Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Jedinstvena identifikacija-autora-1218

229 views

Published on

U akademskim bazama podataka ponekad je teško identifikovati autore, naročito u slučajevima kada su kombinacija imena i prezimena česte, ili se radi o naučnicama koje su promenile prezime. Jedinstvena identifikacija može biti problem čak i kod autora čija imena nisu tako česta, ali su tokom karijere više puta menjali afilijaciju. Zato se relativno često dešava da u akademskim bazama podataka radovi jednog naučnika greškom budu pripisani drugom, što stvara pogrešnu sliku o njihovom učinku i uticaju.

Šta raditi u tim slučajevima?

Na ovom predavanju biće reči o tome zašto dolazi do grešaka u indeksnim i drugim akademskim bazama podataka i kako se te greške mogu ispraviti.

Objasnićemo kako se identifikacija autora može olakšati uz pomoć servisa kao što su ResearcherID i ORCID i pokazaćemo kako se uređuju profili na ovim servisima.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Jedinstvena identifikacija-autora-1218

  1. 1. JEDINSTVENA IDENTIFIKACIJA AUTORA Scopus Author ID, ResearcherID, ORCID Milica Ševkušić Institut tehničkih nauka SANU
  2. 2. Kontekst • Tokom poslednjih decenija u evaluaciji naučnog rada preovlađuju kvantitativni kriterijumi. • Taj trend je započet šezdesetih godina XX veka, sa razvojem citatnih indeksa (Science Citation Index, Social Sciences Citation Index , Arts and Humanities Citation Index). • Sa razvojem interneta citatne baze podataka postaju dostupne većem broju korisnika. • U novembru 2004. godine pojavljuju se još dve citatne baze podataka: Scopus (komercijalna) i Google Scholar (nekomercijalna). • U januaru 2018. pojavljuje se citatatna baza podataka Dimensions (https://app.dimensions.ai/discover/publication)
  3. 3. Uprkos lakšoj dostupnosti, podatke nije uvek lako naći zato što u bazama podataka ima grešaka. Važno je znati da indeksne baze podataka nisu nepromenljiva datost i da se greške mogu ispraviti.
  4. 4. Kako se danas indeksne baze podataka popunjavaju podacima? • optičkim prepoznavanjem teksta (OCR) iz PDF dokumenata i sa sajtova izdavača, njegovim raščlanjivanjem i razvrstavanjem ekstrahovanih podataka u odgovarajuća polja unutar baze podataka • preuzimanjem iz drugih baza podataka Ovi procesi su automatizovani i zasnivaju se na složenim algoritmima. Podaci se ne proveravaju pojedinačno. Čak i kada su podaci tačno navedeni, postoji problem identifikacije (u bazi podazaka) autora koji imaju isto ime i prezime. Podaci iz citatnih baza podataka služe kao osnova za komercijalne analitičke servise (Essential Science Indicators, InCites, SciVal)
  5. 5. Do grešaka može doći… • zato što izvorni dokument sadrži pogrešno navedena imena autora ili afilijacije • zato što su reference pogrešno citirane • zato što je došlo do greške u prepoznavanju teksta ili razvrstavanju podataka • zato što je došlo do propusta prilikom indeksiranja radova (npr. neki rad nije indeksiran)
  6. 6. • zbog nedoslednog navođenja imena autora prilikom slanja radova časopisima (dijakritički znaci vs. „ošišana latinica“, dj i đ, srednje slovo, inicijal vs. puno ime itd.) • zato što su autori promenili ime ili prezime • zato što u jednoj instituciji ima više autora sa istim imenom i prezimenom (ili istim inicijalom i prezimenom) • zbog nedoslednog navođenja afilijacije • zato što autori tokom karijere menjaju afilijacije • zato što je država promenila naziv Do „grešaka“ može doći…
  7. 7. Greške i „greške“ • jednom autoru odgovara više autorskih profila u bazi podataka • deo radova jednog autora pripisan je drugom autoru ili profilu koji ne odgovara nijednom „živom“ autoru • autorima su pripisane pogrešne afilijacije • zbog pogrešno navedene reference citat nije prepoznat i uračunat
  8. 8. Timovi koji razvijaju indeksne baze podataka prepoznali su ove probleme i korisnicima su ponudili mogućnost da sami učestvuju u prijavljivanju i ispravljanju grešaka • neposredno - slanjem zahteva (putem web formulara) da se određeni podaci isprave; • posredno – kreiranjem ResearcherID i/ili ORCID profila.
