SlideShare a Scribd company logo
1 of 105
Boban Stojanović, MA
14. - 15.06.2017. godine, Kladovo
 Politika, javna/e politika/e?
 Politics? Polity? Public policy/policy
DIMENZIJE POLITIKE
POLICY
Rešavanje problema,
izbor između alternativa
SADRŽAJ
POLITICS
Borba za vlast,
politička moć
AKTERI
POLITY
Institucionalni
ustroj
političke
zajednice
PROCEDURE
 „Javnu politiku ne kreiraju
anđeli, već politički proces
koji je daleko od
savršenog.“
 Politički „izlazi“; odluke vlasti u bilo
kom formatu koje određuju ili utiču na
živote građana.
 Rešavaju probleme (Goodin, Rein, Moran)
 Aktivnost vlasti kao odgovor na društvene
probleme (Đorđević)
 Strategije i operativne metode koje grade
država i njeni organi u cilju uređenja i razvoja
pojedinih oblasti (Stojiljković)
 Distribucija dobara i usluga, bogatstva i
prihoda je sama srž javnih politika. Ko
dobija šta, kada i kako? (Lasswell)
 Javne politike određuju kako se “deli
kolač”
Upotreba vlasti ili političke moći;
Aktivnosti usmerene ka rešavanju
konkretnih problema ili unapređenju
stanja u zajednici. (Imamović)
 Aktivnost vlasti ne bi li se proizveli
određeni politički rezultati (izlazi) čime bi
se postigle željene promene. (Wilson)
 SVE ONO ŠTO VLASTI IZABERU DA
URADE ILI NE URADE! (Birkland)
 Politički “izlaz”; politička odluka može
biti i odsustvo bilo kakve reakcije ili mere
(i to se svrstava pod javnu politiku)
 Odluka da se “stvari same reše”,
održavanje statusa quo
 Tržišno/nevidljivo/spontano VS.
Državno/regulatorno/uređivačko rešenje
Sve što je vlast / vlada odlučila učiniti ili ne činiti.
Policy područja
i sektori
Konstituirano
delovanje vlasti
Glavni akter
Političko odlučivanje o kolektivnim
pitanjima i problemima
Ciljevi + instrumenti
= ishodi
Nečinjenje i
ishodi bez odluka
“Javna politika” u srpskom jeziku –
preširoko značenje
Policy kao svaka mera/izlaz koji proizvodi
posledice po građane ili odsustvo mere
DANAŠNJI
PRIMERI
 Predlozi javnih politika i javne politike
 Predlozi postaju javna politika kada krenu da
proizvode posledice.
 Vi ćete osmišljavati predlog JP
 Ono može postati JP kada se institucionalizuje
KATEGORIJE IMENA
PODRUČJE
socijalna, ekonomska politika, obrazovna
politika, poljoprivredna politika, infrastrukturna,
sportska, kulturna politika
CILJNE GRUPE porodična politika, politika prema
srednjoškolcima, politika međugeneracijske
solidarnosti
INSTITUCIONALNI
OKVIR
Lokalna (JLS), regionalna, nacionalna, evropska
politika
Osnovna policy
područja
Nazivi pripadajućih podpolitika
1. KLASIČNI
DRŽAVNI RESORI
spoljna politika, odbrana, red i sigurnost, kaznena politika,
sudska politika, politika imigracija
2. EKONOMSKE
POLITIKE
makroekonomska politika, politika oporezivanja, politika
konkurentnosti, politika zapošljavanja, politika investicija,
politika regulacije poslovanja, politika regulacije finansija,
regionalna ekonomska politika
3. SOCIJALNE
POLITIKE
zdravstvena politika, politika socijalne pomoći, politika
socijalne zaštite, obrazovna politika, politika rodne
ravnopravnosti, politika prema manjinama, porodična
politika
4. SEKTORSKE
POLITIKE
poljoprivredna i ribarska politika, energetska politika,
politika transporta, informacijska politika, medijska politika,
politika zaštite životne sredine
5. OSTALE
POLITIKE
kulturna politika, sportska politika, religijska politika
1. Regulacija (normiranje i sankcije)
2. Tržište (negativne eksternalije i javna
dobra)
3. Javne finansije i javna potrošnja (javne
usluge i servisi)
4. Menadžment vlasti (državno&privatno,
JPP)
5. Informisanje (kampanje, oglašavanje,
edukacija)
 Vlade sve više regulišu stvari koje nije
potrebno regulisati
 Rent – seeking
 „Traženje renti“ predstavlja traženje profita
mimo tržišta
 Visoka društvena cena traženja renti – visoka
cena taksi usluga
 Nudge (teorija usmeravanja, gurkanje)
 Meki paternalizam ili liberalni paternalizam
 Uticaj na arhitekturu izbora pojedinaca
 „Nudging seems to offer policy makers an
effective way to influence citizens’ behavior
without further restricting freedom of choice,
imposing mandatory obligations, or introducing
new taxations, or tax reliefs.“
 Doniranje organa
 Cigarete
 Neželjene posledice javnih politika
 Kobre – Nju Delhi
 Alkoholna pića – SAD (krijumčarenje)
 Zagađenje vazduha – Meksiko Siti
 http://gajp.org/2015/11/efekat-kobre-
neocekivani-efekti-regulacije/
 Problem (uzrok problema)
 Kako rešiti stvarni uzrok?
 Da li će se postići željeni efekat?
 Morate da računate da neke politike građani
neće tako lako prihvatiti i/ili da će politike
napraviti kontra efekat.
 VLAST!
 Institucionalizovan akter koji ima moć
 Demokratija, izbori
 Neizabrani akteri?
Građani, interesne grupe, NVO, think thank
organizacije, mediji, univerziteti itd.
 Teritorijalna org. države
 Prezidencijalizam, parlamentarizam,
semi prezidencijalizam?
 Struktura parlamenta?
 Direktna demokratija?
 Struktura vlade?
 Narodna skupština (zakoni, budžet, bira
Vladu RS)
 Predsednik (nema policy ovlašćenja)
 Vlada (utvrđuje i vodi politiku, izvršava
zakone, donosi uredbe...)
 Državna uprava (deo izvršne vlasti, vrši
upravne poslove, učestvovanje u oblikovanju
politike Vlade)
 Partijski programi (predlozi javnih politika)
 Izbori (druš. većina koja podržava određeni
program)
 Parlament pretvara programe u zakone i bira
Vladu
 Vlada pretvara predloge u javne politike
 Državna uprava sprovodi sa konkretnim
rezultatima i ishodima
Birači,
interesne
grupe, partije POLITIČKI SISTEM
Policy input
Policy output
Budžet;
Odluke: zakoni,
uredbe ...
Policy ishodi
okolina
 Značaj policy analize
 Policy ciklus
 Policy paper – predlog javne politike;
kako ga napisati?
 “Mada samo nekolicina može kreirati
politiku, svi smo sposobni da sudimo o
njoj.” (Perikle)
 Predlog za javnu politiku namenjen
donosiocima odluka, kako bi im
pomogao da formulišu javnu politiku i da
je implementiraju.
INDIKATOR 2.
FINANSIRANJE
JLS
1. POSTAVLJANJE NA POLITIČKI DNEVNI
RED – DEFINISANJE PROBLEMA
definisanje prioritetnih problema
definisanje glavnih ciljeva politike
5. MONITORING,
EVALUACIJA
(VREDNOVANJE) I
PROMENA
Monitoring (praćenje)
kvaliteta sprovođenja
i direktnih rezultata
Procena rezultata
Prijedlozi za nastavak,
izmene ili okončanje
politike
4. IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE)
 Administracija, resursi (ljudski, novčani),
koordinacija
 Budžetiranje
2. FORMULACIJA/RAZVOJ/IZBOR
REŠENJA
Identifikacija opcija
Procena učinka opcija
