Osnove projekta i upravljanje

3,108 views

Published on

Published in: Business
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
3,108
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
8
Actions
Shares
0
Downloads
183
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Osnove projekta i upravljanje

  1. 1. Seminar OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA Služba za upravljanje kadrovima Palata Srbije, Beograd 21-22 Jun 2010.
  2. 2. 1. DEO OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA PREDSTAVLJANJE PREDAVAPREDSTAVLJANJE PREDAVAČČA I UA I UČČESNIKAESNIKA Predavači: • Milja Bardić, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja • Mirjana Arsić, Ministarstvo omladine i sporta Učesnici • A sad vi!
  3. 3. PRAVILA GRUPE • Aktivno učestvujemo • Pokazujemo pozitivan odnos prema drugima i uvažavamo ih • Javljamo se za reč • Dok jedan govori ostali slušaju • Poštujmo vreme • Utišajte mobilne telefone
  4. 4. OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA TESTTEST
  5. 5. CILJEVI OBUKE • PCM –Project cycle management Programiranje → Identifikacija → Formulacija → Finansiranje → Implementacija → Evaluacija → … • LFA- Logical Framework Approach Faza analize – Faza planiranja • LFM - Logical Framework Matrix Logika intervencije – Pretpostavke i rizici – Indikatori i izvori verifikacije
  6. 6. Program rada – Prvi dan Понедељак, 21. јун 2010. године 09:00 – 09:30 Сесија 1: Уводна сесија •Добродошлица •Представљање предавача •Представљање учесника •Правила семинара 09:30 – 10:15 •Циљеви обуке •Очекивања учесника обуке, вежба 10:15 - 10:30 Пауза за кафу 10:30 – 12:30 Сесија 2: Општи приступ, логика и сврха управљања пројектним циклусом •Шта је пројекат? •Логика и сврха управљања пројектним циклусом (ПЦМ) •Повезивање ПЦМ-а и приступа логичког оквира (ЛФА) - Фазе у процесу планирања •Вежба 12:30 - 13:30 Пауза за ручак 13:30 – 15:00 Сесија 3: Приступ логичког оквира (ЛФА) •Вежба размрдавања •Фаза анализе - Анализа заинтересованих страна, Презентација и вежба •Фаза анализе – Анализа проблема, Презентација и вежба 15:00 – 15:30 Пауза за кафу 15:30 – 16:45 Сесија 4: Приступ логичког оквира (ЛФА) – наставак •Фаза анализе – Анализа циљева •Фаза анализе – Анализа алтернативних стратегија •Рекапитулација, питања
  7. 7. Program rada – Drugi dan Уторак, 22. јун 2010. године 9:00 - 9:15 Презентација научених лекција 9:15 – 10:45 Сесија 5 : Упознавање са ЛФМ •Логика интервенције, појам, карактеристике, елементи •Логичка матрица (презентација и вежба) 10:45 - 11:00 Пауза за кафу 11:00 - 12:30 Сесија 6: Упознавање са ЛФМ - наставак •Претпоставке •Индикатори •Извори верификације 12:30 - 13:30 Пауза за ручак 13:30 – 15.15 Сесија 7: Пројектни циклус •Размрдавање, вежба •Спровођење пројекта •Праћење и евалуација •Извештавање 15:15 – 15:45 Пауза за кафу 15:45 – 16:30 Сесија 8: Рекапитулација обуке и евалуација •Евалуација обуке •Целокупно сумирање додневне обуке, дискусија
  8. 8. Očekivanja učesnika Napišite na samolepljivim listićima šta očekujete od ove obuke!
  9. 9. 2. DEO Opšti pristup, logika i svrha upravljanja projektnim ciklusom • Šta je projekat? • Upravljanje projektnim ciklusom (PCM) • Povezivanje Upravljanje projektnim ciklusom (PCM) i Pristupa logičkog okvira (LFA)
  10. 10. Šta je projekat? OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  11. 11. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam “Projekat” – bolje razumeti značaj - Zašto su nam potrebni projekti?
