Zona `ive tradicije,        kwi`evnost i i alhemije                 3-4            prole}e - leto 2007                 NA ...
POSEBNAPORODI^NA ZAVETINA  Osnovana                          Osniva~                                    Miroslav  1983.   ...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA                                SADR@AJ                      broja 3-4 / prole}e-leto 2007LIVEWE...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije                     LIVEWE KOSITRE                AVO     U SRPSKOJ NARODNOJ ...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAnom mestu. Putuju no}u, naro~ito za vremenekr{tenih dana. Pred zoru uska~u u stare bunare,da u w...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije(ili: naveo). “avo ga nosi, ne}e da miruje.” “Goniga kusi.” Kada ~ovek gre{i, ...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINATakve qude vode manastirima, da im monasi molit-vama ili pretwama isteraju |avola iz tela. Kadag...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeSOTONA, GR~KI SATANAS. - U na{em narodu su seo woj ispreplela politeisti~ka ve...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAzgrabi sunce i ponese ga put nebesa, a svrakazakre~i. Car po|e natrag, ali nije mogao od leda.On...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeu poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima seArhan|el Mihailo praznuje kao...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA    - Jesi li {togod nau~io?      A dete mu odgovori:    - Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijesamo da mu car da onaj prsten s devoj~ine ruke. Carga primi i obe}a se da }e m...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINApopquvati i raspeti, sve iz materinske qubaviprema sinu’.   Sve~ovek je ’ono {to ne la`e u la`ov...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije                                I     MO`E LI SE PO{TENO GOVORITI O      I~EMU...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA“DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimenti{e sasejanjem novih grehova i unapre|uje gajenj...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije                                                    (isto, str. 220)“SAM PISAC...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAkoliko `alosna - sme{na, mora biti ta de~ija drskost isimpati~na. Nije ni ludost, ni {a{avost. T...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije                                II                     MIODRAG MRKI}          ...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAovom piskaralu se i ne ~udim. Kakva ve~nost?! Kakvo direkt-no ukucvaanje u ve~nost?! Ve~nost se ...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijema. Mogu vas napraviti… Neko me je potrebna va{a zasluga…Dobi}ete poziv za nek...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINANebo. Prorok i njegov |ak su u vrevi Varo{i Stradanje slutilinovo doba, propovedi, juri{e na Neb...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeBoga. Pitanje menad`erstva mesija… Pitanje zloupotrebe knji-ga, plagijata, ten...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAtajna tajne i opet tajna… Ipak, zbog ove knjige; da zadam piscunove brige. Budu}i da je u pitanj...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije`ivota. Mnogo si se utopio u ljudsko. Kalja{ ugled Bo`anskog."AVO (U nekom ola...
POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAavo sanja majku. - (avo je {iznuo. Sanja mamu, mamicu,kevu; a nema mamu. Uvek mu je pozitivna u ...
Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeizle~enje i ni{ta ne boli. Naravno, su{tina sna nije u tome dagovori o zagrobn...
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Pposebna porodicna zavetina 3 - 4
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

2,273 views

Published on

http://www.slideshare.net/debeljackitatjana/pposebna-porodicna-zavetina-3-4

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
2,273
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
3
Actions
Shares
0
Downloads
3
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Pposebna porodicna zavetina 3 - 4

  1. 1. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije 3-4 prole}e - leto 2007 NA SLONU. TAJLAND. 25 GODOVA U OVOM BROJU A V O U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJI (temat) D`im Dim Higin, prire|iva~ MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCA EDICIJA CARSKI REZ EDITION SECTIO CAESAREAUZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV PRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKE KWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... KOTERIJE, ILIPONOVO O JOVANU SKERLI}U (M. LUKI}) PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOSTI ... MART GORSKI * Dr. Sc.JADRAN ZALOKAR * MIR~A BELATUKADRUZ .PESME MIRJANE S JOVI} * S ONE STRANE -odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}. i dr. PI{ETE NAM...
  2. 2. POSEBNAPORODI^NA ZAVETINA Osnovana Osniva~ Miroslav 1983. Luki}Zona `ive tradicije, kwi`evnosti i alhemije Ure|uje Redakcija Koli Ivawska, Ivan [i{man, sekretari izlazi digitalno i {tampano izdawe (na papiru) 4 puta godi{we u sveskama do 7 {t. tabaka Adresa redakcijei administracije 1 000 Beograd 1 Serdar Janka Vukoti}a 1 / 13 tel. 063 / 7 669 853 Kwi`arska cena pojedine sveske 200 din. Za inostranstvo - dvostruko Direktna kupovina od izdava~a 120 din. Cena digitalnog izdawa 25 din. Godi{wa pretplata 800 din. Za pravna lica 1 400 din. Za pretplatnike iz Evrope 30 evra Za pretplatnike iz Amerike 35 dolara Detaqnije informacije Web site www. zavetine-83. com E- mail zavetine@verat.net faks + 381 11 2623 257 E- mail odgovornog urednika suz207@verat.net
  3. 3. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA SADR@AJ broja 3-4 / prole}e-leto 2007LIVEWE KOSITRE a v o u srpskoj narodnoj tradiciji,kwi`evnosti i alhemiji (temat) ............................. 4avo i wegov [egrt (srpska narodna bajka) ............. 10Bog- |avo - ~ovek ... M. L. ..........................................12I Mo`e li se po{teno govoriti o i~emu osim o bogu isebi? (Sioran) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mulepa ku}a?Umesto uvoda - D`im Dim Higin, prire|iva~ .................14II MIODRAG MRKI}SUSRET AVOLA I PISCA ............................................... 18DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea) ............................. 21SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE ............................... 22UMOVANJE AVOLA O FENOMENALNOM,BITKU, TUBITKU, SAMOBITKU .......................... 27"PLETISANKE" SAMO]E NESTALOG AVOLA .... 35E P I L O G .............................................................. 69III N EOPHODNE NAPOMENE PRIRE | IVA ~ A ........... 70VESTI IZ EDICIJE ZAVETINENova kwi`evna tribina ALASOVA UDICA K.I. [ole... 76SVE DAQENEDOUMICE OKO OVOGODI[WEGKONKURSA ZAVETINA ZA 12 NOVIH KWIGA... 78Pesme MIRJANE S JOVI} ......................................... 79S one strane - odlom. iz rukop. DALIBOR FILIPOVI}.... 83MILIVOJ KOSTI} KOLE ilustrator .................................................................. 84EDICIJA CARSKI REZEDITION SECTIO CAESAREAUZEYIR LOKMAN ÇAYCI SIMDI GIT... SONRA GEL... 85idi sada ... i vrati si kasnije ...................................... 86ALEKSEJ ^URILOV: TRI PESME ................................. ... 88PREVREDNOVAWEPRILOZI ZA ISTORIJU TZV. NOVIJE SRPSKE BIROKRATSKEKWI`EVNOSTI (nastavak iz prethodnog dvobroja - 1) ... 90Koterije, ili ponovo o Jovanu Skerli}u .................... 90PRE]UTKIVANI PISCI. SKRIVENE VREDNOS-TI SRPSKE (I DRUGIH) KWI@EVNOSTII KULTURERUSI ......... MART GORSKI ...................................... 95O pojmu "priroda" u Vedama ....Dr. Sc. JADRAN ZALOKAR 96FRAGMENT ........ Mir~a Belatukadruz .................... 97OGLEDALOPOSEBNE PORODI^NE ZAVETINEPI{ETE NAM... .................................................. 99 Od ovog broja objavqujemo ........................................... 100 FOTOGRAFIJE, ILUSTRACIJE U OVOM BROJU MILIVOJ KOSTI} KOLE, UZEYIR LOKMAN ÇAYCI, ALEKSEJ ^URILOV M. SLAVI} (J. Sokolovi} i M. Slavi}, NA SLONU, TAJLAND; nasl. strana) 3
  4. 4. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije LIVEWE KOSITRE AVO U SRPSKOJ NARODNOJ TRADICIJI, KWI`EVNOSTI I ALHEMIJIAVO. - Vrag je stari narodni naziv, poznat u svimsrpskim krajevima, ali je uglavnom postao arhai~an,potisnut, pod uticajem crkve, gr~kim nazivom |avo.Stari naziv “bes” za |avola odr`ao se uglavnom naKosovu i Metohiji. Ime |avola se ne spomiwe,jer:”Zlo odlazi bez poziva.” “Mi o vuku, a vuk navrata.” Kada se spomene, onda se doda:”Daleko mulepa ku}a”. “Spomenuo se, ne povratio se.” U Grbquuz re~ vrag pqune se na levu stranu i izgovori:“Nalet ga bilo.” “Anatema ga bilo.” “^asni ga krstubio.” Zato se wegovo ime radije zamewuje pogrdnimnazivima ili eufemizmima:nekr{tenik, naletnik,ne~astivi, ne~astivnik, ne`id, bradailo, kusi,repowa, rogowa, vodac, matori, prokletnik, anatem-nik, an|ama. Po verovawu, kada je Bog stvorio zemqu i nebo,`iveeo je sam, pa mu dosadilo. Jednom spazi svoj liku vodi, pa ga o`ivi. Taj o`iveli stvor po~ne dakvari bo`ije poslove. Onda Bog stvori ~oveka,suparnika neposlu{noga stvora, |avola. Po drugojverziji, najstariji an|eo u raju postao je ohol, ~estose zamerao Bogu, pa je poku{ao da postane stariji odwega. U toj te`wi pridobio je uza se neke an|ele, papo{li na Boga. Ali ih je Bog preduhitrio i sveisterao iz raja: najgre{nije je oterao u pakao, mawegre{ne je proterao sa neba i oni sada lutaju povasioni, a kolebqive otpravio na zemqu. Tako su odneposlu{nih an|ela postale tri vrste |avola: pak-lewaci u paklu, vetrewaci u vetru i ne~astivi nazmeqi. Svi oni mrze Boga i sve {to je on stvorio,pa i qude. Po{to su |avoli postali bo`ji otpadni-ci, to oni ne trpe wega i wegovo ime, niti imajupozdrave u kojima se spomiwe Bog. Naposletku, pos-toji i verovawe da se |avo ispilio iz jajeta koje jesneo petao od devet godina, a koje je ~ovek nosio podlevim pazuhom tri meseca. Zato }avo ponekadpoma`e ~oveku u wegovim nevoqama. avo ima lik ~oveka, ali s malim rogovima navrhu ~ela, sa izbuqenim i krvavim o~ima, ruwav jepo celom telu, u licu crn, sa {iqastom bradicomunapred povijenom kao u jarca, retkim brkovima, anos mu je duga~ak i povijen kao u orla. Mla|i |avoliimaju rep, a stariji su kusi, jer im je otpao. U{i inoge u |avola su kao u koze, na rukama prsti saorlovskim noktima. avoli imaju samo jednu kost,pa i ona je {upqa. U pore|ewu se kazuje: “Ru`an kao|avo.” On je demon zagrobnog ili tamnog sveta, a sve{to je u tom svetu crno je, pa je i on crn. Od atributa, |avo ima malu kapicu, u kojoj jewegova ~arobna mo}. Ko uspe da mu je nekako oduzme,taj postaje vidovit. avo nudi sve {to se za`eli dabi povratio svoju kapicu. On nosi uza se crni~arobni {tap. Ko uspe da pribavi wegov {tap, tajdobija mo} opsewivawa. Ako se {tap izgubi, izgubise i ta mo}. avo gubi magijsku mo} i kad stane predgravidnu `enu, jer je ona od Boga blagoslovena zato{to pod srcem nosi ~edo. Paklenaci u paklu imajutrorogi {tap u obliku osta, kojima gone i nabadajugre{nike. Stani{ta |avola su virovi, ritovi, duboke rekes vrtlozima, ponori, jezera, jame, pe}ine, starevodenice, ku}i{ta, bunari, drveta, mostovi iraskrsnice. avoli ne ulaze u sudove koji imajupoklopce. Najradije se zadr`avaju pod vodeni~nimvitlom. Oni se neprestano kre}u, nikad nisu na jed- 4