Argumentacija
3. KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA
Donošenje političke odluke
Promocija i prihvaćanje politike
Razrada politike - izrada
instrumenta (propisa)
Procena učinka propisa
 Formalni
 Neformalni
1. Definisanje problema
veliki broj aktera
2. Razvoj politike
smanjuje se broj aktera, raste važnost stručnjaka
3. Koncepcija i legitimizacija
prvenstveno formalni akteri
4. Implementacija
definisani nositelji - administracija, ali i partneri iz
civilnog društva/JPP
5. Monitoring i evaluacija
raste broj aktera - javna i politička rasprava
DEFINISANJE PROBLEMA:
analiza policy problema i
definisanje ciljeva
MONITORING I
EVALUACIJA -
procena postignuća
politike i procesa
sprovođenja politike
- rezultira
komparativnom
analizom opcija za
budućnost politike
(nastavak, promjena,
ukidanje)
= ex post evaluacija
KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA:
Procena prihvaćenosti političke
odluke u javnosti i interesnim
grupama, identifikacija rizika za
sprovođenje politike, analiza
aktera
FORMULACIJA/ DIZAJN POLITIKE
Komparativna procena izvodivosti i
učinka opcija rešenja i procena
izvodivosti rešenja.
- Procena učinka propisa
= ex ante evaluacija
IMPLEMENTACIJA
(SPROVOĐENJE): uočavanje
prepreka i rizika u
sprovođenju politike, cost
benefit analiza
razvoj
 Problem
 Predviđanje
 Preporuke
 Monitoring (u procesu primene)
 Evaluacija
 Institucionalna – Ustav, sistem lokalne
samouprave
 Ekonomska – “resursi su ograničeni”
 Finansijska (budžet)/redistribucija
 Cost benefit analiza
 Sažet dokument
 Problem – rešenje
 Sažetak – do 2 str.
 Srednje rešenje – 6 do 8 str.
 Studija – više od 10 str.
 Naslov
 Sadržaj
 Sažetak
 Uvod
 Opis problema
 Raspoložive opcije javne politike
 Obrazloženje izabrane opcije
 Legitimizacija i implementacija
 Resursi (budžetiranje i organizacija)
 Indikatori (praćenje i ocenjivanje)
 Zaključci i preporuke
 Dodaci
 Bibliografija
 Beleške
 Fokusiran
 Profesionalan, a ne akademski
 Zasnovan na dokazima
 Ograničen
 Koncizan (6-8 stranica)
 Razumljiv
 Pristupačan za čitanje
 Promotivan
 Praktičan i izvodljiv
 Da li je problem adekvatno definisan?
 Da li su ciljevi jasni i koherentni?
 Kako i koliko odabrani instrumenti doprinose
ostvarenju specifičnih ciljeva?
 Postoje li kritične tačke sprovođenja?
 Da li je predlog politike ekonomski isplativ?
 Da li je predlog politike pravedan?
 Kojim indikatorima vezanima uz koji kriterijum
biste merili uspešnost sprovođenja?
 Koji podaci nedostaju?
 Gde ćete pronaći te podatke?
 Identifikacija
 Postaviti na agendu donosioca
odluka/kao prioritet
 Ubedljivo predstaviti problem
 Argumentacija
 Pridobiti pažnju javnosti/građana
 Definisanje problema – niz metoda
 Stablo problema
SREDIŠNJI PROBLEM
NEPOSREDNI
UZROK
NEPOSREDNI
UZROK
NEPOSREDNI
UZROK
DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK
POLICY OKVIR
POVEZANI
PROBLEM
POVEZANI
PROBLEM
POVEZANI
PROBLEM
POSLEDICE POSLEDICE
PROBLEMSKO STABLO
česte
saobraćajne nesreće
Nepažljivost vozača
Loš kvalitet vozila
Loš kvalitet puteva
Slaba samodisciplina
i neučinkovite
sankcije
vozni park prestar
neodržavanje vozila
loše održavanje puteva
manjak
kapitalnih investicija
Nepoverenje
javnosti u Vladu
saobraćajne nesreće
glavni uzrok i trošak
povreda na radu
visoka smrtnost i
teške povrede
u saobraćaju
loš rejting u EU
analizama sigurnosti
u saobraćaju
negativan uticaj na turističku
reputaciju zemlje
PROBLEMSKO STABLO
mladi vozači najčešći
počinitelji nesreća
 Opcije kako rešiti problem
 Alternativa
 Upoznati status quo
 Istraživanje, prikupljanje informacija
 Šta se želi postići? (ciljevi – SMART)
 Na koji način se želi postići?
 Koja raspoloživa opcija će dovesti do
cilja?
 Procena ishoda, merenje, vrednovanje,
rizici
 Relevantnost – Da li je razumno upravo tu
vrstu i kombinaciju instrumenta koristiti za tu
određenu javnu politiku?
 Efikasnost –Kakav je odnos troškova i
koristi?
 Efektivnost – Hoće li taj instrument i izabrana
opcija kombinacije instrumenata dati željeni
rezultat – ostvariti cilj?
 Sprovodivost – Da li je instrument
jednostavan za primenu i može li se uopšte
primeniti, s obzirom na postojeće tehnološke
uslove, ljudske resurse, finansijska
ograničenja i organizacijsku strukturu?
 Politička izvodivost
 Legalnost – kako se pozicionira u postojeći pravni
okvir, poštovanje temeljnih ustavnih i ljudskih prava?
 Koherentnost (unutrašnja i spoljna)– kakva je
usklađenost različitih ciljeva i instrumenata
intervencije, usklađenost intervencije s drugim
relevantnim politikama?
 Pravednost – distribucija troškova i koristi u društvu
 Demokratski potencijal – participacija,
transparentnost
 Održivost/fleksibilnost – mogućnost dugoročnog
sprovođenja politike u odnosu na predviđene troškove
 Izbor instrumenta
 Definisanje ključnih stavki
 Analiza aktera (donosioca odluka, ciljne
grupe, javnosti)
Smanjivanje broja
saobraćajnih nesreća
Povećavanje pažljivosti kod
vozača
Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvalitete
puteva
Sigurnost u saobraćaju
ŠTA BI BILI POLICY INSTRUMENTI?
Smanjivanje broja
saobraćajnih nesreća
Povećavanje pažljivosti kod
vozača
Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvaliteta
puteva
Edukacija vozača
Nabavka novih
vozila
Redovno
održavanje vozila
Bolje održavanje
puteva
Smanjivanje broja poginulih i
stradalih u saobraćaju
Revizija
sankcija
Više resursa za
saobraćajnu
policiju
Fin.olakšice za nabavku i
redovno državanje vozila
Strategija kapitalnih
investicija u saobraćajnu
infrastrukturu
 Sadrži političku legitimizaciju izabranih
rešenja. Ukoliko posmatramo
proceduralno, izabrana rešenja se
legitimišu time što prolaze neke formalne
uslove, kao što je npr. većinsko
prihvatanje u zakonodavnom telu.
 Definisanje okvira za primenu izabranog
instrumenta sa ciljem promene stanja
 Zakon, uredbe, izvršenje budžeta, pružanje
usluga, javnih radova, informisanje...
 Ko i kako sprovodi
 Set aktivnosti usmerenih prema realizaciji
 Tri aspekta primene politike
1. Organizacija (resursi)
2. Finansije (budžetiranje)
3. Rutinska primena (usluge, naplata,
kontrola itd.)
 Državna/lokalna uprava
 RIA (engl. Regulatory Impact Analysis) je
proces analize uticaja propisa na poslovni
ambijent i predstavlja ključni instrument u
kreiranju boljih regulativa.
 RIA definiše da predlagač zakona ima
obavezu da izvrši analizu procene uticaja
određenog propisa, precizira koji se konkretan
problem rešava novim propisom, objasni da li
