Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Paukoliki zglavkari i Stonoge

5,956 views

Published on

www.biologija.le.in.rs
Biologija za 6. razred osnovne škole

Published in: Education
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

Paukoliki zglavkari i Stonoge

  1. 1. Пауколики зглавкари и Стоноге Наставник: Тања Јовановић
  2. 2. Косци Пауколики зглавкари Пауци Шкорпије Крпељи Зглавкари који су први населили копнену средину.
  3. 3. Пауци главено-грудни регион трбушни регион  Чланци су груписани у 2 телесна региона.  Немају антетне нити крила  Имају 4 пара ногу за кретање  Живе углавном на копну на скровитим местима– у шумама, на ливадама и пољима, у становима, кућама
  4. 4. Пауци Највећи број врста пукова има величину од 0,5мм до 10цм
  5. 5. Пауци главено-грудни регионтрбушни регион 8 простих очију главене ножице
  6. 6. Пауци  Пауци су грабљивице.  По начину на који лове, деле се на: • скитнице – хватају плен у трку или скоку • мрежари – хватају плен помоћу мреже
  7. 7. Пауци Пауци мрежари имају паучинасте жлезде на крају трбушног региона Оне луче густу течност која на ваздуху очврсне.
  8. 8. Пауци Ноге паука мрежара су дуже и тање од ногу скитница и завршавају се кукицама помоћу којих плету межу
  9. 9. Пауци
  10. 10. Пауци Различите врсте пакових мрежа
  11. 11. Пауци Када се инсект уплете у мрежу, паук долази до њега и убија га отровом , обавија пуачином и у њега излучује сокове за варење хране – варење хране почиње ван тела. Полусварену храну, паук посрче. Неупотребљене остатке одбаци, поправи мрежу и чека следећу жртву. отров се излива преко канала на краћим усним ножицама
  12. 12. Пауци – органи за варење усни отворжелудац отровна жлезда црево анални отвор паучинаста жлезда
  13. 13. Пауци – органи за дисање листолика плућа Дишу преко листоликих плућа која се налазе на боковима тела.
  14. 14. Пауци – размножавање полна жлезда - јајник Размножавају се полно. Постоји полни диморфизам – разликују се мужјаци и женке. Обично су женке крупније од мужјака. отвор преко ког полажу јаја
  15. 15. Пауци – размножавање мужјакженка
  16. 16. Пауци – размножавање Из јаја се излегу млади пуаци који се неколико пута пресвлаче док не одрасту.
  17. 17. Разноврсност паукова Пук крсташ Име је добио по шари на леђној страни тела Чест је становник башти. Плете мрежу овалног облика
  18. 18. Разноврсност паукова Вучји пауци Активни су ноћу. Хране се инсектима. На трбуху носе јаја из којих се излегу млади пауци који остају са мајком док не одрасту. Кесица са јајима
  19. 19. Разноврсност паукова Осолики паук Мрежар Име је добио по шарама на трбушном региону
  20. 20. Разноврсност паукова Цветни пуаци Вреба плен на цветовима биљака. Неке врсте могу да мењају боју и тако се камуфлирају. Скитнице
  21. 21. Разноврсност паукова Живи у стајаћим и текућим водама. Може дуго времена да проведе под водом. Плен вреба у “ваздушном балону” које прави од мреже коју пуни мехурићима ваздуха. Када се нека мала животиња приближи ваздуђном мехуру, великом брзином се баца на њу. Водени паук
  22. 22. Разноврсност паукова Личи на крабе Може да се креће бочно као краба Скитница Паук краба Паук скакч Тело обрасло длачицама Очи распоређене у круг, те може да уочи плен са свих страна Скитница Има јак отров
  23. 23. Разноврсност паукова Постоји 31 врста црне удовице. Најпознатија је јужна црна удовица Паук мрежар Има отров 15 пута јачи од отрова шарке Животни век женке је пет година а мужјаци живе краће. Мужјак пре парења плеше љубавну игру пред женком док га она не прихвати, у супротном га напада. Код неких врста женка напада и убија мужјака након парења. Црна удовицаженка мужјак
