JoakimIinterFest BILTEN 06

108 views

Published on

JOAKIMINTERFEST
Međunarodni pozorišni festival
International Theatre Festival

JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru.
Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

Published in: Social Media
0 Comments
1 Like
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
108
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
0
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
1
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

JoakimIinterFest BILTEN 06

  1. 1. Већпоустаљеномраспоредуипетидан12.ЈоакимИнтерФеста отпочео је на Малој сцени манифестацијом из пратећег програма фестивала. Промоцију књиге Зијаха Соколовића „Глумац... је глумац... је глумац” о његовој истоименој култној представи модерирале су његове колеге из нашег Театра Чедомир Штајн и Никола Милојевић. Књигу је објавила издавачка кућа „Хена ком”, из Загреба, уредница издања је Марина Вујичић. Недавно је из штампе изашло њено треће издање. За госта и књигу о представи које није потребно посебно представљати Штајн је рекао„отворивши”промоцију да није ни биографија ни аутобиографија већ монографија о једној пред- стави која траје већ скоро пуних 40 година... И, и даље„живи”... - Прича о овој књизи је прича о самој представи, самом по- зоришту и самој глуми као уметности уопште, закључио је он. По њему, оно што прво упада у очи и „само обичним” чита- оцима и колегама је први део књиге, текст монодраме, који из- гледа као транскрипт представе уз сво ономатопеисање и сву пантомиму која се и изводи у представи. Потом се као модератор Штајн„вратио у назад”, у 1978. годи- ну и настанак ове представе коју је Соколовић конципирао као млад глумац. - После школовања желео сам и даље да разјасни мистерију глумачког заната, вратио се Соколивић својим уметничким (пра) почецима закључивши да је по њему глумац владар илузије, ап- солутни владар када изађе на сцену ако успе да му гледалац (по) верује. Представа„Глумац... је глумац... је глумац”одиграна је до сада 1605 пута на свим меридијанима, играло ју је чак 18 других глу- маца (на другим језицима ван наших културолошких миљеа), од тога три жене... На Малој сцени зијах Соколовић је својим непоновљивим шармом, на радост публике препричао бројне анегдоте и неве- роватне римере из глумачке праксе са овог свог четири деце- није дугог путешествија и истраживања глумачког али и соп- ственог идентитета. Никола Милојевић, прочитао је текст Јована Ћирилова који за Соколовића написао: „Дар је када нешто што други раде ру- тински радиш изворније од њих. Зјах има изванредан дар да Ј о а к и м И н т е р Ф е с т а 2 0 1 7 . г о д и н е • б р о ј 6 • 1 2 . о к т о б а р Дан пети - Звездара театар Београд, Србија ТРАГИКОМЕДИЈА - ОНО, КАО ЖИВОТ ЖИВОГ КЛАСИКА Пратећи програм 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА 12. октобар Мала сцена – 18.00 Вече у част глумца – Радмила Живковић Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар 13. октобар Мала сцена – 18.00 Јавно читање драмског текста„На трагу“ Николе Милојевића Учествују глумци Књажевско-српског театра
  2. 2. 2 JoakimInterFest 2017 уочи, напише и интерпретира људску судбину”, а у другом делу књиге налазе се текстови које су о њему као великану југосло- венског глумишта и овој представи (на)писали између осталог: Перо Квргић, Фабијан Шоваговић, Раде Шербеџија, већ по- мињани Јован Ћирилов, Радомир Путник, Шпиро Губерина, Гор- чин Стојановић, Дино Мустафић, Мето Јовановски... Раније, у току дана Зијах Соколовић је на Дечијој клиници малишанима чито бајке, не желећи да од тога (по)диже медијску халабуку, што је његова вишегодишња пракса у сваком граду у којем гостује. Петог дана на такмичарском репертоару овогодишњег Јо- акимИнтерФеста (преко)бројна (да ли уопште потребно напо- менути да је ово била најспосећенија представа фестивала) публика била је у прилици да погледа представу Звездара те- атра „Хипноза једне љубави” по тексту (али и у режији) Душана Ковачевића. Ковачевић је био синоћ оправдано одсутан али је његова по- рука објављена у програму представе веома јасно образложила „шта је писац хтео да каже”овом представом. „Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрде- сет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер од- лазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо.”, поручио је Душан Ковачевић. Баш овим цитатом Слободан Савић, позоришни критичар и водитељ разговора са ствараоцима започео