IX
FINANSIJSKA ANALIZA
93. PRAVILA FINANSIRANJA –
SUŠTINA, POVEZANOST SA
PRINCIPIMA FINANSIJSKE
POLITIKE, PODELA
definicije pravila finansiranja ...
veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više
principa poslovne ili finansijske politike (princip
sigurnosti, likv...
Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku
strukturu preduzeća, i to:
– sastav kapitala prema poreklu i ročnosti
(vert...
Pasiva
Bilans stanja
Aktiva

horizontalna pravila finansiranja

vertikalna pravila
vertikalna pravila
finansiranja
finansi...
94. VERTIKALNA PRAVILA
FINANSIRANJA – SUŠTINA I
SASTAV
Nastoje da postave normu za strukturu kapitala
(pasive bilansa).
pr...
95. PRAVILA ZA ODNOS
SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH
IZVORA (KAPITALA)
"pravila za pokriće (izravnanje) rizika"
Javljaju se u fo...
pravilo jednakosti sopstvenih i
pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo
izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje
sopstven...
Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili
primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu
i roku.
Zahtevi sigurnosti i lik...
Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi
kapital i njegovo učešće treba da bude veće
ako je preduzeće izloženo veće...
Elementi
1. Sopstveni kapital
2. Pozajmljeni kapital
3. Ukupan kapital (1+2)
4. Investicioni dobitak (20%)
5. Troškovi kam...
96. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI
PREMA NOMINALNOM
KAPITALU
Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali
ističe da je preduze...
97. PRAVILA ZA ODNOS
DUGOROČNOG PREMA
KRATKOROČNOM KAPITALU
Nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen
strukturom imovine,...
98. HORIZONTALNA PRAVILA
FINANSIRANJA – SUŠTINA I
SASTAV
Tangiraju odnose delova imovine i kapitala.
princip likvidnosti
n...
99. ZLATNO (BANKARSKO)
PRAVILO FINANSIRANJA
nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi
kapital ne sme da se koristi ...
obezbeđenje likvidnosti – putem
kongruencije rokova aktivnih i pasivnih
kreditnih poslova
u slučaju preduzeća: usaglašenos...
Održavanje likvidnosti preduzeća
pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još
dva uslova:
1. da se iz tekućih prihoda vra...
ZLATNA BILANSNA PRAVILA
FINANSIRANJA
konkretizacija zlatnog pravila finansiranja
osnova: raščlanjavanje aktive prema stepe...
100. ZLATNO BILANSNO
PRAVILO U UŽEM SMISLU
zahtev: da postrojenjska (fiksna) imovina bude
pokrivena sopstvenim i dugoročni...
jedinstven stav – za finansiranje postrojenja
se po pravilu preporučuje sopstveni kapital,
a finansiranje dugoročnim pozaj...
ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu:
– Mišljenje da zlatna bilansna pravila
predstavljaju konkretizaciju zlatnog...
101. ZLATNO BILANSNO
PRAVILO U ŠIREM SMISLU
proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem
smislu
zahtev: dugoročno finansira...
prvo pitanje:
– mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim
finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da
se ukupne zalihe...
Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu:
realna aktiva treba da bude finansirana
sopstvenim kapitalom, a nominalna akt...
preovlađujući stav: postrojenjsku imovinu i
gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i
dugoročnim pozajmljenim kapital...
102. PRAVILA FINANSIRANJA
"1:1" I "2:1"
pravilo "1:1" (acid test):
– minimalni zahtev jednakosti između gotovine,
menica i...
pravilo "2:1" ("current ratio"):
– odnos obrtne imovine prema kratkoročnim
obavezama treba da bude najmanje 2:1
– merenje ...
Pravila finansiranja ne mogu biti prihvaćena
kao opštevažeći kriterijumi za ocenu
finansijskog položaja preduzeća.
Likvidn...
103. CILJEVI FINANSIJSKE
ANALIZE – OPŠTI I
PRODUBLJENI
opšti ciljevi finansijske analize:
1. ispitivanje uslova finansijsk...
Bliže određivanje ciljeva finansijske analize
uslovljeno je interesima ispitivača, odnosno
korisnika finansijske analize.
...
ciljevi interne analize:
1. osvetljavanje opšte politike preduzeća i
njene usklađenosti sa potrebama preduzeća
2. snabdeva...
Interna analiza pretpostavlja ispitivanje
prošlosti, sračunato na ocenu ranijih odluka u
vezi sa upravljanjem preduzećem, ...
eksterni ciljevi analize:
• investitori – donošenje odluka o kupovini,
prodaji ili zadržavanju akcija
• poverioci – ispiti...
eksterni ciljevi analize:
• poslovna udruženja i privredne komore –
ispitivanje poslovne efikasnosti i pomeranja
glavnih p...
razlike između interne i eksterne analize: po obimu
i vrsti korišćenog materijala i širini analize (broju
poslovnih proble...
104. VRSTE FINANSIJSKE
ANALIZE
kriterijumi za razlikovanje vrsta analize
1. korisnici analize
2. predmet analize
3. vreme ...
I kriterijum – korisnici analize:
• interna analiza
• eksterna analiza
• razlika: obim korišćenog materijala i

brojnost p...
II kriterijum – predmet analiziranja:
• analiza bilansa stanja (finansijskog statusa)
– usmerena na ispitivanje stanja ili...
III kriterijum – vreme posmatranja:
• analiza stanja (statička analiza)
− analiza (1) bilansa stanja na određeni dan
i (2)...
IV kriterijum – način pripremanja:
• analiza bilansa stanja i uspeha, prikazanih
u:
1. apsolutnim iznosima
2. relativnim b...
sintetizovanje bilansnih pozicija u nekoliko
glavnih grupa, u cilju olakšanog čitanja i
izvlačenja zaključaka – "kristaliz...
V kriterijum – instrumenti analize:
1. metoda vizuelizacije
2. račun pokrića
3. racio analiza
4. analiza kretanja (funds f...
105. POSTUPCI (FAZE)
FINANSIJSKE ANALIZE
1. pripremanje bilansa stanja i uspeha za analizu,
2. izbor instrumenata analize ...
106. PRETPOSTAVKE
FINANSIJSKE ANALIZE
a) upotrebljivost bilansnih

podataka
b) konsolidovanje bilansa stanja
i uspeha

mat...
107. UPOTREBLJIVOST
BILANSNIH PODATAKA KAO
PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE
ANALIZE
Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijs...
Postojanje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka
otežava ili čak onemogućava izvođenje zaključaka
o finansijskom zdravl...
Tačna raspodela rashoda i prihoda na
operativne periode pretpostavlja dosledno
poštovanje načela uzročnosti (korelacije), ...
Budući da ne postoji apsolutna mera koja
obezbeđuje tačno periodiziranje, načelo
korelacije nužno se dopunjava načelima
up...
Načelo sigurnosti ima za cilj da zaštiti
preduzeće od moguće samovolje u
obračunavanju rezultata i traži oslanjanje na
čin...
Nesigurnost računa uspeha i mogućnost
precenjivanja periodičnog rezultata (koje se
smatra opasnijim od potcenjivanja ),
us...
zaključak: Da bi bilansi stanja i uspeha bili
upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da
budu sastavljeni u duhu na...
U fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans
stanja i bilans uspeha predstavljaju
nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije
...
KONSOLIDOVANJE BILANSA
KAO PRETPOSTAVKA
FINANSIJSKE ANALIZE
Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka
finansijske analize ...
cilj konsolidovanja: eliminisanje međusobnog
mešanja elemenata stanja i uspeha
Sažimanju istovrsnih pozicija svih bilansa ...
108. KONSOLIDOVANJE BILANSA
STANJA KAO PRETPOSTAVKA
FINANSIJSKE ANALIZE
a) konsolidovanje kapitala (isključivanje

učešća)...
konsolidovanje kapitala:
• eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u
aktivi davaoca kapitala (matičnog
preduzeća) i pozi...
• najjednostavniji slučaj:
1. učešće matičnog preduzeća u

kapitalu zavisnog preduzeća = 100%
2. knjigovodstvena vrednost ...
Aktiva
Bilans preduzeća "A"
Razna aktiva 10.000 Osnovni kapital
Učešća
5.000 Rezerve
Obaveze
15.000

Pasiva
8.000
3.000
4....
konsolidovanje potraživanja i obaveza :
• potraživanja jedne članice koncerna
istovremeno obaveze druge članice →
eliminis...
109. KONSOLIDOVANJE
BILANSA USPEHA KAO
PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE
ANALIZE
eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje
...
Konsolidovanje uspeha može da ima:
1. formalno značenje (ne utiče na visinu
prikazanog uspeha) ili
2. materijalno značenje...
formalno konsolidovanje uspeha
 prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća
koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog
pred...
formalno konsolidovanje uspeha
 eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz
međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke
ro...
Materijalno konsolidovanje uspeha
• eliminisanje nerealizovanih dobitaka
sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima,
koji p...
110. PRIPREMANJE BILANSA
STANJA ZA ANALIZU
formalna pretpostavka finansijske analize
prikladno grupisanje bilansnih pozici...
dominirajući značaj u istraživanju optimalne
finansijske strukture: principi sigurnosti i
likvidnosti
Grupisanje pozicija ...
grupisanje pozicija aktive prema principu
rastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicij a
pasive prema principu rastuće ili...
Grupisanje bilansnih pozicija ima za cilj
isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe
kao osnova za postavljanje bil...
111. STATIČKA ANALIZA
FINANSIJSKE STRUKTURE I
REZULTATA
ispitivanje jednog izolovanog bilansa stanja i
bilansa uspeha, tj....
glavni nedostatak: ne postoje opštevažeća
pravila ocene finansijskog položaja i
rentabilnosti
112. ANALIZA RAZVOJA
FINANSIJSKE STRUKTURE I
REZULTATA
proučavanje razvoja finansijske strukture i
rezultata u nizu uzasto...
Omogućava da se uoče razlike između dvaju
preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u
datom trenutku.
113. VIZUELNA METODA
ANALIZE
Često se koristi zbog jednostavnosti i brzine
dobijenih rezultata.
Koriste je naročito ekster...
Omogućava izvođenje zaključaka o:
• ročnosti finansiranja preduzeća,
• stepenu finansijske nezavisnosti,
• načinu finansir...
Sopstveni kapital

