Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу




                 СЕМИНАРСКИ РАД


                         ...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу




                                  ЗАШТИТА АУТОРСКОГ ПРАВА
 ...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу



Ефикасна заштита интелектуалне својине је веома важна јер да...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу



У правном систему Србије постоји више закона3 и подзаконских...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу




Ступањем на снагу Кривичног законика Републике Србије у 200...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу




У конкретним случајевима требало је предвидети и казну запл...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу



Сам закон подељен је на два основна дела, Ауторско право и С...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу



Заштита права интелектуалне својине уопште, а ауторских и ср...
Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу



европским земљама. Поред добрих закона и законске регулативе...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Семинарски рад: Заштита ауторског права 2007

1,325 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,325
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Семинарски рад: Заштита ауторског права 2007

  1. 1. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу СЕМИНАРСКИ РАД тема: Заштита ауторског права према закону Србије Професор: Студент: Др Милорад Бејатовић Драган Жебељан
  2. 2. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу ЗАШТИТА АУТОРСКОГ ПРАВА ПРЕМА ЗАКОНУ СРБИЈЕ Светска заједница, у ери комерцијализације и глобализације посвећује изузетно велику пажњу проблему заштите права интелектуалне својине. Штитећи права стваралаца: аутора, проналазача, иноватора, произвођача, издавача, књижевника, уметника, новинара и свих других који својим интелектуалним напорима воде човечанство путевима прогреса и напретка, савремене државе међу којима је и наша, штите и своје економије. Плодови интелектуалног рада, данас у много већој мери него икада, доносе огромне профите читавим индустријама које почивају на продуктима људског ума. Сваки проналазак, техничка иновација, компјутерски софтвер, музичко, филмско, књижевно или уметничко дело и други интелектуални производи, доносе осим моралне и одређену материјалну сатисфакцију и то не само ствараоцу, већ и моћним компанијама које комерцијализацијом интелектуалних дела остварују профит. Истовремено и државе остварују велику добит кроз наплату дажбина које представљају јавни приход. Неке од најпрофитабилнијих индустрија данашњице су управо музичка и филмска индустрија и индустрија компјутерског софтвера. Интелектуална својина је веома чест објекат драстичних повреда права и неовлашћеног коришћења интелектуалних дела (пиратерија), које попримају карактеристике организованог криминала. Висина противправне имовинске користи, прибављене извршењем кривичних дела у овој области, мери се у милијардама америчких долара годишње, на светском нивоу. Сматрам да постоји оправдан и веома јак интерес савремених држава да штите права интелектуалне својине. Заштита ауторског права према закону Србије -2-
  3. 3. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу Ефикасна заштита интелектуалне својине је веома важна јер даје подстицај креативности појединца, који тиме развија свест о исплативости свога рада. У противном, он губи мотив да релизује своје идеје. Омогућавањем да појединац оствари и заштити своја интелектуална дела, држава стимулише развој своје привреде, а такође пуни буџет убирајући порезе. Права интелектуалне својине су ексклузивна права аутора. Ова права имају за циљ да спрече друге да их неовлашћено користе, а да би се легално користила, потребно је да за то постоји правни основ, сагласност носиоца права, која се најчешће даје уговором. У модерном друштву и системима тежи се хармонизацији и хомогенизацији норми којима се остварује заштита права интелектуалне својине. Већина држава је потписала и ратификовала међународне уговоре и споразуме и уградила у своје национално законодавство одређена решења којима се штите ауторска1 и сродна2 права, права извођача, произвођача фонограма (тонских снимака) и радио дифузних организација, рачунарски програми и базе података, жигови (заштитни знаци), географске ознаке порекла робе, индустријски дизајн (модели и узорци), патенти, топографије интегрисаних кола и друга права такозване интелектуалне својине. Кривично-правна заштита има посебно значајну улогу у заштити права интелектуалне својине, а по својој природи уједно је и најефикаснији вид заштите. Страх од кривичног гоњења и казне која следи након ефикасно спроведеног истражног и судског поступка, као и страх од могуће заплене предмета кривичног дела и средстава за извршење, делују превентивно, одвраћајући потенцијалне учиниоце од извршења кривичних дела. На скоро свим производима, који у себи садрже ауторско право или предмет другог сродног права или права интелектуалне својине, јасно је означен власник тог права и постоји упозорење да је неовлашћено коришћење кажњиво по закону. 1 Ауторско право је право које уживају ствараоци књижевних, научних и уметничких дела (ауторска дела), а које им даје искључиво право коришћења или одобравања другима коришћења свог дела, а укључује и систем заштите тих права. У објективном смислу, оно је систем правних правила и начела које регулишу права које закон даје аутору дела. 2 Сродна права су права којима се пружа заштита посебним категоријама корисника ауторског дела: интерпретаторима, произвођачима фонограма и видеограма, произвођачима емисије, произвођачима база података. Заштита ауторског права према закону Србије -3-