  12. 12. PROJEKAT Projekat je: • Niz aktivnosti usmerenih ka ostvarivanju preciznog cilja u okviru definisanog vremenskog roka i budžeta Projekat mora jasno identifikovati: • Zainteresovane strane i korisnike • Probleme koji moraju biti rešeni • Sistem nadzora i evaluacije • Koristi za koje se smatra da će biti veće od troškova i da će biti održive
  13. 13. ŠTA JE PROJEKAT? ciljajući jedan specifičan cilj koji žele korisnici koji doprinose opštim ciljeivima razvoja I čije se koristi procenjuju kao veće od troškova raspoređenim po planu finansiranja putem proizvodnje ishoda ili ostvarivanja rezultata na osnovu procene opšte cene troškova i investicija definisnih u prostoru i vremenu po unapred pripremljenom kalendaru u okviru jedne institucije odgovrne za projekat Skup sredstava, aktivnosti i nvesticija
  14. 14. Politike, programi i projekti... Politika razvoj a EU i strategije za zemlju Nacionalne i sektorske politike Programi Vlade Projekat Prioriteti i programi nevladinog sektora ProjekatProjekat
  15. 15. Projekat kao društvena investicija Poloprivreda Građevinarstvo Obrazovanje Zdravstvo Projekat ↕ Društvena investcija 1.Programiran : U skladu sa definisanim prioritetima 5.Sproveden: izvršene aktivnosti i postignuti rezultati 2.Identifikovan : tako da iskazuje potrebe onih kojima zelimo pomoći 6.Evaluiran: tako te i da procenjuje postignute rezultate i daje preporuke za dalje delovanje 3.Formulisan: “zadovoljavajuće” tako da odgovara na sve pretpostavke i rizike 4.Finansiran: Često od strane različitih partnera među kojima su i korisnicni
  16. 16. Ko finansira projekte? • Sopstvena sredstva • Donatori: Evropska komisija, Multilateralni (npr. UN) i bilateralni donatori (npr. Norveška) – Donatori uglavnom ne pišu projekte već podržavaju državne institucije da prave svoje – Donatori žele da se uvere da će sredstva koja stavljaju na raspolaganje ostvariti njihovu svrhu
  17. 17. Zašto su nam potrebni projekti? Zato što je projekat instrument za • rešavanje problema • utvrđivanje ciljeva • definisanje aktivnosti i rezultata • prognozu troškova • dobijanje sredstava • određivanje uloga...
  18. 18. Upravljanje projektnim ciklusom Project cycle management PCM OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  19. 19. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam i značaj pojma “Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)” – upoznati sa fazama “Upravljanje projektnim ciklusom (PCM)”
  20. 20. Upravljanje projektnim ciklusom Project cycle management
  21. 21. ISTORIJAT PCM EK – 90tih OECD (Development Assistance Committee – DAC) • Loša priprema i planiranje projekata • Neusklañenost sa potrebama korisnika • Rizici nisu bili dobro predviñeni • Kratkotrajni efekti projekata • Neodrživost projekata • Zanemarivanje prethodnih iskustava OECD (Development Assistance Committee – DAC) – 80tih
  22. 22. Zašto PCM? ISKUSTVA: Nejasan strateški okvir “Supply driven projects” Nedovoljna analiza situacije Planiranje prema aktivnosti Fokus na finansijskim rokovima Kratkoročna vizija Neprecizna projektna dokumentacija PCM: Definisan strateški okvir “Demand driven solutions” Poboljšana analiza Planiranje prema ciljevima Fokus na kvalitetu Fokus na održivosti Standardizovani formati
  23. 23. Upravljanje projektnim ciklusom - PCM Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija
  24. 24. Upravljanje projektnim ciklusom • Svaka prethodna faza mora biti završena pre početka sledeće faze • Dostupnost relevantnih informacija – u cilju donošenja kvalitetnih odluka • Zahteva proizvodnju kvalitetnih ključnih dokumenata u svakoj fazi ciklusa • Uključenje svih koji imaju interesa za projekat kako bi bili sigurni da su zadovoljene stvarne potrebe • Sam proces te tera da prvo razmisliš o onda delaš • Opisuje dužnosti, uloge, odgovornosti, ključne dokumente, moguće odluke tokom trajanja celog projekta, procedure donošenja odluka...
