BANKARSTVO II
TAKSONOMIJA FINANSIJSKIHINSTITUCIJA,USLUGA I RIZIKAU    savremenim       tržišnim  privredama  postoji      veliki    broj...
• Finansijske institucije koje kao glavni   transaktori u finansijskom sistemu , vrše   transfer finansijskih instrumenata...
Finansijske                              institucijeDepozitno- kreditne         Centralna            Nedepozitne    instit...
Pored ove ,koja se i smatra najobuhvatnijom podjelom        finansijskih institucija postoji i ova podjela:               ...
Veoma jednostavnu i razumljivu podjelu mozemo nadi                kod Milutina Ćirovida i to na :Za potrebe ove knjige odi...
Taksonomija finansijskih institucija iz aspekta rizika –aktivno upravljane vs. pasivno upravljane finasijskeinstitucijeZah...
Od aktivno upravljanih finansijskih institucija, kao urazvijenim zemljama, tako i u Bosni i Hercegovini ,premauĉešću u uku...
Što se tiče situacije u našoj zemlji u pogledu aktive    ista nije značajno drugačija.Primjera radi            AKTIVA     ...
Banke su jedne od najstrijih, najvažnijih inajpoznatijih finansijskih institucija.Prema Zakonu o bankama, rijeĉ banka seoz...
Suštinu bankarske intermedijacije Stephen                           M.Forst objašnjava ovako : “Banke primaju             ...
Banke za privlaĉenje klijenata imaju       Individualnim investitorima je mnogoširoku mrežu filjala, oglašavanje,zatim  ...
Kombinujući sredstva velikog                                  Ne mogu odobravati velikebroja depozitara banke mogu      ...
Poslovna politika banaka zasniva se na težnji da osigura permanentni   rast depozinog potencijala, koji ukljuĉuje sljdedeć...
Banke svoj depozitni potencijal mogu da formiraju , porednavedenih, i iz zaduženja od domaćih inostranih banaka , kao icen...
Osiguravajuća društva mogu sedefinisati kao posebne finansijskeinstitucije koje prikupljaju sredstva poosnovu polica osigu...
Isplaćuje se korisniku       Pruža zaštitu za cijeli   Isplaćuje se korisnikuako osiguranik umre u        život, do smrti ...
                          DugoroĉnoKratkoroĉna, ogovoren      Ograniĉeno naa na period od godinu      pokrivanje jednog...
Prihodi               Dobit može biti izĈine ga novĉani ulozi   osiguravajućih         poslovanja idioniĉara za osnivan...
Neživotna osiguranja Životna osiguranjaPremije               Determinisane        DeterminisaneNaknade               Sluča...
Klasifikacija aktive osiguravajućih društava prema stepenu rizičnosti                          Bankarski depozitiUslovno r...
Ovdje se podrazumijeva maksimizacija prinosa nauložena sredstva uz minimizaciju rizika. Prilikomplasmana slobodnih finansi...
Investicioni fondovi su fondovi koji prikupljajusredstva na osnovu prodaje udjela ili uloga (units)malih denominacija šir...
Temeljna distinkcija izmeĊu otvorenih i zatvorenihinvesticionih fondova je ta što su otvoreni investicionifondovi spremni ...
Prvi uzajamni fond je TheMassachsetts Trust, koji jeosnovan u Bostonu , USA, marta1924.godine, sa portfoliom od 45dionica ...
Originacija involvira lociranje, evaluaciju i kreiranje novihfinansijskih potraživanja izdatih od strane klijenatainstituc...
Servisiranje oznaĉava aktivnost prikupljanja finansijskihsredstava od emitenata i plaćanje prikupljenih sredstavaimaocima/...
Podrazumijeva istovremeno izdavanje i kupovinu razliĉitih finansijskihpotraživanja od strane istog finansijeskg entiteta. ...
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika

545 views

Published on

Finance institution, services and risks.

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
545
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
2
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Taksonomija finansijskih institucija,usluga i rizika