će koristi prilikom primene rešenja koja nudi
biti veće od troškova
 Analiza utemeljena na činjenicama, koja se
koristi kao instrument za sistematsko
donošenje odluka u javnoj upravi u svrhu
ispitivanja i merenja verovatnih:
 koristi,
 troškova,
 rizika,
 efekata konkurencije
 RSJP
 kreatori politike mogu bolje da razumeju
posljedice, tj. troškove, koristi i distribucione
uticaje odluka (ko ubira koristi, a ko snosi
troškove);
 bolji uvid i razumevanje pravih uticaja propisa,
uzimajaći u obzir da RIA pomaže procenu i opis
troškova i koristi;
 pravovremeno otkrivanje indirektnih i
nenameravanih uticaja propisa;
 pojednostavljenje regulatornog okruženja;
 Nema besplatnog ručka – ’’ni kod babe nema džabe’’
 Za svaku javnu politiku potrebni su neki resursi da bi ona
mogla da se sprovede
Diskusija: da li je onda uvek neophodno budžetiranje javnih
sredstava za javne politike?
 Nešto što je ’’besplatno’’ može da bude veoma skupo – skuplje
obrazovanje osnovca nego studenta društvenih nauka
Javne politike se mogu sprovoditi:
- Prikupljanjem privatnih donacija
Izgradnja Narodnog pozorišta u Beogradu; Finansiranje narodnih
kuhinja
- Prebacivanjem troškova regulacijom na drugu stranu (građane
ili privredu)
Taksa za biometrijska dokumenta; Predavanje finansijskih
izveštaja;
- Korišćenjem već postojećih resursa
Npr. prebaciti šalterske radnike na druge poslove nakon obuke
 Šta je Oportunitetni trošak?
 Kako su resursi oskudni, društva/pojedinci
moraju birati između različitih mogućnosti.
Tako izborom jedne opcije propuštaju druge
prilike.
 Oportunitetni trošak studiranja?
 Oportunitetni trošak fontane na TDT?
 Poređenje troškova i koristi među različitim opcijama
da bi se odabrala ona koja maksimizuje neto korist
 Prost oblik:
 Opcija A: trošak X1, prihod Y1, neto benefit Z1
Opcija B: trošak X2, prihod Y2, neto benefit Z2
Izabrati opciju koja je efikasnija – veći benefit ili niže
troškove
 CB analiza je lako primenjiva kada su u pitanju
vidljivi novčani ekvivalenti.
Izgraditi ili ne izgraditi put; Kojom trasom da ide...
 Problemi: stvari nisu uvek tako jednostavne.
1) Kako porediti stvari koje nemaju novčane ekvivalente?
2) Treba meriti i indirektne, a ne samo direktne troškove
ili koristi
 Tehnika poređenja opcija koja se koristi pri
kvalitativnom ocenjivanju.
 Korak 1: Definisati kriterijume
 Korak 2: Bodovanje opcija
 Korak 3: Ponderisanje
 Korak 4: Poređenje opcija
 Finansijska pismenost (nije ekonomija) je važna, ali ona nije
zastupljena u srednjim školama.
Opcija 1: uvesti nov predmet
Opcija 2: ubaciti u kurikulum građanskog vaspitanja
Opcija 3: ubaciti u kurikulum više predmeta (npr sociologija i
građansko)
Opcija 4: fakultativan predmet ili sekcije
 Kriterijumi:
1) Obuhvat (broj) dece
2) Dostupnost nastavnog kadra
3) Promene celokupnog kurikuluma
4) Brzina implementacije
Ponderi:
Obuhvat dece 2
Dostupnost kadra 1.5
Promene u kurikulumu 1
Brzina implementacije 1
Opcije Obuhvat
(2)
Dostupnost
kadra (1,5)
Nivo promene
(1)
Brzina
(1)
Nov predmet 10 2 2 3
Građansko 7 4 5 6
Više predmeta 8 6 7 6
Fakultativno 2 2 9 8
Opcije Obuhvat Dostupnos
kadra
Nivo promene Brzina
Nov predmet 20 3 2 3
Građansko 14 6 5 6
Više predmeta 16 9 7 6
Fakultativno 4 3 9 8
28
31
38
24
Kako izgleda
budzetiranje?
Računanje koliko košta
prevoz dece u srednju
školu koja žive u selima
oko Sjenice?
 Indikatori za praćenje
 Merenje ispunjenja ciljeva, ali i sredstava
(troškova)
 Procena učinkovitosti
 Praćenje (monitoring) je proces sistematičnog
prikupljanja podataka o razvoju i
sprovođenju politike, te ostvarivanju ciljeva
koji se odvija tokom sprovođenja u određenim
vremenskim intervalima, na osnovu prethodno
definisanih indikatora/pokazatelja koje je
moguće upoređivati sa polaznim stanjem.
 Evaluacija je sistematska procena
sprovođenja i/ili ishoda određene javne
politike, u poređenju sa nizom eksplicitnih ili
implicitnih standarda (indikatora), u svrhu
doprinosa poboljšanju određene javne
politike.
 Evaluacija je vrednovanje ili procena putem
istraživanja.
 Evaluacija (ocena) predstavlja logički
nastavak procesa praćenja: na osnovu
prikupljenih podataka i saznanja kroz
postupak praćenja, evaluacijom se analizira i
meri uticaj sprovedene politike. Evaluacija
pruža podatke koji govore da li su postignuti
željeni efekti i pokušava da odgovori na
pitanje zašto zacrtani ciljevi i rezultati jesu
ili nisu ispunjeni.
 Da li se politika sprovodi u skladu s
propisanim planom?
 Da li se novac i drugi resursi svrsishodno
troše?
 Da li je došlo do promena u kontekstu koje se
treba uzeti u obzir s obzirom na ciljeve
politike?
 Obuhvaćenost ciljne grupe?
 Postižu li se očekivani rezultati pojedinih
aktivnosti/mera?
 Koja su dosadašnja postignuća politike s
obzirom na ciljeve?
 Šta treba učiniti kako bi sprovođenje bilo
uspešnije?
 Ima li potrebe za modifikacijom same
politike?
 Donosioci odluka
 Oni koji politiku sprovode (birokratija –
maksimizacija troškova)
 Evaluatori (građani, OCD, mediji...)
 Komunikacijski – ciljevi evaluacije
 Informacijski - dostupnost podataka
 Akcijski -spremnosti na sprovođenje
preporuka i odgovornosti za (ne)učinjeno
 Povećanje kvaliteta
 Sprečavanje zloupotrebe i štete
 Pravovremena modifikacijaprograma
 Poverenje javnosti i ciljnih grupa
 Politička podrška
 Racionalno finansijsko upravljanje
 Učenje i inovacija
 Opravdanje za okončanje programa
 Nerealna procena
 Preveliki troškovi
 Manjak kompetencija
 Izostanak rezultata
 Politička manipulacija
 Ugrožavanje političke pozicije
 Koliko su se ciljevi pokazali primereni u odnosu na
potrebe/problem?
 Koliko je politika/propis usklađen s drugim povezanim
programima i politikama?
 Koliko je sprovođenje politike/propisa odgovaralo
predviđenim troškovima i rezultatima?
 Šta su glavni rezultati politike/propisa po korisnike i
druge aktere?
 Šta su dugoročni i širi rezultati politike/propisa
korisnike i druge aktere?
 Ima li nepredviđenih rezultata i ishoda?
 Koliko je ova politika/propis uspešan u odnosu na
najbolje prakse?
 Postavljeni na početku
 Merljivi i mogući za komparaciju
 Dostupnost informacija
 Kvantitativni i kvalitativni podaci
 Realni, ne proizvoljni
 Godišnji izveštaji
 Baze podataka
 Mediji
 Građani
 Tehnike prikupljanja podataka (upitnici, fokus
grupe, intervjui...)
064 12 66 561
bobanstojanovic.blogspot.rs
boban.fpn@gmail.com,
boban.stojanovic@fpn.bg.ac.rs
/bobans (Boban Stojanović)
@Radoholicar