  5. 5. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAnom mestu. Putuju no}u, naro~ito za vremenekr{tenih dana. Pred zoru uska~u u stare bunare,da u wima predane. Ima ih u rupama, na buwi{tima,drvqanicima i svuda kod voda. Ku~i kazuju danajvi{e |avola ima u Bukumirskom jezeru, aHercegovci u Nin~oj jami u Gata~kom poqu. Nekitoponimi su dobili imena po |avolovimstani{tima: Vra`je jezero na Durmitoru, a sa obestrane jezera je po jedna brdska Vra`ja glavica,Vra`je police u Ku~ima, avoqi most na reciKara{u, Vra`ogrnci, seli na reci Ra{koj kodNovog Pazara, jedno selo na Timoku kod Zaje~ara ijedno kod Sjenice, Vragope~ je ogranak [are,Vra`ica je vrh u ra{kom Podgoru, Vra`ji kamen jeu P~iwi, Vra`a glava je toponim u vlasinskom seluBrodu, Vra`ja glava je vis povi{e izvora Temske.Svi navedeni nazivi toponima, osim jednog, su izvremena pre pojave upotrebe tu|eg naziva |avo. Popredawu, stani{te |avola je bilo u mehu na dnumora. Kad su se namno`ili, pre{li su na suhuzemqu, pa ih, tobo`, sada ima po starim grobqima,pod ku}nom strehopm, na tavanu, u zapustelim inedovr{enim ku}ama. Sastaju se na raskrsnicama, uptocima, pod starim mostovima i pod orasima.Radose vru po drve}u, naro`ito na vrbu i zovu, zavla~ese u trsku i trwe. Privi|aju se no|u, ali se nev-idqivo javqaju i dawu. Prisustvuju qudskimposlovima. Kad se pojavi vihor, kazuje se da u wemuigraju |avoli s ve{ticama. Vrag i paklewak su narodni dualisti~ki naziviza |avola. Vrag je smiren, dobar |avo. Otuda je nas-tao naziv vragolan za {aqiv~inu. O dobrom vragukazuje se:”Ni |avbo nije tako crn kao {to qudi gov-ore.” “I |avolu treba zapaliti sve}u” (ka`e se kadase izbegne neka o~igledna opasnost). “U`di(zapali) svecu jednu sve}u, a |avolu dvije.” “U nevo-qama se i |avo zove u pomo}.” Po predawima, |avoje pozajmio siromahu vre}u novaca, dao lovcu demon-skog psa, prihvatio carevu k}er koju je otac prokleo,nagradio ~oveka koji mu je spasio `ivot, odr`aodatu re~, vra`ja majka je skrivala junaka od pogibi-je, itd. avoli obilato poma`u nesre}ne i siro-ma{ne qude, ali imzato odnose du{e u pakao. Popredawu, neki ~ovek zapalio |avolu dve sve}e imolio mu se da mu poka`e skriveno blago, itd. Paipak qudi ne preporu~uju nikakav savez sa |avoli-ma, jer: “Ko sa |avolom tikve sadi, o glavu mu selupaju.” avo je izvor pakosti, zla, nesre}e, neugod-nosti: “Ne elzi |avole.” “avo ne ore i ne kopa,nego samo o zlu misli” (radi). On je okretan iprepreden, ali je ponekad glup, pa mu i obi~an ~ovekdoska~e. Paklewak je zao |avo iz pakla: “U{ao pak-lewak u ku}u i od tada po|e sve naopako, prvosva|om, pa onda tu~om.” avo je predstavnik destruktivnosti i svakenegacije. Kada je Bog stvorio ovaj na{ svet, onda je|avo, nasuprot wemu, stvorio svoj |avoqi svet. Bogje stvorio ~oveka, a |avo `enu, Bog ovcu, a |avokozu, Bog psa, |avo ma~ku, Bog zeca, |avo lisicu,Bog vola, |avo kowa, Bog jeguqu, |avo zmiju, Bogp~elu, |avo gusenicu, Bog pravdu, |avo krivdu, Bogvionovu lozu, |avo kupinu, Bog bosiqak, |avokoprivu, Bog izvorsku vodu, |avo rakiju, bog svi-ralu, |avo gajde. avo je stvorio vuka, ali bez du{e.Onda je Bog dao du{u vuku i od tada vukovi gone|avole. Kada ~ovek posumwa u prisustvo |avola,onda izgovori: “Vuk ti na put.” Po verovawu, dete je do kr{tewa u vlasti |avola.Za vreme kr{tewa duva se i pquje preko deteta, dabi se oterao |avo. Kada dete ide natra{ke, onda gavodi “vodac” (|avo). avoli ne trpe qude koji sekrste. Svakom ~oveku |avo ~u~i na levom ramenu inavodi ga na grehove i zla dela. “avo ga naneo” 5
  6. 6. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije(ili: naveo). “avo ga nosi, ne}e da miruje.” “Goniga kusi.” Kada ~ovek gre{i, onda se |avo raduje ipodigrava. avoli svra}aju qude s pravog puta,zavode ih po poqima i potocima, ja{u ih i hranene~isto}om. Oni predvode nasilnike i kr~e im put.Wima narod pripisuje i sve razmirice na srpskimsredwevekovnim dvorovima. Nemawu su napalabra}a “|avoqim navo|ewem”. Kraq Prvoven~anikazuje da se Strez, “naveden |avolom, odmetnuo ipo{ao na mene”. avoli prisustvuju qudskim radovima i kvare imposlove: zaustavqaju vodenice, lovcima odapiwuklopke, itd. Zato qudi svaku nesre}u i {tetu prip-isuju kusim (starim, iskusnim) |avolima. Da bipridobili ~oveka, |avoli se dovijaju na raznena~ine i izmi{qaju razna sredstva da ga privole.Utoj te`wi oni ga upu}uju u svoje |avoqe poslove.Kada to ostane bez uspeha, onda uzja{u jar~eve iqude, mute i presu{uju izvore, zaustavqaju vodenicei izazivaju buru. Oni navode samoubice u smrt,gre{nicima vade du{e i odnose ih u pakao, mrt-vacima deru ko`u prve no}i po sahrani, itd. avoli `ive dugo godina i za to vreme steknumnoga iskustva i znawa. Zato su kusi (stari) |avoliopasniji od repowa (mladih). Stari |avoli znajumnoge majstorije, prona{li su vodenicu, kosu, osno-vali kova~ki zanat. Zato roditeqi u isto~nojSrbiji ne daju decu na kova~ki zanat. avoli poz-naju lekovito biqe i le~ewe. Bajawem i basmawem|avoli se prizivaju u pomo} bolesnicima. Popredawu, kova~ Vid izbio je |avolu oko i uterao gau mehove, da iz wih duva u vatru. I `ena je uspelada nadmudri |avola koji je pred wom osedeo. avo jehteo sve da bude, samo ne {egrt, vojnik i vodeni~ar. U narodnim pripovetkama ~est je motiv o pret-varawu |avola u qude i `ivotiwe, kako mu kadzatreba: u majstora, trgovca, vuka, magarca, jarca,kowa, kopca, goluba, vrapca, mi{a, itd., alinajradije u psa, ma~ku i jarca, obavezno crne boje, pase zato od ku}e gone tu|i psi, a tu|e ma~ke se nepu{taju u ku}u. ^ovek-|avo ima jednu nozdrvu. avose mo`e u sve pretvoriti, samo ne u ovcu i p~elu,jer su one blagoslovene od Boga. Po legendi, |avo sepretvorio u tele, pa izi{ao na put. Nai{la dva~oveka s kolima, spazili tele, pa ga namamili dapo|e s wima. Usput im tele polomilo spice (paoce)na to~kovima. Onda se oba ~oveka sete da je to |avo,pa se prekrste i teleta nestane. Kad se |avopretvori u kalu|era, onda je za wega boqa krivdanego pravda. Pretvoreni |avo pokazuje se ~ovekukoji se nije prekrstio za ~etrdeset dana. Po legendama, |avoli kradu od Boga sunce imesec.Oni nose sunce na levom ramenu, a kukavicuna desnom. avoli gase zvezde i wima ga|aju qudena zemqi (pojava meteora). Kada se pojavipomra~ewe sunca, qudi pucaju iz pu{aka premawemu, da bi rasterali |avole koji ga nagrizaju.Vedruje se da pomra~ewe sunca i meseca nastaje utrenutku kada se sv. Ilija sukobi s |avolima. Sv.Ilija je uspeo da jednog |avola gromom prikuje zamesec, ~iji se lik i sada vidi na wemu. avo se bojisv. Ilije, Pantelije i Atanasija, zatim osve}enevode, groma, krsta, petla, gloga i svetlosti, pla{ise od vuka i zmije. Kad zagrmi, |avo se sakrije~oveku u levu nogavicu, `eni pod sukwu, zatim podmotiku, sekiru, budak, u dimwak, pod drvo, krst nacrkvi i pod levu kozju nogu. Zato sv. Ilija ga|agromom sve te predmete. ^im zagrmi, |avo se zavu~eu stomnu (testiju) s vodom, a sv. Atanasije ga u wojzaklopi. Po legendi, neki ribar je izvadio iz morastomnu u kojoj je bio |Avo. U strahu od groma, |Avose uvla~i i u ~oveka. ^ovek s |Avolom u sebi posta-je mahnit, obestan, zao, sklon napadu i ubistvu. 6
  7. 7. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINATakve qude vode manastirima, da im monasi molit-vama ili pretwama isteraju |avola iz tela. Kadagrom udari u drvo, onda se veruje da je pod wim bio|avo. Drvo opaqeno gromom ne upotrebqava se. Unarodu se kazuje da se |avo mo`e ubiti samo jednimudarcem; ako se udari dvaput, onda o`ivi. Po dru-goj, suprotnoj verziji, ako se udari jednom, onda |avomoli da se udari i drugi put, jer se od jednog udar-ca stvore dva |avola; ako se ne udari drugi put,onda oba crknu. Qudi se {tite od |avola hamajlijama, zapisima,vatrom, trnom, krstom i magi~nim krugom. Zmijabe`i od vatre, a |avo od krsta: “Be`i kao |avo odkrsta.” On se progoni glogovinom, tisovinom,crnim petlom, duvawem i pquvawem. Kada se pojavivihor ili crni oblaci, |avoli se gone pod levokoleno i tu krepaju.Kada pada ki{a i istovremenosunce greje, u narodu se kazuje da tada |avo tu~esvoju `enu ili da se |avo `eni s me~kom. U zapad-nim krajevima kazuje se:”Bura goni, vrag se `eni.”Jednom se |avo naqutio na kozu, pa joj zubimai{~upao rep, ali se brzo pokajao i za{io ga podwenu dowu vilicu. Tako je koza dobila bradu. U mnogobo`a~kom verovawu evropskih naroda|avo nije postojao. O mwemu se doznalo prekohri{}anstva. Ali stari slovenski naziv “~ort” za|avola pokazuje da su stari Sloveni verovali u|avola i pre pojave hri{}anstva. U borbi sa staromverom, srpska crkva je te`ila da uklloni demone ibogove. Jedan od bogova stare vere progla{en je za|avola, protivnika Boga. Tako su germanski bogVodan i stari slovenski Crnobog postali |avoli.Shvatawa o |avolu kod evropskih naroda i kod nasrazvijala su se samostalno. Tako je |avo asimilovaou sebe mnogobrojna bi}a iz starih verovawa i mito-va i postao ne{to drugo od onoga {to je bio unajranijem hri{}anstvu. avo u srpskim verovaw-ima i predawima je li~nost dosta slo`ena. Po svo-joj spoqa{nosti, pona{awu, sklonostgima podse}ana starinske {umske i poqske demone (po V.^ajkanovi}u) (v. sotona, Hromi Daba). P. @.PHROMI DABA je, po godinama `ivota, najstariji|avo, pa se zato naziva eufemizmom: starac. Poverovawu, Bog je dao sv. Iliji muwe i gromove dapobije |avole. Sv. Ilija ih je pobio sve, samo mu sesakrio Hromi Daba u ciganskom }emanetu i takoostao `iv. Od wega su se napatili dana{wi |avoli.Postoji hipoteza da je hromi Daba Dajbog, srpskimitski bog, koji je prilikom primawa hri{}anstvaprogla{en za zlog demona i izjedna~en sa |Avolom(v. sotona).Naziv Daba je hipokoristik od Dabog(v. Dabog, Arhan|el Gavrilo). P. @.P.DABOG u srpskim skaskama najve}i je protivnikbo`ji, koji je bio “silan kao Gospod Bog na nebesi-ma”. U jednoj skaski iz Ma~ve, ozna~ava se Dabogkao “car na zemqi” koji du{e pro`dire, a ujednojbosanskoj varijanti mesto Daboga pojavquje se sv.Arhan|eo, naslednik starinskog boga mrtvih. U nar-odnoj tradiciji glavni |avo naziva se Daba, Daboili Hromi Daba, kao naslednik starinskog Daboga,koji bi odgovarao ruskom Da`bogu. U srpskoj tradi-ciji, Dabog je bio bog vukova, {to ga karakteri{ekao htoni~no bo`anstvo, jer su vuci inkarnacijedu{a.Jo{ u svom vu~jem, teriomorfnom obliku,Dabog je imao funkciju boga sitne stoke. U jednojskaski brdo u kome je `iveo srebrni car, demon rud-nika Ku~ajne, naziva se Dajbog, iz ~ega se zakqu~ujeda je Dabog, kao bog davalac, ujedno bio i bog zlatai srebra, a po jednoj pretpostavci, i bog pronalaza~i za{titnik kova~ke ve{tine. [. K. 7
  8. 8. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeSOTONA, GR~KI SATANAS. - U na{em narodu su seo woj ispreplela politeisti~ka verovawa, mitska,biblijska i hri{}anska predaw. Mimo Boga iwegovih pratilaca, an|ela i svetaca, nijedno verskobi}e nije toliko prisutno u verovawima kolikosotona i wegovi pratioci |avoli. O~igledan verskidualizam: s jedne strane bog dobra, svetlosti isvakog napretka, a s druge sotona, bo~ji otpadnik isuparnik, bog zla, tame i pakosti. Isti dualizamogleda se u slovenskim kosmogenskim mitovima, pokojima su se bog i sotona udru`ili da zajedni~kiu~estvuju u stvarawu sveta: bog je stvorio zemqu, asotona more, bog stvorio an|ele, a sotona |avole, bogstvorio vinovu lozu od kapi krvi iz svog prsta, asotona kupinu itd. Na{a narodna verovawa i predaw o postankusotone nisu jednaka. Po jednom predawu, Bog jestvorio sotonu od svoje senke i dao joj znawa kolikoga i sam ima. Ali je sotona hteo da zna vi{e od Bogai otka`e mu poslu{nost.Onda Bog otera sotonu itako on postane bo`ji otpadnik. Po drugompredawu, satanailo (sotona) bio je bo`ji brat, paje ne{to zgre{io. Onda ga Bog zave`e za stup nakome le`i zemqa. Da bi se oslobodio veze, satanai-lo stade da nagriza stup i tek da ga pregrize, a onopregri`eno mesto zaraste. U qutini satanailozatrese stup i tako nastane zemqotres. Po tre}empredawu, Bog je imao presto na nebu, gde niko nijesmeo da sedne jer bi postao mo}an kao Bog. JednomBog po{ao na put, a kod prestola postavio an|elaNatanaila,da mu ga ~uva. Ali ~im je Bog zamakao,Natanailo sedne u bo`ji presto i tako postanemo}an i sveznaju}i. Kada se Bog povratio, prokunega:”Bio si dobar Natanailo, a odsad da si prokletsatanailo i neka ti voda bude ku}a!” Po ~etvrtompredawu, Bog je stvorio sotonu pre qudi, da ne bibio sam, i odredio mu stani{te negde u nmoru. Umanastiru De~anima jedna freska iz 1348. pred-stavqa susret Hristov sa Natanailom. Voqi sotone pokoravaju se svi |avoli i zli qudi.Ona ja{e zeca i u wega se pretvara. Vlasnik jepakla. Povremeno iz pakla silazi na zmequ, no}uvreba qude kod izvora. Zato kada neko ho}e no}u dapije vode na izvoru, treba da se prekrsti, da gasotona ne bi osenila i napakostila. Veruje se dasotone postaju i od bezvernika i samoubica. Takvesotone stanuju u rekama. Kada ~ovek ide preko brvna,onda ga sotona opseni i strmoglavi u vodu... P. @.PARHAN|EL GAVRILO, 26. III, 13. VII, mla|i je, postare{instvu, od Arhan|ela Mihaila; on je me|uan|elima drugi pred Bogom. Ima krila i okriqa.Pomagao je Bogu u stvarawu zemqe i sveta. Pocrkvenom predawu, on je glasnik bo`je voqe. Narodga smatra za sveca, za{titnika qudi i stoke. DanArhan|ela Gavrila, koji pripada krugu prole}nihpraznika, zavetan je mnogim selima protivu vremen-skih nepogoda. Postoji mi{qewe da je hri{}anskiArhan|eo preuzeo ulogu slovenskog Daboga. Po predawu, Arhan|el Gavrilo stanovao je nekovreme na mesecu. Jednom je sleteo na zemqu i napiose vode sa |avolovog izvora.avo ga potera, stignena mesecu, pa potegne grebenom i zaka~i mu taban nastopalu. Od tada qudi imaju ugnute tabane. Po dru-goj verziji, kada su |avoli otpali od Boga i uteklina zemqu, odneli su sa sobom i sunce. Car |avola,Hromi Daba, nabio je na kopqe sunce i nosio ga naramenu. Arhan|eo sleti na zemqu, na|e |Avolskogcara i predlo`i: koji mo`e dubqe da zaroni u more.Car pristane. Arhan|eo zaroni u more i s wegovadna iznese morskog peska. Onda car stvori svraku,da ona ~uva sunce dok on bude u vodi. ^im carzaroni, Arhan|eo prekrsti more i ono se zaledi, on 8
