Adolf hitler d

3,243 views

Published on

Published in: Education
  • Be the first to comment

Adolf hitler d

  1. 1. ADOLF HITLER
  2. 2. Uvod u Hitlerov život RoĊen je u Austrougarskoj, 1889. godine. Nemaĉki politiĉar i voĊa Nacistiĉke partije. Posle smrti nemaĉkog predsednika proglasio je sebe za voĊu. Nacistiĉka partija ojaĉala je tokom perioda krize u Nemaĉkoj, posle Prvog svetskog rata. Bio je dobar govornikm i svojom harizmom je oĉaravao mase ljudi. U svojoj partiji, kao osnovne oblike izražavanja njegovih politiĉkih stavova, isticao je nacionalizam. Nakon obnove nemaĉke ekonomije, upostavljena je nova diktatura pod voĊstvom Hitlera-koji je vodio agresivnu spoljnu politiku.
  3. 3.  Kao logiĉni nastavak, usledio je nemaĉki napad na Poljsku 1939. godine, zbog ĉega su Velika Britanija i Francuska oblavile rat Nemaĉkoj, ĉime je i zvaniĉno poĉeo Drugi svetski rat. Na poĉetku rata Vermaht je postigao odliĉan uspeh i Sile osovine su okupirale najveći deo evropskog kontinenta i delove Azije. ....
  4. 4. Detinjstvo Spomenik koji obeležava mesto na kome je roĊen Hitler. (prva slika) Hitler kao malo dete (druga slika)
  5. 5.  RoĊen je u austrijskom gradu Braunu, kao ĉetvrto dete (od šestoro dece) carinika Alojza Hitlera i žene Klare.Od šestoro dece preživeli su jedino on i njegova sestra Paula. Slika 1-Hitlerov otac Slika 2-Hitlerova majka
  6. 6. Rane godine Od 1905. godine Hitler je živeo boemskim životom u Beĉu, izdržavajući se penzijom koja mu je pripala kao siroĉetu i parama koje mu je majka slala. Dva puta je pokušao da upiše Akademiju primenjenih umetnosti (1907. i 1908. godine) i oba puta je odbijen uz izgovor da je nesposoban za slikarstvo i da je najbolje da svoj talenat iskoristi u arhitekturi. 1907. godine (u 47-oj godini života), Hitlerova majka umrla je od raka dojke. Tada je po odluci suda u Lincu svoju penziju morao da podeli sa svojom sestrom. Kada je postao punoletan, nasledio je novac od tetke.
  7. 7. • Od 1910. godine ostao je bez para i živeo je u kući za siromašne radnike.• Bio je pod uticajem dela Martina Lutera- O jevrejima i lažnim noćima. Na roĊendan Martina Lutera odigrala se ĉuvana Kristalna noć- 10. novembra. U svojoj knjizi Hitler je Lutera opisao kao velikog ratnika i reformatora, rame uz rame sa Fridrihom Velikim. Tvrdio je da su Jevreji neprijatelji arijevske rase. Smatrao je da su Jevreji glavni krivci za propast nemaĉkog carstva i ekonomsku krizu. Na osnovu burnih scena iz parlamenta austrougarske monarhije, zakljuĉio je da je demokratski sistem nedelotvoran.
  8. 8. • U maju 1913 godine nasledio je poslednji deo oĉevog imanja i preselio se u Minhen.• Preseljenje u Minhen mu je pomoglo da izbegne vojnu obavezu u Austriji, ali ga je austrijska vojska ipak uhapsila.• Nakon sistematskog pregleda ustanovljeno je da je nesposoban za vojnu službu i dozvoljen mu je povratak u Minhen.• Kada je Nemaĉka ušla u Prvi svetski rat, Hitler je tražio dozvolu kralju da stupi u bavarski puk.
  9. 9.  Hitler(skroz desno) u Prvom svetskom ratu