  25. 25. PCM teži da zagarantuje da su projekti: Relevantni: Usaglašeni sa potrebama partnera i ciljanim korisnicima (sektorski, nacionalni i npr. “Norveški prioriteti”) Uključuju zainteresovane strana od samog početka procesa Ciljevi jasno navode direktne koristi ciljnoj grupi Izvodljivi: Tehnički, društveno, ekonomski Krajnji cilj (“Specifičan cilj”) mora biti logičan i merljiv Rizici i pretpostavke (i kapaciteti ljudskih resursa) uzeti u obzir Održivi: Faktori koji utiču na održivost projekta su uzeti u obzir Korišćenje rezultata evaluacije prethodnih projekata pri izradi novih Efektivni: (Da ostvaruju obećane rezultate - aktivnosti) → Dobro rukovođeni
  26. 26. PCM osigurava da: Pre nego što se krene sa sprovođenjem projekta: • Postoje jasno identifikovane zainteresovane strane (glavna ciljna grupa i krajnji korisnici) • Jasno definisane sporazume o koordinaciji, menadžmentu i finansiranju • Sistem nadzora i evaluacije • Zadovoljavajući nivo finansijske i ekonomske analize
  27. 27. POVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIPOVEZIVANJE PCM I PRISTUPA LOGIČČKOGKOG OKVIRA (LFA)OKVIRA (LFA) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  28. 28. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti pojam i značaj pojma “Pristup logičkog okvira (LFA)” – upoznati sa fazama “Pristup logičkog okvira” – bolje razumeti odnos PCM - LFA
  29. 29. ISTORIJAT LFA • Pristup logičkog okvira (LFA ) je metod koji je razvijen u SAD 1960. godine • LFA je metod koji garantuje sistematičan i logičan pristup • Metod za identifikaciju, izradu i upravljanje projektima • Koriste ga svi veliki donatori, a obavezan je za EU finansiranje • Krajnji ishod: Matrica logičkog okvira (LFM)
  30. 30. Pristup logičkog okvira • Tehnika koja omogućava zainteresovanim stranama da identifikuju i analiziraju probleme, i da definišu ciljeve i aktivnosti koje treba preduzeti da bi se rešili identifikovani problemi • Sredstvo za analizu i menadžment koje se koristi pri svakoj od faza projektnog ciklusa – za planiranje, izradu, nadziranje i evaluaciju projekata, zasnovano na: – Upravljanje prema cilju – Učešću zainteresovanih strana – Transparentnosti
  31. 31. Dve faze pristupa logičkog okvira Faza analize Faza planiranja Analiza zainteresovanih strana – identifikacija i procena kapaciteta potencijalnih aktera Razvoj logičke matrice –definisati strukturu projekta, proveriti njegovu unutrašnju logiku i formulisati ciljeve na proverljiv način Analiza problema – identifikacija ključnih problema i njihovih uzročno – posledičnih odnosa Planiranje aktivnosti – odrediti aktivnosti i njihove odnose, proceniti trajanje, odrediti glavne faze procesa, raspodeliti odgovornosti Analiza rešenja – razrada rešenja u skladu sa identifikovanim problemima, odnos između sredstava i ciljeva Planiranje resursa – razraditi plan ulaganja (potrebna sredstva, ljudski resursi) i budžet Analiza strategije – identifikacija strategija koje bi postigle rešenja i odabir odgovarajuće strategije
  32. 32. Povezivanje PCM i LFA Faze donošenja odluka neophodnih za postizanje projektnih ciljeva i proveru njihovih posledica Metod planiranja upravljanja, evaluacije projekata i programa u svakoj fazi ciklusa Upravljanje projektnim ciklusom Pristup logičkog okvira
  33. 33. Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija Kada koristimo pristup logičkog okvira (LFA)?