  9. 9. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAzgrabi sunce i ponese ga put nebesa, a svrakazakre~i. Car po|e natrag, ali nije mogao od leda.Onda se vrati i s morskog dna uzme kamen od hiqaduoka, probije led, pa poteci za Arhan|elom. Kada jeArhan|el kora~io, stigne ga car |avola i i{~upa mukomad mesa sa stopala. Arhan|eo pristupi Bogu ipreda mu sunce. U Bosni je sv, Gavrilo “volujski svetac”. U poquse na dan sv. Gavrila ni{ta ne radi sa stokom, alise drugima mobi. @enskiwe se na taj dan uzdr`avaod ru~nih `enskih radova. Kazuje se da je neki~ovek obe}ao svecu gove~e, pa odrekao. Zato se sdagoveda me|usobno bodu rogovima. P. @.PARHAN|EL MIHAILO, 8. XII, najstariji je an|eo,s dvanaest krila, p a je prozvan arhan|elom. Po jed-nom verovawu, bio je bog doweg sveta. On je, zajed-no s Bogom, negde na kraju neke vode, koju pokrivanebo. Arhan|el Mihailo je jedini svetac koji svo-jim krilima zaklawa mesec prilikom pomra~ewa daga ne pojedu a`daje. Po predawu, nije umro, ve}`ivi na nebu i, po potrebi, silazi na zemqu. Wemuse, kao `ivom svecu, ne kuva `ito (koqivo) okrsnom imenu (alavi). Na zemqu silazi preru{en uputnika ili prosjaka, nagra|uje ili ka`wava qude.Po bo`jem nare|ewu, vadi du{e pravednicimabosiqkom, a gre{nicima kopqem, odnosi ih na neboi meri naterazijama wihova dobra i zla dela:pravedne du{e {aqe sv. Petru da ih uvede u raj, agre{ne baca u pakao. Nijedna du{a ne mo`e daizbegne to merewe, a u wegovu pravi~nost se nesumwa. Pa ipak jednu je ostavio neizmirenu i od wedobio novac. Zato se sada za novac mo`e dobiti iizgubiti du{a. Od wega je preuzeo tu uloguArhan|el Gavrilo, jer Arhan|el Mihailo nekimqudima, iz sa`aqewa, nije hteo da izvadi du{u.Arhan|el Mihailo odnosio je qudske du{e predpakao: gre{ne du{e prelazile su ga preko dlake, pasu s we padale u za`areni katran, a pravedne suprelazile preko brvna i tako stizale u raj. Po tojulozi u narodu se nazivao i du{ovadnik.On je tuulogu dobio od sv. Nikole. Bolesnici mu se zavetu-ju postom i molitvom, pred wegovom ikonom palesve}e i kandilo i ostavqaju i ostavqaju raznedarove, da bi ih spasao bolesti ili te{ke smrti.Ako svetac stoji kod glave samrtnikove, onda }esamrtnik ostati u `ivotu; ako mu stoji kod nogu,umre}e. U nekim krajevima veruje se suprotno: akosvetac stoji kod samrtnikove glave, pa u desnoj rucidr`i ma~, a u levoj jabuku, onda mu nema spasa. Popredawu, Arhan|eo je pobedio sotonu (Lucifera).Pretpostavqa se da je Arhan|el Mihailo zameniomnogobo`a~ka bo`anstva ili demona tame, zla ismrti. Sveti Arhan|el Mihailo proslavqa se kaodoma}i za{titnik. Prilikom proslave nevidqivostoji na desnom ramenu svoga sve~ara (koji gaproslavqa), pa je po toj ulozi srodan ruskom“zaple}nom” pretku. Po narodnom predawu, dinas-tija Nemawi}a slavila je Arhan|ela Mihaila. CarDu{an je na Arhan|elovdan slu`io goste stoje}i, aArhan|eo mu je nevidqivo stajao na desnom ramenu imilovao ga krilima; kada je car seo za sto, onda:“Rasrdi se sveti Arhan|eo, udri cara krilom poobrazu, pa otide iz careva dvora.” Posle dugihmolitava car je useo da ga umilostivi. Jedan pisacpretpostavqa da je Arhan|el Mihailo na desnomramenu sve~ara mitski predak, doma}i za{titnik,lar. Po narodnoj pesmi, kada su sveci delili uloge,onda je Arhan|elu Mihailu pripalo jesewe breme(predzimske te{ko}e). Po pesmi, on je preuzeoulogu nekog mnogobo`a~kog demona koji se praznovao 9
  10. 10. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeu poznu jesen. Ima planinskih krajeva u kojima seArhan|el Mihailo praznuje kao za{titnik volova.Na wegov dan sprema se kola~ i lomio za zdravqestoke. On je zatvorio vuku ~equsti i tako za{titoqude od wega. ^obani se ne ~e{qaju na wegov dan,niti su~u vrpcu, da im vuci ne koqu stoku. U narodu se pri~a da je kraq De~anski (1321-1331) po{to mu je otac izvadio o~i i obesio ihnakoncu vi{e gradskih vrata, iza{ao slep u {etwuiza grada Prizrena, pa ga spazio sv. arhan|eo, wego-vo krsno ime, za`alio se, pretvorio se u orla, dole-teo, uzeo wegove o~i iznad vrata, darovao mu ih irekao:”Ode~i o~i!” Onda je kraq progledao i naonom mestu podigao manastir De~ane. P. @.P.Pre{tampava se prema SRPSKOM MITOLO{KOM ~RE NIKU [. KULI{I}A, P. @. PETROVI}, N.PANTELI}, Beograd, Nolit, 1970, str. 7-9, 101, 116-119;269-270; 298. AVO I WEGOV [EGRTBio jedan `ovek, pa imao jedinca sina. Ovaj sinre~e jedanput ocu: - Babo, {ta }emo raditi?Ja ovako ne mogu `iveti;nego idem u svet da u~im kakav zanat. Vidi{ kako jedanas:koji zna najmawe zanata, taj svaki boqe `iviod svakog te`aka. Otac ga je dugo odvra}ao govore}i da i u zanatuima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Alikad se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mudopusti otac da ide i u~i zanat. Onda se on digneu svet da tra`i zanata. Putuju}i tako udari na jednuvodu, i idu}i pokraj te vode srete se s jednim~ovekom u zelenim haqinama, pa ga ~ovek zapitakuda ide, a on mu odgovori: - Idem u svet da tra`im majstora kakvog da u~imzanat. Onda mu re~e onaj ~ovek u zelenim haqinama: - Ja sam majstor, hodi k meni pa u~i zanat kad titako srce i{te. Dete jedva do~eka i po|e s wim. Idu}i oni takopokraj te vode, najedanput majstor sko~i u vodu istane plivati govore}i detetu: - Hajde za mnom ska~i u vodu i u~i plivati. Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strahda se ne utopi; a majstor mu odgovori: - Ne boj se ni{ta, nego ska~i. Dete sko~i u vodu i stane plivati s majstoromuporedo.Kad su bili nasred vode, uzme majstor deteza vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio |avo. Onodvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj starojbabi da ga u~i, pa se opet vrati na ovaj svet. Po{tose on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mustane govoriti: - Moj sinko, ti misli{ da je ovaj ~ovek kakavmajstor kao {to su majstori na onom svetu. Nije ononaki majstor, nego je |avo. I mene je tako prevarioi dovukao amo s onog sveta, a i ja sam kr{tena du{a.Nego poslu{aj me {to }u ti kazati. Ja ]u tebeu~iti svemu wegovu zanatu, i on, kad god do|e,pita}e te jesi li {to nau~io, a ti mu svagda ka`i danisi ni{ta, ako si rad da ga se kurtali{e{ i da seopet vrati{ na onaj svet. Posle nekog vremena do|e |avo i zapita dete: - [ta si nau~io? A on mu odgovori: - Nisam jo{ ni{ta. I tako pro|u tri godine dana, i kad bi god majs-tor zapitao dete {ta je nau~ilo, ono bi mu svagdaodgovorilo da nije ni{ta. Najposle ga zapita |avojo{ jednom: 10
  11. 11. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA - Jesi li {togod nau~io? A dete mu odgovori: - Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sampre znao. Onda se |avo rasrdi, pa mu re~e: - Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikadni{ta ni nau~iti, nego idi bez traga kud te o~i vodei noge nose. Dete, koje je ve} dobro |avolski zanat izu~ilobilo, odmah sko~i na vodu i stane plivati ka krajui isplivav{i izi|e na breg i otide k ocu svome.Otac, kako ga ugleda, daleko istr~i pred wgovore}i: - Gde si, sine, zaboga! A sin mu odgovori: - U~io sam zanat. Iza toga pro|e neko vreme i do|e va{ar uobli`wemu jednome selu. Tada re~e sin ocu: - Babo, hajdemo na va{ar. Otac mu odgovori: - A s ~im }emo, sinko, kad nemamo nigde ni{ta? - Ti za to nema{ brige, - odgovori mu sin, i po|una va{ar. Idu}i tako putem, sin re~e ocu: - Kad budemo blizu va{ara, ja }u se stvoritilep kow, {to ga ne}e biti u celom va{aru.Savva{ar ~udi}e mu se.A moj }e majstor do}i da kupikowa, i {to god zaceni{, on }e ti dati. Ali senemoj {aliti da mu da{ ular, nego kad novceprimi{, odmah mi ular skini s glave pa udri wimeo zemqu. Kad do|u blizu va{ara, dete se pretvori u kowa{to ga nigde nema. Starac povede kowa po va{aru,a sav se va{ar sle`e oko wega, pa se svi stado{ezagledati, jer niko ne sme ni da zapita po{to je.Kad ali eto ti majstora: stvorio se Tur~in, pazavio ~almu oko glave i spustio haqine do zemqe.Kad do|e, a on re~e: - Ja }u toga kowa kupiti. Govori, star~e, po{toje. - [to je god starac zaiskao, Tur~in mu odmahizvadi gotove novce bez re~i. Starac, kad priminovce, skine s kowa ular, pa wime o zmequ. U tajmah nestane i kowa i kupca. Starac. do{av{i ku}is novcima, zate~e i sina kod ku}e. Kad posle nekogvremena do|e drugi va{ar, onda sin opet re~e ocu: - Hajdemo, babo, na va{ar. Otacd mu ve} nije hteo ni{ta govoriti, negoodmah po|e s wim. Kad su bili blizu va{ara, sinre~e ocu: - Ja }u se sad stvoriti jedna trgovina: {atra punarobe, {to je na va{aru ne}e biti lep{e ni bogatije.Ni wu ne}e mo}i niko kupiti, a majstor }e moj do}ii plati}e {to god zaceni{. Ali ne {ali se, ne dajimu kqu~eve u ruke, nego kad novce primi{, udrikqu~evima o zmequ. Tako i bude: kad se on stvori lepa trgovina, savse va{ar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet sestvorio Tur~in kao i pre, pa pita starca: - Po{to? Koliko god je starac zacenio, toliko je Tur~inodmah platio, a starac, kad primi novce, udarikqu~vima u zemqu. U taj ~as nestane i trgovine ikupca, nego od trgovine stvori se golub, a odTur~ina stvori se kobac, pa poteraj goluba! Dok suse oni tako vijali ovamo-onamo, careva k}i bilaiza{la pred dvor pa ih ugledala, a golub ujedanputstrelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori uprsten na ruci. Onda kobac padne na zemqu, pa sestvori ~ovek, te otide caru i ponudi mu se da gaprimi u slu`bu: slu`i}e ga tri godine dana, ani{ta na svetu ne i{te, ni hrane, ni pi}a, ni odela, 11