  10. 10. Hitler u Velikom ratu Budući da je bio austrijski državljanin, zakon mu nije dozvoljavao da se prijavi u Nemaĉku vojsku kao dobrovoljac. Zbog toga je 3. avgusta uputio peticiju bavarskom kralju. Nakon što mu je molba uvažena, Hitler se 16. avgusta prijavio kao dobrovoljac i rasporeĊen u 16. bavarski puk. Posle osnovne pešadijske obuke njegov puk je 21. oktobra upućen na zapanski front. 3. novembra 1914. godine bio je unapreĊen u ĉin kaplara. Savesno obavljajući svoju dužnost, privukao je pažnju nadreĊenih oficira koji su ga predložili za odlikovanje.
  11. 11. • 4. avgusta odlikovan je Gvozdenim krstom I klase.• Neposredno pred kraj rata nastradao je zajedno sa vojnicima iz svog puka, tokom btitanskog napada bojnim otrovima.• Po završetku Prvog svetskog rata, Hitler se vratio u Minhen, gde je ostao u Vojnoj službi sve do 31. marta 1920. godine.• Versajski sporazum lišio je Nemaĉku brojnih teritorija, demilitarizovao je Rajnsku oblast i nametnuo ekonomske štetne sankcije.• Sporazum je bio jedan od znaĉajnih ĉinilaca u formiranju društvene i politiĉke situacije u Nemaĉkoj, koja je prehodila dolasku Hitlera i nacista na vlast.
  12. 12. Ulaz u politiku U julu 1919. godine Hitler je postavljen za policijskog špijuna u sastavu obaveštajne komande sa zadatkom da vrši uticaj na vojnike i da se infiltrira u malu politiĉku stranku-Nemaĉka radniĉka partija. Tokom inspekcije Hitler je bio impresioniran anti- semitskim nacionalistiĉkim idejama njihovog voĊe koji zagovara nejevrejsku varijantu socijalizma. Poĉetkom 1921. godine Hitler je postao veoma vešt u držanju govora pred većim brojem ljudi. Na skupi održanom 29. jula 1921. godine Hitler je predstavljen kao firer Nacional-socijalistiĉke partije.
  13. 13.  Hitlerovi vatreni govori, koji je govorio u pivnici, napadajući Jevreje i socijal-demokrate, poĉeli su da privlaĉe sve veću pažnju ljudi. Njegovi sledbenici postali su Rudolf Hes, Hermang Gering i armijski kapetan Ernst Rem.
  14. 14. Pivnički puk Hitler je 8. novembra 1923. godine zajedno sa pripadnicima SA upao na javni skup koji je vodio Kar, objavio da je osnovao novu vladu. Ubrzo posle uhapšen je zbog izdaje, a Alfred Rozenberg postao je privremeni voĊa Hitlerove partije. U zatvoru Hitler je imao povlašćen položaj i primao veliki broj pisama od svojih obožavalaca. U decembru 1924. godine Hitler je pomilovan i pušten iz zatvora.
  15. 15. Majn kampf
  16. 16.  Knjiga koju je posvetio ĉlanu tajnog društva Ditrihu Ekartu i predstavlja njegovu autobiografiju prožetu ideološkim stavovima i naĉelima. Prodata je u 240 000 primeraka. Godinama je izbegavao da plati porez od svoje knjige, sve dok nije bio imenovan za kancelara, pa je dostigao cifru od 405 500 namaĉkih rajhsmaraka, ali mu je dug oprošten.
  17. 17. Dolazak na vlastVREME GLASOVI POZADINAMAJ 1924. 1.918.300 HITLER U ZATVORUDECEMBAR 1924. 907.300 HITLER PUŠTEN IZ ZATVORASEPTEMBAR 1930. 6.409.600 POSLE EKONOMSKE KRIZEJUL 1932. 13.754.800 NAKON KANDIDATUREMART 1933. 17.277.000 ZA VREME MANDATA