  34. 34. Kada koristimo pristup logičkog okvira (LFA)? • U fazama identifikacije i formulisanja – za analizu zainteresovanih strana, problema, rešenja i strategija. • U fazi sprovođenja – kao ključno sredstvo za upravljanje projektom • U fazi evaluacije – kao osnova za procenu uspešnosti i efikasnosti
  35. 35. Vežba • Pročitajte studiju slučaja u radnom materijalu VREME: 15 minuta
  36. 36. 3. DEO Pristup logičkog okvira (LFA) • Faza analize: Analiza zainteresovanih strana • Faza analize: Analiza problema
  37. 37. Faza analize ANALIZA ZANTERESOVANIH STRANA (Stakeholders Analysis) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  38. 38. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će – bolje razumeti značaj analize zainteresovanih strana – moći da je izvedu koristeći tehniku matrice analize zainteresovanih strana
  39. 39. ŠTA SU ZANTERESOVANE STRANE (STAKEHOLDERS)? Pojedinci, institucije, organizacije i grupe koje mogu direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno da: • Utiču na projekat (ili rešenja relevantna za projekat) • Budu pod uticajem projekta
  40. 40. Zainteresovane strane Zainteresovane Strane Korisnici/ce Direktni korisnici/ce Partneri Potencijalni protivnici projekta Krajnji korisnici/ce
  41. 41. Grupe zainteresovanih strana • PARTNERI – uključeni u projekat i ostvarivanje rezultata • KORISNICI - ostvaruju neku korist od projekta: – Direktni korisnici ili ciljne grupe (target groups) – grupe na koje će projekat direktno pozitivno uticati na nivou specifičnog cilja – Krajnji korisnici (beneficiaries) – dugoročno imaju koristi od projekta – nivo opšteg cilja – Potencijalni protivnici projekta
  42. 42. Svrha analize zainteresovanih strana • Maksimalizovanje socijalne, ekonomske i institucionalne koristi koje projekat donosi i • Minimalizovanje mogućih negativnih uticaja i konflikata
  43. 43. Zašto analiza zainteresovanih strana? • Glavne zainteresovane strane od početka identifikovane i uključene • Društvena odgovornost i transparentnost • Projekat ostvaruje širi uticaj • Bolje uočavanje i sprečavanje potencijalnih konflikata interesa i rizika za projekat • Mogućnosti za povećanje resursa • Vlasništvo nad projektom i održivost
  44. 44. Koraci u analizi zainteresovanih strana 1. Identifikacija problema 2. Identifikacija svih zainteresovanih strana 3. Kategorizacija zainteresovanih strana, odabir najvažnijih 4. Analiza interesa, motiva, kapaciteta, nivoa uticaja zainteresovanih strana 5. Određivanje stepena saradnje/ konflikta među njima 6. Definisanje mogućih akcija usmerenih na svaku pojedinu zainteresovanu stranu i njihovo ugrađivanje u projekat
  45. 45. Ključna pitanja • Čije probleme ili mogućnosti analiziramo? • Iz čije perspektive? • Ko će imati koristi od projekta?
  46. 46. Tehnike analize zainteresovanih strana • Matrica analize zainteresovanih strana • SWOT analiza • Venov dijagram • Kružni dijagram Zainteresovana strana - osnovne karakteristike Interesi i uticaj problem a Sposobnost i motivisanost da učestvuje u promeni Moguće aktivnosti prema zainteresovanoj strani
  47. 47. Vežba • identifikujte ključne zainteresovane strane, • podelite ih na ključne partnere i krajnje korisnike i • analizirajte jednog partnera i jednog korisnika • koristite Matricu analize zainteresovanih strana Vreme: 30 min
  48. 48. Faza analize Analiza problema Problem Analysis OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  49. 49. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da • Identifikuju i formulišu problem • Analiziraju problem • Razviju drvo problema
  50. 50. Šta je svrha analize problema? Utvrđivanje uzroka problema kako bi se delovanje projekta usmerilo na njih, a ne na simptome problema!
  51. 51. Šta je analiza problema? ProcesProces identifikovanja negativnih aspekatanegativnih aspekata jedne postojepostojećće situacijee situacije i uspostavljanje veze uzrokuzrok -- posledicaposledica između njih – Kada su identifikovane, zainteresovane strane se sastanu i sprovedu vođenu diskusiju radi dalje identifikacije i jasnog definisanja problema koji će biti rešeni.