1200

Dugoročni zajmovi

1000

A
P

A
P

Sopstveni kapital
Imobilizacije
Dugoročni zajmovi
Zalihe

800
...
nedostaci metode:
• površna
• u najboljem slučaju samo nagoveštava
činjenično stanje
• ne otkriva mnoge važne tačke stvarn...
114. ANALIZA POMOĆU RAČUNA
POKRIĆA
usmerena na iskazivanje:
1. strukture imovine
2. strukture kapitala
3. pokrića postroje...
Račun pokrića obično se dopunjava sa
pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i
pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i...
razlika u odnosu na racio analizu: račun pokrića
izražava odnose delova bilansa u relativnim
brojevima, dok racio brojevi ...
115. RACIO ANALIZA
Zasniva se na racio brojevima.
pretpostavke racio analize:
1. bilansi stanja i uspeha pripremljeni na n...
3. uporedivost racio brojeva u slučaju analize

niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha
(sadržinska nepromenljivost imenit...
116. RACIO BROJEVI – SUŠTINA,
VRSTE, NAČIN UPOTREBE
Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije
različitih ekonomskih ...
Racio brojevima se ne može priznati vrednost
apsolutne mere za kontrolu upravljanja
preduzećem, ali nisu bez značaja, niti...
117. RACIJI STRUKTURE –
SUŠTINA I SASTAV
prikazuju relacije između delova bilansa
stanja
koriste se kao pokazatelji za mer...
118. RACIJI LIKVIDNOSTI
racio opšte likvidnosti
• sredstvo za merenje likvidnosti II stepena

obrtna sredstva
kratkoročne ...
racio opšte likvidnosti
• donji limit: racio = 1
• racio < 1 – nezadovoljavajuća likvidnost II

stepena (deo kratkoročnog ...
racio reducirane (relativne) likvidnosti
• sredstvo za merenje likvidnosti I stepena

obrtna sredstva – zalihe
kratkoročne...
racio reducirane (relativne) likvidnosti
• izraz pravila finansiranja "1:1"
• racio = 1 → normalna likvidnost
• racio > 1 ...
racio reducirane (relativne) likvidnosti
• Likvidnost pretpostavlja sposobnost

plaćanja obaveza koje dospevaju, što
evoci...
pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje
likvidnosti I stepena
gotovina
dospele obaveze
• nedostatak: pretpostavlja p...
119. RACIO SOLVENTNOSTI
solventnost: mogućnost preduzeća da prebrodi
eventualnu krizu, a da pri tome ne bude
ugrožena sigu...
polazeći od pravila finansiranja koje traži
jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala :
• izraz normale: racio = 1
• ra...
raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti
(izražavaju se u %)
ukupne obaveze
a)
zbir bilansa (aktive ili pasive)
...
120. RACIJI FINANSIRANJA
IMOBILIZACIJA

treba da pokažu u kojoj meri su neto
imobilizacije (nabavna vrednost minus
akumuli...
a)

sopstveni kapital
neto imobilizacije

• racio = 1 → ukupne neto imobilizacije su

finansirane sopstvenim kapitalom
• r...
b)

dugoročni (stalni) kapital
neto imobilizacije

• podloga za ispitivanje stanja likvidnosti
• racio = 1 → ukupna obrtna...
racio pokrića zaliha
neto obrtni fond
zalihe
• pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim

fondom
• racio = 1 → zalihe su...
racio pokrića cirkulirajuće aktive
neto obrtni fond
cirkulirajuća aktiva
• pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive

n...
121. RACIJI RENTABILNOSTI –
SUŠTINA I SASTAV
Kompariranje apsolutnog iznosa poslovnog
rezultata sa ranijim godinama ili sa...
(1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenje
ukupno angažovanog kapitala), (2) racio
rentabilnosti sopstvenog kapitala i ...
122. RACIO RENTABILITETA
EKONOMIJE (UKAMAĆENJE
UKUPNO ANGAŽOVANOG
KAPITALA)
rezultat (dobitak) + kamate na sve kredite
uku...
dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog
kapitala
dobitak + kamate
prihod od prodaje
x
prihod od prodaje
ukupna aktiva
rac...
123. RACIO RENTABILITETA
SOPSTVENOG KAPITALA
dobitak
x 100
sopstveni kapital
pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog
ka...
komplementaran sa racijom rentabiliteta
ekonomije – iz upoređenja ovih dvaju racija
proizilazi celishodnost privlačenja
po...
124. RACIO MARŽE PRINOSA
(STOPA DOBITKA) I NJEGOVA
POVEZANOST SA DRUGIM
RACIJIMA RENTABILITETA
dobitak
x 100
prihodi od pr...
Povećanje marže dobitka ne mora da bude
praćeno povećanjem stope rentabilnosti
ekonomije ili rentabiliteta sopstvenog kapi...
125. RACIJI UPRAVLJANJA –
SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE,
POVEZANOST ZA RACIJIMA
RENTABILNOSTI
Upravljanje zalihama, potraživanji...
Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i
sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima
snagu multiplikatora.
Što je veći...
126. RACIO OBRTANJA ZALIHA
cena koštanja prodatih proizvoda i usluga
prosečne zalihe
Pokazuje koliko puta su u toku godine...
prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću
365 (dana)
koeficijent obrta
ili
12 (meseci)
koeficijent obrta
ili
prosečne ...
Normala za brzinu obrtanja i vreme vezivanja
zaliha zavisi od potreba, koje se pod uticajem
raznih faktora stalno menjaju....
127. RACIJI REGULISANJA
POTRAŽIVANJA OD KUPACA I
OBAVEZA PREMA
DOBAVLJAČIMA
racio regulisanja potraživanja od kupaca (raci...
• normala: izraz politike kreditiranja klijenata
• Služi kao osnova za upoređenje sa
rezultatima iz prošlosti, kao i sa us...
racio regulisanja obaveza prema dobavljačima
prosečno stanje obaveza x 365
ukupne nabavke
• Izražava se u danima.
• Pokazu...
128. NETO OBRTNI FOND –
ZNAČENJE, PROMENE, VISINA

neto obrtni fond = dugoročni kapital – neto
imobilizacije
neto obrtna sredstva = obrtna sredstva –
kratkoročne obaveze
neto obrtni fond = neto obrtna sredstva
Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju
deo obrtnih sredstava koji je fin...
Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim
izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva
jednaka kratkoročnim obavezama,...
Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi:
– ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez
amortizacije,
– prodajom fiksnih sred...
Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje:
– nabavkom fiksnih sredstava,
– isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih
zajmova ili
–...
Otpisivanje fiksnih sredstava ne tangira neto
obrtni fond.
Rezistentnost neto obrtnog fonda na visinu
amortizacije potiče ...
Visina neto obrtnog fonda je individualno
uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su:
 vrsta i veličina preduzeća,
...
Primeri:
– Autobusko preduzeće, koje svoje usluge
naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva
uglavnom sastoje od zaliha ...
Primeri:
– Preduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa
procesom proizvodnje koji uključuje i
odležavanje proizvoda, potre...
Primeri:
– Preduzeću koje je prinuđeno da lager uje
znatne zalihe materijala, zbog toga što je
nabavka povezana sa udaljen...
normalna visina neto obrtnog fonda u jednom
preduzeću: iznos koji obezbeđuje optimalni
poslovni rezultat (rentabilnost) i ...
129. UPOTREBA NETO
OBRTNOG FONDA U
FINANSIJSKOJ ANALIZI

Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu
meru i ne može se koris...
pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog
fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga što
one:
1. otkrivaju brzo i lako ...
otkrivanje tendencija u razvoju finansijske
strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira
bilansa, obrtnih sredstava i neto ob...
Brži porast neto obrtnog fonda od zaliha
pokazuje tendenciju jačanja obrtnih sredstava
(koje može da označava uspostavljan...
Opadanje neto obrtnog fonda, praćeno
finansijskim teškoćama održavanja likvidnosti,
siguran je znak finansijskog oboljenja...
130. "CASH FLOW" – POJAM I
SADRŽINA
"tok gotovine" ili "novčani tok"
značenja cash flow-a:
1. stalna reka primanja i izdav...
2. suma dobitaka, amortizacije i drugih
troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine;
deo primanja koja ostaju preduzeću i ...
Cash flow u prvom značenju je predmet
planiranja u cilju održavanja finansijske
ravnoteže, tj. likvidnosti, i instrument k...
131. RAZVOJ "CASH FLOW"
KONCEPTA
Prvi put se pojavljuje početkom pedesetih godina
20. veka i tada je korišćen od strane am...
U SAD i mnogim evropskim zemljama, sa
izuzetkom Velike Britanije, cash flow se koristi
kao sredstvo za procenu prinosne sn...
Različite svrhe upotrebe cash flow-a
pretpostavljaju njegovu različitu sadržinu.
Ako se cash flow koristi kao instrument
p...
cash flow prema nemačkoj literaturi:
Godišnji dobitak (neto)
+
povećanje rezervi
+
otpisivanje postrojenja (amortizacija)
...
Cash flow III odgovara potrebama procene
prinosne snage, a cash flow IV potrebama
procene finansijske snage preduzeća.
132. OSNOVE "CASH FLOW"
KONCEPTA
I argumenti na kojima se zasniva upotreba cash
flow-a za procenu prinosne snage
Periodičn...
Zahvaljujući previsokim otpisima imobilizacija,
previsokim iznosima pokrića (rezervisanja) i
ostalim manipulacijama u proc...
Cash flow uzima u obzir, pored dobitka,
amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u
najvećoj mogućoj meri kompenziraj...
Smanjenje godišnjeg rezultata izražava
smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se
cash flow ne menja ili smanjuje.
Ako ...
II argumenti na kojima se zasniva upotreba cash
flow-a za procenu finansijske snage
Komponente cash flow-a (dobitak, amort...
U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash
flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima
saniranja finansijskog položaj...
III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za
analizu investicionih alternativa.
133. OCENA "CASH FLOW"
KONCEPTA FINANSIJSKE
ANALIZE
Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za
procenu prinosne i finansij...
2. Povećanje cash flow-a ne mora da bude
posledica porasta prinosne snage preduzeća,
jer on može da raste i usled supstitu...
3. Mogućnost privremenog korišćenja
sredstava amortizacije za druge ciljeve ne
znači da ona neće biti potrebna za
reinvest...
4. Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i
uspeha koji su izraz poslovnih događaja u
prošlosti i, zbog toga, nije u s...
5. Stvarna mogućnost upotrebe cash flow -a za
nove investicije zavisi od kretanja neto
obrtnog fonda. Ako je neto obrtni f...
6. Cash flow može da se koristi za utvrđivanje
granice (stepena) zaduženosti preduzeća.
Stepen zaduženosti:
ukupno zadužen...
7. Cash flow ne može da služi kao najbolji i
najvažniji, već samo kao jedan dobar,
prikladan instrument analize investicio...
134. GRAFIKON
RENTABILNOSTI KAO
INSTRUMENT ANALIZE USPEHA
vizuelna transkripcija bilansa uspeha
cilj: prikazivanje razvoja...
Fiksni troškovi su nepromenljivi u svim
stepenima zaposlenosti i oni se predstavljaju
jednom pravom, koja je paralelna sa
...
Ukupni varijabilni troškovi su pri nultom
stepenu zaposlenosti i prodaje jednaki 0, i
onda rastu proporcionalno sa porasto...
Mesto gde se seku linije ukupnih prihoda i
ukupnih troškova naziva se "prag
rentabilnosti" ("mrtva tačka rentabilnosti").
načini povećanja poslovnog rezultata:
– povećanje obima zaposlenosti bez
povećanja ukupnih troškova (fiksnih i
varijabilni...
korišćenje grafikona rentabiliteta:
– u fazi planiranja (projektovanja) poslovnog
rezultata – utvrđivanje stepena zaposlen...
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
9. finansijska analiza
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

9. finansijska analiza

2,887 views

Published on

Analiza finansijskih iskaza firme

Published in: Business
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
2,887
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4
Actions
Shares
0
Downloads
33
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

