Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Uvod u javne politike

117 views

Published on

Prezentacija Bobana Stojanovića sa 1. treninga za jačanje mreže organizacija civilnog društva iz istočne Srbije iz oblasti zaštite životne sredine u okviru projekta "Klikni zeleno" koji realizuje Timočki omladinski centar uz podršku CSOnnect programa REC kancelarije u Srbiji.

Published in: Government & Nonprofit
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Uvod u javne politike

  1. 1. Boban Stojanović, MA 14. - 15.06.2017. godine, Kladovo
  2. 2.  Politika, javna/e politika/e?  Politics? Polity? Public policy/policy
  3. 3. DIMENZIJE POLITIKE POLICY Rešavanje problema, izbor između alternativa SADRŽAJ POLITICS Borba za vlast, politička moć AKTERI POLITY Institucionalni ustroj političke zajednice PROCEDURE
  4. 4.  „Javnu politiku ne kreiraju anđeli, već politički proces koji je daleko od savršenog.“
  5. 5.  Politički „izlazi“; odluke vlasti u bilo kom formatu koje određuju ili utiču na živote građana.
  6. 6.  Rešavaju probleme (Goodin, Rein, Moran)  Aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme (Đorđević)  Strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređenja i razvoja pojedinih oblasti (Stojiljković)
  7. 7.  Distribucija dobara i usluga, bogatstva i prihoda je sama srž javnih politika. Ko dobija šta, kada i kako? (Lasswell)  Javne politike određuju kako se “deli kolač”
  8. 8. Upotreba vlasti ili političke moći; Aktivnosti usmerene ka rešavanju konkretnih problema ili unapređenju stanja u zajednici. (Imamović)
  9. 9.  Aktivnost vlasti ne bi li se proizveli određeni politički rezultati (izlazi) čime bi se postigle željene promene. (Wilson)  SVE ONO ŠTO VLASTI IZABERU DA URADE ILI NE URADE! (Birkland)
  10. 10.  Politički “izlaz”; politička odluka može biti i odsustvo bilo kakve reakcije ili mere (i to se svrstava pod javnu politiku)  Odluka da se “stvari same reše”, održavanje statusa quo  Tržišno/nevidljivo/spontano VS. Državno/regulatorno/uređivačko rešenje
  11. 11. Sve što je vlast / vlada odlučila učiniti ili ne činiti. Policy područja i sektori Konstituirano delovanje vlasti Glavni akter Političko odlučivanje o kolektivnim pitanjima i problemima Ciljevi + instrumenti = ishodi Nečinjenje i ishodi bez odluka
  12. 12. “Javna politika” u srpskom jeziku – preširoko značenje Policy kao svaka mera/izlaz koji proizvodi posledice po građane ili odsustvo mere
  13. 13. DANAŠNJI PRIMERI
  14. 14.  Predlozi javnih politika i javne politike  Predlozi postaju javna politika kada krenu da proizvode posledice.  Vi ćete osmišljavati predlog JP  Ono može postati JP kada se institucionalizuje
  15. 15. KATEGORIJE IMENA PODRUČJE socijalna, ekonomska politika, obrazovna politika, poljoprivredna politika, infrastrukturna, sportska, kulturna politika CILJNE GRUPE porodična politika, politika prema srednjoškolcima, politika međugeneracijske solidarnosti INSTITUCIONALNI OKVIR Lokalna (JLS), regionalna, nacionalna, evropska politika