More Related Content

Similar to Uvod u javne politike

Sadrzaj statistickog istrazivanja
Sadrzaj statistickog istrazivanjaSadrzaj statistickog istrazivanja
Sadrzaj statistickog istrazivanjaJovana Simic
 
Zvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanjeZvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanjeMilos Djajic
 
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiGS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiTeacherDN
 
NALED i BIRN- 100 dana vlade
NALED i BIRN-   100 dana vladeNALED i BIRN-   100 dana vlade
NALED i BIRN- 100 dana vladeNALED Serbia
 
Javno zalaganje i javne politike
Javno zalaganje i javne politikeJavno zalaganje i javne politike
Javno zalaganje i javne politikeDragisa Mijacic
 
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...FEFA Faculty
 
Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju
Odluke 2. sednice Saveta za filantropijuOdluke 2. sednice Saveta za filantropiju
Odluke 2. sednice Saveta za filantropijuCatalyst Balkans
 
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...TeacherDN
 
Novi početak socijaldemokratije
Novi početak socijaldemokratijeNovi početak socijaldemokratije
Novi početak socijaldemokratijegordana comic
 
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanijeDruštveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanijeUglješa Atanacković
 
4. javni problemi i alternativne politike
4. javni problemi i alternativne politike4. javni problemi i alternativne politike
4. javni problemi i alternativne politikeBoban-info Stojanović
 
Beskucnistvo i usluga socijalnog rada
Beskucnistvo i usluga socijalnog radaBeskucnistvo i usluga socijalnog rada
Beskucnistvo i usluga socijalnog radaDejan Jeremic
 

Similar to Uvod u javne politike (17)

Sadrzaj statistickog istrazivanja
Sadrzaj statistickog istrazivanjaSadrzaj statistickog istrazivanja
Sadrzaj statistickog istrazivanja
 
Zvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanjeZvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanje
 
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-SrbijiGS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
GS-93-97-Demografski-problemi-i-populaciona-politika-u-Srbiji
 
Zvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanjeZvuk ptica konferencija javno zastupanje
Zvuk ptica konferencija javno zastupanje
 
NALED i BIRN- 100 dana vlade
NALED i BIRN-   100 dana vladeNALED i BIRN-   100 dana vlade
NALED i BIRN- 100 dana vlade
 
Javno zalaganje i javne politike
Javno zalaganje i javne politikeJavno zalaganje i javne politike
Javno zalaganje i javne politike
 
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...
Prof. dr Goran Pitić, Ograničenja u vođenju ekonomske politike, daleko od opt...
 
Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju
Odluke 2. sednice Saveta za filantropijuOdluke 2. sednice Saveta za filantropiju
Odluke 2. sednice Saveta za filantropiju
 
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...
EG-I-3-87-90-Ekonomski faktori privređivanja i merenja privrednog i društveno...
 