9. finansijska analiza

  1. 1. IX FINANSIJSKA ANALIZA
  2. 2. 93. PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA, POVEZANOST SA PRINCIPIMA FINANSIJSKE POLITIKE, PODELA definicije pravila finansiranja (Herle):  principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala  norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata
  3. 3. veći broj pravila, u čijoj osnovi leži jedan ili više principa poslovne ili finansijske politike (princip sigurnosti, likvidnosti, rentabilnosti, elastičnosti, nezavisnosti, itd.) Sistematizacija pravila finansiranja prema principima finansijske politike nije moguća, jer u osnovi pojedinih pravila često ne leži jedan, već više principa finansijske politike. "zlatna", "sveta", "optimalna" pravila / "klasična", "tradicionalna" pravila
  4. 4. Sva pravila finansiranja tangiraju finansijsku strukturu preduzeća, i to: – sastav kapitala prema poreklu i ročnosti (vertikalna pravila) ili – odnos delova imovine i kapitala (horizontalna pravila).
  5. 5. Pasiva Bilans stanja Aktiva horizontalna pravila finansiranja vertikalna pravila vertikalna pravila finansiranja finansiranja
  6. 6. 94. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I SASTAV Nastoje da postave normu za strukturu kapitala (pasive bilansa). princip sigurnosti pravila za odnos: – sopstvenog i pozajmljenog kapitala – nominalnog kapitala i rezervi – dugoročnog i kratkoročnog kapitala
  7. 7. 95. PRAVILA ZA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH IZVORA (KAPITALA) "pravila za pokriće (izravnanje) rizika" Javljaju se u formi: – čvrsto postavljenih relacija između sopstvenih i pozajmljenih izvora ili – minimalnih zahteva (donjih limita) za finansiranje preduzeća sopstvenim kapitalom.
  8. 8. pravilo jednakosti sopstvenih i pozajmljenih izvora ("zlatno pravilo izravnanja rizika") – Gerstner: finansiranje sopstvenim kapitalom je najzdravije, a jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala treba smatrati minimumom Neki autori smatraju zdravim i odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala od 2:1, neki preporučuju odnos 1:3, dok neki smatraju da optimalan odnos zavisi od vrste preduzeća.
  9. 9. Sopstveni kapital vrši funkciju garanta ili primarne sigurnosti plaćanja obaveza u iznosu i roku. Zahtevi sigurnosti i likvidnosti sa aspekta poverilaca bili su odlučujući za nametanje obaveze finansiranja sopstvenim kapitalom. Nikakvo fiksiranje relacija između sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne može da obezbedi sigurnu zaštitu likvidnosti, jer likvidnost zavisi od usklađenosti novčanih tokova.
  10. 10. Sopstveni kapital ima zaštitnu funkciju za tuđi kapital i njegovo učešće treba da bude veće ako je preduzeće izloženo većem riziku. Rizici preduzeća su individualno uslovljeni, zbog čega je neprihvatljivo postavljanje opštih normi za učešće sopstvenog kapitala. Na relacije sopstvenog i pozajmljenog kapitala utiče i princip rentabilnosti.
  11. 11. Elementi 1. Sopstveni kapital 2. Pozajmljeni kapital 3. Ukupan kapital (1+2) 4. Investicioni dobitak (20%) 5. Troškovi kamata (10%) 6. Ostatak dobitka (4–5) 7. Ukamaćenje sopstvenog kapitala (6/1) Slučajevi finansiranja I II 100.000 50.000 – 50.000 100.000 100.000 20.000 20.000 – 5.000 20.000 15.000 20% 30%
  12. 12. 96. PRAVILA ZA ODNOS REZERVI PREMA NOMINALNOM KAPITALU Gerstner: ne insistira na određenoj normi, ali ističe da je preduzeće sigurnije ukoliko su veće rezerve Nikliš: zahteva da odnos rezervi i nominalnog kapitala bude 1:1 princip sigurnosti za nominalni kapital (koji predstavlja obavezu preduzeća prema vlasnicima)
  13. 13. 97. PRAVILA ZA ODNOS DUGOROČNOG PREMA KRATKOROČNOM KAPITALU Nema čvrstih normi, već je odnos uslovljen strukturom imovine, koja zavisi od vrste preduzeća. dopunski zahtev: ovaj odnos mora da se kreće ispod tačke na kojoj volja davalaca kratkoročnih sredstava počinje da smeta i da bude teret
  14. 14. 98. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – SUŠTINA I SASTAV Tangiraju odnose delova imovine i kapitala. princip likvidnosti najznačajnija pravila: zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja zlatna bilansna pravila finansiranja (u užem i širem smislu) pravila finansiranja "1:1" i "2:1"
  15. 15. 99. ZLATNO (BANKARSKO) PRAVILO FINANSIRANJA nepisani zakon kreditne privrede: primljeni tuđi kapital ne sme da se koristi vremenski nepovoljnije nego što je dobijen Hibner: "Kredit koji neka banka može dati, a da pri tome ne dođe u opasnost u pogledu ispunjenja obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uživa, i to ne samo po iznosu, nego i po kvalitetu."
  16. 16. obezbeđenje likvidnosti – putem kongruencije rokova aktivnih i pasivnih kreditnih poslova u slučaju preduzeća: usaglašenost između trajanja vezivanja imovinskih predmeta i trajanja raspolaganja kapitalom pribavljenim za pokriće potreba
  17. 17. Održavanje likvidnosti preduzeća pretpostavlja, pored kongruencije rokova, još dva uslova: 1. da se iz tekućih prihoda vraća najmanje uloženi iznos finansijskih sredstava i 2. da se mogu nabaviti nova sredstva nakon vraćanja dospelih obaveza. Za preduzeće je mnogo važnija usklađenost primanja i izdavanja nego usklađenost rokova.
  18. 18. ZLATNA BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA konkretizacija zlatnog pravila finansiranja osnova: raščlanjavanje aktive prema stepenu likvidnosti i pasive prema stepenu dospelosti i utvrđivanje relacija između raščlanjenih delova aktive i pasive osnovna pravila: – zlatno bilansno pravilo u užem smislu – zlatno bilansno pravilo u širem smislu
  19. 19. 100. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U UŽEM SMISLU zahtev: da postrojenjska (fiksna) imovina bude pokrivena sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom neslaganje u definisanju pravila – jedna grupa autora smatra da postrojenjska imovina treba da bude pokrivena isključivo sopstvenim kapitalom (princip sigurnosti), a druga dopušta upotrebu i dugoročnog pozajmljenog kapitala
  20. 20. jedinstven stav – za finansiranje postrojenja se po pravilu preporučuje sopstveni kapital, a finansiranje dugoročnim pozajmljenim izvorima se tretira kao manje-više nužno odstupanje od pravila
  21. 21. ocena zlatnog bilansnog pravila u užem smislu: – Mišljenje da zlatna bilansna pravila predstavljaju konkretizaciju zlatnog pravila finansiranja je neprihvatljivo (parcijalni nasuprot totalnom načinu posmatranja). – Neprihvatljivo je a priori mišljenje da je postrojenjska imovina opterećena rizikom. – Ne uzima u obzir načelo rentabilnosti. – Ne garantuje likvidnost preduzeća.
  22. 22. 101. ZLATNO BILANSNO PRAVILO U ŠIREM SMISLU proširenje zlatnog bilansnog pravila u užem smislu zahtev: dugoročno finansiranje ne samo postrojenjske imovine, već i dela obrtne imovine koji je trajno vezan za preduzeće brojne varijante pravila, usled različitih odgovora na pitanja: (1) šta treba smatrati vezanom obrtnom imovinom i (2) kakvim kapitalom treba finansirati ovu imovinu – sopstvenim ili dugoročnim tuđim
  23. 23. prvo pitanje: – mišljenja se kreću od zahteva za dugoročnim finansiranjem minimalnih zaliha do zahteva da se ukupne zalihe finansiraju dugoročno – preovlađujući stav: dugoročno finansiranje "gvozdenih zaliha" drugo pitanje: – razlike između onih koji dopuštaju finansiranje obrtne imovine dugoročnim tuđim kapitalom i onih koji zahtevaju finansiranje sopstvenim kapitalom
  24. 24. Šmitovo pravilo jednake vrednosti u bilansu: realna aktiva treba da bude finansirana sopstvenim kapitalom, a nominalna aktiva (potraživanja i gotovina) pozajmljenim kapitalom
  25. 25. preovlađujući stav: postrojenjsku imovinu i gvozdene zalihe treba finansirati sopstvenim i dugoročnim pozajmljenim kapitalom
  26. 26. 102. PRAVILA FINANSIRANJA "1:1" I "2:1" pravilo "1:1" (acid test): – minimalni zahtev jednakosti između gotovine, menica i potraživanja, sa jedne strane, i kratkoročnog kapitala, sa druge strane – merenje likvidnosti I stepena – na poseban način formulisan zahtev zlatnog bilansnog pravila u širem smislu, ali je zlatno bilansno pravilo elastičnije, jer dopušta da deo zaliha iznad gvozdenog stanja bude finansiran kratkoročnim izvorima
  27. 27. pravilo "2:1" ("current ratio"): – odnos obrtne imovine prema kratkoročnim obavezama treba da bude najmanje 2:1 – merenje likvidnosti II stepena poreklo: američka bankarska praksa (osnova za donošenje odluka o odobravanju ili odbijanju kreditnih zahteva) zahtev likvidnosti
  28. 28. Pravila finansiranja ne mogu biti prihvaćena kao opštevažeći kriterijumi za ocenu finansijskog položaja preduzeća. Likvidnost pretpostavlja usklađenost primanja i izdavanja.
  29. 29. 103. CILJEVI FINANSIJSKE ANALIZE – OPŠTI I PRODUBLJENI opšti ciljevi finansijske analize: 1. ispitivanje uslova finansijskog ekvilibrijuma (ravnoteže) preduzeća 2. merenje rentabiliteta uloženih sredstava
  30. 30. Bliže određivanje ciljeva finansijske analize uslovljeno je interesima ispitivača, odnosno korisnika finansijske analize. razlikovanje internih ciljeva analize (korisnik analize je samo preduzeće) i eksternih ciljeva analize (korisnici su interesenti izvan preduzeća)
  31. 31. ciljevi interne analize: 1. osvetljavanje opšte politike preduzeća i njene usklađenosti sa potrebama preduzeća 2. snabdevanje menadžmenta neophodnim podlogama za donošenje finansijskih odluka 3. merenje ostvarenog periodičnog rezultata sa raznih aspekata i utvrđivanje da li je njegova visina u skladu sa očekivanjem ili sa nekom veličinom koja ima karakter normale
