Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Астрономско друштво “Алфа”
Департман за физику ПМФ-а
Jесу ли заиста шетали
на Месецу?
Проф. др Драган Гајић
Природно-матем...
Dana{nje predavanje posve}eno je Mesecu, jinu
- `enskom principu Zemljinog nebeskog dvojca.
Za razliku od Sun~evog zra~enj...
Verovatno vam se, kao
i meni, od malena
~inilo da je Mesec tik
iza brda i da ako se
samo malo potrudite
mo`ete da ga dodir...
Jesu li zaista
etali na Mesecu
Prof. dr Dragan Gaji}
Do sada se zna za
dvanaestoricu
kosmonauta koji su se
{etali (ali ne samo
{etali) po Mesecu.
A, da, postoji tamo i jedan M...
S obzirom na jasno formulisan i nedvosmislen
odgovor na postavljeno pitanje iz naslova
predavanja njegov logi~an zavr{etak...
Autor ovog predavanja pretenduje da ima status
iskusnog predava~a, tako da sebi ne bi mogao da
dozvoli da, na postavljeno ...
Mesec je prili~no monotona, kamenita i pe{~ana
pustinja, bez i trunke `ivotnosti u sebi. Zbog plimskih
delovanja on se uda...
Npr. 1638. g. je posthumno objavljena
knjiga “^ovek na Mesecu”, engleskog
episkopa Frensisa Goldvina (1562-1633).
Po njemu...
Asirski retori~ar i satiri~ar Lukijan iz
Samosate pi{e u delu “Istinita istorija” da
je glavnog junaka vihor odneo do Mese...
Uz sposobnog saradnika do
Meseca bi se, mo`da, moglo
i biciklom.
U posthumno objavljenom fantasti~nom
delu “Somnium” (1633...
Mnogo realnija je bila vizija @ila Verna, “oca nau~ne
fantastike”. On u svom romanu “Put na Mesec” ima ideju da
se taj put...
Roman je bio inspiracija za
mnoge fantasti~ne filmove i nove
romane o letovima do Meseca i
u Kosmos.
Film “@ena na Mesecu”...
Da bi neko telo kru`ilo oko Zemlje treba mu saop{titi
brzinu kru`enja (I kosmi~ku brzinu) (7.9 km/s). Da bi
telo moglo da ...
Verner Maksimilijan fon Braun
(1912 – 1977) Ameri~ko-nema~ki raketni
in`enjer. Radio je na planovima raketnog
oru`ja za ne...
U SAD je postao glavna figura u svemirskom programu. Postao
je glavni planer i upravnik Mar{alovog vasion. centra. Pod
nje...
Drugi svetski rat zavr{en je kapitulacijom Japana, 2.9.
1945. g. Do toga je do{lo nakon {to su SAD 6.8. na Hiro{imu
bacile...
Stra{no oru`je nije trebalo da zastra{i Japan, ve} da
spre~i prodor na istok doju~era{njeg saveznika, SSSR.
Bombe su ba~en...
Prava trka u svemiru po~ela je kada je SSSR
lansirao prvi satelit “Sputnjik” (4.10.1957). Bila
je to aluminijumska
kugla m...
To je bio {ok za Amerikance. Mesec dana posle toga usledio
je jo{ jedan. SSSR je lansirao “Sputnjik 2” sa prvim `ivim
bi}e...
Raketne motore za rakete kojima su lansirani
sateliti konstruisao je Sergej
Pavlovi~ Koroljev.
Te iste godine SAD su do`iv...
Korovljeve rakete odnele su i prvog
~oveka u Kosmos. Bio je to Jurij Gagarin
(12.4.1961.). Gagarin je u “Vostoku 1” (masa
...
Bilo je o~igledno da SAD gubi bitku u Kosmosu. Odmah
nakon {okantnog saznanja da je SSSR poslao ~oveka u
Kosmos zazvonila ...
Marta 1965. Sovjeti su ponovo stekli
prednost - prvi ~ovek koji je napustio sv.
brod i “pro{etao” se Kosmosom bio je
Aleks...
Ameri~ki program “D`emini” sa 10 dvo~lanih misija pokazao
je da kosmonauti mogu da borave bar dve nedelje u svemiru,
pri ~...
SSSR je planirao da leti na Mesec pre
jubileja 50 godina od Sovjetske
revolucije, 1967. Za te potrebe radili su
na gradnji...
SSSR-u nisu uspevali projekti slanja
~oveka na Mesec, ali su uspe{no obavili
spu{tanje automatskih sondi “Luna”.
“Luna 1” ...
NASA je re{ila da na Mesec po{alje niz
robotizovanih letelica. Najpre su lansirane
letelice “Rend`er”. Tokom 1964/65. ~eti...
Krajem 1966. gra|ene su ogromne
trostepene rakete “Saturn V”, koje su bile
uklju~ene u projekat “Apolo” za slanje ljudi
na...
Raketa se sastojala od tri stepena, pri ~emu
svaki od njih obavlja odre|enu funkciju u
slo`enim manevrima tokom odre|enih ...
Prvi stepen podi`e raketu do
visine od 68 km, dovode}i je do
brzine od 2.75 km/s. Kada potro{i
gorivo ovaj stepen se odvaj...
Nakon odvajanja drugog stepena
pali se motor tre}eg stepena. On se
uklju~uje dva puta. Prvi put
ubrzava raketu do orbitaln...
Komandni modul je slu`io za boravak kosmonauta i
upravljanje letom, servisni za pogon i logisti~ku podr{ku i
Mese~ev (luna...
Raketni motor na donjoj strani gornje sekcije imao je
zadatak da uspori modul prilikom sletanja i spu{tanja dvojice
kosmon...
Na samom startu “Apola” javili su se ogromni
problemi. Tro~lana posada “Apolo 1” je
27.1.1967. stradala u po`aru
u kabini ...
Kosmonauti su bili uklju~eni u misiju “Apola 7”,
oktobra 1968. Let je obavljen za testiranje motora,
komandnog i servisnog...
“Apolo 8” je istra`ivao gravitacione i magnetne
anomalije, {to je bilo vrlo bitno za bezbednost narednih
letova. Sa lansir...
Misija “Apolo 11” bila je apsolutni trijumf i jedan od
najzna~ajnijih doga|aja u istoriji ~ove~anstva. Raketa
je lansirana...
Posle 6h od momenta sletanja (21. jula) Nil Armstrong
je zakora~io na Mese~evo tlo u Moru ti{ine i izgovorio
onu ~uvenu re...
Kosmonauti su ostali na Mese~evoj
povr{ini 21h. Postavili su ameri~ku
zastavu, memorijalnu plo~u, opremu
(laserski reflekt...
“Apolo 12” je sleteo u Okean bure. Posada je
dva puta izlazili iz modula. Prikupljali su
uzorke sa dubine od 0.8m. Oti{li ...
“Apolo 13” obe}avao uspeh do udaljenosti od 324 000km
od Zemlje. Onda je do{lo do eksplozije rezervoara za
kiseonik u serv...
Kosmonauti “Apolo 14” su postavili nau~nu stanicu
ALSEP i laserski reflektor za odre|ivanje udaljenosti
od Zemlje. Alen [e...
“Apolo 15” je na povr{inu
postavio 544 kg opreme i doneo
je rover. Maksimalna brzina
njegovog kretanja bila je oko 18
km/h...
Nakon povratka kosmonauti
nisu bili u karantinu, jer se
pokazalo da nema opasnosti
od kontaminacije. Postavili su
i mini s...
U okviru ove misije proverena je Galilejeva tvrdnja da
tela pu{tena da slobodno padaju sa iste visine
dospevaju do povr{in...
U toku leta “Apolo 16” bilo je problema, ali su, ipak,
sleteli na Mesec i to na brdovitom terenu. Kosmonauti
su se popeli ...
“Apolo 17” je sleteo 11.12. 1972.
Bila je to poslednja misija leta
~oveka do Meseca. Spustili su
se blizu doline Taurus-Li...
U toku ove misije do{lo je do prvog “saobra}ajnog”
udesa i o{te}enja rovera.
Nakon ove misije, istra`ivanja su pokazala sl...