  52. 52. Koraci analize problema • Precizno definisanje okvira i predmeta analize • Identifikovanje i formulisanje problema • Izbor glavnog ili centralnog (“gorućeg”) problema • Razvijanje Drveta problema
  53. 53. Drvo problema Sveobuhvatna slika postojećeg negativnog stanja 2009IPA Project Preparation Posledice Centralni problem Uzroci Tehnika za utvrđivanje uzročno-posledičnih veza između problema i njihovo vizuelno predstavljanje
  54. 54. Kako se identifikuje i definiše problem? Identifikacija postojećih problema, ne potencijalnih, budućih ili zamišljenih Problem nije odsustvo rešenja, već postojanje nekog negativnog stanja Na svaku karticu pisati samo jedan problem
  55. 55. Razvijanje drveta problema 1. Identifikovanje centralnog ili gorućeg problema 2. Identifikovanje suštinskih direktnih uzroka centralnog problema – uzroci prvog reda 3. Identifikovanje suštinskih i direktnih posledica centralnog problema – posledice prvog reda 4. Identifikovanje uzroka i posledica drugog, trećeg itd. reda 5. Konstruisanje Drveta problema – iscrtavanje uzročno-posledičnih veza, odozdo na gore 6. Pregled Drveta problema
  56. 56. Vežba Kreirajte drvo problema Odnosno definišite probleme i odredite njihove uzročno – posledične odnose Vreme: 45 min
  57. 57. 4. DEO Pristup logičkog okvira (LFA) - nastavak • Analiza alternativnih strategija • Analiza ciljeva • Rekapitulacija
  58. 58. Faza analize Analiza ciljeva (Objective Analysis) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  59. 59. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će moći da • Analiziraju rešenja/ciljeve • Izrade drvo/stablo ciljeva
  60. 60. Šta je analiza ciljeva? Proces u kome se drvo problema pretvara u drvo rešenja/ciljeva i dobijeni produkt se analizira DRVO PROBLEMA DRVO REŠENJA
  61. 61. Koraci razvijanja drveta ciljeva 1. Polazeći od vrha ka dnu, preformulisati sve elemente drveta problema u pozitivna, poželjna stanja 2. Umesto uzročno-posledičnih veza kod Drveta problema, dobijaju se veze sredstvo-rešenje ili sredstvo-cilj 3. Polazeći od dna ka vrhu, proveriti da li su dobijene veze sredstvo- cilj logične i valjane 4. Ukoliko je potrebno: – revidirati iskaze – izbrisati nerealna ili nepotrebna rešenja/ciljeve – dodati nova rešenja/ciljeve gde je to neophodno 5. Povezati linijama koje ukazuju na odnose sredstvo-rešenje, tj. sredstvo-cilj
  62. 62. Logika analize ciljeva Ciljevi po vertikali Opšti cilj se može dostići realizacijom specifičnih ciljeva Hijerarhijska organizaciona struktura, tj. nivoi odlučivanja – republički, regionalni, lokalni Ciljevi po horizontali – konkurencija/sinhronizacija specifičnih ciljeva ka zajedničkom opštem cilju Jasno razdvajanje oblasti aktivnosti
  63. 63. Formulisanje ciljeva Ciljevi mogu biti formulisani putem kvaliteta cilja (visoka zaposlenost) ili aktivnosti cilja (održavanje visoke zaposlenosti) Relevantni za sadržaj cilja su rezultat - output i ishod - outcome Identifikovanje relevantnih instrumenata za dostizanje ciljeva
  64. 64. Vežba Kreirajte drvo ciljeva Odnosno preformulišite probleme u pozitivne iskaze Vreme: 20 min
  65. 65. Faza analize Analiza alternativnih strategija (Analysis of Alternative Strategies) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  66. 66. Cilj sesije Do kraja sesije, učesnici/ce obuke će proširiti znanje o praktično sprovesti analizu alternativnih strategija u okviru pristupa logičkim okvirom
  67. 67. Šta je analiza alternativnih strategija? Finalni korak u fazi ANALIZE SITUACIJE • Identifikovanje strategija / alternativnih opcija • Izbor strategije koja će se koristiti za postizanje željenih ciljeva na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma • Odlučivanje koja rešenja (ciljevi) će biti uključeni u projekat, a koja će ostati izvan njega - definisanje sveobuhvatnog/opšteg cilja i svrhe/specifičnog cilja
  68. 68. Zašto je važna analiza alternativnih strategija? • Drvo ciljeva ukaže na nekoliko mogućih strategija • Zbog ograničenosti projektnih resursa potrebno je istražiti alternative i odabrati najbolju • Donosioci odluka najpre moraju da odaberu kriterijume na osnovu kojih će uraditi ovu analizu
