Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Istorija arhitekture i gradjevinarstva

6,294 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Istorija arhitekture i gradjevinarstva

  1. 1. Istorija arhitekture i gradjevinarstva radili: Aleksa Marinkovic, Danica Mazic, Konstantin Savic, Milica Dragicevic
  2. 2. Sadrzaj: • Egipatska arhitektura. • Arhitektura Mesopotamije • Arhitektura Vavilona • Grcka arhitektura • Etrurska arhitektura • Rimska arhitektura • Romanika • Gotika
  3. 3. Egipatska arhitektura • U egipatskoj arhitekturi bile su zastupljene stambena arhitektura hramovi, grobnice i tvrdjave. U to doba pocela je izgradnja kanala, vestackih jezera i saobracajnica. • Materijali koji su se najcesce koristili bili su: kamen(granit, diorit, porfir), gvozdje, bronza i drvo(trska i palme).
  4. 4. • Najznacajniji oblik egipatske arhitekture su njihove grobnice-piramide. Ispred piramida uglavnom se nalazio red sfingi ili kolonade stubova. • Najlepsi primeri ovih grobnica su: Keopsova piramida(kao najveca), i Dzoserova(kao prva izgradjena).
  5. 5. Dzoserova piramida sfinga Keopsova piramida
  6. 6. Primeri egipatske arhitekture
  7. 7. Arhitektura Mesopotamije • Arhitektura mesopotamije usledila je posle egipatske arhitekture. Uznapredovala je u odnosu na nju pa su tako dosli u upotrebu novi materijali i nove arhitektonske forme. • Od novih materijala najvece otkrice bio je cerpic, i bitumen koji se koristio kao izolacija i malter. • U ovoj arhitekturi prvi put se pojavljuju svod, kupola i mozaik koji je bio prisutan kako interijeru tako i fasadama.
  8. 8. • Ova arhitektura bila je stroga, teska i monumentalna, sto se odrazava kroz velike zidne mase bez otvora, stroge proporcije i simetrije. • Upotreba stubova je svedena na minimum. • Najveca arhitektonska dostignuca ovog doba bile su velicanstvene palate gradjene na visokim platformama do 30 metara visine opasane kulama sa zupcima radi odbrane.
  9. 9. Primeri arhitekture Mesopotamije
  10. 10. Arhitektura Vavilona • U ovo doba veoma vazno je bilo gradjenje hramova i palata. Palate su bile postavljene na visokim platformama i do njih se dolazilo rampama. • Palate su bile formirane tako da je dvoriste bilo centralno pa su i prozori gledali ka unutrasnjosti. • Njihova dekoracija odlikovala se slikama koje prikazuju radosti zivota- zene koje plesu, delfini, igre sa bikovima. • Konstruktivni sistemi su u ovo vreme uznapredovali, pa su tako postavljali lazne svodove koji su citavu konstrukciju cinili laksom. • Najtipicniji primeri Vavilnoske arhitekture su: Vavilonska kula, Atrejeva riznica, Minosova palata i Megaron koji je ustvari kuca iz koje je izrastao grcki hram.
  11. 11. Atrejeva riznica Megaron
  12. 12. Grcka arhitektura • U Grckoj ahritekturi doslo je do velikih novina i unapredjenja. Pocela su da se grade pozorista, stadioni, javni tremovi i vecnice. • Od materijala najvise su koristili, drvo, mermer i opeku, a pocela je i upotreba gvozdenog alata. • Njihovi hramovi bili su konstruisani tako da je u osnovi bilo stepenasto podnoznje na kome stoje noseci elementi koji podupiru gredu (arhitrav) na kome se nalazi kroviste.
  13. 13. • Najistaknutiji stilovi ove arhitekture bili su dorski, jonski i korinski. • Medjusobno su se razlikovali po najvise po gornjem delu stuba (kapital), masivnosti i stilu dekoracije. • Grcka stambena arhitektura, tojest njihove kuce bile su organizovane oko centralnog dvorista koje se nazivalo atrijum. • Najlepsi primer grcke arhitekture je hram Panteon.
  14. 14. Primeri Grcke arhitekture
  15. 15. Panteon u Rimu
  16. 16. etrurska arhitektura • Za vreme etrurske arhitekture doslo je do revolucije za dalji razvoj arhitekture. U to doba pocela je potpuna upotreba svoda, pri cemu su premoscavali veoma velike raspone. • Materijali koje su koristili bili su pretezno drvo, glina i kamen. • Urbanizacija i uredjenje gradova dobija potpuno novi oblik jer se ulice regulisu po upravnim osovinama, uvedena je kanalizacija, poplocani su trotoari i ulice. • Poceli su da se grade akvadukti, mostovi, tuneli i putevi. • Grobnice su im bile veoma vazne i postojalo je tri vrste grobnica :