Novi početak socijaldemokratije
Novi početak socijaldemokratijeNovi početak socijaldemokratije
Novi početak socijaldemokratije
 
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanijeDruštveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije
Društveno odgovorno poslovanje kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije
 
Program 3P
Program 3PProgram 3P
Program 3P
 
4. javni problemi i alternativne politike
4. javni problemi i alternativne politike4. javni problemi i alternativne politike
4. javni problemi i alternativne politike
 
PR u politici
PR u politiciPR u politici
PR u politici
 
Beskucnistvo i usluga socijalnog rada
Beskucnistvo i usluga socijalnog radaBeskucnistvo i usluga socijalnog rada
Beskucnistvo i usluga socijalnog rada
 
Uglješa Atanacković - PRiZNANJE 2011
Uglješa Atanacković - PRiZNANJE 2011Uglješa Atanacković - PRiZNANJE 2011
Uglješa Atanacković - PRiZNANJE 2011
 
Association Portfolio
Association PortfolioAssociation Portfolio
Association Portfolio
 

More from TOC - Timočki omladinski centar

Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENS
Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENSProstor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENS
Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENSTOC - Timočki omladinski centar
 
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuEDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuTOC - Timočki omladinski centar
 
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuBor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuTOC - Timočki omladinski centar
 
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...TOC - Timočki omladinski centar
 
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...TOC - Timočki omladinski centar
 
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuTOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana FilipovskaTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica SpasovTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana ZarevTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar ĐerićTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav TamburićTOC - Timočki omladinski centar
 
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš ColićTOC - Timočki omladinski centar
 

More from TOC - Timočki omladinski centar (20)

Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENS
Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENSProstor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENS
Prostor za POMAK - socijalno preduzeće TOC-a / FundCon OPENS
 
Dostignuća projekta "Volonteri pomeraju granice"
Dostignuća projekta "Volonteri pomeraju granice"Dostignuća projekta "Volonteri pomeraju granice"
Dostignuća projekta "Volonteri pomeraju granice"
 
Klikni zeleno - Aktivnosti na projektu
Klikni zeleno - Aktivnosti na projektuKlikni zeleno - Aktivnosti na projektu
Klikni zeleno - Aktivnosti na projektu
 
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuEDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
EDC prezentacija IT HUB poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
 
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuBor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
Bor030 prezentacija poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
 
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...
LIBERGRAF prezentacija START (ME) UP poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku k...
 
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...
FOKRED prezentacija "Educa sapuni" poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku kon...
 
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferencijuTOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
TOC prezentacija Framework poslovne ideje za Pomak 2.0 donatorsku konferenciju
 
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska
#PomaKSRB konferencija - Social enteprise youth guide 2015 - Ana Filipovska
 
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov
#PomakSRB konferencija - Kuhinja na točkovima - Anica Spasov
 
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev
#PomakSRB konferencija - Gitarijada Rok akademija - Snežana Zarev
 
#PomakSRB konferencija - CRAM - Bojan Radosavljević
#PomakSRB konferencija - CRAM - Bojan Radosavljević#PomakSRB konferencija - CRAM - Bojan Radosavljević
#PomakSRB konferencija - CRAM - Bojan Radosavljević
 
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić
#PomakSRB konferencija - Kreativne industrije - Aleksandar Đerić
 
#PomakSRB konferencija - Nova Iskra - Marko Radenković
#PomakSRB konferencija - Nova Iskra - Marko Radenković#PomakSRB konferencija - Nova Iskra - Marko Radenković
#PomakSRB konferencija - Nova Iskra - Marko Radenković
 
#PomakSRB konferencija - Liceulice - Nikoleta Kosovac
#PomakSRB konferencija - Liceulice - Nikoleta Kosovac#PomakSRB konferencija - Liceulice - Nikoleta Kosovac
#PomakSRB konferencija - Liceulice - Nikoleta Kosovac
 
#PomakSRB konferencija - In centar - Željko Ilić
#PomakSRB konferencija - In centar -  Željko Ilić#PomakSRB konferencija - In centar -  Željko Ilić
#PomakSRB konferencija - In centar - Željko Ilić
 
#PomakSRB konferencija - Deli - Nenad Stojanović
#PomakSRB konferencija - Deli - Nenad Stojanović#PomakSRB konferencija - Deli - Nenad Stojanović
#PomakSRB konferencija - Deli - Nenad Stojanović
 
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić
#PomakSRB konferencija - GASI Požega - Miroslav Tamburić
 
#PomakSRB konferencija - SENS mreža - Ivana Stančić
#PomakSRB konferencija - SENS mreža - Ivana Stančić#PomakSRB konferencija - SENS mreža - Ivana Stančić
#PomakSRB konferencija - SENS mreža - Ivana Stančić
 
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić
#PomakSRB konferencija - ZIP centar za mlade - Miloš Colić
 

