rešavanje problema </li></ul><ul><li>Nerešavanje problema </li></ul><ul><li>Holistički pristup obuvata celinu stanja (multidisciplinarno istraživanje - identifikacija dominantne discipline i njenih metoda). </li></ul><ul><li>Svaka polisi sitaucija je natopljena ličnim vrednostima aktera , (njihovim shvatanjima, rangiranjem značaja raznih fenomena i vrednosnih prioriteta (prihvatljivost različitih rešenja). </li></ul>
  3. 3. Struktura podataka <ul><li>Pri analizi problema neophodno je analizirati podatke različitih vrsta opštosti. </li></ul><ul><li>opšti podaci: predstavljaju strategije i misije države i lokalnih vlasti , </li></ul><ul><li>sekundarni podaci: programski prioriteti uz identifikaciju interesnih grupa i korisnika, </li></ul><ul><li>funkcionalni podaci: u ovu grupu ulaze programi, projekti, budžet, finansije i nabavke i </li></ul><ul><li>sitni podaci: u njih ulaze na primer pitanja personala, plata, odmora, radnog vremena, procesdure, pravila itd). </li></ul>
  4. 4. Pravljenje analiza javnih politika <ul><li>Pravljenje analiza javnih politika je interesantan proces koji se najbolje razume na praktičnim pitanjima. </li></ul><ul><li>Pitanje sankcionisanja upotrebe mobilnog telefona pri vožnji kola. Da li novčane kazne ili obrazovanje i kampanje itd. </li></ul><ul><li>Na konkretnu politiku utiče količina i vrsta informacija koje prikupimo, način kako ih interpretiramo, prioriteti koje postavimo, selekcija i dubina obrade podataka. </li></ul><ul><li>Analiza javnih politika je delom nauka a delom politička procena koja sadrži vrednosnu orjentaciju. </li></ul>
  5. 5. Tipovi političke analize <ul><li>Naučna analiza ne teži direktno da utiče na politiku već teži da produbljeno analizira brojne socijalne i političke fenomene, probleme. pokušava da objektivno kompletira znanja vezana za dati problem i da kreatorima politike pomogne širenjem znanja u toj oblasti. Dobra strana naučno je pouzdana a slabost da može biti previše teorijska, nedovoljno praktično prilagođena potrebama kreatora politika. </li></ul><ul><li>Profesionalna analiza obrada osnovnih pitanja bitnih za političko rešavanje datog problema. Vrednosno i ideološki je obojena i mnogo je praktičnija i upotrebljivija od naučne analize. Dobra strana: svest o potrebama procesa kreiranja i primene politika. Slabost i ograničenje joj može biti preuska orjentisanost na potrebe trenutka, te se mogu zanemariti pravi, produbljeni uzroci problema. </li></ul>
  6. 6. <ul><li>Politička analiza zagovara i podržava određene politike koje smatra najboljim i najvrednijim u datim okolnostima. Nema političku neutralnost i snažno je ideološki i vrednosno obojena. Cilj joj je uticaj na političku debatu da bi ostvarila ciljeve i vrednosti date organizacije a nivo objektivnosti i pouzdanosti ove analize varira. Ovoj vrsti analize uvek nedostaje neutralnost a često analitička produbljenost i pouzdanost. </li></ul>
  7. 7. Vrste analiza koje su neophodne <ul><li>Analize mogu biti različite: </li></ul><ul><li>u stepenu produbljenosti : mogu se orjentisati na produbljeno traganje za uzrocima problema ili na praktično prilagođavanje i površno identifikovanim socijalnim potrebama, </li></ul><ul><li>u stepenu obuhvatnosti : mogu biti veoma obuhvatne ili se orjentisati samo na neka politički relevantna pitanja, </li></ul><ul><li>usklađena ili ne sa javnim vrednostima : mogu biti usklađena sa javnim vrednostima, običajima, praksom itd. ili mogu u manjoj, umerenoj ili većoj meri izazivati te vrednosti, zahtevati njihovu korekciju, kreirati novu praksu i rešenja. </li></ul><ul><li>mogu koristiti raznovrsne metode s tim što mogu biti dominantno orjentisani na racionalnu analizu ili na demokratski proces kao način kreiranja politike i nalaženja rešenja. </li></ul>