  9. 9. SCOPUS
  10. 10. SCOPUS • Scopus automatski grupiše radove i formira autorske profile kojima dodeljuje jedinstveni ID u vidu numeričkog koda. • Scopus Author ID sadrži bibliometrijske podatke u vezi sa naučnim radovima autora; uvid u ove podatke imaju svi korisnici koji imaju pristup Scopusu. • Autorima je data mogućnost da putem web formulara zahtevaju da se podaci koriguju. • Na osnovu tih zahteva, proces razvrstavanja podataka stalno se usavršava, pa se broj novih grešaka vremenom smanjuje.
  11. 11. Scopus Author ID različite varijante imena autora Integracija sa servisom ORCID grafički prikaz distribucije radova i citata po godinama
  12. 12. Ispravke u Scopusu Jedinstvena procedura koja obuhvata • Definisanje željene forme imena autora • Dodavanje radova koji nedostaju i uklanjanje iz profila radova koji ne pripadaju autoru • Definisanje afilijacije U slučajevima kada se do željene ispravke ne može doći na ovaj način koristi se formular: https://service.elsevier.com/app/contact/supporthub/scopuscontent/
  13. 13. JEDAN AUTOR, VIŠE PROFILA – SPAJANJE PROFILA SCOPUS
  14. 14. obeležiti profile koje treba spojiti slanje zahteva za spajanje profila • Procedura počinje pretraživanjem paze podataka na www.scopus.com • Zahtev možete podneti i za sebe i za nekog drugog • Morate imati registrovan korisnički nalog na Scopusu
  15. 15. Sve varijante imena autora koje se u bazi podataka mogu naći Izaberite željenu varijantu.
  16. 16. Uređivanje liste radova
  17. 17. Dodavanje radova koji nisu na listi Ispod liste radova nalazi se dugme kojim se pokreće pretraživanje Često se dešava da se na listi radova ne nalaze svi radovi autora, najčešće zato što su pripisani pogrešnom autorskom profilu. Ako postoje u bazi podataka, ti radovi se mogu dodati ručno – pretraživanjem baze. U polje za pretraživanje treba uneti naslov rada ili njegov deo). Ako rad postoji u bazi, pojaviće se kao rezultat pretraživanja.
  18. 18. Provera afilijacije
  19. 19. Slanje zahteva Zahtev za korekciju ne mora da podnese autor lično, već to može da učini i bilo koji korisnik Scopusa koji primeti grešku.
  20. 20. IZBOR ŽELJENE VARIJANTE IMENA Scopus
  21. 21. Pogrešno ime Proverite da li postoji još neki profil koji odgovara ovom autoru
  22. 22. Postoji još jedan autorski profil. Obeležite ga i pošaljite zahtev da dva profila spoje.
  23. 23. Sve varijante imena autora koje se u bazi podataka mogu naći Izaberite željenu varijantu.
  24. 24. • U slučaju da željena varijanta imena nije ponuđena, zahtev treba poslati uz pomoć formulara na strani: https://service.elsevier.com/app/contact/supporthub /scopuscontent/ • Ako postoje odvojeni profili sa dve varijante imena, treba slediti uputstvo za spajanje profila.
  25. 25. PROMENA AFILIJACIJE SCOPUS
  26. 26. Pogrešna afilijacija Slanje zahteva
  27. 27. Svi koraci su iti kao u prethodnim slučajevima. Ovde je prikazan samo korak u kom se bira željena afilijacija.
  28. 28. ISPRAVLJANJE POGREŠNIH PODATAKA ZA POJEDINAČNE DOKUMENTE I OSTALE VRSTE ISPRAVKI SCOPUS
  29. 29. Za sve druge vrste ispravki koristi se formular dostupan na strani: https://service.elsevier.com/app/contact/supporthub/scopuscontent/
  30. 30. ResearcherID
  31. 31. ResearcherID • Sistem jedinstvene identifikacije autora u Web of Science uveden je tek nakon pojave Scopusa. • Jedinstvena identifikacija autora u WoS vrši se uz pomoć servisa ResearcherID (uveden u januaru 2008. godine) • Za razliku od WoS, ResearcherID je besplatan.