је синоћну сесију разговора на Малој сцени. Он је, на опште одобравање, Душа- на Ковачевића назвао живим класиком,„како ми волимо мало у шали и поприлично у збиљи да га ословљавамо”. По Савићу имали смо прилике да видимо нешто, барем када је реч о драмском проседеу, што је препознатљив језик Душана Ковачевића - реченице пуне обрта, једног финог и истанчаног хумора... У жанровском смислу о овој представи се може говорити из неколико углова... Може се у њој препознати нека идилич- на пасторала, али и елементи научне фантастике, све оно што је препознатљив, карактеристичан Душков језик и овде је, а ако би смо тражили неку одредницу у питању је трагикомедија, ис- такао је он, додавши да такву способност да о неким стварима које су крајње озбиљне и које се тичу свих нас имају само вр- хунски писци, који о њима пишу на један релаксирајући начин. - Заправо је то један од најбољих путева или метода да се приступи гледаоцу, да заједно „поделимо” неке теме које нису баш ни лаке а које се тичу свих нас, закључио је Савић. Овакав деликатан текст сматра он, поставља и питање саме глуме у њему. - Када је основ, темељни потпор текста једна овква тема пи- тање је танке „границе”, односно њеног „не прелажења” и пои- гравања или „играња на публику”. Да ли је редитељ био попус- тљив према себи као писац, и како је успостављена нека врста глумачке дисциплине, тако да текст не би био пласиран само као пука комедија или комика шала, питао је актере Савић. - Све смо га слушали, а, као и увек, када било који редитељ оде, све„његово”падне у воду, и сами онако како увек и радимо, узмемо ствар у своје руке, још духовитије је реплицирао ком- плетан ансабл„Хипнозе једне љубави”. Али, кад смо код збиље за глумца Љубомира Бандовића (лик Ранка) то није питање само овог комада и Душкове режије. - Имао сам прилике да играм „Клаустрофобичну комедију”, која је исто и поетична и опасна, жанровски вишезначно усме- рена, а мора да се због публике одреди један пут којим се иде.
  3. 3. 12. oktobar 2017. 3 Тако да је и сам Ковачевић свестан, а и ми смо довољно искусни да знамо да ако се моменти који су мелодрамски играју пуном, чистом емоцијом онда можете себи и публици дати са друге стране да се мало и„опусти”како би се опет„стегла”. Ако је„при- тегнете”све време у једном моменту ће„пући”..., сматра он. По Савићевом мишљењу основна тема ове представе јесте одлазак деце и младих из Србије, док родитељи остају напуш- тени и остављени у њој иако је она прелепа (и сценографију је окарактерисао као лепу и идиличну) али да у„Хипнози”имамао и мотиве чуда, љубави, СФ-а... На сва ова питања обједињавајућим одговором одговорио је глумац Драган Петровић Пеле (лик Васе): - Када Душка Ковачевића, питају не за овај комад, већ и за све остале његове текстове „којег су жанра” он увек исто одго- вори:„Па,... нешто као живот...”, сублимирао је он. Тако је и било. Вечерас на репертоару Сцена Јоаким Вујић, четвртак 12. октобар 20 сати Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска Марк Ст. Жермен ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА Режија: Марко Торјанац Превод и сценографија: Марко Торјанац Костимографија: Ђурђа Јанеш Избор музике: Милорад Странић Дизајн светла и звука: Дамир Рончевић Дизајн: Томислав Велтруски Фотограф: Младен Поби Сниматељ: Хрвоје Фелбар Улоге: Сигмунд Фројд: Марко Торјанац K. С. Луис: Фрањо Дијак О представи Иза наизглед једноставне расправе скрива се прецизан режијски и драматуршки механизам. Ту се не ради о пуком препуцавању око постојања Бога, већ о смиреној и култур- ној расправи двојице интелектуалаца протканој хумором, расправи каква недостаје у нашем друштву. „У сталном вербалном надметању и међусобној суигри моћан а ње- жан Марко Торјанац као доследан Фројд изгубљених илу- зија и Фрањо Дијак као нежан а моћан оксфордски профе- сор с особном тајном публици нуде прави редатељски и глумачки ужитак. Тако тешку тему и бриљантан, свевремен и актуалан текст могу изнети само најбољи и казалишту, уметности и дубинским егзистенцијалним питањима нај- посвећенији глумци.” Реч критике Драгана Бошковић театролог ЉУБАВ И ОСТАЛИ ЗЛОЧИНИ Суочени са одласком сина, који живи већ веома далеко, родитељи Ранко (Љубомир Бандовић) и Соја (Аница Добра), који живе у идиличној планини, далеко од света, где је Ранко шумар, а Соја учитељица, бдију над менталним здрављем кћери Миле, која, телепатски, непрестано разговара са својим драгим, Мајем (Иван Михаиловић), који је са друге планете. Савремену