Od 16.7.1969. (“Apolo 11”) do 1972. (“Apolo 17”) 12 ljudi je
{etalo po povr{ini Meseca, ali ne treba zanemariti
ni doprino...
Na Mesecu su kosmonauti
proveli ukupno oko 300 h,
od toga izvan lendera 80 h.
Poslednje tri misije su na
Mese~evu povr{inu...
Mesta spu{tanja
SAD i SSSR su toliko istra`ivali Mesec da se smatra da je
njegova povr{ina vi{e istra`ena od Zemljine. Mis...
Kao uspomenu sa puta, osim
mnogo predivnih snimaka i
pra{inom zaprljanih odela,
doneli su i pregr{t kamen~i}a
(ne sa obale...
Ko je koliko kamenja doneo?
Najmla|e doneto kamenje sa Meseca starije je od stena
na Zemlji (dokaz da nije pokupljeno “sa ...
Veliki sin (a mo`da i otac) na{ih naroda i narodnosti
drug TITO je, 1973. godine, od predsednika SAD
Ri~arda Niksona na po...
Ameri su poklonili pregr{t uzoraka (oko 200) i drugim
zna~ajnim li~nostima i vladama. U “D`onsonovom svemirskom
centru” ~u...
Ubrzo nakon realizacije leta ~oveka na Mesec
usledile su sumnje. To je valjda deo ljudskog
mentaliteta: vi{e se veruje egz...
Budu}e misije na Mesecu ima}e druga~iji karakter
(verovatno izgradnja baza, iz kojih }e se leteti ka
drugim planetama). Ta...
Mnoga sumnjala smatraju da Ameri nikada nisu bili
na Mesecu i da je sve to holivudska mu}ka.
Jesu li bili na Mesecu?
I da su prizori na Mesecu snimani u kamenitoj pustinji Nevade.
^esto se navode izjave politi~ara,
astronauta, ruskih nau~nika da je
spu{tanje na Mesec izvedeno u studiju.
Skeptici navod...
Suparnici SAD u hladnom ratu nikada nisu izrazili sumnju da
su Amerikanci bili na Mesecu. Za{to? Zato {to su pomno
pratili...
To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su zvezde kao
dekoracija zaboravljene, a da se Ameri, u stvari, nisu ni...
Da bi se videle zvezde na fotografijama sa Meseca
trebalo je da se snima na osetljivijim filmovima i sa
ekspozicijama du`i...
Na nekim snimcima sa Meseca,
pri du`im ekspozicijama, ipak se
vide najsjanije zvezde, ali se na
njima ne vide jasno detalj...
Sli~na je situacija je i sa snimcima napravljenim iznad
atmosfere u Zemljinoj orbiti. Na njima se tako|e ne vide
zvezde. I...
Profesionalna sumnjala postavljaju i slede}a pitanja:
Za{to se zastava vijori kada na Mesecu nema vetra?
Na Mesecu nema at...
Zastave ne vijore, ve} tako
izgleda jer su izgu`vane prilikom
pakovanja i dugog stajanja u
spremi{tu. U gornjem delu ih dr...
Za{to su otisci cipela o{tro ocrtani kao da su u mokrom
pesku?
Na poklopljenim uzastopnim
fotografijama vide se pokreti
ko...
Mesec je pokriven finom,
silikatnom, gustom pra{inom
(regolit), koja je nastala usled
brojnih meteoritskih
udara i davnih ...
Za{to se vidi oreol oko Sunca ako nema atmosfere?
Iz istog razloga zbog kojeg se
sjajne zvezde, koje na nebu
vidimo kao ta...
Ne radi se o NLO objektima, niti
su u pitanju gre{kom snimljeni
reflektori u studiju na Zemlji u
kojem je “simulirano” spu...
-
Ali zato sumnjala tvrde
da je slede}i snimak
autenti~an. Interesantno je
da su taj snimak i snimke
lete}ih tanjira na Me...
Analizom slike vidi se da se radi
o igri svetla i tame.
U sli~an korpus sumnji je i tvrdnja da bi skokovi kosmonauta
pri h...
Takvu simulaciju usporenog hoda tuma~ili su na~inom
snimanja: umesto 24 snimaka u sekundi kamere su snimale
48, pa je trak...
Kako to da filmovi u kamerama nisu o{te}eni pri
dnevnim temperaturama od 120oC?
Filmovi su sme{tani u specijalne za{titne ...
Kako to da su na snimcima osvetljeni i lepo vidljivi
detalji koji su po svom polo`aju u senci?
Snimci su pravljeni u jutar...
Treba uzeti u obzir i da regolit u brdskim oblastima sadr`i dosta
vulkanskog stakla, koje efikasno reflektuje svetlost. Tl...
Osim Sunca, sna`an izvor
svetlosti na Mese~evom nebu
je i Zemlja, tako da su predmeti
na povr{ini ~esto osvetljeni iz
dva ...
To je bio razlog da skeptici tvrde da su snimci
napravljeni u studiju, pri ~emu je osvetljavanje scene
obavljano ve}im bro...
Sva sletanja na Mesec obavljana su u vreme prve ~etvrti
kada je na mestu spu{tanja bilo jutro. Kao i na Zemlji,
zbog toga ...
Kako to da se na razli~itim fotografijama u pozadini
vide ista brda?
Skeptici smatraju da su
prilikom snimanja “la`nog”
sp...
Kako to da nije bilo problema sa udarima
mikrometeorita, kada na Mesecu nema atmosfere?
Mikrometeoriti se kre}u velikim br...
Za{to se prilikom uzletanja sa Meseca ne vidi pra{ina?
To nije ta~no! Oblak pra{ine se vidi, ali nije takav kao
{to bi bio...
Za{to se na tlu ne vide krateri zbog sletanja i
uzletanja lunarnih modula?
Zato {to je sloj regolita u
pravcu izduvnih gas...
Me|utim, prilikom misije
“Apola 14” modul je
sleteo na neravno tlo i
pritom je “zarovao”
regolit tako da mu je
stajna noga...
Mo`da su slede}i snimci iz 2010. god. sa Lunar
Reconnaissance Orbiter (Lunarni orbitalni izvidja~) sa
rezolucijom od 0.5m ...
Mnogi snimci su
pravljeni na
kamerama koje su
fiksirane na
modulima ili
roverima. Osim toga
od 32 000 snimaka,
tek nekolik...
Ko je snimao uzletanje lunarnog modula na na~in da se
prati let, kada niko nije ostao na Mese~evoj povr{ini? Ko je
snimao ...
Kako su kosmonauti pro{li kroz Zemljine radijacione
pojaseve, a da to nije ostavilo nikakve posledice?
Radijacioni pojasev...
Bez obzira na prisutnu radijaciju, kosmonauti su kroz
ove pojaseve pro{li bez posledica. Putanja broda bila je
planirana d...
-
Tako u Holivudu ozna~avaju
objekte u centru kadra. Po svemu
sude}i takva fotografija je
nastala skeniranjem originala,
n...
Ipak su bili. Da nisu, bilo bi sasvim
glupo.
Prema tome…
A mo`da i ne bi?
Onako je bilo romanti~nije!
Ukoliko Vas ovo predavanje nije ubedilo da se
dvanaest kosmonauta {etalo po Mesecu, ostanite
u uverenju da na njemu `ivi s...
HVALA NA PA@NJI!
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić

639 views

Published on

"Jesu li zaista šetali na Mesecu?" - predavanje prof. dr Draga Gajića u okviru projekta "Astronomija selu u pohode".

Projekat "Astronomija selu u pohode" realizuje Astronomsko društvo "Alfa" iz Niša u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Nišu uz poršku Centra za promociju nauke.

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

"Jesu li šetali na Mesecu?" - prof. dr Dragan Gajić

  1. 1. Астрономско друштво “Алфа” Департман за физику ПМФ-а Jесу ли заиста шетали на Месецу? Проф. др Драган Гајић Природно-математички факултет, Ниш Предавање је подржано од стране Центра за промоцију науке Београд “Астрономија селу у походе”
  2. 2. Dana{nje predavanje posve}eno je Mesecu, jinu - `enskom principu Zemljinog nebeskog dvojca. Za razliku od Sun~evog zra~enja, koje greje, topi i predstavlja `ivotodavnu snagu, hladna, biserna svetlost Meseca miluje, kvasi i budi emocije.