Uvod u javne politike

  • 1. Boban Stojanović, MA 14. - 15.06.2017. godine, Kladovo
  • 2.  Politika, javna/e politika/e?  Politics? Polity? Public policy/policy
  • 3. DIMENZIJE POLITIKE POLICY Rešavanje problema, izbor između alternativa SADRŽAJ POLITICS Borba za vlast, politička moć AKTERI POLITY Institucionalni ustroj političke zajednice PROCEDURE
  • 4.  „Javnu politiku ne kreiraju anđeli, već politički proces koji je daleko od savršenog.“
  • 5.  Politički „izlazi“; odluke vlasti u bilo kom formatu koje određuju ili utiču na živote građana.
  • 6.  Rešavaju probleme (Goodin, Rein, Moran)  Aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme (Đorđević)  Strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređenja i razvoja pojedinih oblasti (Stojiljković)
  • 7.  Distribucija dobara i usluga, bogatstva i prihoda je sama srž javnih politika. Ko dobija šta, kada i kako? (Lasswell)  Javne politike određuju kako se “deli kolač”
  • 8. Upotreba vlasti ili političke moći; Aktivnosti usmerene ka rešavanju konkretnih problema ili unapređenju stanja u zajednici. (Imamović)
  • 9.  Aktivnost vlasti ne bi li se proizveli određeni politički rezultati (izlazi) čime bi se postigle željene promene. (Wilson)  SVE ONO ŠTO VLASTI IZABERU DA URADE ILI NE URADE! (Birkland)
  • 10.  Politički “izlaz”; politička odluka može biti i odsustvo bilo kakve reakcije ili mere (i to se svrstava pod javnu politiku)  Odluka da se “stvari same reše”, održavanje statusa quo  Tržišno/nevidljivo/spontano VS. Državno/regulatorno/uređivačko rešenje
  • 11. Sve što je vlast / vlada odlučila učiniti ili ne činiti. Policy područja i sektori Konstituirano delovanje vlasti Glavni akter Političko odlučivanje o kolektivnim pitanjima i problemima Ciljevi + instrumenti = ishodi Nečinjenje i ishodi bez odluka
  • 12. “Javna politika” u srpskom jeziku – preširoko značenje Policy kao svaka mera/izlaz koji proizvodi posledice po građane ili odsustvo mere
  • 14.
  • 15.
  • 16.
  • 17.
  • 18.
  • 19.
  • 20.
  • 21.
  • 22.
  • 23.  Predlozi javnih politika i javne politike  Predlozi postaju javna politika kada krenu da proizvode posledice.  Vi ćete osmišljavati predlog JP  Ono može postati JP kada se institucionalizuje
  • 24. KATEGORIJE IMENA PODRUČJE socijalna, ekonomska politika, obrazovna politika, poljoprivredna politika, infrastrukturna, sportska, kulturna politika CILJNE GRUPE porodična politika, politika prema srednjoškolcima, politika međugeneracijske solidarnosti INSTITUCIONALNI OKVIR Lokalna (JLS), regionalna, nacionalna, evropska politika
  • 25. Osnovna policy područja Nazivi pripadajućih podpolitika 1. KLASIČNI DRŽAVNI RESORI spoljna politika, odbrana, red i sigurnost, kaznena politika, sudska politika, politika imigracija 2. EKONOMSKE POLITIKE makroekonomska politika, politika oporezivanja, politika konkurentnosti, politika zapošljavanja, politika investicija, politika regulacije poslovanja, politika regulacije finansija, regionalna ekonomska politika 3. SOCIJALNE POLITIKE zdravstvena politika, politika socijalne pomoći, politika socijalne zaštite, obrazovna politika, politika rodne ravnopravnosti, politika prema manjinama, porodična politika 4. SEKTORSKE POLITIKE poljoprivredna i ribarska politika, energetska politika, politika transporta, informacijska politika, medijska politika, politika zaštite životne sredine 5. OSTALE POLITIKE kulturna politika, sportska politika, religijska politika
  • 26. 1. Regulacija (normiranje i sankcije) 2. Tržište (negativne eksternalije i javna dobra) 3. Javne finansije i javna potrošnja (javne usluge i servisi) 4. Menadžment vlasti (državno&privatno, JPP) 5. Informisanje (kampanje, oglašavanje, edukacija)
  • 27.  Vlade sve više regulišu stvari koje nije potrebno regulisati
  • 28.
  • 29.
  • 30.
  • 31.
  • 32.  Rent – seeking  „Traženje renti“ predstavlja traženje profita mimo tržišta  Visoka društvena cena traženja renti – visoka cena taksi usluga
  • 33.
  • 34.  Nudge (teorija usmeravanja, gurkanje)  Meki paternalizam ili liberalni paternalizam  Uticaj na arhitekturu izbora pojedinaca  „Nudging seems to offer policy makers an effective way to influence citizens’ behavior without further restricting freedom of choice, imposing mandatory obligations, or introducing new taxations, or tax reliefs.“  Doniranje organa  Cigarete
  • 35.
  • 36.  Neželjene posledice javnih politika  Kobre – Nju Delhi  Alkoholna pića – SAD (krijumčarenje)  Zagađenje vazduha – Meksiko Siti  http://gajp.org/2015/11/efekat-kobre- neocekivani-efekti-regulacije/
  • 37.  Problem (uzrok problema)  Kako rešiti stvarni uzrok?  Da li će se postići željeni efekat?  Morate da računate da neke politike građani neće tako lako prihvatiti i/ili da će politike napraviti kontra efekat.
  • 38.  VLAST!  Institucionalizovan akter koji ima moć  Demokratija, izbori  Neizabrani akteri? Građani, interesne grupe, NVO, think thank organizacije, mediji, univerziteti itd.
  • 39.  Teritorijalna org. države  Prezidencijalizam, parlamentarizam, semi prezidencijalizam?  Struktura parlamenta?  Direktna demokratija?  Struktura vlade?
  • 40.  Narodna skupština (zakoni, budžet, bira Vladu RS)  Predsednik (nema policy ovlašćenja)  Vlada (utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone, donosi uredbe...)  Državna uprava (deo izvršne vlasti, vrši upravne poslove, učestvovanje u oblikovanju politike Vlade)
  • 41.  Partijski programi (predlozi javnih politika)  Izbori (druš. većina koja podržava određeni program)  Parlament pretvara programe u zakone i bira Vladu  Vlada pretvara predloge u javne politike  Državna uprava sprovodi sa konkretnim rezultatima i ishodima
  • 42. Birači, interesne grupe, partije POLITIČKI SISTEM Policy input Policy output Budžet; Odluke: zakoni, uredbe ... Policy ishodi okolina
  • 43.
  • 44.  Značaj policy analize  Policy ciklus  Policy paper – predlog javne politike; kako ga napisati?
  • 45.  “Mada samo nekolicina može kreirati politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj.” (Perikle)
  • 46.  Predlog za javnu politiku namenjen donosiocima odluka, kako bi im pomogao da formulišu javnu politiku i da je implementiraju.
  • 48.
  • 49.
  • 50. 1. POSTAVLJANJE NA POLITIČKI DNEVNI RED – DEFINISANJE PROBLEMA definisanje prioritetnih problema definisanje glavnih ciljeva politike 5. MONITORING, EVALUACIJA (VREDNOVANJE) I PROMENA Monitoring (praćenje) kvaliteta sprovođenja i direktnih rezultata Procena rezultata Prijedlozi za nastavak, izmene ili okončanje politike 4. IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE)  Administracija, resursi (ljudski, novčani), koordinacija  Budžetiranje 2. FORMULACIJA/RAZVOJ/IZBOR REŠENJA Identifikacija opcija Procena učinka opcija Argumentacija 3. KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA Donošenje političke odluke Promocija i prihvaćanje politike Razrada politike - izrada instrumenta (propisa) Procena učinka propisa