  69. 69. Najčešći kriterijumi • Korist za ciljne grupe (uključujući osetljive grupe) • Verovatnoća izvodljivosti/uspeha • Ukupna cena (budžet) • Odnos troškovi-korist (Cost-benefit relation) • Različiti rizici (socijalni i drugi) • Potrebno vreme • Komplementarnost sa drugim tekućim programima/projektima • Uticaj na okolinu • Doprinos smanjenju neravnopravnosti (uključujući i rodnu neravnopravnost)
  70. 70. Vežba Na Drvetu ciljeva koje ste razvili u prethodnoj vežbi, • identifikujte alternativne strategije i • koristeći kriterijume iz Prezentacije, • izaberite strategiju budućeg projekta. Vreme: 20 min
  71. 71. 5. DEO Upoznavanje sa LFM • Prezentacija naučenih lekcija • Logika intervencije, pojam, karakteristike, elementi • Logička matrica
  72. 72. Faza planiranja Logika intervencije (Intervention logic) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  73. 73. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici obuke će moći da: • Formulišu logiku intervencije • Popune prvu kolonu matrice logičkog okvira
  74. 74. Svrha logike intervencije • Formulisanje glavnih elemenata projekta ili opisa projekta (vertikalne logike) • Uspostavljanje hijerarhijskih odnosa između glavnih elemenata projekta • Početna razmišljanja o horizontalnoj logici intervencije
  75. 75. Matrica logičkog okvira -Logframe Logika intervencije/ Opis projekta Indikatori Izvori verifikacije Pretpostavke Opšti cilj/ Sveobuhvatni cilj Svrha/ Specifični cilj Rezultati Aktivnosti RESURSI TROŠKOVI Preduslovi
  76. 76. Kako ispuniti prvu kolonu? Na osnovu drveta rešenja/ciljeva i odabrane strategije odrediti glavne elemente projekta od vrha na dole Ciljevi/rešenja Višeg reda Centralno Rešenje/cilj Načini dolaženja do ciljeva (I red) Opšti/ Sveobuhvatni cilj Specifični cilj Rezultati
  77. 77. Šta je opšti cilj? • Opšti = sveobuhvatni = dugoročni cilj projekta – smer, pravac razvoja – važnost projekta za društvo – dugoročne koristi za krajnje korisnike i za ostale zainteresovane strane • Ne postiže se samo jednim projektom, ali projekat treba da doprinese ostvarenju opšteg cilja • Ostvarenje opšteg cilja zavisi od niza srodnih projekata ili procesa koji su van kontrole samog projekta
  78. 78. Kako definisati opšti cilj? • Kao željeno, konačno stanje kome se teži, a ne kao način/proces • Projekat ne može imati više opštih ciljeva • Jasne formulacije, precizne, odreñene iskaze, koji nisu preopširni ili previše uopšteni • Realno definisan, ne previše ambiciozan • Jasno definisati krajnje korisnike/ce
  79. 79. Šta je svrha/ specifični cilj? • Definiše očekivanu promenu koja će nastati primenom projekta • Opisuje željene promene/koristi za direktne korisnike/ce – ciljnu grupu • Buduće stanje i očekivano dostignuće projekta koje je pod kontrolom rukovodstva projekta • Projekat ima samo jednu svrhu/specifični cilj
  80. 80. Kako definisati svrhu/specifični cilj? • Jasne, odreñene i jednostavne formulacije • Realan, ostvarljiv (pod uslovom da su postignuti rezultati) • Relevantan u odnosu na opšti cilj (doprinosi ostvarenju opšteg cilja) • Jasna definicija ciljne grupe • Formulisan kao željeno stanje a ne kao način ili proces
  81. 81. Šta su rezultati? • Ostvarljivi kratkoročno, tokom realizacije projekta • Proizvodi/postignuća uspešno izvedenih aktivnosti • Postignuća koja se mogu garantovati projektom Primer: – Projekat može da garantuje da će odreñeni broj korisnika/ca biti obučen za voñenje sopstvenog, malog biznisa – Projekt ne može da garantuje da će ovi/e korisnici/e uspeti da pokrenu sopstveni biznis u roku od sledećih godinu dana • Rukovodstvo projekta je odgovorno za ostvarenje rezultata • Jedan rezultat nije dovoljan – treba ih imati više • Svaki rezultat treba numerisati • Definisani u prošlom vremenu – npr. ”Obučeno je... Završila je ... Smešteno je...”
  82. 82. Šta su aktivnosti? • Radnje ili niz radnji i zadataka, u koje ulažemo resurse (input) a preduzimamo ih radi ostvarenja planiranih rezultata i postizanja željenih ciljeva • Procesi, ne stanja • Za svaki rezultat definisati jednu ili više aktivnosti • Koristiti glagolske imenice kao što su: izgrañivanje, održavanje, razvijanje, podela, obučavanje... ili glagole: izgraditi, održati, razviti, podeliti, obučiti itd.