  3. 3. Verovatno vam se, kao i meni, od malena ~inilo da je Mesec tik iza brda i da ako se samo malo potrudite mo`ete da ga dodirnete. “Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu, blje{tav, nadomak ruke, tajanstven i nem, zlatopera riba. I ja zanijemim, sav ustreptao od skrivene lopovske nade: - Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?!” (Branko ]opi}, “Ba{ta sljezove boje”) A da li je iko, osim mese~ine, dodirnuo Mesec?
  4. 4. Jesu li zaista etali na Mesecu Prof. dr Dragan Gaji}
  5. 5. Do sada se zna za dvanaestoricu kosmonauta koji su se {etali (ali ne samo {etali) po Mesecu. A, da, postoji tamo i jedan Mujo, koji na Mesecu boravi stalno, i koji tamo, kad mu naum padne draga – potkiva konja.
  6. 6. S obzirom na jasno formulisan i nedvosmislen odgovor na postavljeno pitanje iz naslova predavanja njegov logi~an zavr{etak je… Hvala na pa`nji!
  7. 7. Autor ovog predavanja pretenduje da ima status iskusnog predava~a, tako da sebi ne bi mogao da dozvoli da, na postavljeno {kakljivo pitanje, pru`i tako decidan odgovor bez ne{to detaljnijeg elaboriranja. Krenimo, stoga, od po~etka!
  8. 8. Mesec je prili~no monotona, kamenita i pe{~ana pustinja, bez i trunke `ivotnosti u sebi. Zbog plimskih delovanja on se udaljava od Zemlje godi{nje za oko 3cm, zbog ~ega dolazi do usporavanje rotacije Zemlje tako da du`ina dana na njoj raste (oko 0.002 s po veku). Na njemu prakti~no nema vode ni atmosfere, predeo mu je kr{evit i surov. Pa ipak ljudi su oduvek `eleli da se na|u na njegovoj povr{ini, prepu{taju}i ma{ti na volju kako da to ostvare.
  9. 9. Npr. 1638. g. je posthumno objavljena knjiga “^ovek na Mesecu”, engleskog episkopa Frensisa Goldvina (1562-1633). Po njemu takav let mogu}e je ostvariti pomo}u jata divljih gusaka. Let do Meseca bi trajao 11 dana. I na Mesecu `ive ljudi, a izme|u njega i Zemlje nalazi se vazdu{ni prostor, {to je smatrao i D`on Vilkins. Jasno je da je ovakva predstava o prostoru izme|u Zemlje i Meseca pogre{na, jer da je tako Mesec bi zbog stalnog trenja sa vazduhom posle du`eg vremena pao na Zemlju. Ina~e, Vilkins je tvrdio da }e prvi ~ovek koji ode sa Zemlje do Meseca biti Englez.
  10. 10. Asirski retori~ar i satiri~ar Lukijan iz Samosate pi{e u delu “Istinita istorija” da je glavnog junaka vihor odneo do Meseca. Tamo je ustanovio da je Mesec blistav i sjajan i da ga naseljavaju ljudi. Tvrdio je da je svemir ispunjen vazduhom. Kralj Meseca bio je Endimion, a Sunca Faeton. Oni se nalaze u stalnom sukobu zbog kolonizacije Jupitera. Lodoviko Ariosto (1474-1533) u “Besnom Orlandu” tako|e pi{e o “vihoru” koji u bo`anskim ko~ijama odnosi proroka Iliju do Meseca. U ovom delu pominje da je Mesec naseljen civilizovanim `ivotom.
  11. 11. Uz sposobnog saradnika do Meseca bi se, mo`da, moglo i biciklom. U posthumno objavljenom fantasti~nom delu “Somnium” (1633) Johana Keplera (1571-1630) junak je u snu stigao na Mesec. U njemu Kepler isti~e da su dani i no}i 14 puta du`i nego na Zemlji, ali je smatrao i da na njemu postoji vazduh, voda i `ivot.
  12. 12. Mnogo realnija je bila vizija @ila Verna, “oca nau~ne fantastike”. On u svom romanu “Put na Mesec” ima ideju da se taj put do Zemljinog satelita mo`e realizovati ispaljivanjem topovskog |uleta u koje su sme{teni putnici.
  13. 13. Roman je bio inspiracija za mnoge fantasti~ne filmove i nove romane o letovima do Meseca i u Kosmos. Film “@ena na Mesecu” (1929) Prvo kori{}enje skafandera. Film “Ono {to }e do}i” (1936) “Put na Mesec” (Melijes, 1902)
  14. 14. Da bi neko telo kru`ilo oko Zemlje treba mu saop{titi brzinu kru`enja (I kosmi~ku brzinu) (7.9 km/s). Da bi telo moglo da napusti gravitacioni uticaj Zemlje treba mu saop{titi brzinu odvajanja (II kosmi~ku brzinu) (11.2 km/s), {to je preko 30 puta br`e od zvuka. Za dostizanje takvih brzina tradicionalni motori i pogonska goriva su slabi. Za letove u Kosmos bile su potrebne druga~ije i rakete i gorivo. I svakako ljudi koji su ih osmislili. Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski (1857-1935). Bavio se konstruisanjem aviona od metala. Konstruisao je aero- dinami~ki tunel. Predlo`io je sme{u te~nog kiseonika i vodonika kao pogonsko gorivo. Napisao je teoriju o vi{estepenim raketama. Mnogi smatraju da je Ciolkovski “otac savremene kosmo(astro) nautike”.
  15. 15. Verner Maksimilijan fon Braun (1912 – 1977) Ameri~ko-nema~ki raketni in`enjer. Radio je na planovima raketnog oru`ja za nema~ku vojsku. Ovo oru`je kori{}eno je u II svetskom ratu, ali kasno. Za Nema~ku je tada rat ve} bio izgubljen. Njegov tim je tvorac raketa V1 i V2, kojima je bombardovana Velika Britanija. Verovatno bi mu bilo su|eno za ratne zlo~ine da nije bio ekspert za kojeg su SAD bile zainteresovane. Postoje dokazi da se brutalno pona{ao prema ratnim zarobljenicima koji su radili na mestima lansiranja V1 i V2.
  16. 16. U SAD je postao glavna figura u svemirskom programu. Postao je glavni planer i upravnik Mar{alovog vasion. centra. Pod njegovim rukovodstvom napravljene su rakete “Redstoun”, “Per{ing”, “Jupiter C”, koja je odnela prvi ameri~ki satelit “Eksplorer I” (31.1.1958) u svemir. “Eksplorer I” GM broja~em na “Eksploreru 1” detektovani su Van Alenovi pojasevi oko Zemlje.“Eksplorer 1” je 12 g. kru`io oko Zemlje. Braun se 1972. g. povukao iz NASA jer je smatrao da ameri~ka vlada kosmi~kim programom nije dovoljno posve}ena istra`ivanjima svemira, ve} da je vi{e zainteresovana za vojne aspekte “svemirske trke”. “Jupiter C” “Per{ing”
  17. 17. Drugi svetski rat zavr{en je kapitulacijom Japana, 2.9. 1945. g. Do toga je do{lo nakon {to su SAD 6.8. na Hiro{imu bacile atomsku bombu “Little Boy” (kakva ironija), a 9. bombu “Fat Man” na Nagasaki. Neposredno je stradalo 78 000 ljudi, a od posledica radijacije za pet godina umrlo 250 000. A rat je fakti~ki bio gotov. Oko 60% velikih japanskih gradova ve} je bilo razoreno, a Japan nije ni imao snage da nastavi ratovanje. [ta je neposredno prethodilo kosmi~koj eri?
  18. 18. Stra{no oru`je nije trebalo da zastra{i Japan, ve} da spre~i prodor na istok doju~era{njeg saveznika, SSSR. Bombe su ba~ene na Japan, ali su namenjene SSSR-u. SAD su time htele da stave svima do znanja ko je novi svetski gospodar. Ubrzo potom i SSSR je napravio svoju atomsku bombu. Jedan rat je okon~an, ali su po~ele pripreme za drugi. Velike sile su tajnim projektima na novom razornom oru`ju zapo~ele trku za presti` u svemu i sva~emu.