  8. 8. Najbitniji koraci <ul><li>Najbitniji koraci u procesu političke analize su sledeći: </li></ul><ul><li>definisanje problema </li></ul><ul><li>identifikacija ciljeva (opštih i posebnih) </li></ul><ul><li>kreiranje lepeze alternativa (alternativnih rešenja) </li></ul><ul><li>vrednovanje svake alternative i njenih mogućih posledica uz poređenje i </li></ul><ul><li>davanje preporuke – kreiranje izbora najboljeg (optimalnog rešenja) </li></ul><ul><li>U svakoj od ovih faza se pravi razlika između dva pristupa: racionalnog izbora (rational – comprehensive approach) koji podrazumeva objektivnu, racionalnu naučnu analizu i rastućeg odlučivanja (incremental decision making) koji je pragmatičan, ideološki, partijski obojen i pod uticajem je interesnih grupa </li></ul>
  9. 9. <ul><li>Definisanje i analiza problema </li></ul><ul><li>S kakvim problemom se suočavamo? Gde on postoji? Na koga (šta) utiče? Kako se razvio? Koji su mu glavni uzroci? Kako na uzroke mogu da utiču aktivnosti politike? </li></ul><ul><li>Kreiranje alternativa politike </li></ul><ul><li>Koja opcija politike može da se razmatra radi bavljenja problemom? </li></ul><ul><li>Razvoj vrednosnih kriterijuma </li></ul><ul><li>Koji su kriterijumi odgovarajući za problem i alternative? Koja je cena akcije? Moguća efektivnost? Socijalna i politička izvodljivost? Jednakost? </li></ul><ul><li>Vrednovanje alternativa </li></ul><ul><li>Koje alternative su bolje od drugih? Koja vrsta analize može pomoći razlikovanje bolje od lošije političke alternative? Jesu li podaci dostupni? Ako jesu, kako ih obezbediti? </li></ul><ul><li>Izvlačenje zaključaka </li></ul><ul><li>Koje opcije politike su najbolje u datim okolnostima i vrednosnim kriterijumima? Drugi faktori za razmotranje ? </li></ul>
  10. 10. <ul><li>Kvalitet struktuiranosti problema: </li></ul><ul><ul><li>Dobro struktuiran i problem i </li></ul></ul><ul><ul><li>Osrednje dobro struktuiran i problem i </li></ul></ul><ul><ul><li>Loše struktuiran i problem i </li></ul></ul><ul><li>D obro struktuiran problem : postoji samo jedan ili nekoliko aktera odlučivanja , broj alternativa ograničen, postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti . R ezultati su sigurnost ili izvestan rizik .   </li></ul><ul><li>Osrednje dobro struktuiran problem postoji samo jedan ili nekoliko aktera odlučivanja, broj alternativa ograničen i da postoji konsenzus oko dobara ili vrednosti. Specifičnost : r ezultati do kojih može dovesti su nesigurnost i veoma je teško predivdeti i proračunati moguća dalja kretanja i posledice. </li></ul><ul><li>  </li></ul>
  11. 11. <ul><li>Loše struktuiran problem postoji mnogo aktera odlučivanja, broj alternativa neograničen, postoji konflikt oko dobara ili vrednosti . R ezultati do kojih tako struktuiran problem može dovesti su nepoznati dok su moguća dalja kretanja i posledice neuračunljive. </li></ul>
  12. 12. <ul><li>Op isni i normativni modeli. N ormativn i mo gu da se dele na verbalne,simboličke i proceduralne . </li></ul><ul><li>Opisni model opisuje i objašnjava problem i dalje predviđa tok događaja i akcije javne politike. </li></ul><ul><li>Normativni model pored opisa i objašnjavanja problema predlaže rešenja, daje preporuke i utvrđuje pravila igre. </li></ul><ul><li>R azne vrste normativnog : </li></ul><ul><ul><li>  Istraživački model identifikuje optimalni nivo usluga , </li></ul></ul><ul><ul><li>Model zamene identifikuje vreme , </li></ul></ul><ul><ul><li>Model pronalaska identifikuje obim procesa i vreme , </li></ul></ul><ul><ul><li>Cost benefit model identifikuje povratak koristi od uloženog . </li></ul></ul><ul><li>Prema formi u kojoj se iskazuje stavovi, normativni modeli mogu biti verbalni, simbolički i proceduralni . </li></ul>Tipovi modela javnih politika