  • 52.
  • 53. 1. Definisanje problema veliki broj aktera 2. Razvoj politike smanjuje se broj aktera, raste važnost stručnjaka 3. Koncepcija i legitimizacija prvenstveno formalni akteri 4. Implementacija definisani nositelji - administracija, ali i partneri iz civilnog društva/JPP 5. Monitoring i evaluacija raste broj aktera - javna i politička rasprava
  • 54. DEFINISANJE PROBLEMA: analiza policy problema i definisanje ciljeva MONITORING I EVALUACIJA - procena postignuća politike i procesa sprovođenja politike - rezultira komparativnom analizom opcija za budućnost politike (nastavak, promjena, ukidanje) = ex post evaluacija KONCEPCIJA I LEGITIMIZACIJA: Procena prihvaćenosti političke odluke u javnosti i interesnim grupama, identifikacija rizika za sprovođenje politike, analiza aktera FORMULACIJA/ DIZAJN POLITIKE Komparativna procena izvodivosti i učinka opcija rešenja i procena izvodivosti rešenja. - Procena učinka propisa = ex ante evaluacija IMPLEMENTACIJA (SPROVOĐENJE): uočavanje prepreka i rizika u sprovođenju politike, cost benefit analiza razvoj
  • 55.  Problem  Predviđanje  Preporuke  Monitoring (u procesu primene)  Evaluacija
  • 56.  Institucionalna – Ustav, sistem lokalne samouprave  Ekonomska – “resursi su ograničeni”  Finansijska (budžet)/redistribucija  Cost benefit analiza
  • 57.  Sažet dokument  Problem – rešenje
  • 58.  Sažetak – do 2 str.  Srednje rešenje – 6 do 8 str.  Studija – više od 10 str.
  • 59.  Naslov  Sadržaj  Sažetak  Uvod  Opis problema  Raspoložive opcije javne politike  Obrazloženje izabrane opcije  Legitimizacija i implementacija  Resursi (budžetiranje i organizacija)  Indikatori (praćenje i ocenjivanje)  Zaključci i preporuke  Dodaci  Bibliografija  Beleške
  • 60.  Fokusiran  Profesionalan, a ne akademski  Zasnovan na dokazima  Ograničen  Koncizan (6-8 stranica)  Razumljiv  Pristupačan za čitanje  Promotivan  Praktičan i izvodljiv
  • 61.  Da li je problem adekvatno definisan?  Da li su ciljevi jasni i koherentni?  Kako i koliko odabrani instrumenti doprinose ostvarenju specifičnih ciljeva?  Postoje li kritične tačke sprovođenja?  Da li je predlog politike ekonomski isplativ?  Da li je predlog politike pravedan?  Kojim indikatorima vezanima uz koji kriterijum biste merili uspešnost sprovođenja?  Koji podaci nedostaju?  Gde ćete pronaći te podatke?
  • 62.  Identifikacija  Postaviti na agendu donosioca odluka/kao prioritet  Ubedljivo predstaviti problem  Argumentacija  Pridobiti pažnju javnosti/građana  Definisanje problema – niz metoda  Stablo problema
  • 63. SREDIŠNJI PROBLEM NEPOSREDNI UZROK NEPOSREDNI UZROK NEPOSREDNI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK DUBLJI UZROK POLICY OKVIR POVEZANI PROBLEM POVEZANI PROBLEM POVEZANI PROBLEM POSLEDICE POSLEDICE PROBLEMSKO STABLO
  • 64. česte saobraćajne nesreće Nepažljivost vozača Loš kvalitet vozila Loš kvalitet puteva Slaba samodisciplina i neučinkovite sankcije vozni park prestar neodržavanje vozila loše održavanje puteva manjak kapitalnih investicija Nepoverenje javnosti u Vladu saobraćajne nesreće glavni uzrok i trošak povreda na radu visoka smrtnost i teške povrede u saobraćaju loš rejting u EU analizama sigurnosti u saobraćaju negativan uticaj na turističku reputaciju zemlje PROBLEMSKO STABLO mladi vozači najčešći počinitelji nesreća
  • 65.  Opcije kako rešiti problem  Alternativa  Upoznati status quo  Istraživanje, prikupljanje informacija  Šta se želi postići? (ciljevi – SMART)  Na koji način se želi postići?  Koja raspoloživa opcija će dovesti do cilja?  Procena ishoda, merenje, vrednovanje, rizici
  • 66.  Relevantnost – Da li je razumno upravo tu vrstu i kombinaciju instrumenta koristiti za tu određenu javnu politiku?  Efikasnost –Kakav je odnos troškova i koristi?  Efektivnost – Hoće li taj instrument i izabrana opcija kombinacije instrumenata dati željeni rezultat – ostvariti cilj?  Sprovodivost – Da li je instrument jednostavan za primenu i može li se uopšte primeniti, s obzirom na postojeće tehnološke uslove, ljudske resurse, finansijska ograničenja i organizacijsku strukturu?
  • 67.  Politička izvodivost  Legalnost – kako se pozicionira u postojeći pravni okvir, poštovanje temeljnih ustavnih i ljudskih prava?  Koherentnost (unutrašnja i spoljna)– kakva je usklađenost različitih ciljeva i instrumenata intervencije, usklađenost intervencije s drugim relevantnim politikama?  Pravednost – distribucija troškova i koristi u društvu  Demokratski potencijal – participacija, transparentnost  Održivost/fleksibilnost – mogućnost dugoročnog sprovođenja politike u odnosu na predviđene troškove
  • 68.  Izbor instrumenta  Definisanje ključnih stavki  Analiza aktera (donosioca odluka, ciljne grupe, javnosti)
  • 69. Smanjivanje broja saobraćajnih nesreća Povećavanje pažljivosti kod vozača Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvalitete puteva Sigurnost u saobraćaju ŠTA BI BILI POLICY INSTRUMENTI?
  • 70. Smanjivanje broja saobraćajnih nesreća Povećavanje pažljivosti kod vozača Poboljšanje kvaliteta vozila Poboljšanje kvaliteta puteva Edukacija vozača Nabavka novih vozila Redovno održavanje vozila Bolje održavanje puteva Smanjivanje broja poginulih i stradalih u saobraćaju Revizija sankcija Više resursa za saobraćajnu policiju Fin.olakšice za nabavku i redovno državanje vozila Strategija kapitalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu
  • 71.  Sadrži političku legitimizaciju izabranih rešenja. Ukoliko posmatramo proceduralno, izabrana rešenja se legitimišu time što prolaze neke formalne uslove, kao što je npr. većinsko prihvatanje u zakonodavnom telu.
  • 72.  Definisanje okvira za primenu izabranog instrumenta sa ciljem promene stanja  Zakon, uredbe, izvršenje budžeta, pružanje usluga, javnih radova, informisanje...
  • 73.  Ko i kako sprovodi  Set aktivnosti usmerenih prema realizaciji  Tri aspekta primene politike 1. Organizacija (resursi) 2. Finansije (budžetiranje) 3. Rutinska primena (usluge, naplata, kontrola itd.)  Državna/lokalna uprava
  • 74.  RIA (engl. Regulatory Impact Analysis) je proces analize uticaja propisa na poslovni ambijent i predstavlja ključni instrument u kreiranju boljih regulativa.  RIA definiše da predlagač zakona ima obavezu da izvrši analizu procene uticaja određenog propisa, precizira koji se konkretan problem rešava novim propisom, objasni da li će koristi prilikom primene rešenja koja nudi biti veće od troškova