  12. 12. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijesamo da mu car da onaj prsten s devoj~ine ruke. Carga primi i obe}a se da }e mu dati. Tako je onajslu`io a devojka prsten nosila, i vrlo joj je miobio, jer je dawu bio prsten, a no}u lep momak, pakjoj govorio: - Kad do|e vreme da me uzmu od tebe, ne daj menikome u ruke, nego udri mnome o zemqu. Kad se navr{e tri godine, do|e car ka }eri svo-joj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda onakao srdito baci prsten na zemqu; prsten prsne, a odwega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrqa sepod carevu ~izmu; a sluga se ujedanput stvorivrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kadsva zrna pozobqe, po|e da i ono posledwe ispodcareve ~izme kqune, ali od zrna ujedanput postanema~ak pa vrapca za vrat. (Srpska narodna pri~a, iz zbirke VUKA STEFANOVI}A KARAXI}A SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE) BOG- |AVO - ~OVEK Zbog ~ega se re{avati Boga da bismo opet pali na sebe?^emu to supstituisawe mrcina? SIORAN, SILOGIZMI GOR~INE, Beograd, Rad, 1998, 127 str.; str.70Da li je avo - daleko mu lepa ku}a - postao junaku c i r k u s u u s a m q e n o s t i , popri{tu pisca, zato{to je Bog- kako pi{e Sioran - ’sve izabrao za nas,pa i kravate’? Iz potrebe za sabrano{}u, - kako pi{e Sioran- ’otposlao je Boga, re{io se posledweg nametqiv-ca’. “Bez Boga sve je ni{tavilo. A Bog? Vrhovnoni{tavilo.” U ovom broju Posebne porodi~ne zavetine,donet je izbor tekstova o nepomeniku u narodnojtradiciji, kao i izbor tekstova iz dela jednog savre-menog pisca, {irokoj ~itala~koj publici skoronepoznatog. Taj pisac je imao ambiciju da pi{u}ibiografiju |avola, napi{e kwigu o obrnutoj povesticrkve. O svemu se mo`e pisati. Ne mo`e nikozabraniti pisawe o obrnutoj povesti crkve. Takvihkwiga u srpskoj umetni~koj prozi nema mnogo... Postojao je cirkus usamqenosti, postoji i ovogtrenutka, postoja}e uvek, izgleda. U tom cirkusu sveje mogu}e. U tom cirkusu, Sioran, na primer,’No{en rasplinuto{}u, ka~i(m) se ma i za naj-mawu tugu kao za dasku spasa’. U tom cirkusu, ’kadan|eo hodi, |avo mu se krije u senci. Kad |avohodi, an|eo mu se krije u senci’. Prepira~a je bilo i bi}e. Neke pisce }e impre-sionirati samo avo, neke samo Bog, samo ~ovek,re|e - Sve~ovek. Sve~ovek? Sve~oveka jedan zlatousti bogoslovopisuje kao ’majku Luciferovu, koja se dala odsina poniziti, iseckati, smawiti, stesniti, 12
  13. 13. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINApopquvati i raspeti, sve iz materinske qubaviprema sinu’. Sve~ovek je ’ono {to ne la`e u la`ovu, i ne kradeu lopovu, i ne pali u paliku}i; {to ne ru{i u osva-ja~u, i ne bludi u bludniku, i ne pla{i se upla{qivcu, i ne tvrdi~i u tvrdici, i ne strepi usamrtniku...’ ’ono {to se ose}a krilato u zmiji,sve`e u truloj jabuci, nesebi~no u jazavcu, nepro-lazno u boru, neusamqeno u lisici, nepobedno utici, sre}no u ribi, kreativno u srebrnom jezeru, i`ivo u grobqu’. ’Sve~ovek vidi u svakoj stvari jedno dvojstvo odBoga i sebe samoga...’ Da li je Sve~ovek pisao ono {to je za ovaj brojna{eg ~asopisa odabrao iz dela jednog savremenogpisca sa periferije srpske kwi`evnostiprire}iva~ X. D. H.? Neka ~italac sam prosudi. Na{e je da podsetimo na jednu staru srpskuposlovicu: Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu selupaju. Nama se ~ini da taj pisac, koji je ulo`io ogro-man trud u pisawe jedne kwi`urine ne mo`e nikomepomo}i, ni sebi, dok ne pomogne svemu. A svemu bimogao pomo}i, pa i svom favorizovanom avolumisle}i o Sve~oveku. Ne o Nad~oveku. Zna se gde jeNad~ovek zidao svoje kule i za{to su se sru{ile.Ni o Pod~oveku. Taj pisac je zaboravqao, pi{u}isvoju kwi`urinu, da kad god je |avo iz wega govo-rio, an|eo je prislu{kivao. Vrlo ~esto ~ovek gre{iiz samoqubqa ili iz samoprezrewa. Istorija potvr|uje da je ~oveku rastao apetit.Da li je zbog toga krivo Hri{}anstvo, Bog, sinBo`ji? Glad i apetit su povezani. Bogoslovi su upore|ivali zmiju, pse, ~oveka iSve~oveka. ’Zmija ujeda svoj rep, jer nema {tadrugo da ujede. Psi laju na vas, - psi na pse - jernemaju na koga drugog da laju osim na sebe. Samsvoje srce grize Sve~ovek, i sladi se wime, jer nezna, da je wegovo. A kad svane sedmi dan, kako }ese zastideti, kad po~ne ~upati svoje zube i svojenokte iz svog ro|enog srca! Sa pravim stidomdo}i}e i pravi bol...’ Ateisti~ki nastrojeni qudi, veruju da je uvasioni vi{e vode nego svesti. Oni nisu lojalniBogu, nisu solidarni s Bogom; oni su dosta kratko-vidi i uvereni da se granica sveta poklapa sa grani-com wihova vidokruga. avola ponekad favorizuje bezna|e. “ U bezna|u nadra`uje wegova dobra uteme-qenost, - pi{e Sioran - wegova o~iglednost,’dokumentovanost’: ono je za reporta`u. Ispitajte,naprotiv, nadu, wenu izda{nost u la`i, wenumaniju da fabulira, weno odbijawe doga|aja:izmetawe, fikcija. U tom izmetawu je `ivot,iz te fikcije se on hrani”. Neka niko ne poku{ava da pi{e kwigu onepomeniku, bogu, an|elima ako nije pro{ao obukuza `rtvu, ako se nije protivio svojim instiktima,ako sebi nije nametao dugi period seksualne askeze,ili nije upoznao li{avawa u apstinenciji... M. L. 13
  14. 14. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije I MO`E LI SE PO{TENO GOVORITI O I~EMU OSIM O BOGU I SEBI? (SIORAN) ili {ta zna~i favorizovati |avola - daleko mu lepa ku}a? Umesto uvoda “I {ta ti ho}e{, svinjo {ugava?Za{to si do{ao?Da pla{i{?Nebojim te se, mnogo me briga za tebe, kao za kravlju balegu nakne`evskom gumnu. A mo`da ho}e{ da me ku{a{, a? Na greh dame navede{, u uho da mi na{ap}e{, po`udnu prirodu da mi raz-dra`i{, a? Hteo bi me tako udesiti da {amaram momka, da seopijem kao sviwa, da silujem sala{arsku devojku, i {ta jo{?Dobro, a ako u~inim sve to? Sigurno misli{ da me ve} udlakavim {apama, samo jo{ lanac o vrat, pa na dno! Ehej, dane bude malo prebrzo, nisi ti jastreb, a ja pile. Umem ja dagre{im i bez tebe, sve {to mi se prohte uradi}u i bez tvogku{anja, `ivotinjo odvratna, i jeste! Gre{i}u bez tebe, ,i {ta mimo`e{?Na{ Gospod na takve grehe ne}e ~ak ni prstom mrdnu-ti...”- RAZGOVOR DOKTORA LUTERA SA |AVOLOM UVARTBURGU 1521 (LE{EK KOLAKOVSKI: KLJU~ NEBESKI.RAZGOVOR SA |AVOLOM, Beograd, Bigz, 186 str.; str. 147)“...Vidi{ ove listove na stolu? Da li bar zna{, slep~e, {ta je to?Pismo, Sveto pismo, na{a odbrana od tvoga {apata, od celetvoje gluposti, evo, pogledaj, aha, znam {ta bi hteo!Ti zna{ da}e sad ceo narod ~itati Bibliju, i toga se boji{, a? Mr`nja teobuzela, bes, de, reci, krivonosi, {ta }e sad biti? Jeste, svako }epro~itati, svako }e upoznati istinu, ~ak i nadni~ar koji ume dasri~e sve }e znati, a ti? Gde }e{ se denuti sa svojim la`ima, sjeresi, a? To ti smeta, razumem te, tu te boli, huljo, tu bi hteone{to da u~ini{, da zasmeta{, da spre~i{ ljude u primanju slovabo`jeg?...” - isto, str. 148“...Oci i u~itelji, pitam se: - [ta je pakao? - Rasu|ujem ovako:-Pakao, to je patnja i teret kad vi{e ne mo`e{ da voli{... “ - F. M.DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI I, Beograd, Prosveta,1968, 390 str.; str.: 350.“...- A ti ne veruj! - ljubazno se osmehnu d`entlmen. - Kakva jeto vera kad je prisilna? Osim toga, kod mene niklakvi dokazi nepoma`u, a naro~ito materijalni. Toma je poverovao, ne zato {toje video vaskrslog Hrista, nego zato {to je jo{ pre `eleo dapoveruje. eto, na primer, spiritiste... ja ih veoma volim... zamis-li, oni dr`e da su korisni za veru, jer im |avoli sa onog svetaro`i}e pokazuju.. “To je eto ve}, tako re}i, materijalni dokaz dapostoji nonaj svet.” Onaj svet i materijalni dokazi! - mani se! Inaposletku, ako je dokazan |avo, jo{ nije pouzdano da jedokazan i Bog? Ja ho}u da se upi{em u idealisti~ko dru{tvo, pa}u tamo biti u opoziciji: “Ja sam, eto, realista, a ne materijal-ista, he-he!” “ - AVO. MORA IVANA FJODOROVI}A ( F. M.DOSTOJEVSKI:BRA}A KARAMAZOVI II, Beograd, Prosveta, 1968,419 str.; str.: 276) “MefistofelSada smo opet na granici svog o{troumlja, tamo gde se vamaljudima remeti svest. Za{to stupa{ s nama u zajednicu kad nemo`e{ da ostane{ u njoj do kraja? Ho}e{ da leti{ a nisi pouz-dan da te ne}e nesvestica uhvatiti! Jesmo li se mi tebi namet-nuli ili ti nama? FaustNe kezi tako na mene svoje pro`drljive zube!Gadi mi se! - Velikidivni Du{e koji si me udostojio i pojavio mi se, koji poznaje{moje srce i moju du{u, za{to me prikova za nitkova koji u {tetiu`iva i nesre}om se nasla|uje?...” - J. V. GETE: FAUST:TRAGEDIJA, Beograd, Prosveta, 1968, 259 str.; str. 242 14
  15. 15. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINA“DOKOLICA, im. Ogledna farma gde avo eksperimenti{e sasejanjem novih grehova i unapre|uje gajenje osnovnih poroka.UBRE, im. Bezvredna tvar, na primer religije, filozofije,knji`evnosti, umetnosti i nauke koje zaga|uju oblasti ju`no odHiperboreje.NERELIGIOZNOST, im. Najva`nija od velikih svetskih vera.NOUMENON, im.Ono {to postoji, za razliku od onoga {to samoizgleda da postoji, i {to se zove fenomen. Noumenon je ne{tote`e locirati; mo`e se uhvatiti samo procesom razmi{ljanja, {toje fenomen. Ipak, otkri}e i razotrkrivanje neoumenona pru`a{iroke mogu}nosti {to Ljuz naziva “beskrajna raznolikost iuzbu|enje filosofske misli”. Ura (dakle) za noumenon!PANDEMONIJUM, im. Bukvalno, Mesto Svih avola. Ve}ina ihje sada prebegla u npolitiku i finansije, i ovo mesto sada kaosalu za predavanja koristi ^ujni Reformator. Kada ih njegovglas uznemiri, odjeci nekada{njih stanovnika odgovaraju mu mna na~in koji veoma prija njegovom ponosu.VE{TICA, im. (1) Ru`na i odvratna starica, u zlo}udnom savezusa avolom. (2) Prelepa, privla~na mlada `ena, po zlu dalekoprevazilazi avola.VEZE, im. Jedna od dve stvari od presudne va`nosti za uspeh,naro~ito u politici. Druga su poznanstva.ZAPAD, im. Onaj deo sveta koji le`i zapadno (ili isto~no) odIstoka. Uglavnom ga nastanjuju hri{}ani, mo}no pleme izgrupe licemera, ~ije su glavne iondustrijske grane ubistvo iprevara. Oni to vole da nazivaju “rat” i “trgovina”. To sutako|e glavne industrije Istoka.@URBA, im. A`urnost nesposobnih.” - EMBROUZ G. BIRS:AVOLOV RE~NIK, Novi Sad, Svetovi, 1992, 259 str.; str.: 35,42, 128, 132, 133-34, 148, 230, 238, 239.“...Mo`da pisac u svom ludilu, blesavosti, u stvari, tajnici dik-tira svoje misli i ose}anja. Svoju rasutu sliku sebe i sveta. Znamda me ~uje{, gleda{… Ose}am kako me dodiruje{. U meni si,avole, Satano. ^ija je ovo misao - moja, tvoja ili pi{~eva? Mismo jedno u tri vida. U ko zna koliko vidova. Mi smo svi uPRILOZIMA ZA BIOGRAFIJI AVOLA jedna pocepana li~nost. Jeziksvega toga… Nemu{ti…”Miodrag Mrki}: PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA. (Biblioteka Savremeni esej. Modus, Beograd, 2001. Urednik Bogislav Hercfeld. 330 str.; 24 cm. Tira` 300), str. 244“MAJSTOR U ZELENOM.PISAC (~uje):"Gde si, majstore, ~ove~e u zelenim haljinama? Gde su tvojidvori u onom svetu. Gde je stara baba da ti u~i {egrta? Gde siti koji nisi onaki majstor nego avo. I mene si prevario idovukao ovamo sa onog sveta. Ho}e da se vrati na onaj svet.[egrt ti ni{ta nije nau~io, nego je zaboravio i ono {to je preznao.Je si li {togod nau~io? - ~u pisac pitanje koje se motalo okonjegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija.Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao " - ~upisac glas iz sebe.AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{tanau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose." (isto, str. 219“AVO PLA~E NAD PISCEM.AVO (Eno kao Hamlet… Ljudskog jada jeze splet… eno,pla~e nad onim…): "Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne istidne. Po poljima, {umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvogapatnog duha sene. Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, tieno kli~e. U du{i Apsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj iobe}avaj bolja… Ko drugi literate Stradopolja. O~udi prirodno|ubre, i ve{ta~ko; ti ~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji ibogovi; jo{ im ne zarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divnimoj pogane, ja sam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbijase o uma stene. Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvojepunoverje prazno, nije la`no porazno...Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svojemere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podleljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…"(avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako murime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za trenda je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. ” 15
