Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Predatorski izdavači i slične pojave

852 views

Published on

Tokom poslednjih decenija naučno izdavaštvo pretvorilo se u izvor velikih profita, što je otvorilo prostor za različite zloupotrebe, koje je ponekad teško prepoznati. Verovatno se i vama desilo da dobijete poziv od „uglednog“ izdavača da objavite rad u „vodećem“ ili bar „perspektivnom“ časopisu. U najvećem broju slučajeva iza takvog poziva stoje pobude koje nemaju mnogo veze sa naukom, a izdavače koje takve pozive šalju zovemo „predatorima“.

Na ovom predavanju pokušaćemo da objasnimo do kakvih zloupotreba može doći i da ukažemo na šta sve treba obratiti pažnju kako bi se predatori i potencijalni predatori na vreme prepoznali.

Published in: Education

Predatorski izdavači i slične pojave

  1. 1. Predatorski izdavači i slične pojave Milica Ševkušić Institut tehničkih nauka SANU
  2. 2. Predatorski izdavači/časopisi Komercijalni izdavači ili pojedinačni časopisi koji zloupotrebljavaju: • činjenicu da je postojeći koncept naučnog izdavaštva u krizi (monopoli velikih izdavača; autori ne dobijaju autorske honorare za tekstove, a recenzenti ne dobijaju honorare za svoj rad; istraživanja se finansiraju iz javnih i drugih fondova, a onda institucije plaćaju visoke pretplate da bi došle do časopisa; hiperprodukcija) • koncept i alate otvorenog pristupa (APC, OJS) • informacione tehnologije kako bi ostvarili materijalnu korist. Za ove izdavače i časopise karakteristično je da ne sprovode dovoljno transparentan i ozbiljan postupak recenzije, a ponekad se radovi objavljuju i bez recenzije.
  3. 3. Termin „predatory publishing“ skovao je Džefri Bil, bibliotekar na Univerzitetu u Koloradu, 2010. godine. Džefri Bil je na svom blogu održavao liste predatorskih izdavača, predatorskih časopisa, kidnapovanih časopisa i kompanija „proizvode“ lažne bibliometrijske pokazatelje. Blog je iznenada ugašen u januaru 2017. godine, ali je njegov sadržaj dostupan u internet arhivama. • Predatorski časopisi: https://archive.fo/9MAAD | https://web.archive.org/web/20170112125427/https://scholarlyoa.com/publishers/ • Predatorski izdavači: https://archive.fo/6EByy | https://web.archive.org/web/20170112125427/https://scholarlyoa.com/publishers/ • Kidnapovani časopisi: https://archive.fo/Hr8tk | https://web.archive.org/web/20170111172313/https:/scholarlyoa.com/other- pages/hijacked-journals/ • Tvorci lažnih bibliometrijskih pokazatelja: https://archive.fo/tAOfX | https://web.archive.org/web/20170111172311/https://scholarlyoa.com/other- pages/misleading-metrics/
  4. 4. • http://thinkchecksubmit.org/
  5. 5. Kako prepoznati predatorske časopise? (ali i sve one koji još uvek nisu prepoznati kao takvi, a ne zavređuju pažnju ozbiljnih naučnika) • Netransparentna uređivačka politika (nije opisan postupak recenzije, kratak rok od prijema do objavljivanja rada, nije navedeno da su autori dužni da snose bilo kakve troškove objavljivanja, a onda se od njih traži da uplate „donaciju“ prilikom slanja rada ili APC odmah nakon prihvatanja) – Zašto bi ozbiljan autor slao rad u takav časopis? • Detaljna, ali lažna uređivačka politika (svi detalji su precizno definisani i sve je prividno transparentno, ali recenzija ne zadovoljava standarde ozbiljne naučne recenzije) – Zašto autori ne povuku rad kada shvate da recenzija nije dovojno ozbiljna? I zašto ih neki još uvek ne prepoznaju?