  32. 32. Interna analiza pretpostavlja ispitivanje prošlosti, sračunato na ocenu ranijih odluka u vezi sa upravljanjem preduzećem, i na pribavljanje svih obaveštenja relevantnih za koncipiranje poslovnih odluka usmerenih na održavanje i razvoj preduzeća u budućnosti.
  33. 33. eksterni ciljevi analize: • investitori – donošenje odluka o kupovini, prodaji ili zadržavanju akcija • poverioci – ispitivanje mogućnosti naplate odobrenih kredita (koja primarno zavisi od rentabiliteta, a sekundarno od visine garantne supstance i opšte slike finansiranja) • zvanična statistika i ostali državni organi – ispitivanje pravaca razvoja preduzeća kao osnovnih ćelija nacionalne ekonomije
  34. 34. eksterni ciljevi analize: • poslovna udruženja i privredne komore – ispitivanje poslovne efikasnosti i pomeranja glavnih pokazatelja ekonomskog položaja preduzeća u strukturi grane ili privredne oblasti (analize upoređenja između preduzeća)
  35. 35. razlike između interne i eksterne analize: po obimu i vrsti korišćenog materijala i širini analize (broju poslovnih problema kojima se bavi) Internim analitičarima stoje na raspolaganju, pored finansijskih izveštaja, sve informacije koje se mogu izvući iz postojeće organizacije finansijske funkcije. Eksterna analiza se vrši samo na osnovu finansijskih izveštaja i njeni zaključci često imaju samo karakter indikacija ili nagoveštaja . zaključak: interna analiza je dublja od eksterne
  36. 36. 104. VRSTE FINANSIJSKE ANALIZE kriterijumi za razlikovanje vrsta analize 1. korisnici analize 2. predmet analize 3. vreme posmatranja 4. način pripremanja podataka za analizu 5. instrumenti analize
  37. 37. I kriterijum – korisnici analize: • interna analiza • eksterna analiza • razlika: obim korišćenog materijala i brojnost problema kojima se analiza posvećuje – eksterna analiza je kraćeg dometa i manje upotrebne vrednosti od interne analize
  38. 38. II kriterijum – predmet analiziranja: • analiza bilansa stanja (finansijskog statusa) – usmerena na ispitivanje stanja ili razvoja položaja sigurnosti i likvidnosti, kao osnove finansijskog zdravlja preduzeća • analiza bilansa uspeha (rezultata) – usmerena na ocenu poslovne efikasnosti
  39. 39. III kriterijum – vreme posmatranja: • analiza stanja (statička analiza) − analiza (1) bilansa stanja na određeni dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu godinu • analiza razvoja (dinamička analiza) − analiza razvoja finansijske situacije i rezultata u nizu perioda − prednost u odnosu na statičku analizu: otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultata
  40. 40. IV kriterijum – način pripremanja: • analiza bilansa stanja i uspeha, prikazanih u: 1. apsolutnim iznosima 2. relativnim brojevima 3. formi grafikona
  41. 41. sintetizovanje bilansnih pozicija u nekoliko glavnih grupa, u cilju olakšanog čitanja i izvlačenja zaključaka – "kristalizacija" ili "vizuelizacija" bilansa Aktiva 1. Imobilizacije 2. Zalihe 3. Potraživanja 4. Gotovina Bilans Pasiva 1. Sopstveni kapital 2. Dugoročni zajmovi 3. Kratkoročne obaveze
  42. 42. V kriterijum – instrumenti analize: 1. metoda vizuelizacije 2. račun pokrića 3. racio analiza 4. analiza kretanja (funds flow analiza) 5. cash flow analiza 6. analiza neto obrtnog fonda
  43. 43. 105. POSTUPCI (FAZE) FINANSIJSKE ANALIZE 1. pripremanje bilansa stanja i uspeha za analizu, 2. izbor instrumenata analize i fiksiranje karakterističnih relacija bilansa stanja i bilansa uspeha 3. izvođenje zaključaka o stanju finansijskog zdravlja i nivou rentabilnosti i prezentiranje zaključaka korisnicima analize
  44. 44. 106. PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE a) upotrebljivost bilansnih podataka b) konsolidovanje bilansa stanja i uspeha materijalne pretpostavke c) klasifikacija bilansnih formalna pretpostavka pozicija
  45. 45. 107. UPOTREBLJIVOST BILANSNIH PODATAKA KAO PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZE Upotrebljivost bilansnih podataka za finansijsku analizu može da bude ugrožena neadekvatnim postupcima procenjivanja. Neadekvatnim procenjivanjem bilansnih pozicija dolazi do stvaranja latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka.
  46. 46. Postojanje latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka otežava ili čak onemogućava izvođenje zaključaka o finansijskom zdravlju preduzeća i njegovoj sposobnosti zarađivanja. Neadekvatnost procenjivanja uslovljena je: 1. nepridržavanjem načela ispravne raspodele rashoda i prihoda na obračunske periode – subjektivni faktor, 2. odsustvom realnih podloga za apsolutno tačnu alokaciju rashoda i prihoda na operativne periode – objektivni faktor i 3. fleksibilnošću kupovne snage valutne jedinice – monetarni faktor.
  47. 47. Tačna raspodela rashoda i prihoda na operativne periode pretpostavlja dosledno poštovanje načela uzročnosti (korelacije), po kome bilans uspeha treba da obuhvati sve rashode i prihode koji se odnose na tekući i eventualno protekle obračunske periode.
  48. 48. Budući da ne postoji apsolutna mera koja obezbeđuje tačno periodiziranje, načelo korelacije nužno se dopunjava načelima uporedivosti (kontinuiteta) i sigurnosti. Načelo uporedivosti insistira na nepromenjenim metodama periodiziranja u dužem vremenskom intervalu, čime se obezbeđuje vremenska uporedivost rezultata, koja po važnosti stoji ispred tačnosti.
  49. 49. Načelo sigurnosti ima za cilj da zaštiti preduzeće od moguće samovolje u obračunavanju rezultata i traži oslanjanje na činjenice svaki put kada se pojavi mogućnost alternativnog izbora metoda procenjivanja.
  50. 50. Nesigurnost računa uspeha i mogućnost precenjivanja periodičnog rezultata (koje se smatra opasnijim od potcenjivanja ), uslovljavaju respektovanje načela opreznosti u periodiziranju rezultata. realizacija načela opreznosti: putem obilnih otpisa fiksnih sredstava, upotrebom principa najniže vrednosti u bilansiranju zaliha, otpisivanjem ugroženih potraživanja i upotrebom principa najviše vrednosti za bilansiranje obaveza
  51. 51. zaključak: Da bi bilansi stanja i uspeha bili upotrebljivi za finansijsku analizu, oni treba da budu sastavljeni u duhu načela uzročnosti (korelacije), uporedivosti (kontinuiteta), sigurnosti i opreznosti.
  52. 52. U fleksibilnim monetarnim uslovima, bilans stanja i bilans uspeha predstavljaju nehomogene izveštaje, jer sadrže pozicije koje potiču iz različitih perioda i koje su izražene novcem različite kupovne snage. Monetarne fluktuacije degradiraju upotrebljivost bilansa stanja i uspeha za finansijsku analizu.
  53. 53. KONSOLIDOVANJE BILANSA KAO PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZE Konsolidovanje se javlja kao pretpostavka finansijske analize samo u slučaju analize bilansa jednog koncerna. Materijalna ispravnost bilansa koncerna može da bude ugrožena mešanjem međusobnih učešća, potraživanja, obaveza i elemenata uspeha.
  54. 54. cilj konsolidovanja: eliminisanje međusobnog mešanja elemenata stanja i uspeha Sažimanju istovrsnih pozicija svih bilansa članica koncerna prethodi međusobno prebijanje svih pozicija koje proizilaze iz njihovih međusobnih odnosa. konsolidovanje: (1) bilansa stanja i (2) bilansa uspeha
  55. 55. 108. KONSOLIDOVANJE BILANSA STANJA KAO PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZE a) konsolidovanje kapitala (isključivanje učešća) b) konsolidovanje potraživanja i obaveza
  56. 56. konsolidovanje kapitala: • eliminisanje (prebijanje) pozicija učešća u aktivi davaoca kapitala (matičnog preduzeća) i pozicija sopstvenog kapitala u pasivi primaoca kapitala (zavisnog preduzeća) • cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja sopstvenog kapitala u konsolidovanom bilansu
  57. 57. • najjednostavniji slučaj: 1. učešće matičnog preduzeća u kapitalu zavisnog preduzeća = 100% 2. knjigovodstvena vrednost učešća = knjigovodstvena vrednost čiste imovine zavisnog preduzeća
  58. 58. Aktiva Bilans preduzeća "A" Razna aktiva 10.000 Osnovni kapital Učešća 5.000 Rezerve Obaveze 15.000 Pasiva 8.000 3.000 4.000 15.000 Aktiva Bilans preduzeća "B" Razna aktiva 7.000 Osnovni kapital Rezerve Obaveze Pasiva 4.000 1.000 2.000 7.000 7.000 Konsolidovani bilans Razna aktiva 17.000 Osnovni kapital Rezerve Obaveze 17.000 Pasiva 8.000 3.000 6.000 17.000 Aktiva
  59. 59. konsolidovanje potraživanja i obaveza : • potraživanja jedne članice koncerna istovremeno obaveze druge članice → eliminisanje međusobnih potraživanja i obaveza
  60. 60. 109. KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA KAO PRETPOSTAVKA FINANSIJSKE ANALIZE eliminisanje iz bilansa uspeha svih pozicija koje potiču iz međusobnih odnosa članica koncerna pretpostavke konsolidovanja bilansa uspeha: 1. isti period 2. jednako raščlanjavanje rashoda i prihoda 3. sadržinska podudarnost pojedinih pozicija
  61. 61. Konsolidovanje uspeha može da ima: 1. formalno značenje (ne utiče na visinu prikazanog uspeha) ili 2. materijalno značenje (utiče na visinu prikazanog uspeha).
  62. 62. formalno konsolidovanje uspeha  prihodi u bilansu uspeha jednog preduzeća koncerna = rashodi u bilansu uspeha drugog preduzeća koncerna  cilj: izbegavanje veštačkog uvećanja ukupnih prihoda i rashoda
  63. 63. formalno konsolidovanje uspeha  eliminisanje svih pozicija koje proizilaze iz međusobnih odnosa po osnovu (a) isporuke robe, (b) vršenja usluga, (c) zaduženja za kamate i (d) plaćanja dividendi, nakon čega rashodi i prihodi u konsolidovanom bilansu uspeha odražavaju samo ono što je došlo spolja i što je rezultat odnosa sa partnerima izvan koncerna