  16. 16. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije (isto, str. 220)“SAM PISAC JE AVO.BABA RU@A (opet): "Neki ka`u da je sâm pisac avo.Njegovo poreklo je iz sela Vra`e-grmci. Vra`ji grm. Vra`ji grm,a ne Rajac. Da bi avo ukrio tragove poreklom svoga sela, onje ba{ smestio selo pored jednog manastira. Neki ka`u da mu seselo zove Vra`ogrnac. Vra`ije grne. Ko zna {ta se kuva uvra`ijem grnetu.Dakle, on ne samo imenima, pseudonimima {to ukriva tragove,no i mestom njegovog porekla, ro|enja. Te Vra`ija varo{, teVaro{ Stradanje, te Vaseljena… te da se otimaju gradovi onjega kao {to se otimaju o velike pisce. Kad saznaju, odrica}ese." (isto, str. 212)“AVO HO}E DA ANATEMI{E PISCA.AVO: "Moj brat, Bog, voli prave komuniste. Oni su pravivernici kao i svi veliki posve-~enici. Oni su sa njegove liste.Kolektivizam, ne individualizam. Ne voli sitne sopstvenike,ka-pitalizam; voli socijalizam. Nije se razumeo sa mojim poet-om i sa njegovom gnevnom setom. Ko koga stvori?! To ihmori. ^ujem pisca:Od smrada op{teg Stradopoljcima preliveno je opa`anje bola usebi, opa`anje tu|eg bola; preliveno im je i reagovanje na bol.Pove}an im je prag za bol i svoj i tu|, i javila se ravno-du{nostprema bolu i drugim ose}anjima; i svojim i tu|im. Biohemijaim je izmenila govno-strukturu `ivota. Euforija govno-`ivotasebi~nosti, novca, prenagla{eno ose}anje zadovoljstva sobom,nestajanje straha, nelagodnosti u op{tem smradu duha-du{e.Pospani i apati~ni, i depresivni. Njihovi unutra{nji sebi~ni opi-oidi su pove}ani. Divljaju. U prirodnom i ve{ta~kom ludilusebi~nosti pribli`avaju}i se GovnoRaju.” (isto, str.183)“LJUDI I JEZIK.AVO: "Kao da su u{li u tajne transcendencije. Oni ne znajuda je za ~oveka jezik transcendencije inteligibilna nebuloza.Pra~orba duha-du{e. ^ovek tu ni{ta ne razaznaje bez jezikatubitka. ^ovek misli da su njegovo mi{ljenje i njegov jezikmanifestacija apsolutnog mi{ljenja. Jo{ kada se }iftice razma{uzdravim razumom. Kad po~nu da se {epure. U stvari,bo`ansko mi{ljenje transcendencije za ~oveka su jezi~ka mrlja,fluid, jezi~ka eteri~nost. Neizdiferencirani i racionalni fluid,iracionalna eteri~nost koja zaista ima visoko organizovanumaterijalnu podlogu apsolutnog uma. ^ovekov jezik transcen-dencije je naprezanje uma, knji{ka igra noumenona, konstruka-ta, apstrakta. Poku{aj da se odlepi od tubitka - individualnog ipovesnog. Stradopoljci su u tome ogrezli. A oni se pretvarajuda shvataju bitak Vaseljene i {ire. Oni, kao misti~ari, misle -ako ne{to imenuju da su ga spoznali. Oni se bave pretuma~e-njem. A {ta }e onda Bog da radi?Ja, avo - filozof - povesno Vaseljenski tubitak. ^ovekova filo-zofija je ne{to malo vi{e od tananije antropologije. ^ovek utransendenciji toliko drsko ide da tra`i ono iza-iza i opet iza. Toja, avo, i Bog, ne tra`imo. Mi smo se zadovoljili sa iza, onos-tranim. A ovi, onostrano onostranog tra`e........Eto - i mene i Boga, avola i Boga, ~ovek imenuje, ali nezna~i da nas je upoznao, spoznao. Pre svega, mi i ne postoji-mo…On, pisac moje nazovi biografije, drski stradopoljski }ifta,pravi sprda~inu od transcendencije u ~ijoj smo sr`i Ja, avo iBog. Sprda~inu od Bitka, Praznine, Ni{ta. Ispunjava je sve-obli~nim govnavim duhom-du{e stisni-prdni Stradopoljaca.Njegova drska metafizi~ka predmetnost. Realno metafizi~ka…Uvredljivim jezikom vulgarnosti misli da mo`e u~initi tran-scendenciju razumljivom. On misli da mu jezik ima nadindi-vidualni karakter. Jezik ljudski je principijelno nemo}an u tran-scendenciji......Ovaj pisac PRILOGA ZA MOJU BIOGRAFIJU se drznuo da kra-jnje vulgarno opredmeti metafiziku Boga i avola, da opred-meti Nebo. Da sve to spusti na Zemlju i da, evo, sa Zemlje ljudedovede na Nebo, `ivo-mrtve du{e radi neke revolucije. To jenjegova globalizacija Vaseljene, pa i {ire, globalizacijaApsoluta. .......Egzistencija je vid transcendencije. Gde god da se pokazuje,mo`e se upoznavati bitak. Sve to {to radi je samo manifestaci-ja vidova Apsoluta. Oni ho}e vi{e od transcendencije. Oni -Govnomag, ~opori du{a, `ivo-mrtvih… i sam pisac - ho}e da seotmu i povesnosti Apsoluta; iza-iza; ho}e u odnosu na Apsolutda budu subjekat, a u njemu su, u Apsolutu. Nisu iza, za… Ma 16
  17. 17. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAkoliko `alosna - sme{na, mora biti ta de~ija drskost isimpati~na. Nije ni ludost, ni {a{avost. To je blesavost.Budala{tina......Mo`da je ceo smisao poduhvata ~ovekovog takav. A on jekrunisan u ovoj kruni velikog posve}eni{tva apsolutnog, u ovojknjizi SKON~ANJE I VAZNO{ENJE VELIKOG SVEOBLI~NOGGOVNOMAGA NA SVETOJ GORI KOPROSU ili PRILOZI ZABIOGRAFIJU AVOLA. Oni nadilaze i individualno i povesno, aogrezli su i u biolo{kom, individualnom i u povesnom - speci-fi~nim uslovima i stepenu razvitka. Dru{tveno bi}e odre|ujesvest… Govnavi sveobli~ni krik Velike klanice. Izgleda da jeto smisao njihovog pohoda na Nebo...” (isto, str. 228 - 229)“POTERA ZA AVOLOM I OGLAS BOGA......Moj avole, moj Kiborgu - kiberneti~ki organizmu; pola~ove~e, pola ma{ino. Moja prevaro o dva razli~ita organizma.Virtuelni avole. Moj laboratorijski konstruktu. Nau~no-fan-tasti~ni signalu moj. ^udovi{te moje, mla|i brate moj; porodujeze dosade i samo}e - VRATI SE! Brate moj, oteo si se meni,Bogu i ^oveku. Ote}e{ se i sebi. Tugo moja, noumenonu moj.Ja te ne opazih. Umom te zamislih. Bespredmetenko moj.Knjige o tebi pi{u ljudi, a ti si ideja kojoj u stvarnosti ne odgo-vara ni{ta. Gori si od mene. Nepomenko, Brate moj, noume-nenko, konstruktu ljudskog duha. avole - projekcijo virusa utelu. Projekcija vi|ena u snu i ispri~ana u me{avini sanjavadivljaka. Nadgra|eno, oplemenjeno ~udovi{te iz sna, iznesvesnog dna. Brate moj, vrati se!Da po~nemo sve iz po~etka, prapo~ela na{eg. Kroz milje divl-jeg uma ~oveka da pro|emo i da do Muzeja vaseljenskog sa taj-nama nad tajnama… Kroz rasko{ni divlji paganski um da seopredme}ujemo....” (isto, str. 279-280-281) I dok sam ~itao Mrki}evu knjigu, i dok sam ispisivao oveodlomke, a jo{ pikantnijih, kontraverznijih replika ima na sto-tine, pomi{ljao sam na pokojnog Iliju Moljkovi}a, pre}utanogpisca i knji`evnog kriti~ara, poznatog i kao vrlo strogogjezi~kog redaktora, lektora i korektora. Za{to? O Moljkovi}u supri~ali da je bio neumoljiv kao kriti~ar i kao ~italac. Ka`u, dasu mu neki pisci, mla|i od njega, donosili rukopise na ocenu.Donesu tako rukopis od 800 strana, a Moljkovi} to svede na 80strana. Moljkovi}eve ‘~itala~ke makaze’ su bile veoma o{trekao brija~. Da je, kojim slu~ajem, Miodrag Mrki} svoj preo-bimni rukopis nosio Moljkovi}u, rukopis koji je mo`daprema{io 1000 strana, Moljkovi} bi to skresao na 100 strana, imo`da bi nedovoljno poznati pisac Mrki}, postao preko no}islavan? Ali, Moljkovi} umre pre nekoliko godina i ka`u daovde vi{e nema ni sli~nih korektora, lektora, ocenjiva~a, recen-zenata... Da, ono {to pada u o~i, prilikom ~itanja Mrki}eveknjige, to je nedogovornost urednika, ina~e pisca BogislavaMarkovi}a, koji se potpisao pseudonimom. Rukopis je beznu`ne korekture, lekture i neophodnog dora|ivanja iujedna~avanja pu{ten u {tampu, sa predgovorima i pogovorimapisca, koji i najdobronamernijeg ~itaoca dovode u nedoumicu.Me|utim, broj gre{aka u BIOGRAFIJI AVOLA je, ipak, dese-tostruko manji nego u Mrki}evoj knjizi PREVREDNOVANJA.Ovde smo doneli neke odlomke iz Mrki}eve knjige, gde njensastavlja~ sam o sebi kriti~ki progovoara, glasom |avola iliboga, pisca ili izvesne baba Ru`e, iza koje se mo`da krije onababa iz poznate bajke avo i njegov {egrt. ... Vi{e i kriti~nijeo ovoj knjizi bi}e re~eno u N EOPHODNIM NAPOMENAMAPRIRE | IVA ~ A , posle izbora koji sledi. Ovde se donose~etiri karakteristi~na poglavlja iz Mrki}eve knjige, i onise donose onako kako su od{tampani sa ispravljenim {t.gre{kama. Ovaj uvod se, ~itao~e, odu`io - odahni! D` IM D IM H IGIN , prire|iva~ 17
  18. 18. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije II MIODRAG MRKI} SUSRET AVOLA I PISCAAVO (ide ulicom Varo{i Stradanje. Ogovara u sebi pisca: Tu}oravu, izlapelu protuvu, sveznaju}u. Na jednom uglu, iznena-da gotovo se sudari sa piscem. avo vrisnu kao u filmu stravei u`asa. Gadljivo-pipavo htede da ga odgurne rukama,kand`ama koje su se kao lepile za dodir. Kosa mu se naje`i kaoda je na glavu stavio odranu ko`u je`a sa bodljama. avo re~ekeze}i se u gadljivi osmeh): "Anatemate!"PISAC (u~ini mu se da ga odnekud poznaje. Nije mogao da seseti odkud ga zna. Okrenu se, ali avola ve} nije bilo, nestaoje. Piscu se u~ini da na }o{ku, uglu, jo{ uvek lebdi keze}ilebde}i osmeh. Za tren je gledao u taj osmeh, ali osmeh nes-tade. Pisac se malo upla{i haluci-nacija koje mu se u poslednjevreme javljaju. Nije znao da li su te halucinacije od pisanja, ilije pa pisanje od njih. Vide za tren ispred sebe neko dete,novoro|en~e zubato. Iz prljave sne`ne mase naslu}ivalo se licei telo novoro|en~eta. Pisac zaobi|e novoro|en~e je`e}i se odnearti-kulisanog krika i pla~a deteta. Pisac je produ`io. Nijehteo i nije smeo da se okrene i da vidi zubato novoro|en~e.Do|e sebi i oseti smireni letnji dan i blago kovitlanje vetra.Pomisli: Mo`da i ovo privi|enje mo`e da u|e u moju knjigu.Podavao se milju izazova ovog doga|aja, vizije sanovoro|en~etom. Seti se da je to novoro|en~e iz njegovihsnova. Otkud u snovima? Mo`da i ono gadljivo ke`enje,osamostaljeni jeze sme{ak. Neka infekcija - dete {to se kezi - jepo~ela u meni. I{ao je preko trga. Prolete ptica kos. Pisac nas-tavi. Ukaza mu se slika rodnog polja. I{ao je preko betonskogpolja-trga. Nesvesno je upijao mo} gromada, zgradurina beton-skih. Nagazi na sve` izmet psa. Oklizmu se o zlato i bogatstvotu|e. I dalje je i{ao da diktira tajnici direktno u ve~nost u ulicipoete poeme o Govnaru, Govnariji, poete Palme - likovanja,pravednosti. Palmonosac, nosio je u ruci palminu gran~icu.I{ao je, ako je to bio on. Oseti neki mir unutra{nji. Oseti izves-no ga|enje gledaju}i pozersko ljubljenje dvoje, mo`da narko-mana. Bekstvo od sela u zagrljaj droge… Pomisli na ljigavuideologiju ne~ega - Bo`ji dar… Mislio je na pisca Tame tame -Mistifikatora. Par, mo`da narkomana, sa `utom ofarbanomkosom. Sa min|u{om. On u kratkim ga}ama. Ona u farmerica-ma, Dr`ali su psa na lancu koji se mu~io da vr{i veliku nu`du,da se opogani. Pas je imao lan~e oko vrata sa krstom.I{ao je pisac i video daleko preko ulice kako ide pisac Tametame; pisac poeme poraza i sna o boljem. Odsutan, tu| sebi…Sa duhom i dahom stranog tela kretao se. U gu`vi pod-nevnojletnjeg dana, nestao je. Svoj signal, signal vremena ljudskog iop{teg gubio, gubio se u duhu i dahu doba iz koga je izrastao.Pisac je i{ao. Hvatao je iverje snohvatica jave letnjeg dana. I{aoje u rasulu duha-du{e da diktira tajnici direktno u ve~nost. I{aoje love}i u sebi pletisanke i pletijavke, gube}i se u njihovimdodirima. I{ao je, ako je to bio on? I{ao je pun Tame znaka 2 ukome je, kao na bunji{tu, kliktalo u cvetu seme Tame tame.Seme vremena i ko zna kakve svrhe. U njemu, piscu, su sene{to sporili njegov Bog i avo. Ose}ao je vatre duha togplodotvornog spora u sebi. Nazvao je to, za tren, odu{evljenjetela, damara, gena. Polet svesti }elije. Nasme{i se na starinskilep naziv toga - inspiracija. Pomisli: i avo i Bog prepoznajumene u sebi. Nije se nasme{io toj pretencioznosti kao {to bi tre-balo da se ka`e na takvom mestu duha ~oveka pa i nekog pisca.On ubrza korak. Li~io je na neko pokretno prazno izno{enoodelo na kome je nasa|en blesak visokog ~ela zlataste }ele ipaperja na njoj. I on je i{ao… Pogleda u izlog: u~ini se sebipoznat odnekud. Mo`da je i znao sebe odnekud. Mo`da?!SUSRET AVOLA I TAJNICE. - AVO (Video Jelenu Vuk,tajnicu pisca, koja direktno ukucava u ve~nost. Pratio je zatren-dva).JELENA VUK (I{la je kao tu|a svetu. Neprimetno, ali ko bi jezagledao, video bi da ona nosi u sebi neku duboku tajnu, tajnuporaza smisla. I{la je pravo, vi{e bli`e zidu. I{la je Bulevaromrevolucije)AVO (U|e u nju…)JELENA VUK (Ose}ala je da nije sama. Zastade. ^ulo seme{anje Baha i Betovena. Bilo je to pored neke muzi~ke {kole.Skoro kao da ne zna kuda }e. Neki su prolaznici to i primetili).AVO (govori u Jeleni Vuk): "Ti si bar pametna `ena. Ra{~isti-la si sa religijom. Raskrstila sa nazadnim shvatanjima. Njemu, 18