  6. 6. Kako prepoznati predatorske časopise? • Nedefinisan profil časopisa, bez jasnog uređivačkog koncepta • Teme radova ne odgovaraju naslovu časopisa i proklamovanim tematskim okvirima – Zašto bi bilo koji autor objavljivao rad u časopisu čiji naslov i tematski okvir nemaju nikakve veze sa njegovom istraživanjima? • Loš kvalitet objavljenih radova (plagijarizam, autoplagijarizam, besmisleni tekstovi, salami) – Zar nije očigledno da su objavljeni radovi lošeg kvaliteta? • Radovi ne ispunjavaju ni minimum jezičkih standarda. – Zar nije očigledno da su objavljeni radovi napisani na lošem engleskom?
  7. 7. Kako prepoznati predatorske časopise/izdavače? • Imitiraju ili kopiraju logotipe, grafička rešenja i frazeologiju renomiranih časopisa. • Naslovi predatorskih časopisa liče na naslove renomiranih časopisa (zato uvek treba proveriti ovaj podatak, naročito ako je dat i ISSN broj). • Predatorski izdavači četo objavljuju veliki broj časopisa iz različitih oblasti. • Na listi članova uređivačkih odbora i savetodavnih tela nekada se mogu naći i ugledni naučnici koji ne znaju da njihovo ime tu nalazi, a neki su prihvatili poziv smatrajući to čašću i ne unoseći se mnogo u izdavačku politiku i pobude izdavača. • Adresa izdavača/redakcije često je lažna.
  8. 8. Kako prepoznati predatorske časopise/izdavače? • Pismo izdavača-predatora obično počinje navođenjem naslova nekog rada koji je naučnik kome je pismo upućeno već objavio ili konferencije na kojoj je učestvovao. • Cilj takvog obraćanja je da kod potencijalnog autora stvori utisak da iza ponude stoji ozbiljna izdavačka politika i da neko pažljivo prati njegov rad. • Ovakva pisma su vrlo često upućena sa e-mail adresa na gmail, yahoo, hotmail domenima, ili sa nekih sličnih, a manje poznatih besplatnih web servisa, mada se sve češće javljaju i domeni koji liče na domene „ozbiljnih časopisa. • U pismu se navode lažni podaci o kvalitetu i rangiranju časopisa (piše da časopis ima IF, a nema ga; da se indeksira u Web of Science i da ce uskoro dobiti IF, a ne indeksira se; da ga indeksira EBSCO –koji nije indeksna/citatna baza, nego agregator, pa podatak da se neki časopis u njemu nalazi ne znači da je samim tim kvalitetan...često čak ni taj podatak nije tačan).
  9. 9. • Pominje se apstrakt sa konferencije • Poziv da se pošalje rad • Navodi se gde se sve časopis indeksira
  10. 10. • Navodi se faktor uticajnosti koji nije JIF, ali ga možete naći ovde: https://scholarlyoa.com/other-pages/misleading-metrics/ • Kratak opis recenzije i uputstva za pisanje rada imitiraju stil ozbiljnih časopisa.
  11. 11. • Relativno kratak rok za recenziju • Nikakvi troškovi koje snosi autor ne pominju se u pozivu (račun se ispostavlja kasnije, prilikom prihvatanja rada). • Ako autor pre slanja rada pita da li će biti nekih troškova, čak ni ovaj izdavač neće to prećutati...ali većina autora ne pita!
  12. 12. • Sedište ovog izdavača je najverovatnije u Kini • Pre 7-8 godina imao je sajt samo na kineskom jeziku i taj sajt nije radio. • Trenutno ima dva sajta: http://www.davidpublishing.org/, http://www.davidpublisher.org/ • https://scholarlyoa.com/2015/10/15/david-publishing-company-a- massive-spammer-from-china/
  13. 13. Nakon što je potencijalni autor izrazio interesovanje da objavi rad u časopisu, saopštava mu se to ipak neće biti besplatno.