  19. 19. Prava trka u svemiru po~ela je kada je SSSR lansirao prvi satelit “Sputnjik” (4.10.1957). Bila je to aluminijumska kugla mase 84 kg, pre~nika 58 cm sa 4 antene. Dok je pravio po jedan krug oko Z. svakih 96 minuta, dva radiooda{ilja~a slala su bip-bip signale. Raketa kojom je lansiran “Sputnjik” koristila je sme{u kerozina i te~nog kiseonika. Krajem pedesetih godina XX veka obe sile planirale su da prve po{alju ljudsku posadu u orbitu oko Zemlje. SAD i SSSR su zapo~eli svoje svemirske programe da bi stigli do Zemljine orbite odakle bi raketama sa nuklearnim glavama nadgledali i kontrolisali drugu stranu. Posle II Svetskog rata ve}ina nema~kih raketnih stru~njaka pre{la je na ameri~ku stranu, ali su Sovjeti osvojili nema~ke fabrike za izradu raketa V2.
  20. 20. To je bio {ok za Amerikance. Mesec dana posle toga usledio je jo{ jedan. SSSR je lansirao “Sputnjik 2” sa prvim `ivim bi}em poslatim u Kosmos (pas Lajka). Bila je u komori pod pritiskom u kojoj je pre`ivela nekoliko dana. Elektrode su merile rad njenog srca i disanje. Bio je to nagove{taj da je SSSR bio spreman da u Kosmos po{alje i ~oveka.
  21. 21. Raketne motore za rakete kojima su lansirani sateliti konstruisao je Sergej Pavlovi~ Koroljev. Te iste godine SAD su do`ivele jo{ jedno poni`enje. Lansiranje “Vengarda”, 6.12., zavr{ilo se po`arom na lansirnoj rampi. Odmah su obnovili fon Braunov projekat i 31. januara 1958. u orbitu oko Zemlje poslali su “Eksplorer I”, koji je tamo ostao slede}ih dvanaest godina. TRKA U SVEMIRU JE PO^ELA.
  22. 22. Korovljeve rakete odnele su i prvog ~oveka u Kosmos. Bio je to Jurij Gagarin (12.4.1961.). Gagarin je u “Vostoku 1” (masa 4.7 t) napravio jedan krug oko Zemlje. Let je trajao 108 minuta, nakon ~ega se Gagarin katapultirao i padobranom spustio na Zemlju. Sovjeti su lansirali i prvu `enu u Kosmos (juna 1963. u “Vostoku 6”). Bila je to Valentina Terje{kova.
  23. 23. Bilo je o~igledno da SAD gubi bitku u Kosmosu. Odmah nakon {okantnog saznanja da je SSSR poslao ~oveka u Kosmos zazvonila su zvona za uzbunu. Predsednik D`on Kenedi je 25. maja 1961. godine, u Kongresu SAD, odr`ao govor u kojem se obavezao da }e do kraja decenije SAD poslati ljude na Mesec i vratiti ih bezbedno nazad. U vreme kada je bio problem slanje ljudi u Zemljinu orbitu (do visine tek ne{to iznad 300 km), obe}anje da }e ameri~ki kosmonauti odleteti do Meseca udaljenog skoro 400 000 km, delovalo je kao utopija. U slu~aju uspeha SAD bi pokazale da su najmo}nija svetska sila.
  24. 24. Marta 1965. Sovjeti su ponovo stekli prednost - prvi ~ovek koji je napustio sv. brod i “pro{etao” se Kosmosom bio je Aleksej Leonov (u brodu “Voshod”, koji je modifikovan da nosi tri osobe). Kasnije su to uradili i mnogi drugi kosmonauti. Leonov je jo{ od lansiranja nosio specijalno odelo. Nakon toga Amerikanci zahuktavaju svoj svemirski program. D`on Glen je, 1962. godine, Zemljinu putanju obi{ao ~ak tri puta. Bud`et za agenciju NASA porastao je pet puta za tri godine, a na svom vrhuncu u njoj je radilo 34 000 ljudi, a jo{ oko 375 000 bilo je anga`ovano po ugovorima.
  25. 25. Ameri~ki program “D`emini” sa 10 dvo~lanih misija pokazao je da kosmonauti mogu da borave bar dve nedelje u svemiru, pri ~emu mogu da napuste brod ili da spajaju vi{e letelica. Bila je to dobra priprema za let na Mesec.
  26. 26. SSSR je planirao da leti na Mesec pre jubileja 50 godina od Sovjetske revolucije, 1967. Za te potrebe radili su na gradnji gigantske “N1” i “Proton” rakete. Smrt Koroljeva 1966., neadekvatan bud`et za ova istra`ivanja, koncepcijske razmirice, ~etiri neuspe{na poletanja “N1” izme|u 1969. i 1970., u~inili su da je projekat N1 otkazan. Koroljev je imao ve}e ambicije. Gradio je nove brodove “Sojuz”, dizajnirane da mogu da se spuste na Mesec, ali i da orbitiraju oko Zemlje ili Meseca. Usledili su i znaci sovjetskog neuspeha: “Sojuz I” sru{io se nakon poletanja.
  27. 27. SSSR-u nisu uspevali projekti slanja ~oveka na Mesec, ali su uspe{no obavili spu{tanje automatskih sondi “Luna”. “Luna 1” je 1959. udarila u Mese~evu povr{inu, “Luna 9” je 1966. obavila meko spu{tanje na Mesec. “Luna 13” je 1966. ispitivala Mese~evo tlo mehani~kom sondom, “Luna 16” je 1970. uzorke zahvatila automatski. Iste godine je “Luna 17” na Mese~evu povr{inu spustila automatski rover, a “Luna 20” je 1972. donela uzorke tla.
  28. 28. NASA je re{ila da na Mesec po{alje niz robotizovanih letelica. Najpre su lansirane letelice “Rend`er”. Tokom 1964/65. ~etiri su se sru{ile na Mese~evu povr{inu. Od 1966. stupaju “Lunar orbiter” i “Survejor”. U potrazi za povoljnim mestima za spu{tanje ljudi, sa visine od 40 km orbiteri su snimali povr{inu Meseca, a Survejori su obavili niz spu{tanja, analize tla, itd. Na Zemlju su poslali vi{e desetina hiljada slika sa Meseca.
  29. 29. Krajem 1966. gra|ene su ogromne trostepene rakete “Saturn V”, koje su bile uklju~ene u projekat “Apolo” za slanje ljudi na Mesec. Radilo se o raketama visine 110 m, mase 3000 t, koje su tro{ile 15 t goriva u sekundi. “Saturn V” je prvi put kori{}ena u misiji “Apolo 8” 1968. godine. Do tada je kori{}ena raketa “Saturn IB”.
  30. 30. Raketa se sastojala od tri stepena, pri ~emu svaki od njih obavlja odre|enu funkciju u slo`enim manevrima tokom odre|enih faza leta.
  31. 31. Prvi stepen podi`e raketu do visine od 68 km, dovode}i je do brzine od 2.75 km/s. Kada potro{i gorivo ovaj stepen se odvaja i pada u more. Nakon toga uklju~uje se motor drugog stepena, koji podi`e raketu do visine od 176 km i ubrzava je do brzine od 7 km/s, {to je blizu brzine orbitiranja (7.9 km/s).
  32. 32. Nakon odvajanja drugog stepena pali se motor tre}eg stepena. On se uklju~uje dva puta. Prvi put ubrzava raketu do orbitalne brzine. Tom prilikom raketa napravi 2.5 obrta oko Zemlje (tzv. parkirna orbita), a onda se ponovo pali motor, {to ubrzava raketu do brzine napu{tanja Zemlje (11.2 km/s) i odvodi je na putanju prema Mesecu. Kada se utro{i gorivo dolazi do odvajanja kapsula od tre}eg stepena rakete. Kapsula se sastojala od tri modula: komandnog, servisnog i lunarnog.