  16. 16. Osnovna policy područja Nazivi pripadajućih podpolitika 1. KLASIČNI DRŽAVNI RESORI spoljna politika, odbrana, red i sigurnost, kaznena politika, sudska politika, politika imigracija 2. EKONOMSKE POLITIKE makroekonomska politika, politika oporezivanja, politika konkurentnosti, politika zapošljavanja, politika investicija, politika regulacije poslovanja, politika regulacije finansija, regionalna ekonomska politika 3. SOCIJALNE POLITIKE zdravstvena politika, politika socijalne pomoći, politika socijalne zaštite, obrazovna politika, politika rodne ravnopravnosti, politika prema manjinama, porodična politika 4. SEKTORSKE POLITIKE poljoprivredna i ribarska politika, energetska politika, politika transporta, informacijska politika, medijska politika, politika zaštite životne sredine 5. OSTALE POLITIKE kulturna politika, sportska politika, religijska politika
  17. 17. 1. Regulacija (normiranje i sankcije) 2. Tržište (negativne eksternalije i javna dobra) 3. Javne finansije i javna potrošnja (javne usluge i servisi) 4. Menadžment vlasti (državno&privatno, JPP) 5. Informisanje (kampanje, oglašavanje, edukacija)
  18. 18.  Vlade sve više regulišu stvari koje nije potrebno regulisati
  19. 19.  Rent – seeking  „Traženje renti“ predstavlja traženje profita mimo tržišta  Visoka društvena cena traženja renti – visoka cena taksi usluga
  20. 20.  Nudge (teorija usmeravanja, gurkanje)  Meki paternalizam ili liberalni paternalizam  Uticaj na arhitekturu izbora pojedinaca  „Nudging seems to offer policy makers an effective way to influence citizens’ behavior without further restricting freedom of choice, imposing mandatory obligations, or introducing new taxations, or tax reliefs.“  Doniranje organa  Cigarete
  21. 21.  Neželjene posledice javnih politika  Kobre – Nju Delhi  Alkoholna pića – SAD (krijumčarenje)  Zagađenje vazduha – Meksiko Siti  http://gajp.org/2015/11/efekat-kobre- neocekivani-efekti-regulacije/
  22. 22.  Problem (uzrok problema)  Kako rešiti stvarni uzrok?  Da li će se postići željeni efekat?  Morate da računate da neke politike građani neće tako lako prihvatiti i/ili da će politike napraviti kontra efekat.
  23. 23.  VLAST!  Institucionalizovan akter koji ima moć  Demokratija, izbori  Neizabrani akteri? Građani, interesne grupe, NVO, think thank organizacije, mediji, univerziteti itd.
  24. 24.  Teritorijalna org. države  Prezidencijalizam, parlamentarizam, semi prezidencijalizam?  Struktura parlamenta?  Direktna demokratija?  Struktura vlade?
  25. 25.  Narodna skupština (zakoni, budžet, bira Vladu RS)  Predsednik (nema policy ovlašćenja)  Vlada (utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone, donosi uredbe...)  Državna uprava (deo izvršne vlasti, vrši upravne poslove, učestvovanje u oblikovanju politike Vlade)
  26. 26.  Partijski programi (predlozi javnih politika)  Izbori (druš. većina koja podržava određeni program)  Parlament pretvara programe u zakone i bira Vladu  Vlada pretvara predloge u javne politike  Državna uprava sprovodi sa konkretnim rezultatima i ishodima
  27. 27. Birači, interesne grupe, partije POLITIČKI SISTEM Policy input Policy output Budžet; Odluke: zakoni, uredbe ... Policy ishodi okolina
  28. 28.  Značaj policy analize  Policy ciklus  Policy paper – predlog javne politike; kako ga napisati?
  29. 29.  “Mada samo nekolicina može kreirati politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj.” (Perikle)
  30. 30.  Predlog za javnu politiku namenjen donosiocima odluka, kako bi im pomogao da formulišu javnu politiku i da je implementiraju.