бајку, у којој је све могућно, па и да љубав лечи, Душан Ковачевић је и написао и режирао као сентименталну комедију, у којој горке истине, да смо суочени са„белом кугом“, због непрестаног одлива наших људи, пролазе као водвиљски мотив. Свако ту има своју истину и држи се за реалност на свој начин. Соја прича са совом, Ранко гледа звезде, а Васа, некада- шњи војни лекар (Драган Петровић Пеле), и његов син Драги, који говори само преко звука гајди (Урош Јаковљевић), доносе у овај„магијски реализам“ још једну тему, теорију завере и стреса, који узима глас. Ситним средствима, глумачки изврсно, повремено браву- розно (Пеле), ова представа плени својом спољашњом једнос- тавношћу и суштински стварним проблемом, у форми која је неочекивана, колико и логична. Љубави и излечења њоме има још само у бајци. Иако је ова, последња написана, сценска бајка великог коме- диографа, Душана Ковачевића, тренутно у многим селекцијама наших позоришних фестивала, на ЈоакимИнтерФесту у Крагује- вцу је њено место помало проблематично. Ако у Књажевско српском театру постоји и фестивал, на који се позивају предста- ве по домаћим драмским текстовима, зашто би се, у селекцији међународног фестива- ла, нашла и„Хипноза једне љубави“? Иако је очигледно да је ова представа„каса штих”сваке селекције и публика хрли да је види, због прослављеног писца и одличних, познатих глу- маца, она у овом избору делује неприродно. Ако већ постоји међународни фестивал, онда овакву преставу публика у Кра- гујевцу треба свакакао да види на гостовању, а у оквиру свог ИнтерФеста да пропрати остварења са иностраних сцена, којих нема у другим селекцијама.„Илузије”, којима је отворен овогодишњи ЈоакимИнтерФест можда и имају место у селек- цији, јер мапирају нове стране драмске писце на нашој сцени. Уопште, српске селекције позоришних фестивала су пречес- то или састављене искључиво од београдских представа, што је диверзија на домаћу позоришну уметност (многи театри ван Београда никада не дођу до фестивала, а то заслужују) или их чине остварења која иду са фестивала на фестивал, као„линија мањег отпора”селектора. Боље би било да су селекције профилисане, или, барем, ори- гиналне.
  4. 4. 4 JoakimInterFest 2017 Међународни позоришни фестивал 12. ЈоакимИнтерФест Крагујевац, 7-15. октобар 2017. Репертоар 7.октобар Установа културе„Вук Стефановић Караџић“ Београд , Србија Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ Режија: Татјана Мандић Ригонат 8.октобар Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска Jim Cartwright ДВА Режија: Robert Talarczyk 9.октобар Мађарско државно позориште„Чики Гергељ“ Темишвар, Руму- нија В. Шекспир, СОНЕТ 66 Режија: Кокан Младеновић 10.октобар Академски руски драмски театар Јошкар Ола- Руска федера- ција Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ Режија: Александар Сучков 11.октобар Звездара театар Београд, Србија Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ Режија: Душан Ковачевић 12.октобар Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска Marc St. Germain ПОСЛЕДЊА ФРОЈДОВА СЕАНСА Режија: Марко Торјанац 13.октобар Драматично-куклен театар Враца, Бугарска Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ Режија: Венцислав Асенов 14.октобар Представа у част награђених Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС Режија:Ђурђа Тешић Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста 09. октобар Мала сцена – 18.00 Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић 10. октобар Мала сцена – 18.00 Промоција позоришног специјала часописа за културу и умет- ност КОД 21 у издању Шабачког позоришта Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд 11. октобар Мала сцена – 18.00 Промоција књиге Зијаха Соколовића„Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“ Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн 12. октобар Мала сцена – 18.00 Вече у част глумца – Радмила Живковић Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар 13. октобар Мала сцена – 18.00 Јавно читање драмског текста„На трагу“ Николе Милојевића Учествују глумци Књажевско-српског театра Селектор Милош Латиновић Жири Радмила Живковић, глумица Ђорђе Милосављевић, драматург Слађана Килибарда, редитељка Водитељ разговора са ствараоцима Слободан Савић, позоришни критичар Награде Јоакимова награда за најбољу представу Јоакимова награда за режију Јоакимова награда за глуму Јоакимова награда за визуелност представе  Јоакимова специјална награда  Награда публике

×