  4. 4. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу У правном систему Србије постоји више закона3 и подзаконских аката4 који садрже норме везане за заштиту права интелектуалне својине. Али само постојање закона и других прописа, не значи да заиста постоји реална и ефикасна заштита права интелектуалне својине. Неупоредиво је значајније да се ови прописи ефикасно примењују у пракси, јер без тога и најбоља правна норма је само мртво слово на папиру. Влада Републике Србије, у фебруару 2003. године, образовала је Комисију за борбу против пиратерије. Задаци ове комисије били су: • Предлагање мера у борби против пиратерије; • Иницирање усклађивања и законске и подзаконске регулативе, што подразумева измену постојећих и доношење нових, па и врло специфичних прописа и мера; • Развијање специфичних механизама за примену прописа; • Предлагање мера за покретање и унапређење међуресорне сарадње републичких органа и организација у примени прописа; • Праћење реализације предложених мера и надзор над њиховим спровођењем Сарадња са другим комисијама Владе, пре свега са Комисијом за приступање Светској трговинској организацији и Комисијом за приступање Европској унији, што би у олакшало и помогло рад ових комисија у погледу усклађивања наших прописа са стандардима и прописима у одређеним областима (пре свега у аудиои визуелној области). Једна од најважнијих иницијатива ове Комисије дата је у вези измена и допуна Кривичног закона Републике Србије. Средином априла 2003. године, Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о изменама и допунама Кривичног закона Републике Србије, којим је између осталог измењен члан 183а, тј. промењено име и садржина поменутог члана. Ово кривично дело носи назив "Неовлашћено коришћење ауторског и другог сродног права" (пре измена "Неовлашћено коришћење ауторског права"). 3 Закон о ауторском и сродним правима (“Службени лист СЦГ” бр. 61 од 24.12.2004.); Кривични законик РС ("Службени гласник РС", бр. 85/05 од 06.10.2005.); Закон о потврђивању BИПО уговора о ауторском праву (“Службени лист СРЈ - Међународни уговори” бр. 13/02); Закон о потврђивању BИПО уговора о интерпретацијама и фонограмима (“Службени лист СРЈ - Међународни уговори” бр. 13/02); Закон о потврђивању Протокола који се односи на Мадридски аранжман о међународном регистровању жигова (“Службени лист СРЈ - Међународни уговори” бр. 2/97); Закон о потврђивању Уговора о жиговном праву (“Службени лист СРЈ” бр. 4/98); Закон о жиговима (“Службени лист СРЈ” бр.15/95) (“Службени лист СРЈ” бр. 28/96) 4 Уредба о евиденцији ауторских дела и предмета сродних права (“Службени лист СРЈ” бр. 50/99); Уредба о ратификацији Светске (универзалне) конвенције о ауторском праву (“Службени лист СРЈ - Међународни уговори” бр. 54/73) Заштита ауторског права према закону Србије -4-
  5. 5. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу Ступањем на снагу Кривичног законика Републике Србије у 2005. години, регулише се читаво поглавље везано за заштититу интелектуалне својине под називом: Кривична дела против интелектуалне својине са новим члановима: • Члан 198. Повреда моралних права аутора и интерпретатора • Члан 199. Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права • Члан 200. Неовлашћено уклањање или мењање електронске информације о ауторском и сродним правима • Члан 201. Повреда проналазачког права • Члан 202. Неовлашћено коришћење туђег дизајна Из наслова јасно је да се проблему заштите интелектуалне својине приступа са пуно пажње и одговорности како би се појачала кривично-правна заштита не само ауторских, него и других сродних права, спречила појава и ширење "пиратерије", односно неовлашћеног коришћења ауторских и сродних права у области издаваштва, филмске индустрије, музичке продукције, компјутерског софтвера и сл., која је ранијих година достигла изузетно велике размере. Нелегално прештампавање, преснимавање, умножавање, изнајмљивање и продаја заштићених ауторских дела (књига, филмова, музичких дела, компјутерских програма и др.) причинило је огромну штету, не само власницима ауторских права, продуцентима, дистрибутерима, већ и значајну штету Буџету Републике Србије за износ неуплаћеног пореза на промет и других дажбина које представљају јавних приход. Новим Кривичним закоником РС су углавном испуњени стандарди ТРИПС5 споразума, који се односе на кривично-правну заштиту права интелектуалне својине. У Члану 61 тог споразума, наводи се да ће "Чланице предвидети кривичне поступке који се морају применити у случајевима намерног кривотворења жига или неовлашћеног умножавања у комерцијалне сврхе дела заштићеног ауторским правом. Предвиђене казне обухватиће казну затвора и/или новчане казне, као превенцију у складу са висином казни која је предвиђена за кривична дела одговарајуће тежине. 