  83. 83. Vežba Koristeći rezultate dosadašnjih vežbi, formulišite Logiku intervencije i popunite prvu kolonu u Logičkoj matrici Vreme: 50 min
  84. 84. 6. DEO Upoznavanje sa LFM - nastavak • Pretpostavke • Indikatori • Izvori verifikacije
  85. 85. Faza planiranja Pretpostavke (Assumptions) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  86. 86. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • razumeti pojam i smisao pretpostavke i • savladati formulisanje pretpostavki kroz praktičan rad
  87. 87. Svrha formulisanja pretpostavki • Utvrñivanje spoljašnjih (pred)uslova za postizanje svakog nivoa vertikalne logike projekta • Provera verovatnoće ostvarljivosti projekta • Donošenje odluke da li će se nastaviti sa razradom projekta ili ne
  88. 88. Šta su pretpostavke? • Spoljašnji faktori koji mogu uticati na realizaciju projekta i na dugoročnu održivost koristi od tog projekta • Opis situacija, dogañaja,uslova i odluka neophodnih za uspeh projekta • Van kontrole projektnog rukovodstva • U logičku matricu se uključuju: – One koje su procenjene kao važne i istinite – One koje će se verovatno dogoditi, a ne one za koje sa punom izvesnošću možemo tvrditi da će se dogoditi
  89. 89. Kako se identifikuju pretpostavke? Od dna ka vrhu Matrice logičkog okvira deo vertikalne logike Preduslovi Pretpostavke Pretpostavke Pretpostavke Sveobuhvatni cilj Svrha (Specifični cilj) Rezultati Aktivnosti Resursi
  90. 90. Kako se formulišu pretpostavke? Kao pozitivni uslovi ili pozitivni odgovori na pitanja: • Koje preduslove treba ispuniti pre početka aktivnosti? • Koje uslove, van direktne kontrole rukovodstva projekta, treba ispuniti da bi se aktivnosti realizovale? • Koje spoljašnje uslove treba postići da bi se očekivani rezultati ostvarili prema planu? • Koje spoljašnje faktore i uslove je neophodno ostvariti kako bi se postigla svrha (specifični cilj)?
  91. 91. Vežba Formulišite po jednu pretpostavku za svaki nivo vertikalne logike budućeg projekta koji ste već kreirali u prethodnoj vežbi. Vreme: 25 min
  92. 92. Faza planiranja Indikatori i izvori verifikacije (Indicators & Sources of Verification) OSNOVE PRIPREME I UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
  93. 93. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • Unaprediti razumevanje indikatora i sredstava verifikacije i • moći na praktičnom primeru da – formulišu dobre indikatore – identifikuju izvore verifikacije
  94. 94. Šta su indikatori - pokazatelji? • Standardi izvoñenja koje treba dostići da bi se ostvario cilj • Opisuju ciljeve projekta na objektivno merljiv način • Utvrñuju koji su to standardi koji moraju biti dostignuti kako bi opšti cilj, svrha i rezultati projekta bili ostvareni • Formulišu se za opšti cilj, specifični cilj i rezultate
  95. 95. Indikatori predstavljaju osnovu za: • Kasnije praćenje (monitoring) napredovanja projekta tokom realizacije • Procenu uspešnosti projekta tokom i nakon realizacije - evaluaciju • Predviđanje izvora verifikacije (dokumenti, izveštaji i dr. izvori na osnovu kojih se pokazatelji mogu proveriti)
  96. 96. Formulisanje indikatora • Kvalitet /vrsta promene – koliko dobro je izvršena • Kvantitet /obim promene – kolika je promena ili šta je sve promenjeno • Ciljna grupa – za koga • Vremenski okvir – koji je rok/do kada • Mesto /lokacija – gde
  97. 97. Karakteristike dobrog indikatora • Nezavisan i zasnovan na činjenicama • MUDRO formulisan M ERLJIV (Measurable) U VREMENJEN (Time-framed) D OSTIŽAN (Achievable) R ELEVANTAN, REALAN (Relevant, Realistic) O DREðEN (Specific)
  98. 98. Indikatori treba da su... • Nezavisni jedan od drugog • Svaki se odnosi samo na jedan cilj ili jedan rezultat • Često je potrebno više od jednog indikatora za svaki cilj - pojedinačni indikatori retko daju sveobuhvatnu sliku promene • Takvi da je za njih moguće obezbediti izvore verifikacije • Takvi da se informacije o njima mogu prikupiti po razumnoj ceni Zamka – previše indikatora!