  24. 24. Разноврсност паукова Живе у Европи, Азији и Африци, Америци, Аустралији Пауци скитнице, ноћу активне Тарантуле
  25. 25. Разноврсност паукова Женке су дуговеечније од мужјака, могуда доживе старост и до 30 година Тарантуле
  26. 26. Разноврсност паукова Тарантуле се бране бацањем бодљикавих длачица на своје нападаче. Уколико се тарантула осети уплашено, користи предње ноге да усмери бодљикаве длачице са стомака. Након напада, део трбушног региона јој остане огољен.
  27. 27. Разноврсност паукова Ако тарантуле повреде или изгубе ножицу могу да је регенеришу након пресвлачења.
  28. 28. Крпељи Паразити топлокрвних животиња – сисра и птица и биљака. Хране се крвљу или соковима биљака Врсте које нису паразитске хране се ругим ситним згавкарима или распаднутом органском материјом Живе у трави, испод опалог лишћа...
  29. 29. Крпељи
  30. 30. Крпељи Крпељ искодус преносе ЛАЈМСКУ БОЛЕСТ са животиње на човека и обрнуто. Изазивач је бактерија. Болест захвата прво кожу, а затим и срце, зглобове и нервни систем. Лечи се антибиотицима. Први пут је откривена 1975. год у Америци.
  31. 31. Крпељи Шугарац Мали крпељи, микроскопски видљиви, паразити човека и животиња Женка буши ходнике испод коже где полаже јаја Из јаја се излегу млади крпељи који излазе на површину коже да се паре. Мужјаци угину, а женке буше нове ходнике. То изазива свраб
  32. 32. Гриње Сродници крпеља Видљиве помоћу микроскопа Хране се изумрлим ћелијама коже људи и животиња Њихов измет изазива често алергијске реакције код људи
  33. 33. Шкорпије Шкорпије живе у топлијим крајевима, неке врсте живе и код нас Све шкорпије имају отровну жаоку на задњем крају тела која служи за напад и одбрану. Шкорпије наших крајева су безопасне за човека. Ноћне су животиње, хране се пауцима, инсектима, ситним глодарима
  34. 34. Шкорпије Шкорпије плен хватају помоћу предњих дужих усних ножица и убризгају отров Када жртва угине, у њу убацују ензиме за варење, а затим усисавају полусварено ткиво плена
  35. 35. Шкорпије Шкорпије се размножавају полно. Мужјак прихвата својим клештима, клешта женке и почиње заводнички плес.„Плешу“ неколико сати, а неке врсте и неколико дана. Женка после неколико месеци рађа живе младунце – 6-90 и носи их на леђима док не одрасту. Погледај видео Погледај видео
  36. 36. Лажне шкорпије Мале животиње – дуге до 10мм Немају отровну жаоку на задњем крају тела
  37. 37. Косци Личе на пауке, али су им ноге много дуже и савитљивије Живе у трави и опалом лишћу У случају опасности могу да одбаце ноге
  38. 38. Стоноге Живе искључиво на копну Тело граде два региона:  главени и  трупни регион Труп је грађен од 10 до 173 чланка. На сваком чланку налази се по један пар ножица
  39. 39. Стоноге антене (чулна улога) Стрига – најотровнија стонога која живи у нашим крајевима
  40. 40. Стоноге Многе стоноге су отровне Отровне стоноге су обично јарко обојене Предњи пар отровних стонога је у облику канџица којима убризгавају отров у тело плена.
  41. 41. Стоноге Неке врсте стонога у природи имају улогу чистача јер се хране опалим лишћем и угинулим остацима животиња Оклопљена стонога Гујин чешаљ
  42. 42. Стоноге Стоноге се размножавају полно Неке врсте чувају јаја тако сто се склупчају око њих, дог друге полажу јаја у земљу
  43. 43. Стоноге Кућна стонога – је ноћу активна Храни се ситним инсектима

×