  14. 14. Kako prepoznati predatore? • Postoje predatorski časopisi koji imaju IF (treba biti posebno oprezan kada se donosi odluka o objavljivanju rada u časopisu sa dna JCR liste koji, pri tome, nema jasnu izdavačku politiku i profesionalno sprovedenu proceduru recenzije). • Autor dobija poziv da uz posebne pogodnosti objavi rad u jednom časopisu određenog izdavača, da bi, nakon uspostavljanja komunikacije, bio upućen da drugi, slabije rangiran časopis istog izdavača. • Potencijalni autor dobija pismo sa adrese koja liči na pravu adresu pravog časopisa, a iza takve poruke se krije pokušaj „kidnapovanja“ radova. • Postoje i tzv. „kidnapovani časopisi: http://scholarlyoa.com/other- pages/hijacked-journals/
  15. 15. • Časopis postoji, zaista ga izdaje taj izdavač, zaista ima IF • Zvanična adresa redakcije je jnm@hindawi.com, a poruka je stigla sa jnm@journals.hindawi.com Zašto se traži da se rad pošalje elektronskom poštom, ako časopis ima sistem za elektronsko uređivanje?
  16. 16. • Pomislili smo da je u pitanju „kidnapovani“ časopis ili da se radi o pokušaju krađe rukopisa. • Poslali smo pismo na zvaničnu adresu redakcije časopisa pomenutog u pozivnom pismu.
  17. 17. • Odgovor je stigao sa treće adrese, uz objašnjenje da se poziv odnosio na sasvim drugi časopis istog izdavača, nov i bez IF. • U pitanju je pokušaj prevare. • Izdavač je Hindawi.
  18. 18. Granične oblasti, osetljive teme i sporna pitanja • Izdavači kao što su Frontiers i Hindawi predmet su velike rasprave u naučnoj zajednici. • Da li su u pitanju izdavači koji pokazuju znake predatorskog ponašanja? • Ili su to novi izdavači koji tek osvajaju tržište na kom vladaju veliki monopolisti, te zbog toga moraju da se služe agresivnim marketingom? Butler, Declan. 2013. “Investigating Journals: The Dark Side of Publishing.” Nature News 495 (7442): 433. doi:10.1038/495433a, http://www.nature.com/news/investigating-journals- the-dark-side-of-publishing-1.12666
  19. 19. Vanity press • Izdavači koji objavljuju monografije koje finansiraju autori (a koje ne prolaze kroz postupak recenzije). • Nemaju definisanu izdavačku politiku. • „Žrtve“ su najčešće naučnici koji moraju da izdaju monografiju zbog napredovanja u struci. • Najčešće se radi o štampanim izdanjima veoma malih tiraža (print on demand). • Ako postoje i elektronska izdanja, najčešće nisu u otvorenom pristupu. • Ova praksa nije nepoznata u Srbiji, ali u Srbiji to ne rade velike kompanije.
  20. 20. Krađa identiteta časopisa – „kidnapovani“ časopisi • NN lica registruju domen i postave sajt časopisa koji se zove isto kao neki postojeći časopis, i ima isti ISSN i sve druge osnovne podatke. Na taj način oni kradu identitet nekog časopisa i lažnim predstavljanjem pokušavaju da doću do materijalne dobiti. • Žrtve krađe identiteta najčešće su relativno poznati časopisi koji ili nemaju elektronsku verziju, ili imaju sajt loših tehničkih karakteristika koji nije optimizovan za internet pretraživače. • Na lažnom sajtu dati su tačni osnovni podaci o časopisu (naslov, ISSN, IF, adresa). Njihovom proverom dolazi se do saznanja da takav časopis zaista postoji, u datoj ulici i na datom broju, da se indeksira u Web of Science... • Ako pravi časopis ima sajt, lažni sajt ima sličan domen. • Proverom na WHOIS servisima ne može se doći do imena osobe koja je registrovala lažni domen (podaci su skriveni), ali se može videti datum registrovanja lažnog sajta.