  19. 19. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAovom piskaralu se i ne ~udim. Kakva ve~nost?! Kakvo direkt-no ukucvaanje u ve~nost?! Ve~nost se u vas ukucava. Njoj viniste potrebni i bezna~ajni ste. Nije kasno, trgni se. Pusti ovuavetinju izlapelu. Avetinju koja ne zna {ta }e sa sobom, {ta }eod sebe, za sebe, iz sebe, na sebi, u sebi… U kovitlacu tra`enjaje senke smrti."JELENA VUK (Htela je da se i{~upa iz ~arolije kruga opsene.Skoro se u mestu vrtela. Po~ela je malo i da se pridr`ava za zid.^ula je kroz maglu: Gospo|o, je li vam dobro? Drugarice…)AVO (Oslobodi je opsene)JELENA VUK (Po`uri se}aju}i se re~i raskrstila, ra{~istila;ne znaju}i od koga je ~ula te re~i. @urila je. Mislila je na kom-pjuter kojim je u ve~nost direktno ukucavala delo SKON~ANJEI VAZNO{ENJE VELIKOG ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA.Mislila je na kompjuter za koga je govorila da je pobudalio,po|avolio. Nastavila je put. Vreva gradska je upila doga|aj saJelenom Vuk. Razlio se uli~ni trenutni vrtlog koji je izazvaosusret avola i tajnice pisca, Sun~ice Vuk. @amorstradopoljskog Bulevara revolucije je trajao. Tajnica, sekretar-ica kabine-ta…; agent, i drugo {to ide u taj set afere Vaseljene,lepe `ene, Stradopolja. Ona opet naglo zastade. ^uje u sebiglas: Nismo se tako dogovorili! Gledala je duboko predase.Onda, ne mi~u}i glavu, prevrnu o~i prema Nebu. U nedoumici,neki pro|o{e pored nje. To je bilo jedino {to je ~ula. Ona po|e.)avo (tiho, kao za sebe): "Intelektualka iz napredne intelektu-alne gra|anske porodice i selja~ko-radni~ke… U~estvovalaje… Saradnica je od 1001. do 2000-te godine… Progresivneideje… Vera u budu}nost i narod Stradopolja… Veliki dopri-nos… Sinovi i k}eri Govnarije, Stradopoljci, najbolji uzordivovi… Heroji… Prvoborci… Svetli ideali za stvar… na ~ijimsu se svetlim likovima vaspitavale generacije. Svesna drugari-ca-gospo}a… sva je predana poslu." (avo zastade. Zapanjenogleda kako se jedna od govnarija cepa na vi{e malih sitnih gov-narija. Do Neba se di`e krvavo-`uti smrad raspada govnarije nabirokratsko divlje moderne govnokne`evine.)I dalje potraga za avolom. - NEKI INFORMATOR:"Misterije. Paralelno. Dublji, stvarniji svet u koji se mo`e mag-ijom. Van-~ulno. [amansko, hermeti~no. Napici. Bajalice.Postojanje tri sveta. Paganska `estina. Konac. Zrno. Vodica.Vrag sve zna. Nije crn. Mo`e se sa njim dogovarati. On sve znakao i Bog, shvata, razume. Velikodu{no podnosi prevarupametnijih. avolji otac. Prisne odnose sa ~ovekom. Uz njegaljudi postaju mo}ni i bogati. Ne javlja se kao naprijatelj~ovekov, neprijatelj Stradopoljaca. Stvara u sukobu suprotnos-ti. Ka`u od repa avola `ena je stvorena, a ne od rebra. Stvorioje pospani Bog. Neki ka`u da je bio pijan, napio se brlje. Neki~ak misle da je bio senilan. avo ima svoja svetili{ta, crkve…Satanisti?! Ne, to njemu podme}u…"AVO (Slu{a misli ovog informatora i re~e):"Zrnca istine. La`progona }e da mine. Duh naroda ne}e da me proda." (Misao muu poletu samobitka {trknu u Vaseljenu, pa i {ire. Nesputanapoleti… i njegovoj seti; nedostupna tajnici. Misao i u samojsr`i bi}a, u klici klice.)avolov horoskop.- VASELJENSKI INFORMATOR (^itaavolov horoskop): "… od 33. 13. … do … Satana u znaku…Poga|a u dlaku… Neko uti~e na va{e planove, iako se truditeda preko toga pre|ete, nervirate se, jer to doista remeti va{odnos sa okolinom, naro~ito sa partnerom. On smatra daprevi{e ljudima izlazite u susret… Javno zanimanjeVaseljensko, pa i {ire… Gubite kontrolu. Vodite razgovore kojivam ne odgovaraju. Bi}ete prijatno iznena|eni pohvalama.Dobra vest. Iznenadni poziv na put ili na sastanak sa osobomkoju dugo niste videli. Partner se trudi da vam na svaki na~inugodi. Pronicljivi ste. Uspevate da se izvu~ete uz pomo} intu-icije. Na ljubavnom planu mnogo toga vam nije pravo i va{areakcija }e biti burna. Imate prijatelje na koje mo`ete da seoslonite. Osoba koju povr{no poznajete… Partner izbegavaraspravu. Morate da se odlu~ite da li }ete i}i na put. Ne `eliteda vas iko prevari, a imate utisak da je to nekome cilj. Svesniste ne~ije zlobe. Ne napu{ta vas ose}anje usamljenosti.Preterano se nervirate. Va{ na~in opho|enja sa ljudima je sim-pati~an, zahvaljuju}i duhovitosti i {armu. Ne trpite uticaj.Bavite se pitanjima od op{teg zna~aja za vaseljenu, pa i {ire.Zbog ne~ega ste latentno nezadovoljni i po~injete da u svako-ga sumnjate, da sve vrednujete iz nekog drugog ugla."AVO (pomisli): "To je pisac, ovo {krabalo. I, i, njegova tajni-ca, i brat Bog, i, i - ima ih. Zar ja povr{no poznajem?! Do ~egasam do{ao? Do ~ega je do{la Vaseljena."VASELJENSKI INFORMATOR: "Skloni ste rizi~nim poslovi- 19
  20. 20. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijema. Mogu vas napraviti… Neko me je potrebna va{a zasluga…Dobi}ete poziv za neki sve~ani skup. Ne napu{ta vas ose}anjemoralne pobede zbog ostvarenja zakonskog pravaVaseljenskog pa i {ire. Imate ne~iju podr{ku. Prema partneruste promenjljivog raspolo`enja. Neko vas `estoko kritikuje, a ivi ne ostajete du`ni. Poku{avate da se objasnite sa partneromoko ne~ega {to vam du`i period smeta. Uve-ri}ete se u ne{to {toste mislili da je nemogu}e…"AVO (jeknu): "Uveri}u se. Rizi~ni poslovi. @estoka kritika.Povr{no poznaje. Neko uti~e. Gubim kontrolu… Ko }e to sveizdr`ati. Ono lepo i dobro je ne{to kao uzgred… Ipak, horo-skop dnevni!? Koji je moj dan?! Kakav? Da li mi uop{te veru-jemo u horoskop - ja i Brat, avo i Bog. Horoskop, sudbina…- jao - na {ta sam spao! Po sto puta meni jao." (Gledao je vasel-jenskog informatora kako ide zagledan nekud i dalje govoridnevni horoskop avolov, ne znaju}i da ga avo vi{e i neslu{a. Lete mu misli. Latentno nezadovoljan, nervira se. Usam-ljenost… Strese se. Htede ne{to da zaurla, ali samo jetkopromrsi): "Istina. Istina!? Zavera. Urota Vaseljenska, pa i {ire.Ne}ete. Misle da su me dubinsko-dinami~ki snimili. Astrologaposlali. Postali su i vernici astrologije. Ne, ne}ete! Vi, ko stevi? Satane? Zavera. Bo`e, Gov-nomagu, mesije, … Ne, ne}e{pi{~e. To je sve tvoje maslo, i, i, i - ove tajnice koja ukucavadirektno u ve~nost. Koja je upu}ena u tajne tajne i opet tajna.U tajne nad tajnama. Skapavajte u rasulu duha, u virtuelnomludilu. Za vas nije prirodno demonsko |avolsko ludilo. Tu uGovnariji diktirajte i ukucavajte la`ne biografije avola,Satane. Skapajte u Govnariji. Neka vas Stradopoljci uzmu podsvoje. To je moja osveta.Ciganka gatara gleda avolu u dlan. - GATARA:"Dru`e-gospodine; gospoja, do|i!" (Uhvati avola za ruku, pogledakand`e, i liniju `ivota, smrti, ljubavi, breg… - i pade u nesvest.)AVO (malo zbunjen) : "Ju, ju, sva{ta u ovom Stradopolju!"(Nesta, ni sâm ne znaju}i kud i gde u Vaseljeni, pa i {ire. avoshvati da je on bio na jednoj nudisti~koj pla`i. Beli pesak, ob-na`eno telo, kosa na vetru. Prikrivao je u kostimu malenedostatke. Lepr{avi materijal…, gra-ciozni pokreti… Bikini,ukrasi, detalji… Marama vezana oko struka, narukvice,pr{}enje, veliki slamni {e{ir. Mislio je da deluje senzualno,goli{avo, po`eljno. Vide mu se stopala, papci. Otvorenoprslu~e… bretele. Rep nije imao, budu}i da je bog od njegov-og repa napravio `enu. Rogove nije imao, jer koliko se zna, nijebio o`enjen. Pravi stradopoljski avo. I zato ga zbuni ovopadanje u nesvest ciganke gatare. A mislio je da je on in,kul… avo, shvativ{i kako je bio odeven, obu~e jednodelnoodelo, dugu belu haljinu koja zna~i jedinstvo tela, du{e i duha.Malo posle obu~e crnu haljinu… Nije ostao dugo u crnoj dugojhaljini, raspletene kose…Presta da se {unja u beskrajnoj samo}i, negde u Govnariji.Obu~e de~ije odelo, odelo za bebe: kapica crvena, benkicu,~arapice. I kada se vide u izvoru vode, kada se ogleda, on zaje-ca besuzo):"Gde je moja mama? Mamice moja lepa. Ho}u moju mamicu!Mamice!!!"(I takav - tako obu~en, u beskrajnoj `udnji za majkom, ode dabludi me|u Stradopoljce. Inkognito… Nestao je… Tra`i se. Ujednom momentu bio je u tolikoj regresiji da ni sam nije znaogde je i ko je. Izgubiti se, nestati. ^esto je hvatao u sebi toose}anje, tu slutnju, tu misao. Biti nevidljiv za ~oveka i zaBrata Boga i za polu`ive i polumrtve.)Majstor u zelenom. - PISAC (~uje): "Gde si, majstore, ~ove~eu zelenim haljinama? Gde su tvoji dvori u onom svetu. Gde jestara baba da ti u~i {egrta? Gde si ti koji nisi onaki majstornego avo. I mene si prevario i dovukao ovamo sa onog sveta.Ho}e da se vrati na onaj svet. [egrt ti ni{ta nije nau~io, nego jezaboravio i ono {to je pre znao.Je si li {togod nau~io? - ~u pisac pitanje koje se motalo okonjegove glave kao kakva akusti~ka traka, zmija.Nisam ni{ta, nego sam zaboravio i ono {to sam pre znao " - ~upisac glas iz sebe.AVO: "Kad ti dosad nisi ni{ta nau~io, ne}e{ nikad ni{tanau~iti, nego idi bez traga, kud te o~i vode i noge nose."- "… ja }u se stvoriti…" - ~uje traku glasa. Kad ono, eto timajstora, stvori se… Ma~ka vrapca za vrat - menjanjeNi{tenost za vrat…"PISAC (I{ao je i shvati da u ruci dr`i neku knjigu narodnihpri~a. Shvati da ka`iprst dr`i me|u stranicama knjige gde jenaslov: avo i njegov {egrt. Kupio je knjigu na ulici od jednogklo{ara. Pored klo{ara je spavao de~ak sa sme{kom poslatim u 20
  21. 21. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINANebo. Prorok i njegov |ak su u vrevi Varo{i Stradanje slutilinovo doba, propovedi, juri{e na Nebo. Pisac da divljomrado{}u produ`i da bi diktirao tajnici, da direktno ukucava uve~nost. Ve~nost je ravnodu{no upijala i njega i njegov hodstra{ila na kome je bila ljudska glava. Tu| sebi i letnjoj vreviulica Varo{i Stradanje kora~ao je neznanac - sa preru{enomtajnom mo}i. Hodo~astio je besmisao - putovao je natrag, svomistinskom domu iz sveta manifestacije, duhovno prosvetljengovno-bleskom. Video je u sumaglici svetili{te, Sveto brdoKopros i Nebo - poredak… Prelazio je Bulevar revolucije.Pomisli: Da ne pre|e preko mene Bulevar revolucije? I{ao je.Kora~ao je. Ako je to bio on. Sme{ak nejasan kao strano telo,razlivao se po licu njegovom. I{ao je, ako je to bio on?)avo pla~e nad piscem. - AVO (Eno kao Hamlet…Ljudskog jada jeze splet… eno, pla~e nad onim…):"Ti stvori Boga i mene. Nas hibridne i stidne. Po poljima,{umama, izvorima Vaseljene…; mi - tvoga patnog duha sene.Moj divni, drevni, pa}eni~e; zla kob, usud, ti eno kli~e. U du{iApsolut ne nosi! La`i, obe}avaj, varaj i obe}avaj bolja… Kodrugi literate Stradopolja. O~udi prirodno |ubre, i ve{ta~ko; ti~udo moje sopstveno puko. Tvoji heroji i bogovi; jo{ im nezarasli rogovi, postaju sveci Govnarije. Divni moj pogane, jasam za tvoje dane. Tvoja vera Vaseljene razbija se o uma stene.Tvoja divna divlja vera ne zakera. Tvoje punoverje prazno, nijela`no porazno.Pusti praznoverne zvani~ne vere. Dr`i se svog duha, svojemere. Tvoja religija mr`nje ple-menite… Du{e su nam podleljubavi site. Licemerje, la` - dva milenijuma im je sta`…"(avo je i{ao, osvajalo ga je ki~ rimovanje. Ose}ao je kako murime love la`ne knji{ke poete. To ga je zabavljalo. Oseti za trenda je takvim rimama ve} prezasi}en pisac, njegov biograf. Bioje u mrtvoj ta~ki ose}anja - ni milo ni drago {to je tako. Osetiumor. Ko zna gde je ve} bio u Vaseljeni, pa i {ire. ^u se njego-va misao):"Ma gde li je? [to ga nema? Ubi me ~ekanje. Nestati."Otmi~ari avola. - BABA RU@A: "Osumnji~eni zbog teror-isti~ke delatnosti… U istra`nom zatvoru. Istraga, saslu{anje…Priznao. Bez stalnog mesta prebivali{ta. Kidnapovan. Protivkoga je… Istragom ustanovljeno… Istraga poverena VelikomGovnomagu Sveobli~nom, nadle`nom za teritoriju Vaseljene,pa i {ire… Krivi~no delo… Ko je bio nalogodavac? Baba Ru`aje izjavila… Nas-tavljeno saslu{avanje i ostalih. Podignutaoptu`nica. Postupiti po zakonu. Na optu`eni~koj klupi }e sena}i i… Identitet se jo{ ne zna. Osumnji~eni u bekstvu. Nakonokon~anja istrage… Iznuda, prete}a pisma. Osu|ivan i kaomaloletnik. Odlo`en postupak…"AVO: "Jadna Vaseljeno, pa i {ire! Ko mi sudi, ko me cinkari,ko me kidnapuje. Ko li ti pi{e, sastavlja dosije? Bog Brat,Govnomag, pisac, tajnica, proroci i drugi otpad Vaseljene, pa i{ire. Ne! Nije to moj svet. Ne, ne}ete. Ne, ne}e{! Nestati, nes-tati, nestati." DOSIJE BOGA (Tajna tajnog dosijea)(Tajnica pisca krije, taji Tajni dosije Boga, starijem Bratu i Ocuavolovom. Tajnica Dosije pi{e pod zakletvom. Dosije se pi{eusmeno, ili eventualno nevidljivim mastilom za koje ne va`ereagensi ljudski. Dokazni materijal je bogat. Satanini dokazi sunaj~vr{}i i neoborivi. Paganski bogovi, ve{tice, vampiri…, ian|eli su svedoci. O ljudima i Stradopoljcima i da ne govo-rimo. Ko je {ta vidi se u tom Dosijeu, tajnom dokumentu -tajnom nad tajnama i opet tajna; tajna tajne. U tome je i glavnirazlog, u tom neobjavljenom Dosijeu, dirljive ~itulje, oglasa onestalom avolu, bratu Bogovom. Zato je Bog onako nakitio.Bog i drugi. I an|eli. Uredni{tvo Plejboja… je odbilo da{tampa njihove ljigave an|eoske oglase o nestalom avolu.Izdava~i smatraju (opravdano) da bi objavljivanje jedne takveknjige bilo kontra-produktivno. Smatra se da jo{ nijedru{tveno-politi~ki momenat u Vaseljeni, pa i {ire, za objavlji-vanje jedne takve kapitalne knjige, publikacije - tajne Tajnogdosijea Boga, iako se veruje da bi to bio hit, bestseler.Tajne mahinacije… Tajne slu`be… U interesu istrage nesaop{tavaju sve. Zakulisne radnje… Pitanje autorstva… Pitanjeje da li je rad kazna? Mnoga nera{~i{}ena pitanja… U~esnicijo{ `ivi… Po zakonu, objavljivanje tajnih dosijea tek posle 50godina po starom. A pro{lo je tek 10 godina po novom ra~unan-ju… Posle eona…Predstavlja se kao tvorac `ivota svih vrsta u Vaseljeni. Tvoracsvega… Blokator duha otkri}a, jer sve u umovanju svodi na 21