  99. 99. Indikatori - izvori verifikacije • Paralelno sa formulisanjem indikatora treba formulisati i izvore verifikacije (provere) • Indikatori su korisni samo u meri u kojoj se mogu proveriti • Izvori verifikacije omogućavaju da proverimo da li su indikatori zaista merljivi i korisni • Skupe ili nepouzdane indikatore treba zameniti drugim indikatorima • Indikatori za koje ne možemo da identifikujemo izvore verifikacije moraju se zameniti drugim indikatorima koji se mogu proveriti (verifikovati)
  100. 100. Šta su izvori verifikacije? • Izveštaji (programski, projektni...) • Dokumenti (strategije, akcioni planovi, zakoni, propisi...) • Ostali relevantni izvori koji obezbeđuju informacije koje omogućavaju proveru indikatora
  101. 101. Vežba Formulišite indikatore i izvore verifikacije za sve elemente opisa projekta/ logiku intervencije koji su do sada formulisani (opšti cilj, specifični cilj, rezultate). Vreme: 30 min
  102. 102. 7. DEO Projektni ciklus • Finansiranje • Sprovođenje projekta • Praćenje i evaluacija
  103. 103. Cilj sesije Do kraja sesije učesnici/ce će • razumeti faze Upravljanja projektnim ciklusom • moći na praktičnom primeru da – Prepoznaju ključna dokumenta u svim fazama projektnog ciklusa – Koriste ključna dokumenta za pripremu projekata
  104. 104. Upravljanje projektnim ciklusom - PCM Programiranje Identifikacija Sprovođenje Finansiranje Formulacija Evaluacija
  105. 105. Finansiranje →→
  106. 106. Sprovođenje • Detaljan opis resursa • Metodologija rada • Analiza trenutne situacije • Detaljan plan aktivnosti i rokovi • Ugovaranja i nabavke
  107. 107. Evaluacija: • Procenjuje uspešnost projekta • Procenjuje prikladnost, efikasnost, uspešnost, uticaj i trajnost/održivost • Pridaje posebnu pažnju ciljevima na nivou odnosa između Rezultata Specifično g cilja Specifično g cilja Opšteg cilja i • Proverava skladnost i doslednost koncepcije projekta; • Procenjuje uticaj pretpostavki • Je zasnovana na principima nepristrasnosti, nezavisnosti i verodostojnosti
  108. 108. Nadzor i evaluacija • Poboljšavaju razvoj projekta (unutrašnja potreba) • Opravdavaju finansiranje projekta (spoljna potreba) • Omogućavaju bolje poznavanje okruženja i kontekst projekta Razlozi: • Formulisanje projekta nije bez greške • Početna situacija se možda promenila od faze formulisanja
  109. 109. Razlika između nadzora i evaluacije Nadzor Evaluacija Ko? Odgovornost unutrašnjeg menadžmenta – na svim nivoima Obično uključuje spoljne inpute (objektivnost) Kada? Tokom celog projekta Periodično – “na pola puta”, na završetku, ex- post Zašto? Da bi se proverilo napredovanje, preuzele neophodne mere, ažurirali planovi Da bi se povukli široki zaključci za druge, buduće programe/projekte itd. Posebna pažnja Inputima, aktivnostima, rezultatima Ishodima, rezultatima, svrsi, opštem cilju
  110. 110. Nadzor Napredak ka očekivanom uticaju Napredak ka očekivanom cilju Napredak ka očekivanim ishodima Početak, kraj rokovi Korišćenje, angažovajne i isplata Opšti cilj Specifični cilj Rezultati Aktivnosti Sredstva Problematična situacija
  111. 111. Evaluacija Opšti cilj Specifični cilj Rezultati Aktivnosti Sredstva Problematična situacija Uticaj (Impact) Uspešnost (effectiveness) Efikasnost (efficiency) Prikladnost (relevance)
  112. 112. Vežba Instrument za predpristupnu pomoć PCM vs Norveška bilateralna pomoć PCM VREME: 50 min
  113. 113. Hvala!

×