  31. 31. INDIKATOR 2. FINANSIRANJE JLS
  32. 32. 1. POSTAVLJANJE NA POLITIČKI DNEVNI RED – DEFINISANJE PROBLEMA definisanje prioritetnih problema definisanje glavnih ciljeva politike 5. MONITORING, EVALUACIJA (VREDNOVANJE) I PROMENA Monitoring (praćenje) kvaliteta sprovođenja i direktnih rezultata Procena rezultata Prijedlozi za nastavak, izmene ili okončanje politike 4. IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE)  Administracija, resursi (ljudski, novčani), koordinacija  Budžetiranje 2. FORMULACIJA/RAZVOJ/IZBOR REŠENJA Identifikacija opcija Procena učinka opcija Argumentacija 3. KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA Donošenje političke odluke Promocija i prihvaćanje politike Razrada politike - izrada instrumenta (propisa) Procena učinka propisa
  33. 33.  Formalni  Neformalni
  34. 34. 1. Definisanje problema veliki broj aktera 2. Razvoj politike smanjuje se broj aktera, raste važnost stručnjaka 3. Koncepcija i legitimizacija prvenstveno formalni akteri 4. Implementacija definisani nositelji - administracija, ali i partneri iz civilnog društva/JPP 5. Monitoring i evaluacija raste broj aktera - javna i politička rasprava
  35. 35. DEFINISANJE PROBLEMA: analiza policy problema i definisanje ciljeva MONITORING I EVALUACIJA - procena postignuća politike i procesa sprovođenja politike - rezultira komparativnom analizom opcija za budućnost politike (nastavak, promjena, ukidanje) = ex post evaluacija KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA: Procena prihvaćenosti političke odluke u javnosti i interesnim grupama, identifikacija rizika za sprovođenje politike, analiza aktera FORMULACIJA/ DIZAJN POLITIKE Komparativna procena izvodivosti i učinka opcija rešenja i procena izvodivosti rešenja. - Procena učinka propisa = ex ante evaluacija IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE): uočavanje prepreka i rizika u sprovođenju politike, cost benefit analiza razvoj
  36. 36.  Problem  Predviđanje  Preporuke  Monitoring (u procesu primene)  Evaluacija
  37. 37.  Institucionalna – Ustav, sistem lokalne samouprave  Ekonomska – “resursi su ograničeni”  Finansijska (budžet)/redistribucija  Cost benefit analiza
  38. 38.  Sažet dokument  Problem – rešenje
  39. 39.  Sažetak – do 2 str.  Srednje rešenje – 6 do 8 str.  Studija – više od 10 str.
  40. 40.  Naslov  Sadržaj  Sažetak  Uvod  Opis problema  Raspoložive opcije javne politike  Obrazloženje izabrane opcije  Legitimizacija i implementacija  Resursi (budžetiranje i organizacija)  Indikatori (praćenje i ocenjivanje)  Zaključci i preporuke  Dodaci  Bibliografija  Beleške
  41. 41.  Fokusiran  Profesionalan, a ne akademski  Zasnovan na dokazima  Ograničen  Koncizan (6-8 stranica)  Razumljiv  Pristupačan za čitanje  Promotivan  Praktičan i izvodljiv
  42. 42.  Da li je problem adekvatno definisan?  Da li su ciljevi jasni i koherentni?  Kako i koliko odabrani instrumenti doprinose ostvarenju specifičnih ciljeva?  Postoje li kritične tačke sprovođenja?  Da li je predlog politike ekonomski isplativ?  Da li je predlog politike pravedan?  Kojim indikatorima vezanima uz koji kriterijum biste merili uspešnost sprovođenja?  Koji podaci nedostaju?  Gde ćete pronaći te podatke?