  22. 22. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeBoga. Pitanje menad`erstva mesija… Pitanje zloupotrebe knji-ga, plagijata, tendencioznih knjiga, utilitarnosti…Mistifikacija… Neslaganje teorije i prakse… Tajni fondovi…Zabrane slikanja, fotografisanja Boga.Tek }e se videti iz… Pozadina… Uloga ^oveka u svemu tome.Klasno-jasno… Svetinja privatne svojine… Feti{ robe,novca…Bogat je njegov tajni dosije.) SNOVI OTKUCAVAJU TAJNE Me{anje sna i jave (avo gleda klo{ara spava~a)AVO (gleda zanosnog spava~a klo{ara na smeti{tu. Sit, titra-va prljava jeza bla`enstva treperi mu na neobrijanom licu): "O,spava~u moj, senko smrti bliske. Sanja{. Hvata{ poruke Boga.Sneva~u, an|eli prljavi za tobom pla~u… Da te ~uvaju, senku-hlad da ti daju. ^ove~e ludi, divan si, jo{ dete budi - veruj dasu snovi ono {to se stvarno de{ava. Me{aj javu i san. U tomeneka ti prolazi jasno}e dan. Sanjao si da si ukrao lubenicu - idi,vrati je! Sanjao si da si spavao sa tu|om `enom, idi, plati kaznuza preljubu, i ne pomi{ljaj vi{e na tu|u ljubu. Eno, pozivaju tena odgovornost za ne{to {to je drugi sanjao o tebi…Divna me{avina, kupa`a, racionalnog i iracionalnog. Apsolutniduh. Apsolutni moral. Totalitarna kontrola. Jeza totalitarnihbirokratija iz snova sija; nema negativnih utopija.Avaj, rasto~i mo} sna java. Obrnuti odnos: iz jave u san. Pasnovi su otud i do{li. Tamo im je prakoren.Veliki snovi velikih. Snovi proroka, snovi Velikog Govnomaga,snovi pisca…Snovi Boga i avola. Stvarno - {ta sanja Bog, a {ta avo?! Paja sam avo. Nama je pisac, izgleda, zabranio da sanjamo.Stradopoljci na{e snove tuma~e. Eno - mali prorok pla~e.Slojevi apsolutnog uma. Za ~oveka je to neprohodna d`ungla,{uma. Su{tina misli je u iracionalnom. Iracionalno ~oveka sumrvice apsolutnog uma. Za ~oveka te{ka duma.San predvi|anja, proricanja nagove{taja iz op{teg uma gdenema sada{njosti, pro{losti i budu}nosti. Iz okeana duha-du{e.Javlja se preko asocijacija vizuelnih, zvu~nih… Preko metafo-ra.… Preko sirove svesti divlje - nesvesnog, podsvesnog,predsvesnog…Jede{ komad mesa, krv se sliva - jede{ se, jede{ svoje srce.Divlja misao, san, ne zna da ka`e srce no ka`e komad mesa…Zvu~ne asocijacije - koren re~i…, infiksi… - kriju po-ruke…Mrlje stvari snovi daju. Vizuelne, akusti~ke…. sadr`ajnemrlje… U mrljama prepoz-nati poruku, smisao. U metafora-ma…Geni, mikro svet - virusi, bakterije…; zara`enost njima - u snuse javlja kao novo-ro|en~e… Sva mikro zbitija u telu, u snu seprika`u u divlje sirovoj svesti metaforike bukvalno shva}ene.Nekada i prevedene.Geni prenose sadr`aj iz pra-pra vertikale ~oveka. Onda njihoveporuke kazane u snu zbog svoje dubine su nejasne, neprozirne.Snovi zbitija i `itija se daju na uvid, ali svaki je ~ovek i lud.Ludilo je san… Java i san; kao no} i dan prolazi izme|u njih…Sutoni, zore.Isti san razli~ito zna~i. Nema ba{ istih snova. San vidi svest,i podsvest, predsvest, nesvesno apsolutnog uma. Njegovemrvice vidi, mrvice mrvica.Tri sna… U sva tri nema nas… Tehnika je ista. Ka`e se nemanas; nije primirisao… Dakle, u sva tri slu~aja zna~i da nijenamirisao. Nesvesno je uzelo, bez mnogo ma{te sneva~a, istiput da mu ka`e, da ga upozori: nema nas; ne nasluti {ta sesprema. Snovi se metaforama izra`avaju i to konvencionalnimmetaforama. Upravo dostupnim sneva~u da bi ga upozorili.Ako bi san direktno govorio, upozoravao, to bi ve} bila java ito bi ve} zahtevalo drugu strukturu svesti, a ne ljudsku izemaljsku.Ja sam leptir - ^uangce. [ta li zna~i leptir? [ta li zna~i ukineskoj onda{njoj metaforici? Leptir - besmrtnost; obilatadokolica, radost. ^uangce-leptiru ostavljam te na miru."(Leptir slete avolu na ka`iprst - Bo`ansku pravdu. avo senasme{i.)"Sedam krava - sedam velikih majki hraniteljica. Debele imr{ave. Klas `ita atribut Izidin. Gutaju godine."avo tuma~i san Boga. - AVO: "Eno, vidim ko na javiBo`iji san pravi. Ljudskim jezikom Stradopoljaca }u ga re}i,mada mu je dubina i smisao mnogo ve}i. Promisao sna ostaje 22
  23. 23. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAtajna tajne i opet tajna… Ipak, zbog ove knjige; da zadam piscunove brige. Budu}i da je u pitanju Bo`anski san, san Boga,onda tuma~enje ide obrnutim redom - od Vaseljenskog smislaka obi~nom ljudskom smislu. Poruke Boga. Bogu se kazalo usnu: Na nekom dnu… Neki haos. On nema nos… Ima kalauzi kalauzom ho}e da otklju~a brave.Dakle - bog ima klju~ (kalauz) - osloba|anje, znanje, mister-iju dre{ioca ima. Pronalazi kalauz, brave… Zna~i - Bog }e daoplodi Stradopoljke i Stradopoljce svojim kalauzom.Seksualni r{um }e da napravi po Govnariji. Lom }e da napravinjegov budala{, patrljak, pevac, sramotnjak, mali ma~or,dr{ka od stomaka, stradopoljski klju~ - zna~i, ona stvar,menja~ promeni}e `ivot u Govnariji, promeni}e `ivotStradopoljaca. Njegovo me|u-butno landaralo, pola kila federmesa promeni}e `ivot u Govnariji. Odu`i}e im se Bog zagrdna zanemarivanja. Kalauzom }e otklju~avati crneljubi~ice. Surovo i sirovo }e to raditi. Redom, sve {to stigne. Usvojoj Bo`anskoj misiji isprepala puca}e sve {to mo`e.Oplodi}e novi svet. Krevetanjem, transfuzijom, ubodom…Napravi}e im u du{i i telu lom. Ne treba Stradopoljci da dolazeovamo, u Vaseljenu pa i {ire, da di`u velike vaseljenske revolu-cije, pa i {ire. Tamo }e im Bog kroz novu seksualnu revolucijudi}i Veliku vaseljensku revoluciju. Tamo }e on oploditima~ke, ribe, vrele usne, podmorni~arke, ~avke, le{eve.Ko zna ko }e mu se sve podmetnuti da ga oplodi?! Od ~ovekamu je nikao budala{, dr{ka od stomaka, pa neka i budala{kisvet pravi budala{om, pupoljkom, `iri}em, kalauzom kojitajne nad tajnama mo`e otkriti?!Jadni Stradopoljci. Oni misle da su Stradopoljci narod kojinajvi{e voli `ene na svetu. Pet stotina `argonskih izraza za`enu! Ali, ne misle na negativni naboj tih izraza. Kompleksi,Edi-pova situacija. Samoodbrana od potisnutog… U te zamkeizgleda uhvatio se i sam Bog. I on se hvali kalauzom,budala{em. Za njega je to novo - me|ubutno landaralo, polakila feder mesa."Ostaje tajna avoljih snova.- AVO: "^italac mali, intrigantradoznali - pita za bar jedan moj san. Kad, kad smo ve}… Ne,ne}u vam ispri~ati… Neka vam pisac ka`e, jer on pati odepskog sveznala{tva; pi{e ISTINU svim velikim slovima. Patiod objektivnosti, neutralnosti. On sve zna, ide do stvarisamog dna. Neka tu poka`e prema ~itaocu svoju obavezu. Nekatu pru`i du{e-ma{tu protezu. Ako zna, ako sme, ako mo`e? Sansna… Moj san je njegov. [ta je video u njemu? Zar ne vi-diteovoliku paniku, de~iju tremu? Cela knjiga, moja biografija,zbrdazdola. ^as krajnji smisao, ~as `ena gola. ^as o~aj, ~assprda~ina. Drama-komedija. Bez reda, bez igrokaza, slike,~ina…Neka vam on moje snove pripoveda. Du{a prljavo-govnava uhaosu, bez reda. Smeti{te apsolutnog duha. Rida i smeje se bezpoetskog sluha. U {ta me protuva uvali, da bes svoj kali.Ipak san: sanjam stra{an san, ~udan san, koji se ~esto ponavl-ja da znam za bu|enja mo}, budio bih se u pani~nom strahu.Na{e sanjanje i san nisu kao ljudski. Na{a java je vi{e kao ljud-ski san, sanjanje. I pored svega, ne mogu da se smirim i pla{imse da ponovo zaspim. Da me ne ~uje ova protuva od pisca, mojkontroverzni biograf…, biograf, hit pisac, marketin{ko tele.Tajnica da me ne ~uje… Sanjam da sam u kocki bez ikakvogotvora. U nevidlj-ivoj betonskoj, ~eli~noj, granitnoj kocki.Avaj, u praiskonskom stanju, kona~nom stanju,nepomi~nosti. Kvadratura kruga. O, kocko moja, istino, ISTI-NO moja! Moj besprekorni zakonu. Sudbino, neopozivo,prevrtljivosti moja. Kocko blude}a Vaseljeno, pa i {ire; i ja ukocki i jedna muva… Avaj! Muva - kvarnost. Truljenje. Avaj!Kokca: i ja u njoj, i muva. Kocka bludi Vaseljenom. Nemamuvo. Ose}a, do bola prazninu sobe i svoju samo}u. Od u`asapusto{i prazne praznine i samo}e oslepeo sam. Histeri~noslepilo.On, pisac, podme}e mi taj ~udni, stra{ni san. On, Bog u dogov-oru sa piscem, mo`da i Ve-likim Gvnomagom. Bog se spremada me vrati u moje iskonsko, prvobitno, praiskonsko, ko-na~no.Sprema se da me se otarasi. Sad izgleda ima dru{tvo. Mene jestvorio iz dosade, da ne bi bio sam. Sada ima dru{tvo ravnosebi - ^ovek je Bog na Zemlji. Dakle - dva Boga. Zakrvi}e se.Istera}e ga. Svrgnu}e ga. Nema ravnote`e Bog - Satana. Dvarazli~ita Boga. Vrati}e se na pagansko samoistrebljivanje bogo-va. Uzor Kainu i Avelju. A ja?! Mene da vrati u praiskonskostanje, nepomi~nost… Ne. Ne}e{ pi{~e! Ne}ete!"BOG (^uje se njegov glas iz daljine): "[ta je s tobom?!Neuroti~an si. Bolestan. Bespo-mo}no uspani~en. Dete,nesvesni bezrazlo`ni strah te razdire. Praznina i dosada. Pusto{ 23