  13. 13. <ul><li>Verbalni model koristi svakodnevni jezik kao instrument iskazivanja stavova, iskazi su jasni i komunikacija je laka. </li></ul><ul><li>Simbolički model koristi logičke, statističke, matematičke simbole da iskaže stavove. Obično se koristi za predviđanja, za pronalaženje optimalnih rešenja za različite probleme i situacije. Obično se za simbolički mdoel koriste formule kao Y= a+bX ili grafički prikazi. </li></ul><ul><li>Proceduralni model se koristi za predviđenje toka nekih javnih akcija u različitim okolnostima. Ovaj model obezbeđuje, putem različitih kompjuterskih programa, kreiranje različitih simulacija kao odgovora na određene problem . V eoma je koristan ali je dosta skup, traži vreme, kao i brojne podatke (do kojih je po pravilu veoma teško doći) da bi se mogle uraditi kvalitetne simulacije. </li></ul><ul><li>Jedan od čestih grafičkih instrumenata koji mogu poslužiti da se prikažu različite alternative i logične posledice svakog od rešenja je drvo odlučivanja . </li></ul>
  14. 14. <ul><li>Drvo odlučivanja: Rešavanje problema zagađenja </li></ul><ul><li>Regulisati industriju </li></ul><ul><li>Obrazovati korisnike </li></ul><ul><li>U oba slučaja se otvara pitanje instrumenata i oni su ili više regulacije (adekavnih normativnih, zakonskih rešenja uz sankcije) ili povećanje opšteg znanja o problemu i posledicama (povećanje obrazovanja) </li></ul><ul><li>Kod svake od tih linija se prati moguće opadanje ili porast zagađenja, te u skladu sa time treba primeniti adekvatne mere radi korekcije problema. </li></ul><ul><li>U grafičkim prikazima je veoma važno identifikovati uzročno posledični odnos posmatranih varijabli koji ponakad nije baš najjasniji. Obično se otvara pitanje da li x utiče na y ili obratno. </li></ul><ul><li>Primer: grafički prikaz zadatka o povezivanju 9 tačaka. </li></ul>
  15. 15. <ul><li>U pokušaju da se što kvalitetnije struktuira i definiše problem obično se koristi osećanje za problem, traganje za elementima, definisanje i specifikacija. U tom smislu je razvijeno nekoliko interesantnih metoda: </li></ul><ul><li>M etod granične analize : razgraničava n j e slični h pojmov a </li></ul><ul><li>K lasifikacioni model : klasifikacij a fenomena bitnih za razumevanje problema) i hijerarhijska analiza (razdvaja pojmove po hijerarhiji), </li></ul><ul><li>S inektiks je metoda koja identifikuje sličnosti i analogije iz različitih situcija, </li></ul><ul><li>B rainstorming je metoda grupnog, kreativnog traganja za novim rešenjima, </li></ul><ul><li>A naliza višestruke perspe k tive (tehničke, organizacione i personalne), </li></ul><ul><li>M etoda analize pretpostavki , </li></ul><ul><li>M etoda mapiranja argumentacije . </li></ul>
  16. 16. Metodi: granična i klasifikaciona analiza <ul><li>Metod granične analize razgraničava sličn e pojmov e koji su veoma slični, isprepletani itd. R azgraničenje između različitih pojava se obično realizuje kroz trostepen proces: </li></ul><ul><ul><li>Zasićenje uzorka (pronalaženje novih aktera), </li></ul></ul><ul><ul><li>Otkrivanje alternativnih predstavnika identifikovanog problema i </li></ul></ul><ul><ul><li>Jasna identifikacija granica problema </li></ul></ul><ul><li>Model klasifikacione analize </li></ul><ul><ul><li>Osnov klasifikacije mora biti bitan za analizu problema </li></ul></ul><ul><ul><li>Klasifikacija mora biti obuhvatna (van nje ne smeju ostati neke grupe ili kategorije) </li></ul></ul><ul><ul><li>Identifikovane kategorije moraju biti jasno definisane i međusobno razdvojene </li></ul></ul><ul><ul><li>Čitav sistem mora biti konzistentan </li></ul></ul><ul><ul><li>Između različtih nivoa mora postojati jasna i logična hijererhijska podela i distanca. </li></ul></ul><ul><li>Venov dijagram,   </li></ul>