  33. 33. Komandni modul je slu`io za boravak kosmonauta i upravljanje letom, servisni za pogon i logisti~ku podr{ku i Mese~ev (lunarni) da prenese dva kosmonauta i potrebnu opremu na Mese~evu povr{inu i vrati ih u orbitu. Motor komandnog modula radio je kratko: po nekoliko sekundi prilikom usporavanja i ubacivanja u Mese~evu orbitu prikom dolaska i prilikom ubacivanja na putanju prema Zemlji prilikom odlaska. Lunarni modul je bio {irine 9.5 m i visine 7m. U sku~enoj kabini kosmonauti su mogli samo da stoje.
  34. 34. Raketni motor na donjoj strani gornje sekcije imao je zadatak da uspori modul prilikom sletanja i spu{tanja dvojice kosmonauta na Mese~evu povr{inu i da mu da potisak prilikom uzletanja i leta do komandnog modula. Donja sekcija je ostajala na povr{ini Meseca. Jedan od prigovora “sumnjala” bio je da raketa nije imala dovoljno goriva za realizaciju misije, jer su odmah po napu{tanju Zemljine atmosfere odba~eni najve}i rezervoari za gorivo. Ali treba imati u vidu da su se motori uklju~ivali po potrebi, da se raketa najve}im delom puta kretala po inerciji, kroz prostor bez vazduha i u bezte`inskom stanju, tako da nije bilo otpora pri kretanju. Mali deo goriva kori{}en je za korekciju putanje.
  35. 35. Na samom startu “Apola” javili su se ogromni problemi. Tro~lana posada “Apolo 1” je 27.1.1967. stradala u po`aru u kabini sa kiseonikom tokom lansiranja. Zbog toga su “Apolo” 2 i 3 otkazani, a 4, 5 i 6 su promenjena u automatska probna lansiranja bez ljudske posade. Projekat “Apolo” podrazumevao je vi{e misija bez posade i 11 misija sa tro~lanom ljudskom posadom.
  36. 36. Kosmonauti su bili uklju~eni u misiju “Apola 7”, oktobra 1968. Let je obavljen za testiranje motora, komandnog i servisnog modula, ru~nog upravljanja. Trajao je 11 dana i za to vreme obi{li su Zemljinu orbitu 163 puta i obavljen je prvi TV prenos u`ivo iz Kosmosa. Let “Apola 8” usledio je ubrzo potom. Prvi put je kori{}ena raketa “Saturn V” i ljudi su prvi put u istoriji obleteli Mesec (bez ula`enja u orbitu). Kapsula nije sadr`ala lunarni modul, tako da nije ni bilo predvi|eno spu{tanje. To je bio najudaljeniji let ~oveka od Zemlje do tada (371 823 km). Po prvi put je posmatrana tamna strana Meseca i snimljena je Zemlja iz Mese~eve blizine.
  37. 37. “Apolo 8” je istra`ivao gravitacione i magnetne anomalije, {to je bilo vrlo bitno za bezbednost narednih letova. Sa lansiranjem se `urilo i let je obavljen u vreme Bo`i}a, jer se govorilo da }e SSSR uskoro poslati posadu u orbitu Meseca. Do toga nije do{lo. “Apolo 9” je leteo oko Zemlje i poslu`io je za testiranje kompletnog ansambla (sva tri modula). “Apolo 10” je slu`io za ispitivanje svih elemenata leta sa odvajanjem i spu{tanjem lunarnog modula do visine od 8.9 km iznad mesta koje je planirano za spu{tanje u slede}oj misiji. Obavljen je i direktan TV prenos.
  38. 38. Misija “Apolo 11” bila je apsolutni trijumf i jedan od najzna~ajnijih doga|aja u istoriji ~ove~anstva. Raketa je lansirana 16. jula 1969. sa Kejp Kenedija na Floridi. Kapsula je posle tri dana u{la u Mese~evu orbitu. Nil Armstrong i Edvin Oldrin spustili su se na Mese~evu povr{inu 20. jula u lunarnom modulu “Orao”, a Majkl Kolins je ostao u komandnom modulu “Kolumbija”.
  39. 39. Posle 6h od momenta sletanja (21. jula) Nil Armstrong je zakora~io na Mese~evo tlo u Moru ti{ine i izgovorio onu ~uvenu re~enicu, koju namerno ne}emo po milijarditi put navesti. Manje je poznato da je nakon dva sata i 19 minuta {etnje po Moru ti{ine, na povratku u modul “Orao”, Armstrong promrljao re~enicu “Good luck, Mr. Gorsky!”, koja je u mislima upu}ena njegovom kom{ijiu Ohaju. Poruku je snimila kamera, a odnosi se na bezobraznu situaciju iz kom{iluka kada je Nil imao deset godina. Epizodu pominje Jay Barbree u knjizi “Neil Armstrong: A Life of Flight”, a iz pristojnosti je dalje ne}emo komentarisati.
  40. 40. Kosmonauti su ostali na Mese~evoj povr{ini 21h. Postavili su ameri~ku zastavu, memorijalnu plo~u, opremu (laserski reflektor, seizmometar), skupljali su uzorke, telefonom razgovarali sa predsednikom Niksonom. Kolins je u komandnom modulu obavljao merenja i snimanja terena za slede}a sletanja.
  41. 41. “Apolo 12” je sleteo u Okean bure. Posada je dva puta izlazili iz modula. Prikupljali su uzorke sa dubine od 0.8m. Oti{li su do automatske stanice “Survejor 3” i demontirali deo cev~ice sa mikro organizmima sa Zemlje i kameru. Nakon spajanja sa komandnim modulom usmerili su stepen za uzletanje prema Mesecu. Seizmometar je zabele`io udar.
  42. 42. “Apolo 13” obe}avao uspeh do udaljenosti od 324 000km od Zemlje. Onda je do{lo do eksplozije rezervoara za kiseonik u servisnom modulu. ]elija za snabdevanje energijom je otkazala. Do{lo je do te{ko}a u snabdevanju kiseonikom, odvo|enja ugljen-dioksida i otkaza ostalih ure|aja. Otkazao je i sistem za navigaciju, tako da su se orijentisali pomo}u Sunca. Uz velike probleme modul se spustio u Pacifik.
  43. 43. Kosmonauti “Apolo 14” su postavili nau~nu stanicu ALSEP i laserski reflektor za odre|ivanje udaljenosti od Zemlje. Alen [epard je na Mesecu izveo dva golf udarca. Pri povratku usmerili su stepen za uzletanje ka Mesecu i pra}en je udar i oblak isparenog materijala.
  44. 44. “Apolo 15” je na povr{inu postavio 544 kg opreme i doneo je rover. Maksimalna brzina njegovog kretanja bila je oko 18 km/h. Roverom su pre{li 7 km i udaljili se 3 km od modula. Pre uzletanja “parkirali” su rover i kameru koja je snimala njihovo uzletanje.
  45. 45. Nakon povratka kosmonauti nisu bili u karantinu, jer se pokazalo da nema opasnosti od kontaminacije. Postavili su i mini satelit.
  46. 46. U okviru ove misije proverena je Galilejeva tvrdnja da tela pu{tena da slobodno padaju sa iste visine dospevaju do povr{ine, ovog puta ne Zemlje, ve} Meseca u istom trenutku bez obzira na njihovu masu. Kako na Mesecu nema otpora vazduha, tvrdnja je bila lako proveriva. O rezultatu se uverite sami na primeru ~eki}a i pera…
  47. 47. U toku leta “Apolo 16” bilo je problema, ali su, ipak, sleteli na Mesec i to na brdovitom terenu. Kosmonauti su se popeli na uzvi{icu od 500 m. Roverom su pre{li oko 26 km. Postavili su jo{ jedan komplet ALSEP-a i lansirali jo{ jedan mini satelit, koji je kasnije pao zbog postojanja maskona – oblasti zgu{njenja u Mese~evoj kori. Postavili su i UV spektrometar za merenje zra~enja iz dalekog Kosmosa.
  48. 48. “Apolo 17” je sleteo 11.12. 1972. Bila je to poslednja misija leta ~oveka do Meseca. Spustili su se blizu doline Taurus-Litrov. Postavili su ure|aje za merenje unutra{nje toplote Meseca.