  24. 24. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemije`ivota. Mnogo si se utopio u ljudsko. Kalja{ ugled Bo`anskog."AVO (U nekom olak{anju, ali jo{ u senci u`asa): "Ne, ipakne}e{! Ne}ete! Tamo vi di`ite revolucije, u Govnariji…Tamo… Pustite mene."avo u snu odvojen od tela - duha pisca. - AVO: "Snovinam govore druga~ijim jezikom, druga~ijom upotrebom jezikaod jave uop{te. Druga~ijom upotrebom na{eg jezika, nas kaoindividua. To {to nam snovi ka`u je tu, na dohvat ruke, podnosom; ali mi ne uspostavljamo potpuno njegov jezi~ki sistem,koji je veoma individualiziran. On je {ifrovan metaforama,bukvalnostima, re~ima, sufiksima, infiksima, pre-fiksima,korenima re~i.Ako bi sve te {ifre, kodove - svu tu poetiku - pohvatali iuprkos velikoj individualnosti i ba{ zahvaljuju}i njoj, moglibismo pomo}u snova da dajemo dijagnoze u ranom stadijumubolesti. U njima, tim kodovima, se nalaze informacije o bolesti,o po~ecima, o prvim virusima i bakterijama koje }e se razviti ubolest. U snovima imamo informacije, naravno snovi|enjske,iracionalne, ne samo o bolesti, no i o zdravlju. Zna~i - imamoupozorenja uop{te o zbivanjima u telu, ali i u duhu. U psihoso-matici… Sanjati novoro|en~e je vest o tome da se u tvom telurodilo dete - neka bolest - virus, bakterija.Ja je duh. Stan je telo. Ne mo`e sneva~ da se vrati u stan, dapogodi ulaz svog stana… Pos-toji opasnost da se umre, poludi.Dakle - da se odvoji duh od tela. Ovde ne mislim na religioznismisao tog odvajanja.Snovi ne gre{e. Oni ho}e tajnu nad tajnama da re{e. Ako bisnovi govorili jezikom svesti, jave, onda oni ne bi bili snovi, nebi bili iracionalno. Ka`e se: nesvesni sadr`aji su nam potrebniradi dopune svesti. Mislim da je obrnuto. Svest je samo malideo okeana duha-du{e a nesvesno, iracionalno je ve}i deo.Me|utim (~ovek), vi se kre}ete u prakti~nom zemaljskom,kre}ete se u realisti~nom i realnom bez ve}e dubine premaNe(bi}u). Mogli bismo postaviti pitanje: koji je smisaosvesnog, jave? Ono je, ono je, put i deo kosmi~kogsamoosve{}enja ~oveka. A kosmi~ko samoosve{}enje ~ovekaje proces {irenja svesnog kroz delatno, dru{tveno. Dakle, fizikapostaje metafizika. Snovi su slutnja ISTINE.Duh i telo… Avaj! Mo`da sam ja duh pisca koji jedne mu~nete{ke no}i nije mogao da se vrati u svoj stan - u svoje telo. Nijemogao da pogodi ulaz 14, stan 18, IV sprat… Sivilo zgra-da,blokova. I, sada, kao proklet duh pisca, lutam Vaseljenom, pai {ire. Ja, duh-du{a pisca u snu odvojen od tela. A odvojen duhod tela je meta. Ina~e, ve} nam je pisac Skon~anja i vazno{enjaVelikog… ili Priloga za biografiju avola ispri~ao da je sanjaoda je video sebe, svoj le{, kako iznose iz bolnice. On je prizorizno{enja tela posmatrao sa prozora jedne bolni~ke sobe na IIIspratu…Ko zna ko sam ja?! Kakav i ~iji sam duh? Ne, nisu ~ista posla.Ko je kome {ta? Ko je ~iji objekat i subjekat? Mo`da je pisacuspeo da istera avola iz sebe, i da se on useli u mene. Ja unjemu, on u meni. Koja je i kakva je tu razlika? Ko je va`niji?Mo`da se treba boriti za obrnuto - da bude{ u nekom, a ne nekou tebi… Samobitak, tubitak…, bitak, Ne(bitak)…Uspeo je da me uvede u ~arolije subjekat-objekat. Sad ne znamko je u kome, ko koga treba iz sebe da isteruje. Ma, da mi jelepo, ja se ne bih ni pitao ko je u kome.Pazi: Ja, avo, ~uvena Satana - kakav sam }iftica postao.Komformista, zaparlo`eni malo-gra|anin, filistar… JaLucifer?!Jo{ tajnu sna ~uvam. Ona mene ~uva. San sna krhkog leptirafilozofa. Treperavi da{ak vaseljenske pau~ine dr`i mi vezu saNe(bi}em). Direktnu vezu… Ja leptir, avaj pi{~e, ti si me uhva-tio - ~uje se glas ~ove~ice. Tvoja me ljubav ubila. (Glasnesta).Pi{~e moj, kontroverzni biografu. Kako da za{titim privatnost,privatni `ivot. ^ujem da pi{e{ i biografiju Boga. Pokrenu}usudski spor kako bih spre~io tebe, autora moje biografije, daobjavi{ knjigu o meni. Da sud zabrani da kontaktira{ vampire,ve{tice, Boga i druga natpri-rodna bi}a sa njim i da mu ne dajupodatke. Na kraju - prvo ja treba da napi{em svoju bio-grafiju.Ko zna ko treba prvi da bude. Mo`da on pi{e svoju biografiju,a Bog mu dostavlja podatke o meni. Ja mu dajem podatke osebi, a tajnica direktno u ve~nost ukucava. Bi}e biografijaSatane hit knjiga, u trendu, naj~itanija. Niko ne}e znati ni da jeobjavljena. Hit zavere }utanja straobe ljupke jeze vaseljenskebirokratije Apsoluta. Pogubili smo sebe u sebi i u drugima.Krik apsolutnog duha. ^arolija jave sna Vaseljenskog.Zabludeli ~ovek u umu-duhu Ne(bi}a). 24
  25. 25. POSEBNA PORODI^NA ZAVETINAavo sanja majku. - (avo je {iznuo. Sanja mamu, mamicu,kevu; a nema mamu. Uvek mu je pozitivna u snu. Uvek jelepa. Zavisan od majke. U iluziji da ima majku i da je uveklepa. Totalno je regradirao. On je nezrelo pasivno zavisnodete. O{te}eno, izmanipulisano dete. On `ivi unazad. Tra`isvoje detinjstvo i svoju majku, a be`i od zlog hladnog sveta.)AVO: "Avaj, gde je vreme bezbri`nog detinjstva {amanskih|avola, |avola, vra~eva, suje-vernosti…, folklornog |avola,primitivnog. Na to se mo`e podsetiti u `ivo jo{ samo uGovnariji, me|u Stradopoljcima. Sada niko nikome ne poma`eda prevri `ivot. Svi ho}e mene, avola da prevare. Svi ho}e dazavade i manipuli{u. Svi rade moj posao. Ja, bolno dete. Zna seda detetu ne mogu da se tuma~e snovi. A on, nadmeno {kraba-lo, tuma~i moj san, i san Boga. Ja sanjam svoju majku kaove{ticu?! Podmetanja! Sanjam je kao monstruma - zmiju saglavom lisice. A oca?" (avo se okre}e oko sebe, ako je tookretanje.) "Zmija kao ud mu{ki ~iji je glavi} lobanja sajezi~kom. Dve takve zmije kao uhva}ene podruku… Oca san-jam kao razboj-nika…" (avo oseti daleko treperenjebeskona~nosti) "Ja nesre}na isfrustrirana, neuroti~na osoba,individua, li~nost koja `ivi pod optere}enjem i mitskom obave-zom da je persona zla. Ja koji nemam majku da predvidiugro`enost svoga deteta… Otac zanemaruje o~instvo…Eno, pisac mi sprema zamku: da izvr{im samoubistvo. Tobo`da su dva an|ela do{la da uzmu ne{to sa Zemlje, iz Govnarije,i odnesu na Nebo. A ja sam to Ne{to.Da nije sve ovo nesvesna komunikacija izme|u oca i sina -Boga, mog Brata tvorca, i mene, avola?" (avo oseti dalekotreperenje beskona~nosti) "Mo`da uop{te nemaju nikakve vezeStradopoljci, Govnarija, Zemljani sa celim mojim slu~ajem.Mo`da me sve ovo vreme samo Bog, Brat moj, tvorac - ku{akroz jedan sme{no ljudski konkretizovani vid, na~in. Jedandivlji |ilko{ki put konkretizacije Ne(bi}a). Mo`da sam isuvi{edugo bio u visokim apstrakci-jama esencije, pa sada ne moguda se i{~upam iz manifestacije onoga {to se zove Zemaljsko iba{ u Govnariji, me|u Stradopoljcima. Mo`da? A, ipak, morambiti na oprezu i sa Bogom, i sa piscem, i sa VelikimGovnomagom, pa i sa tajnicom koja direktno u ve~nost ukuca-va."Jo{ jedan san Satane - U neka nebeska razdanja, Satana sanja,kako je on devica mu{kog lica. Ali ima veliki mu{ki ud. Odstrasti divlje je lud. Ud mu Bog, Brat dr`i. I sve `ivo ho}e daspr`i. Nalete{e na kozu… Sam avo izabra pozu… I sad ho}ekoza da se okozi, da izvr{i abortus…, i jos k tome plus - to detejare je sam avo…Sna|i se u tome ljudska glavo. Ti, la`ni poeto, {to svemu zna{~are - {ta zna~i u snu to jare? Jare koje nebeski meke}e? Jarekoje na Zemlju, Govnariju kre}e? Ta mu{kost; izobilna `ivot-nost; tvorna energija…; plodnost, obilje. Da ih odoji koza.Polujarci… [to device jure starci. Jaha}e na jarcu… O jar~e -ribo, gospodaru vodenog bezdana, ima li slutnje novih dana?Vampir-devoj~ica u snu. - AVO: "San devoj~ice: … vidimna pustoj ulici vampira kako le`i i spava… Veoma mi ga je`ao… Odvodim tog ku}nog ljubimca psa - bdila{tvo…; ma~ku- promenu i `udnju; pticu - du{u, duh. Devoj~ica shvata da je tonjen tata sa maskom vampira. Vampir je u njenoj kosi videova{ku i zamahnuo je ogromnim no`em da je ubije…O, o~e moj, vampiru moj, teretu ludi moj, masko moja - kakoda te se oslobodim? Ja vezan za nepostoje}u majku. Jadevoj~ica sa va{kom na glavi. Ja avo, iskrena devoj~ica. Bitineuroti~no dete, devoj~ica Vaseljene, pa i {ire; dete nepostoje}emajke i oca - Brata, Boga tvorca moga. Nepotpune i razoreneporodice. Sa ~udnim vampirom paterom familije. Si{u joj krv iva{ka i vampir i nepostoje}a majka, i Stradopoljci, iGovnomag, i pisac, i tajno tajnica.Sve }u vas nadi}i ja potencijalna mogu}nost budu}nosti. Mojpi{~e, ti koji veruje{ da jedini postoji{. Ti nesretni~e kojiiskreno i duboko pati{ zbog i radi svojih fikcija: mene avolai Brata moga, Boga… I Velikog Govnomaga i svih u organizo-vanoj hordi ove literarne naseobine koju ti naziva{ SKON~ANJEI VAZNO{ENJE VELIKOG… ILI PRILOZI ZA BIOGRAFIJU AVOLA.Ilegalaca…, migranata i emigranata vaseljenskih, pa i {ire, ti,sekretaru njihov."Telo, smrt, san, metafora. - AVO: "Kratki, anegdoti~nisnovi koji ostavljaju jak utisak i atmosferu, pamte se prekodana i du`e. Snovi ~esto koriste bukvalnost. Ilova~a le~i, ni{tane boli. Prestaju bolovi… Upotrebljava se ~esto kada se gov-ori o smrti. San uzima taj jezik onako kako je upotrebljen: 25
  26. 26. Zona `ive tradicije, kwi`evnost i i alhemijeizle~enje i ni{ta ne boli. Naravno, su{tina sna nije u tome dagovori o zagrobnom `ivotu, no da je nesvesno, iracionalno,upotrebilo nedoterani jezik, bukvalno onako kako je re~eno najavi bez nove metaforike, slikovitosti. Drugim re~ima re~eno -snovi imaju svoju poetiku, svoj stil u u`em i {irem smislu.Odmoriti se, izle~iti se govori da }e se organi tela odmoriti odfunkcionisanja, da }e biti za njih izle~enje jer ne}e raditi, pres-ta}e da ose}aju fizi~ku patnju, a ne u smislu da }e{ i}i u Raj gdeje ve~ni odmor, gde nema bolesti. Telo, izgleda, u snovima vi{ebrine o sebi. Nekako odvojeno od duha, uprkos psihoso-matskom jedinstvu. Telo ima zadatak da daje svojom, da takoka`em, slepom inteligibilno{}u informacije o svom stanju. Dadaje informacije svojim jezikom; svojom poetikom gde malonaivno iskori{tava pesni~ki jezik." (avo ose}a upad drugogtoka misli): "Eno jedna ne}e…, ho}e bezgre{no za~e}e. Ho}ejedna cura za de~ka minotaura. Klon-i… ume{ali se i oni.Genetski in`enjeri… Sve se stvara po meri. Mene sada ne pom-inju. Jedna cura, da joj se ugura… Da rodi ko {to je ro|enadevojka br`a od konja. Ko u mitovima. Sada{njim genetskimhitovima. Misao mi titlovana. Ona je iz svih dana. Prikladnalljudskom umu da vidi op{tu sumu."avo tuma~i i ispravlja Junga - AVO: "Nadmeni oholi^ovek. Uvek vertikalu tra`i i gde je nema, a uvek je ima.Arhetipsko, stra{ni de~iji snovi. Dobro je {to niste rekli da suavolovi snovi. Nasle|e predaka koje nosimo u sebi… Ne,drugi je uzrok ovih snova; nije arhetipsko. Tri sna idu iz mikrosveta, iz tog dna.Viruse, bakterije - mikrobe kojim je zara`en organizam - ta~udovi{ta sli~na zmiji sa mnogo rogova, ubijaju bela krvnazrnca, druge `ivotinje. Nailaze ~etiri boga iz zasebnih uglovai o`ivljavaju sve mrtve `ivotinje - nailaze drugi odbrambeniimunolo{ki elementi. Za{to ~etiri boga? Zato {to je dete ~ulo daje bog svemo}an pa se ta metafora mikromaterijalno u snu pri-menjuje. Dakle, san je projekcija mikro de{avanja u inficira-nom organizmu. Bajkovita avetinjska slika toga zbivanja namikro nivou u organizmu.Fabula, si`e, skaz, te bajke se produ`ava u drugom snu deteta:tu su sada metafore muva, sunca, meseca, zvezde i sneva~ica.Muva kao negativno (simbolika muve - kvarljivost) i sunce,mesec i zvezde kao pozitivni simboli, metafore. Kroz {umusimbola, metafora se probila racionalna misao, misao jave. Utre}em snu se de{ifruje smisao prvog i drugog sna. U njemudevoj~ica sanja da je opasno bolesna. Zna~i - iracionalneinformacije o po~etku bolesti, slepe svesnosti tela o bolesti suprodrle i iskazala se sa opasno bolesna. Rasplet usled ira-cionalne dramatike u telu. Rasplet i u nivou racionalnog isadr`ine. Ali, simbolika, koja je verovatno vid mehanizmaduboke iracionalne odbrane, samoodbrane od ~injenice smrti,odbrane erosa od tanatosa. Ptice su rane koje prekrivaju. No,ovde je, da ka`emo grubo, u pitanju elementarna dubinskadinami~ka borba telo - duh koja se manifestuje u snu.Dakle, nije ovde, u ovim snovima, u prvom planu arhetipskokolektivno. Ovde je projekcija mikro zbivanja u organizmu.Ne, nisu ovde |avoli. ^oveku je najlak{e sve avolu pripisati.Stvari, ma koliko izgledale apstraktne, transcendentne, imajuosnovu materijalnu. To vi pripisujete avolu. Uteha mi jenauka. Njene tajne dubine li~e na mistiku.San ima i kosmi~kog, i arhetipskog, i kolektivnog. Arhetipskonasle|e se prenosi od prvih iskri inteligibilnosti. Majmuni vi{evrsta od kojih je nastao ~ovek… Vi{e ~ovekolikih…Nakalemljen genetski, oplemenjen intelektualno{}u… Procesdru{tvenog bi}a ~oveka… i uvek Ja?! No, sve je to u tre}emplanu, u drugom planu… U prvom planu je da organizam usadejstvu sa duhom, mozgom - visoko organizovanom mater-ijom preduzima ne{to, kroz rad pulzija, nagona, da dopre dosvesti ~injenica da je organizam zara`en nekim mikro organiz-mom, fatalnom neizle~ivom bole{}u i da treba ne{to da se pre-duzme. Taj put od iracionalnog na nivou }elije do racionalnogide kroz metaforiku, simboliku; ide kroz naslage procesarazvitka govora. Ide kroz polufabrikate simbola, re~enica jo{nepretvorenih, nesazrelih u re~i. Ide kroz onomatopeje. Put odduboke iracionalnosti sna do svesne misli; od zara`en si dote{ko si bolestan. Put iracionalna svest o zlo}udnim `ivotinja-ma, ~udovi{tima do neizle~ivo si bolesna je i{ao carskimputem. Avaj - nije pomogao carski put devoj~ici. Ja, avo saBogom, znam i te puteve. Mogu ih u~initi jasnijim. Eto, geno-mi, 300 000 miliona itd. itd. Moja vera je u nauku, u mikro…Avaj… Ovi ho}e… Veliki Govnomag Sveobli~ni… Ovi ho}eveliku Vaseljensku revoluciju. Mo`da u saradnji s Bogom. Ne.Ne - nikada. 26

×