  18. 18. Međuratni period U posleratnom periodu Hitler je dobio posao u pokrajini Bavarska kao istraživaĉ politiĉkih grupacija.Ubrzo je primetio radniĉku partiju i bio fasciniran njenim programom i žarom njenih ĉlanova. Hitler je 1925. godine osnovao SS, odred svojih liĉnih telohranitelja. Nakon izbora u maju 1930. godine nacisti su postali druga po veliĉini partija u Nemaĉkoj.
  19. 19. Atentat na Hitlera 8. novembar 1939. godine. 10 minuta nakon Hitlerovog odlaska iz pivnice, odjeknila je eksplozija. Istraga je utvrdila da je za antentat odgovoran Georg Esler. Prilikom pretresa Georga Eslera pronaĊena je znaĉka komunistiĉke organizacije, eksploziv... Bez suĊenja Esler je poslat u koncentracioni logor Dahau, gde je pogubljen 9. aprila 1945. godine.
  20. 20. Drugi svetski rat 12. marta 1938. godine Hitler je proglasio Nemaĉku i Austriju pod jednom državom-Anšlus. Hitler je naredio invaziju na Ĉehoslovaĉku 10. marta 1939. godine i istovremeno zatzažio od Poljske da vrati teritoriju oduzetu Nemaĉkoj u Versaju. 1. septembra 1939. godine Nemaĉka je napala Poljsku. Velika Britanija i Francuska su to iskoristile i objavile su rat Nemaĉkoj. U maju 1940. godine Nemci su osvojili Holandiju i Belgiju.
  21. 21.  Francuska je poražena. Aprila 1941. godine Nemaĉka je napala Rumuniju i Jugoslaviju i uskoro zauzela ceo Balkan. U blizini Moskve, nemaĉke snage bile su zaustavljene veoma oštrom zimom i dobro organizovanom odbranom. To je bio najveći Hitlerov neuspeh u Drugom svetskom ratu, jer je planirao da osvoji Rusiju u tako kratkom periodu.
  22. 22. Holokaust IzmeĊu 1942. i 1945. godine ubijeno je oko 3,5 miliona Jevreja u koncetracionim logorima. Osim Jevreja, Sloveni, komunisti, homoseksualci, Romi, hendikepirane osobe, mentalno zaostale osobe, anti- nacisti, poljski intelektualci i dr. su bili ciljevi u ovom zloĉinaĉkom projektu. Eliminacija svih njih nazivala se holokaust. Hitler je bio idejni tvorac ovog projekta.
  23. 23. Poraz i smrt
  24. 24.  U severnoj Africi, saveznici su zaustavili Nemce u njihovom pokušaju da osvoje Suetski kanal i Bliski istok. Nemaĉka finansijska i vojna pozicija je uzdrmana, kao i Hitlerovo zdravlje. Neki istoriĉari su mislili da boluje od Parkisonove bolesti. Nekoliko realista u Nemaĉkom vojnom vrhu želeli su da smaknu Hitlera sa vlasti. Krajem jula 1944. godine Klaus fon Štaufenberg podmetnuo bombu u Hitlerov štab, ali je Hitler preživeo. Nemaĉka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao na predaju, ili pregovore o predaji. Odbio je svaku pomisao na izbegliĉki status, već je izvršio samoubistvo u trenucima beizlaza i poraza.
  25. 25.  Nešto posle ponoći 29. aprila, završio je diktiranje svog privatnog i politiĉkog testamenta i odluĉio da se oženi svojom ljubavnicom Evon Braun. Samoubistvo su izvršili zajedno, 30. aprila, negde oko 15:30 ĉasova. Hitler je odgrizao ampulu cijanida i pucao sebi u glavu, dok je Eva samo otrov popila. Njihova tela kasnije su iznesena u dvorište, posuta sa 200 litara benzina i spaljena.
  26. 26. Literatura www.wikipedia.com/adolf hitler www.google.com/slike/adolf hitler PAVKOVIĆ SARA VIII-2

×