  17. 17. • Tumulusi (okrugla osnova), Grobnice u steni i grobnice pravougaone osnove koje su bile smestene pod zemljom. • Grobnice su iznutra izgledale kao stanovi, tavanica je bila trougaona dabi primila opterecenje ukoso. • Tavanice su cesto bile oslikane. • Iz etrurskog hrama uz dodatak grckog stila rodio se rimski. • U etrurskom hramu bila su prisutna otvorena svetilista uzdignuta na terasama, sa uzvisenim i naglasenim oltarom. • Tremovi su bili veoma veliki, zauzimali su i do jedne trecine celog hrama. • Posle ulaska u hram nailazilo se na dva reda stubova.
  18. 18. Primer etrurske kamene grobnice iz Toskane.
  19. 19. Zidna slika iz tzv. Grobnice leoparda
  20. 20. rimska arhitektura • Novi konstruktivni elementi koji su se javili u rimskoj arhitekturi su luk, arhitrav i kupola koja je dovedena do savrsenstva. • Od materijala koristena je opeka, gvozdje, drvo, kamen i sljunak. Pojavila se i prva vrsta betona, napravljena od sljunka sastavljenog malterom. • Rimljani su bili realisti i veoma smeli pa tako u njihovoj arhitekturi elegancija proporcije i sklad nisu bili pristuni. • Pocela je velika upotreba stubova, koji su se medjusobno razlikovali po kapitalu u odnosu na koji razlikujemo 5 stilova: toskanski, rimsko-dorski, rimsko- jonski, rimsko-korinski i kompozitni.
  21. 21. • Pocele su da se grade bazilike iz kojih se kasnije razvio hriscanski hram. • Gledajuci baziliku u osnovi bila je sacinjena od 3 ili vise broda. Iznad kojih su se pruzali svodovi. Svodovi su mogli biti polu-oblicasti ili krstasti sto je bila novina. • Pocela su da se grade pozorista, amfiteatri, cirkusi, trznice, biblioteke, stadioni, trijumfalni stubovi, slavoluci i nadgrobni spomenici. • Ulice i objekti stambene arhitekture bili su organizovani oko centralnog trga. • Najpoznatija arhitektonska dostignuca iz ovog doba su Koloseum u Rimu, i Dioklecijanova palata u Splitu
  22. 22. Dioklecijanova palata Koloseum
  23. 23. Romanika • Organizacija grada bila je prepoznatljiva po uskim ulicama, objektima od drveta i sredistu grada gde je uvek pristutna katedrala. • Ovaj stil odlikuje se tesanim kamenom, masivnim zidovima, malim otvorima, polukruznim lukovima i polu oblicastim i krstastim svodovima. Vrata i prozori bili su licno zasvedeni. • Oblik osnove objekata sakralne arhitekture bio je latinski krst. • Fasade su se odlikovale velikim vratima na cijoj se sredini otvora nalazio stub.
  24. 24. • Do vrata se dolazilo stepenistem koje je bilo formirano tako da se suzava ka ulazu. • Velika vrata nazivala su se portal i bila su ispunjena reljefima i snazno dekorisana. Prozori su bili formirani od 2 ili 3 manja poluoblicasta prozora. • Najpoznatiji primeri izgradjeni u stilu romanike su kompleks u Pizi, crkva Djovanija u Siciliji i crkva svetog Brodja u Milanu.
  25. 25. Kompleks u Pizi (krstionica, katedrala i kosi toranj)
  26. 26. Notr Dam Romanski luk Fasada katedrale u Pizi
  27. 27. Gotika • Gotika se razvijala u Francuskoj, Nemackoj i Engleskoj. • Ovaj stil karakterisu prelomljeni i siljati lukovi, naglasena vertikalnost, potporni lukovi i kontrafori. • Sastoji se iz 3 perioda: rana gotika, razvijena gotika i pozna- plamena gotika. • Razlika ova tri stila najvise se mogla videti po obliku prozora.
  28. 28. • Objekti sakralne arhitekture su i ovde bili u osnovi uradjeni u obliku latinskog krsta, najvise trobrodne. Na kraju objekta nalazile su se kapele, kojih je bilo vise i nalazile su se u formi zrakova. • Ovaj stil odlikuju veliki prozori, vitki stubovi ili sveznjevo stubova i vitrazi. Pojavljuje se novi arhitektonski element-rozeta. Rozeta se nalazila iznad ulaza, sluzila je kao dekorativni element i bila je kruznog oblika. • Primeri gradjevina uradjenih u ovom stilu su: Notr Dam u Parizu, Vels u engleskoj i Toledo u Spaniji.
  29. 29. Notr Dam Grad Toledo
  30. 30. Primeri gotske arhitekture
  31. 31. Literatura: -http://cicakslavka.wordpress.com -http://www.wikipedia.org/ -sveska iz predmeta ‘’istorija arhitekture’’

×