5 Споразум о трговинским аспектима права интелектуалне својине, укључујући и трговину кривотвореном робом (ТРИПС споразум), чини анекс 1Ц Споразума из Маракеша, којим се установљава светска трговинска организација који је закључен 15.04.1994.године и ступио је на снагу 01.01.1995.године. ТРИПС Споразум обавезује све чланице Светске трговинске организације ВТО, ни једна земља не може постати чланица Светске трговинске организације ако не ратификује ТРИПС споразум. Заштита ауторског права према закону Србије -5-
  6. 6. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу У конкретним случајевима требало је предвидети и казну заплене, одузимања и уништења дотичне робе, као и свих материјала и прибора којима је основна намена вршење таквих кривичних дела. Чланице могу одредити да се кривични поступци и казне примене у другим случајевима повреда права интелектуалне својине, посебно ако су извршени с намером и на комерцијалном нивоу." Србија као потписница ТРИПС споразума је била условљена усклађивањем законодавства. Што је у нашем случају значило да се кривично гоњење мора да предузме по службеној дужности, а никако по приватној тужби; запрећене кривичне санкције не смеју бити симболичне; већ морају бити строге, дакле примерене друштвеној опасности дела и обесхрабрујуће по потенцијалне извршиоце; предмети кривичних дела морају бити заплењени, одузети и уништени у складу са законом; а морају се запленити и средства за извршење кривичних дела. Да би се до краја испоштовао ТРИПС споразум, који се односи на кривично-правну заштиту права интелектуалне својине 2004. године Државна заједница Србија и Црна Гора усвојила је Закон о ауторским и сродним правима (сл.лист СЦГ бр.61/2004.) којим је прецизно регулисана правна материја заштите интелектуалне својине. С напоменом да се поврде овог закона санкционишу прекршајно а не кривично као код Законика о кривичном поступку а да се гоњење предузима по приватној тужби а не по службеној дужности. Законом о ауторским и сродним правима уређују се права аутора књижевних, научних, стручних и уметничких дела, право интерпретатора, право првог издавача слободног дела, право произвођача фонограма, видеограма, емисија и база података као права сродна ауторском праву, начин остваривања ауторског и сродних права и судска заштита тих права. Заштита ауторског права према закону Србије -6-
  7. 7. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу Сам закон подељен је на два основна дела, Ауторско право и Сродно право. У првом делу Ауторског права, законодавац прописује: Ауторско дело6 регулишу га чланови од 2 до 7; Настанак права регулисан је чланом 8; Субјекат ауторског права – Аутор7 или Коаутор8 обухваћен је члановима од 9 до 13 ; Садржина ауторског права је регулисана члановима од 14 до 39; Ограничење ауторског права регулисано је члановима од 40 до 55; Пренос ауторског права регулисано је члановима од 56 до 95; Ауторско дело створено у радном односу регулисано је члановима од 96 до 98; Трајање ауторског права регулисано је члановима од 100 до 108; У другом делу закона о сродним правима, законодавац прописује: Право интерпретатора 9 је регулисано члановима од 109 до 120; Прaво произвођача фонограма регулисано је члановима од 121 до 125; Право произвођача видеограма је регулисано члановима од 126 до 130; Право произвођача емисије регулисано је члановима од 131 до 135; Право произвођача базе података регулисано је члановима од 135 до 138; Право првог извођача слободног дела регулисано је члановима од 139 до 146; Посебно поглавље, Остваривање ауторског и сродних права и регулисано је члановима од 148 до 173 (колективно и индивидуално остварење); Евиденција ауторских и сродних дела и предмета сродних права регулисана је члановима од 175 до 176; Заштита ауторског и сродних права регулисана је члановима од 177 до 186; Казнене одредбе су регулисане од члана 187 до 190. 6 Ауторско дело је оригинална духовна творевина аутора, изражена у одређеној форми без обзира на његову уметничку, научну или другу вредност, његову намену, величину, садржину и начин испољавања, као и допустеност јавног саопштавања његове садржине. 7 лат. Actor – творац, стваралац; писац књижевног дела; уметник који је створио одређену слику, скулптуру, композицију и др.; зачртник неке идеје пројекта и сл. 8 Коаутор – један од два или више аутора, творац заједничког дела. 9 Интерпретатор у смислу овог закона , јесте физичко лице које се лично ангажује на извођењу уметничког дела Заштита ауторског права према закону Србије -7-