  21. 21. • Lažni časopis je dobro optimizovan za internet pretraživače, pa se nalazi na samom vrhu liste rezultata pretraživanja. • Kada autori otkriju da su prevareni i pokušaju da povuku svoj već objavljen rad, uredništvo lažnog časopisa ih ignoriše, ili ih ubeđuje da nema nikakve prevare i da se radi o legitimnom časopisu. • NN lica koja stoje iza lažnog sajta nije moguće tužiti zato što se ne zna ni ko su, ni gde se nalaze. • Iza krađe identiteta časopisa ponekad se krije i veća prevara.* * Lukić, Tin, Ivana Blešić, Ljubica Ivanović Bibić, Dragan Milošević, and Dušan Sakulski. 2014. “Predatory and Fake Scientific Journals/Publishers- A Global Outbreak with Rising Trend: A Review.” Geographica Pannonica 18 (3): 69–81.
  22. 22. pravi časopis botanika lažni časopis multidisciplinarni
  23. 23. Pravi časopis Lažni časopis
  24. 24. • U trenutku kada je napravljen lažni sajt, njegov domen je bio sličan domenu pravog časopisa: http:// sylwan.ibles.waw.pl (pravi) vs. http://sylwan.ibles.org • Časopis čiji je identitet ukraden izlazi na poljskom i ima sajt samo na poljskom jeziku. • Pravi časopis ima jasan profil i tematski okvir, a lažni objavljuje radove iz različitih, međusobno nepovezanih oblasti. • Pravi časopis je u otvorenom pristupu (embargo period od 6 meseci), a lažni naplaćuje pristup. • Lažni časopis naplaćuje i troškove objavljivanja radova (publication fee). • Sadržaj pravog časopisa se indeksira u Web of Science, a radove iz lažnog tamo nije moguće naći. • Prevara je otkrivena ubrzo nakon pojavljivanja lažnog časopisa (2014), ali u Srbiji još uvek ima istraživača koji šalju radove u ovaj časopis. Zašto?
  25. 25. Sadržaj pravog i lažnog časopisa Naslovi radova u pravom časopisu: • Prices and sales methods of the valuable timber in Poland • Long−term changes of tree species composition in natural stands of the Białowieża Forest • Factors affecting the efficiency and costs of airborne spraying in Regional Directorate of the State Forests in Piła in 2013 • Structure of the operating time of the harvesters during casual logging • Food preferences of wild boars (Sus scrofa L.) in the summer and early autumn expressed by the damage caused in agricultural crops • Climatic signal in the tree rings of Picea schrenkiana growing in the Tien−Shan Mountains in Kyrgyzstan
  26. 26. Sadržaj pravog i lažnog časopisa Naslovi rada u lažnom časopisu • Clinical Protocol for Eugenol Elimination of Contaminated Dental Tissues Subjected to Adhesive Cementation • Intramural duodenal hematoma after upper gastrointestinal endoscopic biopsy in children: Two Case Reports and Literature Review • Lexicon representation, associative memory, artificial intelligence, neural networks, Addressable Memory • Botanical standardization of Euphorbia cuneata Vahl.
  27. 27. Pravi časopis Lažni časopis
  28. 28. Lažni časopis na vrhu liste rezultata pretraživanja Srećom, i tekst sa bloga Džefrija Bila nalazi se pri vrhu liste rezultata istraživanja! Nemojte se oslanjati na informacije koje izdavači saopštavaju u pozivima da objavite u njihovom časopisu. Proverite podatke u indeksnim bazama podataka, ali obavezno i u običnim internet pretraživačima. U slučaju „kidnapovanih “ časopisa pretraživanje indeksnih baza podataka ne bi nas dovelo do saznanja da se radi o prevari.