  49. 49. U toku ove misije do{lo je do prvog “saobra}ajnog” udesa i o{te}enja rovera. Nakon ove misije, istra`ivanja su pokazala slabljenje interesa javnosti za let na Mesec. Zbog toga i zbog smanjenja bud`eta, misije “Apolo 18, 19 i 20” su obustavljene. Politi~ki cilj je bio ispunjen: SAD su povratile dominaciju i ubedljivo je potvrdile.
  50. 50. Od 16.7.1969. (“Apolo 11”) do 1972. (“Apolo 17”) 12 ljudi je {etalo po povr{ini Meseca, ali ne treba zanemariti ni doprinos SSSR-a istra`ivanju Meseca. Napravljeno je preko 32 000 snimaka, je doneto oko 380 kg uzoraka, postavljeno pet nau~nih stanica, od kojih su neki ure|aji i danas u funkciji. U “pogonima” NASA radilo je preko 30 000 ljudi, a zajedno sa kooperantskim firmama (kojih je bilo oko 20 000) vi{e od 400 000. Interesantno da niko od tih 400 000 ljudi nikada nije izrazio sumnju u istinitost spu{tanja ljudi na Mesec. Zavera }utanja sa tako velikim brojem aktera naprosto je neodr`iva.
  51. 51. Na Mesecu su kosmonauti proveli ukupno oko 300 h, od toga izvan lendera 80 h. Poslednje tri misije su na Mese~evu povr{inu dopremile i rovere. NASA je prvobitno planirala 10 sletanja na Mesec u okviru “Apolo” programa, ali je ostvareno 6.
  52. 52. Mesta spu{tanja SAD i SSSR su toliko istra`ivali Mesec da se smatra da je njegova povr{ina vi{e istra`ena od Zemljine. Misije nisu planirane za polarne oblasti, jer je polarna orbita delikatnija za spu{tanje i povratak.
  53. 53. Kao uspomenu sa puta, osim mnogo predivnih snimaka i pra{inom zaprljanih odela, doneli su i pregr{t kamen~i}a (ne sa obale mora). A {ta ako su ih pokupili u nekoj zabiti (kao {to je Srbija) na Zemlji?
  54. 54. Ko je koliko kamenja doneo? Najmla|e doneto kamenje sa Meseca starije je od stena na Zemlji (dokaz da nije pokupljeno “sa ulice”), a otkriveni su i novi minerali, kojih nema na Zemlji. Takav je armalkolit (Armstrong Aldrin Collins).
  55. 55. Veliki sin (a mo`da i otac) na{ih naroda i narodnosti drug TITO je, 1973. godine, od predsednika SAD Ri~arda Niksona na poklon dobio jedno kamen~e sa Meseca. Uzorak bazaltne stene, stare 3.8 milijardi godina, ~ija je masa 1.142 g, ~uvan je u Memorijalnom centru “Josip Broz Tito”, a danas je u trezoru u vili “Mir”. Vrednost ovakvog kamena na tr`i{tu iznosi 200 000 – 500 000$. Nikson je Titu poklonio i jugoslovensku zastavu koju je posada “Apola 11” nosila do Meseca i vratila na Zemlju.
  56. 56. Ameri su poklonili pregr{t uzoraka (oko 200) i drugim zna~ajnim li~nostima i vladama. U “D`onsonovom svemirskom centru” ~uva se oko 295 kg stena sa Meseca. Tri mala uzorka, mase 0.2g koje je 1970. donela “Luna 16”, prodata su 1993. g. na aukciji za 442 500 dolara. Za uzvrat Tito je odlikovao kosmonaute.
  57. 57. Ubrzo nakon realizacije leta ~oveka na Mesec usledile su sumnje. To je valjda deo ljudskog mentaliteta: vi{e se veruje egzoti~nim i ezoteri~nim obja{njenjima od racionalnih. Sumnje u spu{tanje ~oveka na povr{inu Meseca prerasle su u pri~e o zaveri. To su prvi lansirali Robert Majers i Robert Perlman, iznose}i “dokaze” o falsifikatima. Po{to je misija uspe{no izvedena u vreme kada je tehni~ko-tehnolo{ki nivo bio ni`i, za{to se ne realizuje i danas? [to bi rekao Sremac: S’g je oskudacija, s’g su skupe pare! U vreme hladnog rata bud`et NASA bio je 6%, a danas oko 1% dr`avnog bud`eta. Onog trenutka kada su SAD postale svesne da SSSR nema potencijale za dalju trku, projekat letova na Mesec je obustavljen. Svakako da je jedno od najzna~ajnijih pitanja:
  58. 58. Budu}e misije na Mesecu ima}e druga~iji karakter (verovatno izgradnja baza, iz kojih }e se leteti ka drugim planetama). Takvi projekti }e biti znatno skuplji i, po svemu sude}i, bi}e me|unarodni. Nivo rizika u “Apolo” misijama bio je oko 50%, {to je sa dana{njeg nivoa neprihvatljivo. Za{to bi se rizikovali `ivoti ljudi kada danas “ma{ine” posti`u fantasti~ne rezultate? Robotizovane sonde sa Zemlje “obi{le” su sve planete Sun~evog sistema, spu{tale se na asteroide i satelite, ga|ale komete bez ikakvog rizika po ljude. Takve misije nisu zahtevale ogromne rakete, skupe sisteme za odr`avanje `ivota kosmonauta. To je razlog zbog kojeg danas nije neophodno slanje ljudskih posada na Mesec.
  59. 59. Mnoga sumnjala smatraju da Ameri nikada nisu bili na Mesecu i da je sve to holivudska mu}ka. Jesu li bili na Mesecu?
  60. 60. I da su prizori na Mesecu snimani u kamenitoj pustinji Nevade.
  61. 61. ^esto se navode izjave politi~ara, astronauta, ruskih nau~nika da je spu{tanje na Mesec izvedeno u studiju. Skeptici navode francuski dokumentarac “Operation Lune” Vilijama Kerela u kojem udovica Stenlija Kjubrika otkriva da je upravo on snimao kadrove iz “Apolo” misije. To je obavljeno u studiju u kojem je snimana “Odiseja 2001”, uz kori{}enje specijalnih objektiva. Navodi se da je u to vreme Niksonu je bilo bitnije da se vidi da su kosmonauti {etali po Mesecu, nego da su to stvarno radili. ^esto se prikazuju fotografije na kojima se vidi da je snimanje prizora sa Meseca i kosmonauta na njemu obavljeno u studiju. Fotografije zaista postoje ali su nastale prilikom snimanja igranog filma, {to se mo`e videti na reklamnom plakatu za ovaj film.
  62. 62. Suparnici SAD u hladnom ratu nikada nisu izrazili sumnju da su Amerikanci bili na Mesecu. Za{to? Zato {to su pomno pratili {ta se doga|a. Da je bilo la`iranja, sigurno bi to odmah objavili! Uostalom, za vreme spu{tanja mnogi radio amateri i opservatorije slu{ali su razgovore kosmaonauta sa kontrolom misije u Hjustonu. Previ|a se da su kosmonauti u misijama morali ~esto da koriste ru~ne komande. “Vojad`eri” lete sa ne mnogo boljim ra~unarskim sistemima, a njihove putanje su bile dosta komplikovanikje i precizno izvedene. O~igledno da za prora~unavanje putanje nisu neophodni najmo}niji kompjuteri. Osim toga “Apolo” misija je pomno pra}ena i korigovana iz komandnog centra na Zemlji. Primedba je da su u vreme letova na Mesec automatski sistemi upravljanja bili snabdeveni memorijom od svega 32 kb, a uspeh je bio vi{e nego fantasti~an.
  63. 63. To nije zato {to su snimci pravljeni u studiju, pa su zvezde kao dekoracija zaboravljene, a da se Ameri, u stvari, nisu ni spustili na Mesec. Zbog nepostojanja atmosfere Mese~eva povr{ina na dnevnoj strani je jako osvetljena i ble{tava, tako da su pri snimanju ekspozicije morale da budu kratke, a u tom slu~aju slabi sjaj zvezda ne ostavlja trag na filmu. Primedba: Na snimcima se na Mese~evom nebu ne vide zvezde!