  17. 17. <ul><li>Metod hijerarhijske analize razdvaja pojmov e po hijerarhiji čime postaje preglednija i jasnija priroda relacija među posmatranim činiocima skupa. Ovo razgraničenje je korisno i zbog toga što slikovito ukazuje na moguće, verovatne i prave uzroke problema koji se analizira. </li></ul><ul><li>Sinektiks metoda se koristi za identifikaciju sličnosti određenih fenomena i moguće analogije primenjene na različite situcije. 4 tipa analogija: </li></ul><ul><li>Lične analogije kojima se analitičar stavlja u situaciju drugog aktera posmatranog procesa. Ovo predstavlja svojevrsno uživljavanje u ulogu radi boljeg shvatanja procesa. </li></ul><ul><li>Direktne analogije se izvode između dve ili više slične problemske situacije (zavisnost od droga i od alkohola) </li></ul><ul><li>Simboličke analogije se uspostavljaju između konkretne situacije i nekog simboličkog procesa ( često servomehički procesi raznih vrsta (termostat, automatski pilot itd) i </li></ul><ul><li>Zamišljene (fantastične, izmišljene) analogije daju analitičaru punu slobodu poređenja postojećeg i analiziranog stanja sa potpuno izmišljenim stanjem ili procesom . </li></ul>
  18. 18. <ul><li>Brainstroming metod a grupnog , kreativnog traganja za novim rešenjima. Svakom od aktera u grupi je omogućeno da potpuno slobodno, bez nekih većih ograničenja daje ideje o mogućem razvoju događaja ( poznavaoci i eksperti iz različtiih disciplina, ljudi sa raznovrsnim radnim iskustvom ): kreativnost i pojava novih, svežih ideja . </li></ul><ul><li>Analiza višestruke perspektive je dosta složena analiza . O buhvata tri bitne perspe k tive svake politike: tehnička, organizaciona i personalna. </li></ul><ul><li>Tehnička perpektiva (T) uključuje niz metoda: teorija verovatnoće, cost benefit metoda, analiza odlučivanja, ekonometrija i sistemska analiza. </li></ul><ul><li>Organizaciona perspektiva (O) ispituje organizacionu strukturu i stanje koristeći metode analize standardne operativne procedure, institucionalne rutine i pravila funkcionisanja organizacije. </li></ul><ul><li>Lična perspektiva (P) sagledava probleme i rešenja kroz prizmu ličnih percepcija, potreba i vrednosti. I spituje uticaj intuicije, harizme, liderstva i ličnih interesa kao faktora koji utiču na proces kreiranja javnih politika. </li></ul>
  19. 19. <ul><li>M etod a analize pretpostavki </li></ul><ul><li>Analitičari su više puta identifikovali da je razlog pojave greške treće vrste , tj rešavanja loše postavljenog problema, u pogrešnim pretpostavkama kojih su analitičare držali u postavljanju problema. K ao način osiguranja se razvi la metoda analize pretpostavki koja ima nekoliko faza: </li></ul><ul><ul><li>Identifkacija i rangiranja aktera prema uticaju koji imaju na proces </li></ul></ul><ul><ul><li>Pregled svih pretpostavki od kojih se krenulo </li></ul></ul><ul><ul><li>Analiza linije koja ide od pretpostavke, preko podataka koji su skupljeni i konačno do preporuka koje su kreirane kao rešenje za datu situaciju </li></ul></ul><ul><ul><li>Izazivanje pretpostavke koje podrazumeva analizu verodostojnosti svake od pretpostavki kao i njen odnos sa preporukom (konzistentnost) </li></ul></ul><ul><ul><li>Sva moguća rešenja se skupe i analiziraju. </li></ul></ul>
  20. 20. <ul><li>O riginalno rešenje Podaci Pregled pretpostavki </li></ul><ul><li>Moguće rešenje Podaci Izazov pretpostavci </li></ul><ul><li>Pul rešenja Podaci Pul pretpostavki </li></ul><ul><li>Najbolje rešenje Podaci Sinteza pretpostavi </li></ul>Grafikon Proces analize pretpostavki
  21. 21. <ul><li>Metoda mapiranja argumentacije j e dosta blizak metodi analize pretpostavki. Oba metoda se bave argumentima i pretpostavkama od kojih se pošlo u definisanju i struktuiranju problema. Za kvalitetno struktuiranje problema je od velikog značaja da se da kvalitetan prikaz argumentacije, da se argumenti klasifikuju prema stepenu značaja argumenta za problem (nizak i visok značaj) kao i da se izračuna verovatnoća ostvarljivosti (velika i niska mogućnost). </li></ul><ul><li>Visoka verovatnoća os e tljivosti </li></ul><ul><li>Mali značaj Veliki značaj </li></ul><ul><li>Niska verovatnoća ostvarljivosti </li></ul>Metoda mapiranja argumentacije
  22. 22. <ul><li>HVALA NA PAŽNJI ! </li></ul>

×