  43. 43.  Identifikacija  Postaviti na agendu donosioca odluka/kao prioritet  Ubedljivo predstaviti problem  Argumentacija  Pridobiti pažnju javnosti/građana  Definisanje problema – niz metoda  Stablo problema
  44. 44. SREDIŠNJI PROBLEM NEPOSREDNI UZROK NEPOSREDNI UZROK NEPOSREDNI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK POLICY OKVIR POVEZANI PROBLEM POVEZANI PROBLEM POVEZANI PROBLEM POSLEDICE POSLEDICE PROBLEMSKO STABLO
  45. 45. česte saobraćajne nesreće Nepažljivost vozača Loš kvalitet vozila Loš kvalitet puteva Slaba samodisciplina i neučinkovite sankcije vozni park prestar neodržavanje vozila loše održavanje puteva manjak kapitalnih investicija Nepoverenje javnosti u Vladu saobraćajne nesreće glavni uzrok i trošak povreda na radu visoka smrtnost i teške povrede u saobraćaju loš rejting u EU analizama sigurnosti u saobraćaju negativan uticaj na turističku reputaciju zemlje PROBLEMSKO STABLO mladi vozači najčešći počinitelji nesreća
  46. 46.  Opcije kako rešiti problem  Alternativa  Upoznati status quo  Istraživanje, prikupljanje informacija  Šta se želi postići? (ciljevi – SMART)  Na koji način se želi postići?  Koja raspoloživa opcija će dovesti do cilja?  Procena ishoda, merenje, vrednovanje, rizici
  47. 47.  Relevantnost – Da li je razumno upravo tu vrstu i kombinaciju instrumenta koristiti za tu određenu javnu politiku?  Efikasnost –Kakav je odnos troškova i koristi?  Efektivnost – Hoće li taj instrument i izabrana opcija kombinacije instrumenata dati željeni rezultat – ostvariti cilj?  Sprovodivost – Da li je instrument jednostavan za primenu i može li se uopšte primeniti, s obzirom na postojeće tehnološke uslove, ljudske resurse, finansijska ograničenja i organizacijsku strukturu?
  48. 48.  Politička izvodivost  Legalnost – kako se pozicionira u postojeći pravni okvir, poštovanje temeljnih ustavnih i ljudskih prava?  Koherentnost (unutrašnja i spoljna)– kakva je usklađenost različitih ciljeva i instrumenata intervencije, usklađenost intervencije s drugim relevantnim politikama?  Pravednost – distribucija troškova i koristi u društvu  Demokratski potencijal – participacija, transparentnost  Održivost/fleksibilnost – mogućnost dugoročnog sprovođenja politike u odnosu na predviđene troškove
  49. 49.  Izbor instrumenta  Definisanje ključnih stavki  Analiza aktera (donosioca odluka, ciljne grupe, javnosti)
  50. 50. Smanjivanje broja saobraćajnih nesreća Povećavanje pažljivosti kod vozača Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvalitete puteva Sigurnost u saobraćaju ŠTA BI BILI POLICY INSTRUMENTI?
  51. 51. Smanjivanje broja saobraćajnih nesreća Povećavanje pažljivosti kod vozača Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvaliteta puteva Edukacija vozača Nabavka novih vozila Redovno održavanje vozila Bolje održavanje puteva Smanjivanje broja poginulih i stradalih u saobraćaju Revizija sankcija Više resursa za saobraćajnu policiju Fin.olakšice za nabavku i redovno državanje vozila Strategija kapitalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu
  52. 52.  Sadrži političku legitimizaciju izabranih rešenja. Ukoliko posmatramo proceduralno, izabrana rešenja se legitimišu time što prolaze neke formalne uslove, kao što je npr. većinsko prihvatanje u zakonodavnom telu.
  53. 53.  Definisanje okvira za primenu izabranog instrumenta sa ciljem promene stanja  Zakon, uredbe, izvršenje budžeta, pružanje usluga, javnih radova, informisanje...