  64. 64. Da bi se videle zvezde na fotografijama sa Meseca trebalo je da se snima na osetljivijim filmovima i sa ekspozicijama du`im od 5s, a one su iznosile 1/250s zbog visokog sjaja na povr{ini. Da su ekspozicije bile du`e fotografije bi bile preeksponirane i ne bi se videli detalji na Mese~evoj povr{ini.
  65. 65. Na nekim snimcima sa Meseca, pri du`im ekspozicijama, ipak se vide najsjanije zvezde, ali se na njima ne vide jasno detalji na povr{ini.
  66. 66. Sli~na je situacija je i sa snimcima napravljenim iznad atmosfere u Zemljinoj orbiti. Na njima se tako|e ne vide zvezde. Interesantno je da niko ne osporava takve snimke! Za{to se ne pitaju koji je razlog da se zvezde ne vide danju na na{em nebu?
  67. 67. Profesionalna sumnjala postavljaju i slede}a pitanja: Za{to se zastava vijori kada na Mesecu nema vetra? Na Mesecu nema atmosfere, tako da nema vetra i zastava ne bi mogla da vijori. Pa ipak na snimcima to ne izgleda ba{ tako.
  68. 68. Zastave ne vijore, ve} tako izgleda jer su izgu`vane prilikom pakovanja i dugog stajanja u spremi{tu. U gornjem delu ih dr`e popre~ne plasti~ne {ipke, a donji deo slobodno visi izlo`en slaboj Mese~evoj gravitaciji. Kada na Zemlji prestane duvanje vetra zastava se brzo umiruje zbog elasti~nosti, unutra{njeg trenja tkanine i otpora vazduha. Na Mesecu izazvano kretanje zastave tokom njenog postavljanja sporije zaustavlja samo trenje i elasti~nost u materijalu zastave.
  69. 69. Za{to su otisci cipela o{tro ocrtani kao da su u mokrom pesku? Na poklopljenim uzastopnim fotografijama vide se pokreti kosmonauta i pomeranje rovera, ali se ne vidi da se zastava pomerala. Na Zemlji su jasni otisci u mokrom pesku. Tu se okrugle ~estice peska u otisku ~vrsto dr`e adhezionom silom molekula vode. Na Zemlji su ~estice peska velike, oble i glatke zbog dugotrajnog delovanja vode i vetra.
  70. 70. Mesec je pokriven finom, silikatnom, gustom pra{inom (regolit), koja je nastala usled brojnih meteoritskih udara i davnih vulkanskih aktivnosti. Pored toga prisutne su i ~estice kondenzovane pare gvo`|a iz davne pro{losti. Zbog toga su ~estice regolita sitne, o{tre i nepravilne. Kao kod puzzle slagalica, izbo~ine u zrncima regolita zalaze u njihova udubljenja, tako da se ~estice me|usobno ~vrsto dr`e kao kod mokrog peska na Zemlji. U tom finom “puderu” tragovi cipela se jasno i lako ocrtavaju. S obzirom da na Mesecu nema erozije ovi o{tri tragovi traja}e jako dugo.
  71. 71. Za{to se vidi oreol oko Sunca ako nema atmosfere? Iz istog razloga zbog kojeg se sjajne zvezde, koje na nebu vidimo kao ta~ke, na filmu vide kao diskovi. Blje{tava svetlost Sunca na slici nije posledic rasejanja svetlosti u atmosferi ve} fotohemijskih reakcija na filmu. Na nekim snimcima vide se neobični svetle}i objekti, za koje sumnjala tvrde da se radi o lete}im tanjirima - letelicama vannzemaljskog porekla.
  72. 72. Ne radi se o NLO objektima, niti su u pitanju gre{kom snimljeni reflektori u studiju na Zemlji u kojem je “simulirano” spu{anje na Mesec. U pitanju je lens flare pojava koja nastaje refleksijom jake svetlosti unutar objektiva kamere. Na Mesecu je efekat izra`eniji, jer je sjaj Sunca ve}i zbog nepostojanja atmosfere, refleksije od povr{ine i prisustva Zemlje - jo{ jednog sjajnog objekta na Mese~evom nebu.
  73. 73. - Ali zato sumnjala tvrde da je slede}i snimak autenti~an. Interesantno je da su taj snimak i snimke lete}ih tanjira na Mesescu, kao “vrhunski” dokaz o postojanju vanzemaljaca, uz “bombasti~ne” naslove, objavljivali oni ~asopisi “alternativne” nauke u kojima se non-stop tvrdi da ~ovek nikada nije ni boravio na Mesecu i da su objavljeni snimci sa misija na Mesecu ~ista “holivudska” monta`a.
  74. 74. Analizom slike vidi se da se radi o igri svetla i tame. U sli~an korpus sumnji je i tvrdnja da bi skokovi kosmonauta pri hodu morali da budu vi{i. Skokovi su ni`i jer su odela kruta, ne mogu da se savijaju kolena i te`e je odr`avati ravnote`u. Na jednom snimku navodno se vidi lete}i tanjir koji je “parkiran” na obronku obli`njeg brda. Gegaju}i, skakutavi i usporeni hod kosmonauta, koji je posledica slabije gravitacije, glomazne opreme, krutih kombinezona, sumnjala obja{njavaju trikovima koji su primenjeni tokom snimanja u studiju na Zemlji.
  75. 75. Takvu simulaciju usporenog hoda tuma~ili su na~inom snimanja: umesto 24 snimaka u sekundi kamere su snimale 48, pa je traka usporavana, da bi hod izgledao kao da je u polju male gravitacije. Ali kada se pravi snimci ubrzaju pokreti postaju potpuno neprirodni. Me|utim, ne radi se o sajlama, ve} o antenama za radio komunikaciju. Neki tvrde da su kosmonauti zaka~eni sajlama za kranove, tako da se na nekim snimcima ~ak vidi odsjaj svetlosti reflektora na sajlama..
  76. 76. Kako to da filmovi u kamerama nisu o{te}eni pri dnevnim temperaturama od 120oC? Filmovi su sme{tani u specijalne za{titne kasete, koje su osim toplotne pru`ale i za{titu od UV zra~enja. Objektivi kamera nikada nisu bili izlagani direktnom uticaju Sun~evog zra~enja. Zbog slu~ajnog okretanja objektiva kamere u misiji “Apolo 12” prema Suncu do{lo je do o{te}enja i prekida direktnog TV prenosa. Na nekim snimcima se vidi svetlost iza glave kosmonauta, {to poti~e od reflektora. Aura poti~e od svetlosti koja se nakon rasejavanja sa povr{ine vra}ala ka kameri. Sli~na pojava se uo~ava i na snimcima na Zemlji, kada se u jutro svetlost rasejava na pesku ili rosi.
  77. 77. Kako to da su na snimcima osvetljeni i lepo vidljivi detalji koji su po svom polo`aju u senci? Snimci su pravljeni u jutarnjim satima lunarnog dana, kada je Sunce nisko nad horizontom. Svetlost se tada difuzno reflektuje u svim pravcima zbog neravnina i obasjava i objekte u senci. Svetlost koja sa strane ulazi u skafandre odbija se u unutra{njim povr{inama stakla, {to im daje ble{tavi sjaj, iako su kosmonauti licem okrenuti prema sen (nasuprot Sunca). Ovom efektu doprinosi i odelo kosmonauta koje zbog spre~avanja zagrevanja dobro reflektuje svetlost.
  78. 78. Treba uzeti u obzir i da regolit u brdskim oblastima sadr`i dosta vulkanskog stakla, koje efikasno reflektuje svetlost. Tlo na Zemlji nema takva refleksiona svojstva i zato se na snimcima na Zemlji, u adekvatnim pozicijama, ne vide detalji na objektima koji su senci.
  79. 79. Osim Sunca, sna`an izvor svetlosti na Mese~evom nebu je i Zemlja, tako da su predmeti na povr{ini ~esto osvetljeni iz dva izvora. Svetlost “pune” Zemlje oko 90 puta ja~e obasjava Mesec nego {to on obasjava Zemlju. To je jedan od razloga za “~udno” pona{anje senki kosmonauta i objekata na Mesecu. U takve spadaju: razli~ite du`ine i razli~iti pravci pru`anja senki prostorno bliskih objekata pribli`no iste visine.