  64. 64. Materijalno konsolidovanje uspeha • eliminisanje nerealizovanih dobitaka sadržanih u zalihama i fiksnim sredstvima, koji proističu iz međusobne prodaje članica koncerna (smanjenje prihoda u konsolidovanom bilansu uspeha i svođenje vrednosti zaliha i fiksnih sredstava u konsolidovanom bilansu stanja na cenu koštanja)
  65. 65. 110. PRIPREMANJE BILANSA STANJA ZA ANALIZU formalna pretpostavka finansijske analize prikladno grupisanje bilansnih pozicija
  66. 66. dominirajući značaj u istraživanju optimalne finansijske strukture: principi sigurnosti i likvidnosti Grupisanje pozicija bilansa stanja je podređeno zahtevu uspostavljanja paraleliteta rokova (vremenske podudarnosti) pretvaranja u novac delova aktive i dospeća obaveza za plaćanje.
  67. 67. grupisanje pozicija aktive prema principu rastuće ili opadajuće likvidnosti, a pozicij a pasive prema principu rastuće ili opadajuće dospelosti principi rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti – naglašavanje zlatnih bilansnih pravila u užem i širem smislu (Evropa) principi opadajuće likvidnosti i opadajuće dospelosti – naglašavanje pravila "1:1" (SAD)
  68. 68. Grupisanje bilansnih pozicija ima za cilj isticanje svih karakterističnih grupa, koje služe kao osnova za postavljanje bilansnih relacija u skladu sa pravilima finansiranja.
  69. 69. 111. STATIČKA ANALIZA FINANSIJSKE STRUKTURE I REZULTATA ispitivanje jednog izolovanog bilansa stanja i bilansa uspeha, tj. (1) bilansa stanja na određeni dan i (2) bilansa uspeha za jednu poslovnu godinu cilj: da se konstatuje činjenično stanje finansijskog zdravlja, utvrdi nivo rentabilnosti sa raznih aspekata i da se istraže uzroci stanja finansijskog zdravlja i stepena rentabilnosti
  70. 70. glavni nedostatak: ne postoje opštevažeća pravila ocene finansijskog položaja i rentabilnosti
  71. 71. 112. ANALIZA RAZVOJA FINANSIJSKE STRUKTURE I REZULTATA proučavanje razvoja finansijske strukture i rezultata u nizu uzastopnih vremenskih intervala ispitivanjem više uzastopnih bilansa stanja i više uzastopnih bilansa uspeha prednost u odnosu na statičku analizu : otkriva liniju razvoja finansijske strukture i rezultata iz koje je lako čitati da li se radi o preduzeću čiji je finansijski položaj u progresu ili regresu
  72. 72. Omogućava da se uoče razlike između dvaju preduzeća sa sličnom finansijskom strukturom u datom trenutku.
  73. 73. 113. VIZUELNA METODA ANALIZE Često se koristi zbog jednostavnosti i brzine dobijenih rezultata. Koriste je naročito eksterni interesenti. Omogućava uvid u globalnu finansijsku situaciju i nivo rentabiliteta preduzeća. Zasniva se na fiksiranju pogleda na bilanse stanja i uspeha prikazane u formi grafikona, pri čemu je najpodesniji grafikon u obliku stubova .
  74. 74. Omogućava izvođenje zaključaka o: • ročnosti finansiranja preduzeća, • stepenu finansijske nezavisnosti, • načinu finansiranja imobilizacija, • visini neto obrtnog fonda, • efikasnosti obrtnih sredstava, • stanju likvidnosti, • sposobnosti zarađivanja i • volumenu aktivnosti preduzeća.
  75. 75. Sopstveni kapital 1200 Dugoročni zajmovi 1000 A P A P Sopstveni kapital Imobilizacije Dugoročni zajmovi Zalihe 800 600 Kratkoročne obaveze A A P P A P Kratkoročne Potraživanja obaveze Imobilizacije Gotovina Zalihe Sopstveni kapital 400 Potraživanja Dugoročni zajmovi Gotovina obaveze Kratkoročne 200 Imobilizacije 0 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. Zalihe
  76. 76. nedostaci metode: • površna • u najboljem slučaju samo nagoveštava činjenično stanje • ne otkriva mnoge važne tačke stvarnog finansijskog stanja i rentabilnosti, kao i uzroke ovog stanja Najčešće se koristi kao uvod u detaljniju analizu, kao sredstvo za sticanje opšte predstave o finansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnosti i otkrivanje težišnih tačaka istraživanja.
  77. 77. 114. ANALIZA POMOĆU RAČUNA POKRIĆA usmerena na iskazivanje: 1. strukture imovine 2. strukture kapitala 3. pokrića postrojenjske imovine osnova za sastavljanje: bilans stanja, čije su pozicije grupisane prema principima rastuće likvidnosti i rastuće dospelosti i iskazane u apsolutnim i relativnim vrednostima
  78. 78. Račun pokrića obično se dopunjava sa pokazateljima likvidnosti I, II i III stepena i pokazateljima ukamaćenja sopstvenog i ukupnog kapitala i marže dobitka. Likvidnost I stepena novčana sredstva (gotovinska likvidnost) = kratkoročne obaveze x 100 novčana sredstva + kratkoročna potraživanja x 100 = Likvidnost II kratkoročne obaveze stepena Likvidnost III obrtna sredstva stepena = kratkoročne obaveze x 100
  79. 79. razlika u odnosu na racio analizu: račun pokrića izražava odnose delova bilansa u relativnim brojevima, dok racio brojevi predstavljaju koeficijente prednost u odnosu na vizuelnu metodu: računska tačnost podataka primedbe: iste kao i kod vizuelne metode
  80. 80. 115. RACIO ANALIZA Zasniva se na racio brojevima. pretpostavke racio analize: 1. bilansi stanja i uspeha pripremljeni na način da su jasno istaknute bilansne veličine koje predstavljaju elemente racio brojeva (brojitelje i imenitelje) 2. izbor racio brojeva u skladu sa njihovim značenjem za ocenu finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća
  81. 81. 3. uporedivost racio brojeva u slučaju analize niza uzastopnih bilansa stanja i uspeha (sadržinska nepromenljivost imenitelja i brojitelja pojedinih racio brojeva u svim posmatranim godinama) 4. pregled u obliku tabele, uz odgovarajuće grupisanje racio brojeva Racio brojevi ne dopuštaju donošenje tačne ocene (zbog nepostojanja univerzalnih i opštevažećih pravila ocene finansijskog položaja preduzeća), već služe kao signalizatori tendencija, što pretpostavlja kompariranje istovrsnih racija u dinamici
  82. 82. 116. RACIO BROJEVI – SUŠTINA, VRSTE, NAČIN UPOTREBE Racio brojevi predstavljaju odnose ili relacije različitih ekonomskih veličina, koje mogu da budu od značaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti, kao i za ocenu upravljanja preduzećem. tri grupe pokazatelja: (1) raciji strukture, (2) raciji rentabilnosti i (3) raciji upravljanja
  83. 83. Racio brojevima se ne može priznati vrednost apsolutne mere za kontrolu upravljanja preduzećem, ali nisu bez značaja, niti bez upotrebne vrednosti. Oni su korisni za analizu razvoja finansijske strukture i rezultata u prošlosti i upoređenje između preduzeća.
  84. 84. 117. RACIJI STRUKTURE – SUŠTINA I SASTAV prikazuju relacije između delova bilansa stanja koriste se kao pokazatelji za merenje likvidnosti, sigurnosti, finansiranja imobilizacija i zaduženosti (1) raciji likvidnosti, (2) racio solventnosti i (3) raciji finansiranja imobilizacija
  85. 85. 118. RACIJI LIKVIDNOSTI racio opšte likvidnosti • sredstvo za merenje likvidnosti II stepena obrtna sredstva kratkoročne obaveze • koristi se u proceni kreditne sposobnosti
  86. 86. racio opšte likvidnosti • donji limit: racio = 1 • racio < 1 – nezadovoljavajuća likvidnost II stepena (deo kratkoročnog kapitala uložen u investicije) • norma u američkoj praksi: racio = 2 (na osnovu pravila finansiranja "2:1") • koristan u analizi razvoja, kao i za komparaciju između preduzeća iste grane
  87. 87. racio reducirane (relativne) likvidnosti • sredstvo za merenje likvidnosti I stepena obrtna sredstva – zalihe kratkoročne obaveze ili kratkoročna potraživanja, menice i gotovina kratkoročne obaveze
  88. 88. racio reducirane (relativne) likvidnosti • izraz pravila finansiranja "1:1" • racio = 1 → normalna likvidnost • racio > 1 → preterana likvidnost • racio < 1 → opasnost od nelikvidnosti • Racio ≥ 1 ne znači sigurnu likvidnost; dok je racio < 1 opomena da je finansijsko zdravlje preduzeća nežno, krhko, ali to ne znači da je ono finansijski bolesno, još manje nelikvidno.
  89. 89. racio reducirane (relativne) likvidnosti • Likvidnost pretpostavlja sposobnost plaćanja obaveza koje dospevaju, što evocira na budućnost, dok racio likvidnosti pokazuje, u najboljem slučaju, stanje likvidnosti na dan bilansiranja.
  90. 90. pokazatelj koji se ponekad koristi za merenje likvidnosti I stepena gotovina dospele obaveze • nedostatak: pretpostavlja poznavanje dospelih obaveza, što se iz bilansa ne vidi
  91. 91. 119. RACIO SOLVENTNOSTI solventnost: mogućnost preduzeća da prebrodi eventualnu krizu, a da pri tome ne bude ugrožena sigurnost poverilaca "racio solventnosti", "racio sigurnosti", "racio finansijske nezavisnosti" sopstveni kapital pozajmljeni kapital
  92. 92. polazeći od pravila finansiranja koje traži jednakost sopstvenog i pozajmljenog kapitala : • izraz normale: racio = 1 • racio < 1 → nedovoljna sigurnost • racio > 1 → sigurnost iznad normale Njegova važnost proizilazi iz značaja sopstvenog kapitala za sigurnost preduzeća, što znači da je njegova veličina individualno uslovljena. Preduzeća koja posluju sa većim rizikom treba da imaju veće učešće sopstvenog kapitala.
  93. 93. raciji zaduženosti, kao dopuna racija solventnosti (izražavaju se u %) ukupne obaveze a) zbir bilansa (aktive ili pasive) • pokazuje (1) učešće pozajmljenih izvora u ukupno korišćenom kapitalu i (2) doprinos pozajmljenog kapitala pokriću aktive dugoročne obaveze b) permanentni (dugoročni) kapital • izraz dugoročne politike preduzeća po pitanju ekvilibrijuma izvora finansiranja
  94. 94. 120. RACIJI FINANSIRANJA IMOBILIZACIJA treba da pokažu u kojoj meri su neto imobilizacije (nabavna vrednost minus akumulirani otpisi) finansirane sopstvenim, odnosno dugoročnim kapitalom
  95. 95. a) sopstveni kapital neto imobilizacije • racio = 1 → ukupne neto imobilizacije su finansirane sopstvenim kapitalom • racio > 1 → sopstvenim kapitalom je finansiran, pored imobilizacija, i deo obrtne imovine • racio < 1 → deo imobilizacija je finansiran pozajmljenim izvorima