  54. 54.  Ko i kako sprovodi  Set aktivnosti usmerenih prema realizaciji  Tri aspekta primene politike 1. Organizacija (resursi) 2. Finansije (budžetiranje) 3. Rutinska primena (usluge, naplata, kontrola itd.)  Državna/lokalna uprava
  55. 55.  RIA (engl. Regulatory Impact Analysis) je proces analize uticaja propisa na poslovni ambijent i predstavlja ključni instrument u kreiranju boljih regulativa.  RIA definiše da predlagač zakona ima obavezu da izvrši analizu procene uticaja određenog propisa, precizira koji se konkretan problem rešava novim propisom, objasni da li će koristi prilikom primene rešenja koja nudi biti veće od troškova
  56. 56.  Analiza utemeljena na činjenicama, koja se koristi kao instrument za sistematsko donošenje odluka u javnoj upravi u svrhu ispitivanja i merenja verovatnih:  koristi,  troškova,  rizika,  efekata konkurencije  RSJP
  57. 57.  kreatori politike mogu bolje da razumeju posljedice, tj. troškove, koristi i distribucione uticaje odluka (ko ubira koristi, a ko snosi troškove);  bolji uvid i razumevanje pravih uticaja propisa, uzimajaći u obzir da RIA pomaže procenu i opis troškova i koristi;  pravovremeno otkrivanje indirektnih i nenameravanih uticaja propisa;  pojednostavljenje regulatornog okruženja;
  58. 58.  Nema besplatnog ručka – ’’ni kod babe nema džabe’’  Za svaku javnu politiku potrebni su neki resursi da bi ona mogla da se sprovede Diskusija: da li je onda uvek neophodno budžetiranje javnih sredstava za javne politike?  Nešto što je ’’besplatno’’ može da bude veoma skupo – skuplje obrazovanje osnovca nego studenta društvenih nauka
  59. 59. Javne politike se mogu sprovoditi: - Prikupljanjem privatnih donacija Izgradnja Narodnog pozorišta u Beogradu; Finansiranje narodnih kuhinja - Prebacivanjem troškova regulacijom na drugu stranu (građane ili privredu) Taksa za biometrijska dokumenta; Predavanje finansijskih izveštaja; - Korišćenjem već postojećih resursa Npr. prebaciti šalterske radnike na druge poslove nakon obuke
  60. 60.  Šta je Oportunitetni trošak?  Kako su resursi oskudni, društva/pojedinci moraju birati između različitih mogućnosti. Tako izborom jedne opcije propuštaju druge prilike.  Oportunitetni trošak studiranja?  Oportunitetni trošak fontane na TDT?
  61. 61.  Poređenje troškova i koristi među različitim opcijama da bi se odabrala ona koja maksimizuje neto korist  Prost oblik:  Opcija A: trošak X1, prihod Y1, neto benefit Z1 Opcija B: trošak X2, prihod Y2, neto benefit Z2 Izabrati opciju koja je efikasnija – veći benefit ili niže troškove
  62. 62.  CB analiza je lako primenjiva kada su u pitanju vidljivi novčani ekvivalenti. Izgraditi ili ne izgraditi put; Kojom trasom da ide...  Problemi: stvari nisu uvek tako jednostavne. 1) Kako porediti stvari koje nemaju novčane ekvivalente? 2) Treba meriti i indirektne, a ne samo direktne troškove ili koristi
  63. 63.  Tehnika poređenja opcija koja se koristi pri kvalitativnom ocenjivanju.  Korak 1: Definisati kriterijume  Korak 2: Bodovanje opcija  Korak 3: Ponderisanje  Korak 4: Poređenje opcija
  64. 64.  Finansijska pismenost (nije ekonomija) je važna, ali ona nije zastupljena u srednjim školama. Opcija 1: uvesti nov predmet Opcija 2: ubaciti u kurikulum građanskog vaspitanja Opcija 3: ubaciti u kurikulum više predmeta (npr sociologija i građansko) Opcija 4: fakultativan predmet ili sekcije
  65. 65.  Kriterijumi: 1) Obuhvat (broj) dece 2) Dostupnost nastavnog kadra 3) Promene celokupnog kurikuluma 4) Brzina implementacije Ponderi: Obuhvat dece 2 Dostupnost kadra 1.5 Promene u kurikulumu 1 Brzina implementacije 1
  66. 66. Opcije Obuhvat (2) Dostupnost kadra (1,5) Nivo promene (1) Brzina (1) Nov predmet 10 2 2 3 Građansko 7 4 5 6 Više predmeta 8 6 7 6 Fakultativno 2 2 9 8 Opcije Obuhvat Dostupnos kadra Nivo promene Brzina Nov predmet 20 3 2 3 Građansko 14 6 5 6 Više predmeta 16 9 7 6 Fakultativno 4 3 9 8 28 31 38 24
  67. 67. Kako izgleda budzetiranje?