  29. 29. Obaveštenje o prihvatanju rada u „kidnapovanom“ časopisu
  30. 30. Recenzija u „kidnapovanom“ časopisu
  31. 31. Ko su „žrtve“ predatorskih izdavača? • Naučnici koji moraju brzo da objave članak ili monografiju kako bi napredovali u karijeri (u najvećem broju slučajeva ulogu „žrtve“ peuzimaju svesno i proračunato, a ponekad i sami plaćaju troškove objavljivanja). • Mladi naučnici kojima je rukovodilac projekta odredio gde će objaviti svoj rad • Istraživači koji rade kao deo tima i smatraju nepristojnim da proveravaju odluke i predloge svojih nadređenih ili kolega.
  32. 32. Zašto neki naučnici ne prepoznaju predatorske izdavače? • Odsustvo etičkog integriteta • Autoritarni karakter i strah • Odsustvo kritičkog mišljenja • Nizak nivo informacione pismenosti • U Srbiji ima mnogo naučnika koji nisu u stanju da samostalno pišu na engleskom jeziku, pa ni da procene kvalitet tuđih radova napisanih na engleskom jeziku. • Zato što ne postoje sankcije.
  33. 33. Zašto bi ozbiljan autor slao rad u sumnjiv časopis? Tipični odgovori: • Časopis nije izgledao sumnjivo. Nismo znali na šta da obratimo pažnju i nije nam palo na pamet da proveravamo na internetu. • Mislili smo da je u pitanju drugi časopis zato što imaju slične naslove • Nismo čitali uređivačku politiku. Nismo ni znali da to postoji. To niko ne čita. • Nismo ni proveravali, šef nam je rekao da tamo objavimo. • Urednik tog časopisa je dobar prijatelj našeg profesora, pa smo zato poslali tamo. • Kolege su preporučile.
  34. 34. Zašto autori ne povuku rad kada shvate da recenzija nije dovojno ozbiljna? Tipični odgovori: • Dobili smo dve pozitivne recenzije, sve je u redu. • Nismo znali da to može da se uradi ako je rad već prihvaćen. • Bilo nam je nešto sumnjivo, ali bilo nam je neprijatno da pravimo probleme, a i rad nam je bio hitno potreban. • Pokušali smo da povučemo rad, ali urednik je ignorisao naš zahtev i rad je ipak objavljen.
  35. 35. Zašto bi bilo koji autor objavljivao rad u časopisu čiji naslov i tematski okvir nemaju nikakve veze sa njegovom istraživanjima? Tipični odgovori: • Nismo to primetili. Zašto bi nas zvali da pišemo za taj časopis ako im se naš rad ne uklapa u koncepciju!? • Nije naš rad jedini. U tom časopisu ima još takvih radova. • To su kolege slale, ja sam tu sporedni koautor. Zar nije očigledno da su objavljeni radovi lošeg kvaliteta? Zar nije očigledno da su objavljeni radovi napisani na lošem engleskom? • Nismo primetili • Nismo gledali radove koji su ranije objavljeni u časopisu. Ova pitanja često ostaju bez odgovora.
  36. 36. Proverite • kvalitet publikacija koje je izdavač ranije objavio. • vidljivost ranijih izdanja izdavača na internetu, u referentnim bazama, na sajtovima koji se bave prodajom knjiga... • da li se izdavač pominje u negativnom kontekstu na forumima i blogovima, da li su korisnici ukazivali na negativne prakse ili iskustva. Raspitajte se kod kolega iz neposrednog okruženja i na društvenim mrežama. Ne ustručavajte se da na društvenim mrežama, forumima i blogovima postavite pitanje. Ne ustručavajte se da saznanja o zloupotrebama i neregularnostima podelite sa kolegama i objavite na društvenim mrežama ili blogovima. Poštujte etičke principe. Izbegavajte sarаdnike koji ne poštuju etičke principe i one u čiji etički integritet sumnjate.
  37. 37. • Predatorsko izdavaštvo je poslovni model sa jasno profilisanim proizvođačima, proizvodima, uslugama, kupcima, korisnicima, i tržištem • Predatorski izdavači ne teže univerzalnoj obmani. Oni su usmereni ka relativno ograničenom krugu klijenata – onih koje mogu da obmanu i onih koji žele da budu „obmanuti“.

×