  96. 96. b) dugoročni (stalni) kapital neto imobilizacije • podloga za ispitivanje stanja likvidnosti • racio = 1 → ukupna obrtna sredstva finansirana • • • • su kratkoročnim izvorima (neto obrtni fond = 0) racio < 1 → ukupna obrtna sredstva i deo imobilizacija finansirani su kratkoročnim obavezama racio > 1 → deo obrtnih sredstava finansiran je dugoročnim kapitalom (postoji neto obrtni fond) racio finansijskog ekvilibrijuma drugi način izražavanja neto obrtnog fonda
  97. 97. racio pokrića zaliha neto obrtni fond zalihe • pokazuje stepen pokrića zaliha neto obrtnim fondom • racio = 1 → zalihe su u celini pokrivene neto obrtnim fondom • racio < 1 → deo zaliha je pokriven neto obrtnim fondom • racio > 1 → neto obrtnim fondom su pokrivene zalihe u celini, kao i deo potraživanja i gotovine
  98. 98. racio pokrića cirkulirajuće aktive neto obrtni fond cirkulirajuća aktiva • pokazuje stepen pokrića cirkulirajuće aktive neto obrtnim fondom • pogodan za poverioce kao indikator marže sigurnosti za rizike gubitaka kojima je izložena cirkulirajuća aktiva
  99. 99. 121. RACIJI RENTABILNOSTI – SUŠTINA I SASTAV Kompariranje apsolutnog iznosa poslovnog rezultata sa ranijim godinama ili sa planiranim rezultatom nije pouzdano sredstvo kontrole, zbog toga što ne uzima u obzir visinu kapitala ili sredstava sa kojima je rezultat ostvaren. Kao mera kontrole služe racio brojevi rentabilnosti. Izvlače se iz bilansa stanja i uspeha.
  100. 100. (1) racio rentabiliteta ekonomije (ukamaćenje ukupno angažovanog kapitala), (2) racio rentabilnosti sopstvenog kapitala i (3) racio marže prinosa (stopa dobitka)
  101. 101. 122. RACIO RENTABILITETA EKONOMIJE (UKAMAĆENJE UKUPNO ANGAŽOVANOG KAPITALA) rezultat (dobitak) + kamate na sve kredite ukupan kapital (ukupna aktiva) pokazatelj sposobnosti zarađivanja ukupne aktive, a time i ukupno korišćenog kapitala "return on investment" (ROI)
  102. 102. dekomponovanje racija ukamaćenja ukupnog kapitala dobitak + kamate prihod od prodaje x prihod od prodaje ukupna aktiva racio marže prinosa koeficijent obrta kapitala
  103. 103. 123. RACIO RENTABILITETA SOPSTVENOG KAPITALA dobitak x 100 sopstveni kapital pokazuje sposobnost zarađivanja sopstvenog kapitala (neto imovine)
  104. 104. komplementaran sa racijom rentabiliteta ekonomije – iz upoređenja ovih dvaju racija proizilazi celishodnost privlačenja pozajmljenog kapitala Sve dok je racio rentabiliteta sopstvenog kapitala veći od racija rentabiliteta ekonomije, privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi povećanju rentabiliteta sopstvenog kapitala. krajnja granica interesa za tuđim kapitalom: izjednačavanje ovih dvaju racija
  105. 105. 124. RACIO MARŽE PRINOSA (STOPA DOBITKA) I NJEGOVA POVEZANOST SA DRUGIM RACIJIMA RENTABILITETA dobitak x 100 prihodi od prodaje pokazatelj efikasnosti prodaje proizilazi iz principa pokrića troškova Povećanje marže dobitka pokazuje povećanje raspona prihodi – rashodi.
  106. 106. Povećanje marže dobitka ne mora da bude praćeno povećanjem stope rentabilnosti ekonomije ili rentabiliteta sopstvenog kapitala. Usporavanje obrtanja sredstava (usled smanjenja prodaje ili povećanja angažovanog kapitala uz neizmenjeni obim prodaje ), može da pokaže smanjenje stope rentabiliteta i pored toga što je porasla marža dobitka.
  107. 107. 125. RACIJI UPRAVLJANJA – SVRHA KORIŠĆENJA, VRSTE, POVEZANOST ZA RACIJIMA RENTABILNOSTI Upravljanje zalihama, potraživanjima i gotovinom je važno područje finansijske kontrole. Promena brzine obrta utiče na volumen ovih delova aktive, a promena volumena je u direktnoj vezi sa likvidnošću i rentabilnošću.
  108. 108. Za stopu rentabiliteta (ukamaćenja ukupnog i sopstvenog kapitala), koeficijent obrta ima snagu multiplikatora. Što je veći koeficijent obrta uz nepromenjeni iznos dobitka po jedinici prometa, veća je stopa rentabiliteta. Raciji upravljanja izvlače se iz bilansa stanja i bilansa uspeha najznačajniji pokazatelji: (1) racio obrtanja zaliha, (2) racio regulisanja potraživanja od kupaca i (3) racio regulisanja obaveza prema dobavljačima
  109. 109. 126. RACIO OBRTANJA ZALIHA cena koštanja prodatih proizvoda i usluga prosečne zalihe Pokazuje koliko puta su u toku godine ukupne zalihe prošle svoj kružni put od ulaza (nabavka) do izlaza iz preduzeća (prodaja).
  110. 110. prosečno vreme zadržavanja zaliha u preduzeću 365 (dana) koeficijent obrta ili 12 (meseci) koeficijent obrta ili prosečne zalihe x 12 (ili 365) cena koštanja prodatih proizvoda i usluga
  111. 111. Normala za brzinu obrtanja i vreme vezivanja zaliha zavisi od potreba, koje se pod uticajem raznih faktora stalno menjaju. Tumačenje rezultata analize zasniva se na iskustvu iz prošlosti i iskustvu drugih preduzeća iste grane.
  112. 112. 127. RACIJI REGULISANJA POTRAŽIVANJA OD KUPACA I OBAVEZA PREMA DOBAVLJAČIMA racio regulisanja potraživanja od kupaca (racio kreditiranja) prosečno stanje potraživanja x 365 godišnja prodaja • Izražava se u danima. • Pokazuje prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca.
  113. 113. • normala: izraz politike kreditiranja klijenata • Služi kao osnova za upoređenje sa rezultatima iz prošlosti, kao i sa uslovima prodaje. • U slučajevima kada preduzeće prodaje istovremeno na kredit i za gotovo, u imenitelj racija ne može da bude uneta ukupna realizacija, nego samo prodaja na kredit.
  114. 114. racio regulisanja obaveza prema dobavljačima prosečno stanje obaveza x 365 ukupne nabavke • Izražava se u danima. • Pokazuje prosečnu dužinu perioda za koji se vrši plaćanje obaveza prema dobavljačima. • Prolongiranje rokova plaćanja pogoduje preduzeću ako poverioci takvo prolongiranje tolerišu. • U obrnutom slučaju, ono može da bude znak finansijskog oboljenja.
  115. 115. 128. NETO OBRTNI FOND – ZNAČENJE, PROMENE, VISINA neto obrtni fond = dugoročni kapital – neto imobilizacije
  116. 116. neto obrtna sredstva = obrtna sredstva – kratkoročne obaveze
  117. 117. neto obrtni fond = neto obrtna sredstva Neto obrtni fond i neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoročnim izvorima.
  118. 118. Ako su neto imobilizacije jednake dugoročnim izvorima, u kome slučaju su i obrtna sredstva jednaka kratkoročnim obavezama, neto obrtni fond će biti jednak nuli. Ako su kratkoročne obaveze veće od obrtnih sredstava, neto obrtni fond će biti negativan i pokazivaće deo kratkoročnih obaveza uložen u imobilizacije.
  119. 119. Do povećanja neto obrtnog fonda dolazi: – ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez amortizacije, – prodajom fiksnih sredstava, – povećanjem dugoročnih zajmova ili – konverzijom kratkoročnih u dugoročne zajmove.
  120. 120. Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje: – nabavkom fiksnih sredstava, – isplatom anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova ili – gubitkom.
  121. 121. Otpisivanje fiksnih sredstava ne tangira neto obrtni fond. Rezistentnost neto obrtnog fonda na visinu amortizacije potiče otuda što se amortizacija kao kalkulativni trošak pokriva iz ukupnog prihoda, ali ostaje na tekućem računu.
  122. 122. Visina neto obrtnog fonda je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora, kao što su:  vrsta i veličina preduzeća,  stopa rentabiliteta,  politika nabavke i prodaje,  odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala,  visina i uslovi korišćenja dugoročnih zajmova,  politika ekspanzije i  ljudski faktor.
  123. 123. Primeri: – Autobusko preduzeće, koje svoje usluge naplaćuje u gotovom, čija se obrtna sredstva uglavnom sastoje od zaliha rezervnih delova, maziva i goriva, koje se nabavljaju na kredit, može sa neznatnim ili čak nikakvim neto obrtnim fondom bez problema da izmiruje svoje obaveze, pod pretpostavkom da rentabilno posluje.
  124. 124. Primeri: – Preduzeću za proizvodnju alkoholnih pića, sa procesom proizvodnje koji uključuje i odležavanje proizvoda, potreban je veoma visok neto obrtni fond, i to po mogućstvu iz sopstvenog kapitala. – Preduzeću koje svoje proizvode prodaje sa odloženim rokovima plaćanja biće potreban visok neto obrtni fond.
  125. 125. Primeri: – Preduzeću koje je prinuđeno da lager uje znatne zalihe materijala, zbog toga što je nabavka povezana sa udaljenim tržištima, biće potreban visok neto obrtni fond. – Preduzeću koje proizvodi isključivo po narudžbinama, koje se redovno avansiraju, neće smetati ni negativan neto obrtni fond.
  126. 126. normalna visina neto obrtnog fonda u jednom preduzeću: iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost) , ne samo u prošlosti, nego i u doglednoj budućnosti
  127. 127. 129. UPOTREBA NETO OBRTNOG FONDA U FINANSIJSKOJ ANALIZI Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu meru i ne može se koristiti u svrhu statičke analize finansijskog položaja preduzeća.
  128. 128. pridavanje značaja varijacijama neto obrtnog fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga što one: 1. otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju finansijske strukture preduzeća; 2. obezbeđuju rekonstrukciju istorije finansiranja u prošlosti (koja pokazuje koji su izvori finansiranja bili dominantni, koliko je bilo eksterno finansiranje u odnosu na samofinansiranje, itd.); 3. snabdevaju menadžment preduzeća indikacijama solventnosti na dugi rok
  129. 129. otkrivanje tendencija u razvoju finansijske strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda Između zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda postoji, u normalnim prilikama, odnos korelacije. nove investicije → rast zbira bilansa i povećanje zaliha i potraživanja povećanje cena → porast vrednosti zaliha, potraživanja i imobilizacija, a time i zbira bilansa logična posledica prethodnih tendencija: porast