  68. 68. Računanje koliko košta prevoz dece u srednju školu koja žive u selima oko Sjenice?
  69. 69.  Indikatori za praćenje  Merenje ispunjenja ciljeva, ali i sredstava (troškova)  Procena učinkovitosti
  70. 70.  Praćenje (monitoring) je proces sistematičnog prikupljanja podataka o razvoju i sprovođenju politike, te ostvarivanju ciljeva koji se odvija tokom sprovođenja u određenim vremenskim intervalima, na osnovu prethodno definisanih indikatora/pokazatelja koje je moguće upoređivati sa polaznim stanjem.
  71. 71.  Evaluacija je sistematska procena sprovođenja i/ili ishoda određene javne politike, u poređenju sa nizom eksplicitnih ili implicitnih standarda (indikatora), u svrhu doprinosa poboljšanju određene javne politike.  Evaluacija je vrednovanje ili procena putem istraživanja.
  72. 72.  Evaluacija (ocena) predstavlja logički nastavak procesa praćenja: na osnovu prikupljenih podataka i saznanja kroz postupak praćenja, evaluacijom se analizira i meri uticaj sprovedene politike. Evaluacija pruža podatke koji govore da li su postignuti željeni efekti i pokušava da odgovori na pitanje zašto zacrtani ciljevi i rezultati jesu ili nisu ispunjeni.
  73. 73.  Da li se politika sprovodi u skladu s propisanim planom?  Da li se novac i drugi resursi svrsishodno troše?  Da li je došlo do promena u kontekstu koje se treba uzeti u obzir s obzirom na ciljeve politike?  Obuhvaćenost ciljne grupe?  Postižu li se očekivani rezultati pojedinih aktivnosti/mera?
  74. 74.  Koja su dosadašnja postignuća politike s obzirom na ciljeve?  Šta treba učiniti kako bi sprovođenje bilo uspešnije?  Ima li potrebe za modifikacijom same politike?
  75. 75.  Donosioci odluka  Oni koji politiku sprovode (birokratija – maksimizacija troškova)  Evaluatori (građani, OCD, mediji...)
  76. 76.  Komunikacijski – ciljevi evaluacije  Informacijski - dostupnost podataka  Akcijski -spremnosti na sprovođenje preporuka i odgovornosti za (ne)učinjeno
  77. 77.  Povećanje kvaliteta  Sprečavanje zloupotrebe i štete  Pravovremena modifikacijaprograma  Poverenje javnosti i ciljnih grupa  Politička podrška  Racionalno finansijsko upravljanje  Učenje i inovacija  Opravdanje za okončanje programa
  78. 78.  Nerealna procena  Preveliki troškovi  Manjak kompetencija  Izostanak rezultata  Politička manipulacija  Ugrožavanje političke pozicije
  79. 79.  Koliko su se ciljevi pokazali primereni u odnosu na potrebe/problem?  Koliko je politika/propis usklađen s drugim povezanim programima i politikama?  Koliko je sprovođenje politike/propisa odgovaralo predviđenim troškovima i rezultatima?  Šta su glavni rezultati politike/propisa po korisnike i druge aktere?  Šta su dugoročni i širi rezultati politike/propisa korisnike i druge aktere?  Ima li nepredviđenih rezultata i ishoda?  Koliko je ova politika/propis uspešan u odnosu na najbolje prakse?
  80. 80.  Postavljeni na početku  Merljivi i mogući za komparaciju  Dostupnost informacija  Kvantitativni i kvalitativni podaci  Realni, ne proizvoljni
  81. 81.  Godišnji izveštaji  Baze podataka  Mediji  Građani  Tehnike prikupljanja podataka (upitnici, fokus grupe, intervjui...)
  82. 82. 064 12 66 561 bobanstojanovic.blogspot.rs boban.fpn@gmail.com, boban.stojanovic@fpn.bg.ac.rs /bobans (Boban Stojanović) @Radoholicar

×