  • 75.  Analiza utemeljena na činjenicama, koja se koristi kao instrument za sistematsko donošenje odluka u javnoj upravi u svrhu ispitivanja i merenja verovatnih:  koristi,  troškova,  rizika,  efekata konkurencije  RSJP
  • 76.  kreatori politike mogu bolje da razumeju posljedice, tj. troškove, koristi i distribucione uticaje odluka (ko ubira koristi, a ko snosi troškove);  bolji uvid i razumevanje pravih uticaja propisa, uzimajaći u obzir da RIA pomaže procenu i opis troškova i koristi;  pravovremeno otkrivanje indirektnih i nenameravanih uticaja propisa;  pojednostavljenje regulatornog okruženja;
  • 77.
  • 78.  Nema besplatnog ručka – ’’ni kod babe nema džabe’’  Za svaku javnu politiku potrebni su neki resursi da bi ona mogla da se sprovede Diskusija: da li je onda uvek neophodno budžetiranje javnih sredstava za javne politike?  Nešto što je ’’besplatno’’ može da bude veoma skupo – skuplje obrazovanje osnovca nego studenta društvenih nauka
  • 79. Javne politike se mogu sprovoditi: - Prikupljanjem privatnih donacija Izgradnja Narodnog pozorišta u Beogradu; Finansiranje narodnih kuhinja - Prebacivanjem troškova regulacijom na drugu stranu (građane ili privredu) Taksa za biometrijska dokumenta; Predavanje finansijskih izveštaja; - Korišćenjem već postojećih resursa Npr. prebaciti šalterske radnike na druge poslove nakon obuke
  • 80.  Šta je Oportunitetni trošak?  Kako su resursi oskudni, društva/pojedinci moraju birati između različitih mogućnosti. Tako izborom jedne opcije propuštaju druge prilike.  Oportunitetni trošak studiranja?  Oportunitetni trošak fontane na TDT?
  • 81.  Poređenje troškova i koristi među različitim opcijama da bi se odabrala ona koja maksimizuje neto korist  Prost oblik:  Opcija A: trošak X1, prihod Y1, neto benefit Z1 Opcija B: trošak X2, prihod Y2, neto benefit Z2 Izabrati opciju koja je efikasnija – veći benefit ili niže troškove
  • 82.  CB analiza je lako primenjiva kada su u pitanju vidljivi novčani ekvivalenti. Izgraditi ili ne izgraditi put; Kojom trasom da ide...  Problemi: stvari nisu uvek tako jednostavne. 1) Kako porediti stvari koje nemaju novčane ekvivalente? 2) Treba meriti i indirektne, a ne samo direktne troškove ili koristi
  • 83.  Tehnika poređenja opcija koja se koristi pri kvalitativnom ocenjivanju.  Korak 1: Definisati kriterijume  Korak 2: Bodovanje opcija  Korak 3: Ponderisanje  Korak 4: Poređenje opcija
  • 84.  Finansijska pismenost (nije ekonomija) je važna, ali ona nije zastupljena u srednjim školama. Opcija 1: uvesti nov predmet Opcija 2: ubaciti u kurikulum građanskog vaspitanja Opcija 3: ubaciti u kurikulum više predmeta (npr sociologija i građansko) Opcija 4: fakultativan predmet ili sekcije
  • 85.  Kriterijumi: 1) Obuhvat (broj) dece 2) Dostupnost nastavnog kadra 3) Promene celokupnog kurikuluma 4) Brzina implementacije Ponderi: Obuhvat dece 2 Dostupnost kadra 1.5 Promene u kurikulumu 1 Brzina implementacije 1
  • 86. Opcije Obuhvat (2) Dostupnost kadra (1,5) Nivo promene (1) Brzina (1) Nov predmet 10 2 2 3 Građansko 7 4 5 6 Više predmeta 8 6 7 6 Fakultativno 2 2 9 8 Opcije Obuhvat Dostupnos kadra Nivo promene Brzina Nov predmet 20 3 2 3 Građansko 14 6 5 6 Više predmeta 16 9 7 6 Fakultativno 4 3 9 8 28 31 38 24
  • 88. Računanje koliko košta prevoz dece u srednju školu koja žive u selima oko Sjenice?
  • 89.
  • 90.  Indikatori za praćenje  Merenje ispunjenja ciljeva, ali i sredstava (troškova)  Procena učinkovitosti
  • 91.  Praćenje (monitoring) je proces sistematičnog prikupljanja podataka o razvoju i sprovođenju politike, te ostvarivanju ciljeva koji se odvija tokom sprovođenja u određenim vremenskim intervalima, na osnovu prethodno definisanih indikatora/pokazatelja koje je moguće upoređivati sa polaznim stanjem.
  • 92.  Evaluacija je sistematska procena sprovođenja i/ili ishoda određene javne politike, u poređenju sa nizom eksplicitnih ili implicitnih standarda (indikatora), u svrhu doprinosa poboljšanju određene javne politike.  Evaluacija je vrednovanje ili procena putem istraživanja.
  • 93.  Evaluacija (ocena) predstavlja logički nastavak procesa praćenja: na osnovu prikupljenih podataka i saznanja kroz postupak praćenja, evaluacijom se analizira i meri uticaj sprovedene politike. Evaluacija pruža podatke koji govore da li su postignuti željeni efekti i pokušava da odgovori na pitanje zašto zacrtani ciljevi i rezultati jesu ili nisu ispunjeni.
  • 94.
  • 95.  Da li se politika sprovodi u skladu s propisanim planom?  Da li se novac i drugi resursi svrsishodno troše?  Da li je došlo do promena u kontekstu koje se treba uzeti u obzir s obzirom na ciljeve politike?  Obuhvaćenost ciljne grupe?  Postižu li se očekivani rezultati pojedinih aktivnosti/mera?
  • 96.  Koja su dosadašnja postignuća politike s obzirom na ciljeve?  Šta treba učiniti kako bi sprovođenje bilo uspešnije?  Ima li potrebe za modifikacijom same politike?
  • 97.  Donosioci odluka  Oni koji politiku sprovode (birokratija – maksimizacija troškova)  Evaluatori (građani, OCD, mediji...)
  • 98.  Komunikacijski – ciljevi evaluacije  Informacijski - dostupnost podataka  Akcijski -spremnosti na sprovođenje preporuka i odgovornosti za (ne)učinjeno
  • 99.  Povećanje kvaliteta  Sprečavanje zloupotrebe i štete  Pravovremena modifikacijaprograma  Poverenje javnosti i ciljnih grupa  Politička podrška  Racionalno finansijsko upravljanje  Učenje i inovacija  Opravdanje za okončanje programa
  • 100.  Nerealna procena  Preveliki troškovi  Manjak kompetencija  Izostanak rezultata  Politička manipulacija  Ugrožavanje političke pozicije
  • 101.  Koliko su se ciljevi pokazali primereni u odnosu na potrebe/problem?  Koliko je politika/propis usklađen s drugim povezanim programima i politikama?  Koliko je sprovođenje politike/propisa odgovaralo predviđenim troškovima i rezultatima?  Šta su glavni rezultati politike/propisa po korisnike i druge aktere?  Šta su dugoročni i širi rezultati politike/propisa korisnike i druge aktere?  Ima li nepredviđenih rezultata i ishoda?  Koliko je ova politika/propis uspešan u odnosu na najbolje prakse?
  • 102.
  • 103.  Postavljeni na početku  Merljivi i mogući za komparaciju  Dostupnost informacija  Kvantitativni i kvalitativni podaci  Realni, ne proizvoljni
  • 104.  Godišnji izveštaji  Baze podataka  Mediji  Građani  Tehnike prikupljanja podataka (upitnici, fokus grupe, intervjui...)
  • 105. 064 12 66 561 bobanstojanovic.blogspot.rs boban.fpn@gmail.com, boban.stojanovic@fpn.bg.ac.rs /bobans (Boban Stojanović) @Radoholicar