  8. 8. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу Заштита права интелектуалне својине уопште, а ауторских и сродних права посебно, представља веома актуелан проблем, како на глобалном, међународном, тако и на локалном, националном нивоу. Међународна заједница, кроз релевантне међународне документе, успоставила је стандарде заштите поменутих права и на тај начин дала смернице за унапређење њихове заштите на националном нивоу. Заштита ауторских и других сродних права подразумева адекватну правну регулативу, у складу са међународним стандардима, и доследну праксу у њеном спровођењу. Наша држава се од скора може похвалити одређеним аспектом заштите ауторских и других сродних права. До недавно неовлашћено коришћење предмета у којима су ова права садржана и други видови њихове злоупотребе достигли су забрињавајући ниво на овим просторима, а постојећи правни амбијент погодовао је таквом стању. Кривично – правна заштита ауторских и других сродних права одликовала се ниским запрећеним казнама а кривично гоњење препуштано је приватној иницијативи оштећеног, што је значајно подстицало ширењу криминалне делатности у овој области и њеном испољавању кроз делатност организованих криминалних група. Актуелним изменама и допунама домаћег кривичног законодавства, уз значајну помоћ релевантних међународних институција, створен је знатно повољнији правни оквир за спречавање и сузбијање криминалних делатности на пољу заштите ауторских и сродних права. Значајно је проширено поље инкриминације10, кривично-правна заштита сада обухвата и права сродна ауторским, значајно су пооштрене санкције, а инкриминисано је и организовано вршење криминалне делатности. Темељном реформом нашег кривичног законодавства омогућена је боља заштита интелектуалне својине. У Кривичном законику Републике Србије уграђена је нова глава кривичних дела против интелектуалне својине, дакле интелектуална својина постаје нови групни заштитни објекат. У складу са међународним стандардима, Србија регулише материју интелектуалне својине, као што су Закон о ауторским и другим сродним правима, Закон о жиговима, Закон о патентима, Закон о географским ознакама порекла робе, Закон о топографији интегрисаних кола и др. Ово је у знатној мери допринело спречавању пиратерије у нашој земљи, а уз друге превентивне и административне мере, које такође треба прописати и спроводити, овај проблем ће бити сведен на ниво у којем је присутан у другим, а пре свега у развијеним 10 Инктиминисати (Incriminato према crime злочин ) – окривљење, оптужба Заштита ауторског права према закону Србије -8-
  9. 9. Медијски закон и етика у пропаганди и односима са јавношћу европским земљама. Поред добрих закона и законске регулативе потебни су и школовани и обучени кадрови који ће спроводити законе и прописе. Држава Србија је поред доношења нових законских аката и усклађивања истих са међународним, Законом о министарствима у 2007. години основала Завод за интелектуалну својину (http://www.yupat.sv.gov.yu) који се као државна институција бави пословима који се односе на права индустријске својине и ауторско и сродна права. Завод обавља стручне послове и послове државне управе који се односе на: патент и мали патент, жиг, дизајн, ознаку географског порекла, топографију интегрисаног кола, ауторско право и сродна права; примену међународних уговора из области заштите интелектуалне својине и представљање и заступање интереса Републике Србије у специјализованим међународним организацијама за заштиту интелектуалне својине; надзор над радом организација за колективно остваривање ауторског права и сродних права; развој у области заштите интелектуалне својине; информационо-образовне послове у области заштите интелектуалне својине, као и друге послове одређене законом. Код ауторског и сродних права Завод има нормативну надлежност (праћења стања у тој области и предлагања прописа) и надлежности управног надзора над радом организација за колективно искоришћавање ауторског и сродних права. Завод води јавне регистре у које се уписују захтеви за признање права индустријске својине (пријаве), одлуке у управном поступку и призната права. По извршеном упису признатог права индустријске својине у одговарајући регистар, носиоцу права издаје се исправа о признатом праву. Поред Завода за интелектуалну својину, у Србији делује Југословенска ауторска агенција – Ауторска агенција за Србију, (http://www.autorskaagencija.com) која је почела са радом далеке 1955. године, прва је и најстарија и најпознатија организација у области заштите ауторског и сродних права у нашој земљи, раније у бившој Југославији. Агенција се бави заступањем аутора и носиоца ауторског и сродних права како у земљи, тако и у иностранству и за њих обавља следеће послове: закључује ауторске уговоре у име и за рачун аутора, а на основу њиховог писменог овлашћења, наплаћује ауторске хонораре у име и за рачун аутора, исплаћује све порезе и доприносе, као и нето ауторске хонораре у року од једног дана, прати испуњење уговорних обавеза, даје правне савете и заступа ауторе пред судом и другим органима, региструје ауторска дела, врши пласман ауторских дела која су ослобођена пореза на промет. Заштита ауторског права према закону Србије -9-

×