  130. 130. Brži porast neto obrtnog fonda od zaliha pokazuje tendenciju jačanja obrtnih sredstava (koje može da označava uspostavljanje ravnotežne finansijske situacije ili neopravdano odlaganje investicionih poduhvata). Brži porast zbira bilansa i zaliha od neto obrtnog fonda pokazuje smanjenje marže sigurnosti, koje može da bude opravdano ako je preduzeće bilo preterano likvidno, ali može da bude znak udaljavanja od ravnotežnog finansijskog položaja.
  131. 131. Opadanje neto obrtnog fonda, praćeno finansijskim teškoćama održavanja likvidnosti, siguran je znak finansijskog oboljenja.
  132. 132. 130. "CASH FLOW" – POJAM I SADRŽINA "tok gotovine" ili "novčani tok" značenja cash flow-a: 1. stalna reka primanja i izdavanja, koja protiče kroz preduzeće (bruto cash flow) ili razlika između primanja, koja proizilaze iz prodaje robe i usluga, i izdavanja povezanih sa proizvodnjom roba i usluga (neto cash flow)
  133. 133. 2. suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine; deo primanja koja ostaju preduzeću i služe za isplatu dividendi, finansiranje investicija i isplatu dugova; deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovanja
  134. 134. Cash flow u prvom značenju je predmet planiranja u cilju održavanja finansijske ravnoteže, tj. likvidnosti, i instrument kontrole izvršenja plana. Cash flow u drugom značenju se koristi kao instrument finansijske analize, odnosno sredstvo za procenu finansijske i prinosne snage preduzeća.
  135. 135. 131. RAZVOJ "CASH FLOW" KONCEPTA Prvi put se pojavljuje početkom pedesetih godina 20. veka i tada je korišćen od strane američkih korporacija za proizvodnju i preradu nafte kao sredstvo za procenu hartija od vrednosti. Kasnije se upotreba cash flow-a proširila na druga američka preduzeća, kao i na pitanja procene finansijskog položaja preduzeća. U Evropi se prvi put pojavljuje 1959. godine, u izveštaju britanske korporacije hemijske industrije.
  136. 136. U SAD i mnogim evropskim zemljama, sa izuzetkom Velike Britanije, cash flow se koristi kao sredstvo za procenu prinosne snage (sposobnosti zarađivanja) i procenu finansijske snage preduzeća. U Velikoj Britaniji se cash flow ne koristi za procenu prinosne snage, jer propisi bilansiranja čine prikazani rezultat prikladnim sredstvom procene prinosne snage.
  137. 137. Različite svrhe upotrebe cash flow-a pretpostavljaju njegovu različitu sadržinu. Ako se cash flow koristi kao instrument procene prinosne snage, on obuhvata ukupan dobitak posle oporezivanja, amortizaciju i pozicije pokrića. Ako se koristi za procenu finansijske snage, iz veličine obračunate na prethodni način eliminišu se isplaćene dividende akcionarima.
  138. 138. cash flow prema nemačkoj literaturi: Godišnji dobitak (neto) + povećanje rezervi + otpisivanje postrojenja (amortizacija) = CASH FLOW I + povećanje dugoročnih pokrića (rezervisanja) = CASH FLOW II + rashodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni rashodi) – prihodi koji potiču iz ranijih perioda (vanredni prihodi) = CASH FLOW III – isplaćene dividende = CASH FLOW IV
  139. 139. Cash flow III odgovara potrebama procene prinosne snage, a cash flow IV potrebama procene finansijske snage preduzeća.
  140. 140. 132. OSNOVE "CASH FLOW" KONCEPTA I argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu prinosne snage Periodični rezultat, iskazan bilansom uspeha, predstavlja, u normalnim prilikama, pokazatelj prinosne snage. Da bi mogao da bude upotrebljiv za ovu svrhu, on treba da bude potpun, ali to najčešće nije slučaj.
  141. 141. Zahvaljujući previsokim otpisima imobilizacija, previsokim iznosima pokrića (rezervisanja) i ostalim manipulacijama u procenjivanju, koje toleriše načelo opreznosti, periodični rezultati obično su znantno potcenjeni i predstavljaju samo deo rezultata koji je ostvaren kroz poslovni proces. Potcenjivanje poslovnih rezultata degradira njegovu vrednost kao kriterijuma za procenu prinosne snage.
  142. 142. Cash flow uzima u obzir, pored dobitka, amortizaciju i dugoročna rezervisanja, čime se u najvećoj mogućoj meri kompenziraju potcenjivanja. Međutim, cash flow se ne koristi kao apsolutna mera, već samo kao dopuna godišnjeg rezultata . Dobitak ostaje i dalje polazna mera za ocenu prinosne snage, a cash flow potvrđuje ili pruža obrazloženje promene tendencija.
  143. 143. Smanjenje godišnjeg rezultata izražava smanjenje sposobnosti zarađivanja samo ako se cash flow ne menja ili smanjuje. Ako cash flow raste, smanjenje dobitka može da bude posledica pojačanog stvaranja latentnih rezervi, a ne opadanja prinosne snage.
  144. 144. II argumenti na kojima se zasniva upotreba cash flow-a za procenu finansijske snage Komponente cash flow-a (dobitak, amortizacija i pozicije pokrića) predstavljaju izvore sredstava koja su oslobođena kroz poslovni proces i stoje na raspolaganju za potrebe finansiranja. Pod pretpostavkom uravnotežene finansijske situacije, cash flow pokazuje (a) visinu raspoloživih sredstava za interno finansiranje i (b) mogućnost vraćanja zajmova, na osnovu koje se utvrđuje optimalna granica zaduženja.
  145. 145. U slučaju narušene finansijske ravnoteže, cash flow daje korisna obaveštenja o mogućnostima saniranja finansijskog položaja i upućuje na pravce odlučivanja u vezi sa izvođenjem poduhvata saniranja. Ideja da sredstva u visini cash flow-a mogu biti upotrebljena za nove investicije ili za otplatu zajmova bez opasnosti narušavanja finansijske ravnoteže bazira na pretpostavci njihove raspoloživosti.
  146. 146. III Cash flow služi kao jedan od instrumenata za analizu investicionih alternativa.
  147. 147. 133. OCENA "CASH FLOW" KONCEPTA FINANSIJSKE ANALIZE Cash flow ne predstavlja apsolutnu meru za procenu prinosne i finansijske snage preduzeća . 1. Obuhvatanjem amortizacije i pokrića, cash flow ne uspeva da neutrališe sve latentne rezerve, jer potcenjivanje delova obrtne imovine ostaje izvan domašaja cash flow veličine.
  148. 148. 2. Povećanje cash flow-a ne mora da bude posledica porasta prinosne snage preduzeća, jer on može da raste i usled supstitucije troškova, do koje dolazi zamenom starih postrojenja, proširenjem kapaciteta ili racionalizacijama.
  149. 149. 3. Mogućnost privremenog korišćenja sredstava amortizacije za druge ciljeve ne znači da ona neće biti potrebna za reinvestiranje u predmete koji su bili predmet otpisivanja, dok pokrića predstavljaju obaveze koje dospevaju u nekom od budućih obračunskih perioda. Zbog toga, cash flow veličina ne može da zameni periodični rezultat, već može samo da ga dopuni.
  150. 150. 4. Cash flow obuhvata elemente bilansa stanja i uspeha koji su izraz poslovnih događaja u prošlosti i, zbog toga, nije u stanju da pokaže likvidnost preduzeća, koja predstavlja sposobnost bezuslovnog plaćanja dospelih obaveza u budućnosti.
  151. 151. 5. Stvarna mogućnost upotrebe cash flow -a za nove investicije zavisi od kretanja neto obrtnog fonda. Ako je neto obrtni fond ostao nepromenjen ili je čak smanjen, nove investicije će dovesti do pogoršavanja finansijske strukture i ugrožavanja likvidnosti. Zbog toga, analiza mogućnosti ulaganja na bazi cash flow-a mora da bude praćena analizom neto obrtnog fonda, koji ima prednost kao pokazatelj mogućnosti ulaganja.
  152. 152. 6. Cash flow može da se koristi za utvrđivanje granice (stepena) zaduženosti preduzeća. Stepen zaduženosti: ukupno zaduženje (obaveze) cash flow pokazuje za koliko godina preduzeće može da vrati dugove iz cash flow-a. On ima stvarnu vrednost i predstavlja kriterijum za ocenu sigurnosti ako je postoji normala.
  153. 153. 7. Cash flow ne može da služi kao najbolji i najvažniji, već samo kao jedan dobar, prikladan instrument analize investicionih alternativa.
  154. 154. 134. GRAFIKON RENTABILNOSTI KAO INSTRUMENT ANALIZE USPEHA vizuelna transkripcija bilansa uspeha cilj: prikazivanje razvoja elemenata rezultata za različite stepene zaposlenosti klasični koordinatni sistem apscisa: stepen zaposlenosti (od 0 do punog kapaciteta) ordinata: vrednosti troškova i prihoda
  155. 155. Fiksni troškovi su nepromenljivi u svim stepenima zaposlenosti i oni se predstavljaju jednom pravom, koja je paralelna sa apscisom. Prihodi se razvijaju proporcionalno sa obimom prodaje, pa se oni prikazuju u obliku rastuće krive, čije je ishodište u tački 0.
  156. 156. Ukupni varijabilni troškovi su pri nultom stepenu zaposlenosti i prodaje jednaki 0, i onda rastu proporcionalno sa porastom obima prodaje. Ali, pošto varijabilni troškovi nisu i jedini, već samo deo ukupnih troškova, u koje ulazi, pored njih, i masa fiksnih troškova, njihovo ishodište se nalazi na visini koja označava vrednost fiksnih troškova.
  157. 157. Mesto gde se seku linije ukupnih prihoda i ukupnih troškova naziva se "prag rentabilnosti" ("mrtva tačka rentabilnosti").
  158. 158. načini povećanja poslovnog rezultata: – povećanje obima zaposlenosti bez povećanja ukupnih troškova (fiksnih i varijabilnih) – smanjenje ukupnih troškova bez povećanja obima zaposlenosti – kombinacija povećanja stepena zaposlenosti i smanjenja ukupnih troškova
  159. 159. korišćenje grafikona rentabiliteta: – u fazi planiranja (projektovanja) poslovnog rezultata – utvrđivanje stepena zaposlenosti koji obezbeđuje najbolji rentabilitet poslovanja – u fazi analize i ocene ostvarenog rezultata – utvrđivanje odlučujućih faktora ostvarenog rezultata osnovna pretpostavka za konstruisanje grafikona rentabiliteta: podvajanje ukupnih troškova na fiksne i varijabilne, što u praksi nije lako izvodljivo

×