  32. 32. ResearcherID • društvena mreža na internetu na Web 2.0 platformi namenjena naučnicima; • omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične podatke, afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja i ključne reči; • svakom profilu dodeljuje se jedinstvena alfanumerička oznaka; • mogućnost preuzimanja podataka o publikacijama iz baze podataka Web of Science ili iz drugih programa (EndNote, Reference Manager, Zotero, Mendeley); • Integrisan je sa Web of Science: WoS preuzima podatke iz ResearcherId profila i koristi ih prilikom raščlanjavanja podataka • za sve publikacije koje su preuzete iz baze WoS automatski ažurirani analitički podaci o citiranosti i koautorima dostupni su čak i onim korisnicima koji nemaju pristup servisu WoS; • može imati značajnu ulogu u identifikaciji potencijalnih saradnika; • ResearcherID „bedž“ se lako inkorporira u web stranicu ili blog istraživača. • integrisan je sa servisom ORCID
  33. 33. Javno vidljiv profil integracija sa servisom ORCID lista radova podaci o citiranosti
  34. 34. Izveštaj o citiranosti
  35. 35. ResearcherId Labs Mreža saradnika
  36. 36. ResearcherID Labs statistički podaci o radovima u kojima se citiraju radovi pomenutog autora
  37. 37. ResearcherId bedž generisanje koda bedž inkorporiran u web stranu
  38. 38. Kako napraviti ResearcherID profil http://www.researcherid.com/
  39. 39. 2. Nakon popunjavanja formulara korisnik će elektronskom poštom dobiti link koji će mu omogućiti da završi postupak registracije. 3. Postupak registracije podrazumeva popunjavanje formulara koji omogućava unos podataka o imenima autora („glavnom“ imenu i različitim varijantama koje su korišćene u radovima), instituciji u kojoj autor radi i prethodnim afilijacijama, o naučnim oblastima itd. 4. Nakon registracije, korisniku se dodeljuje ID – jedinstvena alfanumerička oznaka 1. Popuniti formular
  40. 40. Integracija sa servisom ORCID Ako registrovani korisnici nemaju ORCID profil, ResearcherId će im odmah nakon registracije ponuditi da se registruju i na ovom servisu i da međusovno povežu svoj ResearcherID i ORCID (detaljnije u nastavku prezentacije)
  41. 41. Integracija sa servisom Publons Ako registrovani korisnici nemaju Publons profil, ResearcherId će im odmah nakon registracije ponuditi da se registruju i na ovom servisu i da međusovno povežu svoj ResearcherID i Publons profil Publons – društvena mreža za recenzente: https://www.slideshare.net/bibsekcija/publons
  42. 42. Uređivanje profila Korekcija i dopunjavanje podataka o autoru Dodavanje publikacija
  43. 43. Dodavanje publikacija Pretraživanjem Web of Science preuzimanjem iz EndNote-a preuzimanjem iz nekog bibliografskog alata preko posredničkog formata
  44. 44. Dodavanje publikacija pretraživanjem Web of Science
  45. 45. ISPRAVLJANJE GREŠAKA Web of Science
  46. 46. ORCID – OPEN RESEARCHER AND CONTRIBUTOR ID
  47. 47. Open Researcher and Contributor ID • jedinstveni identifikator za autore u vidu alfanumeričkog koda od 16 karaktera • servis je pokrenut u novembru 2012. godine sa ambicijom da postane univerzalni sistem za identifikaciju autora naučnih publikacija • omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične podatke, afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja, ključne reči, podatke o finansijerima; • omogućena je razmena podataka sa Scopusom, ResearcherID, Publons itd. • među najvećim sponzorina nalaze se American Chemical Society, American Physical Society, Elsevier, Springer, Wiley, PLOS itd. • integrisan je sa Springer Publishing, Hindawi Publishing Corporation, Europe PubMed Central, Vikipedijom…
  48. 48. Integracija: SCIndeks
  49. 49. Integracija Scopus Pretraživanje uz pomoć ORCID identifikatora
  50. 50. Integracija Web of Science Pretraživanje uz pomoć ORCID ili ResearcherId identifikatora
  51. 51. Zahvaljujući integraciji sa servisom Publons, recenzentske aktivnosti su vidljive i u ORCID profilu
  52. 52. Integracija Digitalni repozitorijum
  53. 53. Digitalni repozitorijum Integracija
  54. 54. jedinstveni identifikator autora zapis preuzet sa Scopusa Javno vidljiv profil
  55. 55. https://orcid.org/oauth/signin Registracija
  56. 56. ORCID iD – detaljna uputstva • Mala video škola: https://media.rcub.bg.ac.rs/?p=5973 • Prezentacija: https://media.rcub.bg.ac.rs/img/ORCID- Prezentacija.pdf • Popunjavanje profila – napredne opcije: http://media.rcub.bg.ac.rs/wp-content/uploads/wp- uploads/2017/11/ORCID-napredne-opcije-istrazivaci.pdf

×