  80. 80. To je bio razlog da skeptici tvrde da su snimci napravljeni u studiju, pri ~emu je osvetljavanje scene obavljano ve}im brojem reflektora, pa su i senke pod razli~itim uglovima. Pritom se pevi|a da bi u tom slu~aju predmeti bacali ne jednu, ve} vi{e senki. Na razli~ite uglove pru`anja senki uticala je i konfiguracija terena. Npr. u situaciji kada senka jednog kosmonauta pada u udubljenje, a drugog iza njega senke }e biti pod razli~itim uglovima i drasti~no razli~itih du`ina.
  81. 81. Sva sletanja na Mesec obavljana su u vreme prve ~etvrti kada je na mestu spu{tanja bilo jutro. Kao i na Zemlji, zbog toga {to je Sunce nisko nad horizontom, senke su jako izdu`ene. Zavisno od perspektive iz koje se senke gledaju (snimaju) one odaju utisak da su neparalelne. Ni to nije ta~no: senke su izdu`ene i tanke. Senka zastave je izvan kadra, a {tapa je toliko tanka da se te{ko uo~ava. Gledano iz drugog ugla (kamera na modulu) obe senke se dobro vide. Primedba: na nekim slikama ne vidi se senka zastave i njenog {tapa, jer je ona naknadno uba~ena u snimak.
  82. 82. Kako to da se na razli~itim fotografijama u pozadini vide ista brda? Skeptici smatraju da su prilikom snimanja “la`nog” spu{tanja u studiju kori{}ene iste kulise. Kritike su neosnovane! Pomenute fotografije poti~u iz iste misije “Apolo 15”. Snimci su napravljeni u podru~ju Hadlej-Apenini. Identi~na brda koja se pojavljuju na razli~itim snimcima udaljena su od mesta snimanja (koja su na bliskim, ali ne i istim pozicijama) oko 20 km (mada zbog nepostojanja atmosfere to ne izgleda tako). S obzirom na ve}u udaljenost brda prilikom snimanja sa prostorno relativno bliskih mesta paralaksa je mala, tako da se na snimcima vide razli~ita bliska okolina, a identi~ni udaljeni pejza`. Sli~no se de{ava i na Zemlji.
  83. 83. Kako to da nije bilo problema sa udarima mikrometeorita, kada na Mesecu nema atmosfere? Mikrometeoriti se kre}u velikim brzinama i njihovi udari bi mogli da izazovu velike posledice. Ali njih ipak ima malo, a i moduli su malih dimenzija, pa je verovatno}a udara mala. Nepostojanjem atmosfere i magnetosfere obja{njava se i izostajanje polarnih svetlosti na Mesecu, iako “sumnjala” tvrde da bi je moralo da bude s obzirom da naelektrisane ~estice solarnog vetra neometano dolaze do Mese~eve povr{ine.
  84. 84. Za{to se prilikom uzletanja sa Meseca ne vidi pra{ina? To nije ta~no! Oblak pra{ine se vidi, ali nije takav kao {to bi bio na Zemlji. Po{to na Mesecu nema atmosfere, podi`e se samo onaj deo pra{ine koji je na pravcu izduvnih gasova. Iako je Mese~eva gravitacija slabija, po{to nema otpora vazduha, podignuta pra{ina se brzo sle`e. Zbog odsustva atmosfere ne vidi se plamen iz motora i ne ~uje se njegov zvuk koji bi dolazio spolja. Komunikacija me|u kosmonautima na povr{ini odvijala se radio vezama.
  85. 85. Za{to se na tlu ne vide krateri zbog sletanja i uzletanja lunarnih modula? Zato {to je sloj regolita u pravcu izduvnih gasova motora oduvan, a ispod regolita su ~vrste bazaltne stene. Lunarni modul ima sonde za detekciju kontakta sa tlom. Kada se kontakt ostvari gase se motori. Od ga{enja motora do spu{tanja na tlo pra{ina se razleti i stajne noge ostaju ~iste.
  86. 86. Me|utim, prilikom misije “Apola 14” modul je sleteo na neravno tlo i pritom je “zarovao” regolit tako da mu je stajna noga zaprljana pra{inom. Na nekim snimcima ne vide se tragovi rovera, jer je sloj regolita tanak, a tamo gde je deblji tragovi su duboki.
  87. 87. Mo`da su slede}i snimci iz 2010. god. sa Lunar Reconnaissance Orbiter (Lunarni orbitalni izvidja~) sa rezolucijom od 0.5m najbolji odgovor! Za{to na Mese~evoj povr{ini nema artefakata koji bi potvrdili boravak kosmonauta?
  88. 88. Mnogi snimci su pravljeni na kamerama koje su fiksirane na modulima ili roverima. Osim toga od 32 000 snimaka, tek nekoliko stotina najkvalitetnijih “vrti” se u javnosti. Kako to da su snimci, koji su snimani kamerama, fiksiranim na grudnom delu za{titnih odela, izuzetno visokog kvaliteta?
  89. 89. Ko je snimao uzletanje lunarnog modula na na~in da se prati let, kada niko nije ostao na Mese~evoj povr{ini? Ko je snimao izlazak Nila Armstronga iz lunarnog modula? Na Mese~evoj povr{ini ostale su kamere fiksirane za rovere koji su tamo ostavljeni. Zato postoje snimci uzletanja samo poslednje tri misije. Teledirigovano one su preusmeravane iz centra u Hjustonu. Izlazak Armstronga sniman je kamerama koje su bile zaka~ene na spolja{njoj strani lunarnog modula.
  90. 90. Kako su kosmonauti pro{li kroz Zemljine radijacione pojaseve, a da to nije ostavilo nikakve posledice? Radijacioni pojasevi predstavljaju oblasti u Zemljinoj magnetosferi u kojima se nalaze struje protona i/ili elektrona, koji su u njima zarobljeni u magnetnoj klopci. Unutra{nji pojas otkrio je D`ejms Van Alen posle leta “Eksplorera 1”, a spolja{nji posle leta “Sputnjika 3”. Unutra{nji se sastoji od protona sa energijom od nekoliko desetina MeV, a spolja{nji od elektrona sa energijom od nekoliko desetina keV. Unutra{nji je od 100 do 10 000 km iznad Zemlje, a spolja{nji od 13 000 do 60 000 km.
  91. 91. Bez obzira na prisutnu radijaciju, kosmonauti su kroz ove pojaseve pro{li bez posledica. Putanja broda bila je planirana da pro|e kroz delove sa najslabijom radijacijom, gde koncentracija naelektrisanih ~estica nije takva da bi njihovo zra~enje moglo da ugrozi zdravlje kosmonauta tokom nekoliko sati kretanja brodova kroz pojaseve. Oni su kroz pojaseve leteli 4 h, a 1 h u najopasnijem delu. Metalna oplata broda bila je dovoljna da zaustavi najve}i deo ~estica. Kosmonauti su imali i za{titu u obliku 27 aluminijumskih folija. Doza koju su primili bila je manja od 0.01 Sw. Prose~an ~ovek to primi za 3 godine, a radnik u elektrani za godinu. Ipak, radijacija u Van Alenovim pojasevima bila bi letalna tek nakon boravka od mesec dana u njima.
  92. 92. - Tako u Holivudu ozna~avaju objekte u centru kadra. Po svemu sude}i takva fotografija je nastala skeniranjem originala, na kojem nema slova C. Otkud slovo C na steni? Slovo je posledica neo~i{}enog skenera, na ~ijem je staklu neko vlakn u obliku slova C.
  93. 93. Ipak su bili. Da nisu, bilo bi sasvim glupo. Prema tome…
  94. 94. A mo`da i ne bi? Onako je bilo romanti~nije!
  95. 95. Ukoliko Vas ovo predavanje nije ubedilo da se dvanaest kosmonauta {etalo po Mesecu, ostanite u uverenju da na njemu `ivi samo jedan Mujo koji tamo potkiva konja kad mu na um padne draga.
  96. 96. HVALA NA PA@NJI!

×