  1. 1. BANKARSTVO II
  2. 2. TAKSONOMIJA FINANSIJSKIHINSTITUCIJA,USLUGA I RIZIKAU savremenim tržišnim privredama postoji veliki broj finansijskih institucija, ali i globalno okruženje postaje sve rizičnije ...Svjedoci smo posljednje finansijske krize i moramo se složiti da se i nove finansijske institucije moraju baviti povećanim rizicima.
  3. 3. • Finansijske institucije koje kao glavni transaktori u finansijskom sistemu , vrše transfer finansijskih instrumenata između preduzeća (privrede) i pojedinaca(stanovništva) nazivamo intermedijatori (posrednici).Sam transfer sredstavaod krajnjih uzajmljivačaka krajnjim pozajmljivačima,kada se između njih pojavljujefinansijska institucija, se nazivafinansijska intermedijacija.
  4. 4. Finansijske institucijeDepozitno- kreditne Centralna Nedepozitne institucije banka finansijske institucije Ugovorne štedne Investicioni Banke institucije fondovi Državne i Depozitno – Finansijske kompanije i specijalneštedne institucije konglomerati finansijske institucije Investicione banke Ostale mješovite brokeri i dileri institucije
  5. 5. Pored ove ,koja se i smatra najobuhvatnijom podjelom finansijskih institucija postoji i ova podjela: -Banke -Brokeri Depozitari -Štedionice Ostale firme -Kompanije za -Kreditne zadruge upravljanje Institucionalni investicijamaKompanije za -Života odgovor -Hipotekarniosiguranje -Imovine i slučaja bankari nezgode -Specijalisti -Automobila Market mejkeri -Dileri -Zdravlja -Otvoreni fondoviInvesticione -Zatvoreni fondovi -Dionicakompanije -REMICS Berze -Osiguranja - REITs -Derivata -Definisanje -Klirinške kudePenzioni beneficije Ostali -Finansijskefondovi -Definisanje kompanije kontribucije -Kompanije za naplatu dugova
  6. 6. Veoma jednostavnu i razumljivu podjelu mozemo nadi kod Milutina Ćirovida i to na :Za potrebe ove knjige odinteresa je taksonomijafinansijskih institucija kojauzima u obzir njihovtretnam rizika, s tim u vezirazlikujemo sljedećeinstitucije:
  7. 7. Taksonomija finansijskih institucija iz aspekta rizika –aktivno upravljane vs. pasivno upravljane finasijskeinstitucijeZahtjevi Karakteristike informacija i portfolijamenadžmenta Transparentne Djelimično NetransparentneAktivno transparentneupravljane Hedge fondovi REITs Komercijlne Otvoreni fondovi Zatvoreni fondovi banke Penzioni fondovi Osiguravajuda društva Dileri REMICs Klirinške kudePasivno Indeksni fonodvi Agencijski puloviupravljane Unit trusts hipoteka
  8. 8. Od aktivno upravljanih finansijskih institucija, kao urazvijenim zemljama, tako i u Bosni i Hercegovini ,premauĉešću u ukupnom finansijskom posredovanju najznaĉajnijasu tri tipa: Komercijalne banke Osiguravajuda društva Investicioni/Uzajamni fondovi USAUĉešće banaka u 23% 77%finansijskom NJEMAĈKAposredovanju 79%razvijenih zemalja ŠVEDSKA I JAPAN
  9. 9. Što se tiče situacije u našoj zemlji u pogledu aktive ista nije značajno drugačija.Primjera radi AKTIVA AKTIVA 2005. 2006. BANKE 78,26% 80,69%OSIGURA-VAJUĆA INVESTICI-DRUŠTVA ONI 11,54% 4,36% FONDOVI 8,23% 3,75%
  10. 10. Banke su jedne od najstrijih, najvažnijih inajpoznatijih finansijskih institucija.Prema Zakonu o bankama, rijeĉ banka seoznaĉava kao svako pravno lice koje se “osnivai posluje kao dioniĉko društvo” i koje “obavljaposlove primanja novĉanih depozita i davanjakredita, kao i druge poslove u skladu sa ovimzakonom u F BiH”.Dozvolu bankama za rad daje Agencija zabankarstvo F BiH u skladu sa ovim zakonom.Banke mozemo definisati i kao: “Finansijskuustanovu koja obavlja platnoprometne i Poslovi platnogintermedijarne, odnosno depozitno– kreditne prometa, primanjausluge. depozita i davanja kredita su ono što banku razlikuju od nebakarskih finasijskih institucija.
  11. 11. Suštinu bankarske intermedijacije Stephen M.Forst objašnjava ovako : “Banke primaju depozite od štediša i odobravaju ova sredstva dužnicima. One plaćaju kamatu na depozite i naplaćuju kamatu na kredite. Njihov profit poroizilazi iz spreada( razlike ) izmeĊu stope koju plaćaju na primljena sredstva i stope koju zaraĉunavaju dužnicima. Udruživanje individualnih depozita i bankarske sposobnosti da posuĊuje sredstva velikom broju razliĉitih dužnika eliminiše mnoge probleme povezane s direktnim investiranjem.Spread - treba da pokrije operativne troškove ikreditne gubitke. Pomtom kompenzira preuzeterizike i , napokon, generiše prinos na kapitalkoji je uložen u poslovanje.
  12. 12. Banke za privlaĉenje klijenata imaju Individualnim investitorima je mnogoširoku mrežu filjala, oglašavanje,zatim teže pronaći preduzeća ili projekte zanude kamate na depozite, a od investiranje.depozitnog potencijala obezbjeĊujumnogo vece iznose kredita Inherentno nelikvidne jer nemapreduzećima . sekundarnog trzižita i štediše ne moguIzuzetno likvidne, štediše biraju nivo pretvoriti investiciju u gotovinu ulikvidnosti opredjeljujći se za a – vista slucaju potrebe.ili oroĉene depozite. Visko kreditni rizik zbog viskoih stopaKreditni rizik nizak, leži prije u banci prinosa koje zahtjevaju investitori anego u korisniku, jer banke drže kapital samim tim i visokih finansijskihza zaštitu korisnika. troškova koje imaju korisnici.
  13. 13. Kombinujući sredstva velikog Ne mogu odobravati velikebroja depozitara banke mogu individualne kredite.odobravati velike individualnekredite.Uz to banke koristeefekat ekonomije obima. Individualnim štedišama je Banke odobravaju kredite teško diverzifikovati rizikevelikom broju individualnih putem pronalaženja velikogpreduzeća i pojedinaca broja preduzeća i pojedinaca udopuštajući ima da na taj naĉin koje će direktno investirati.diverzifikuju kreditni rizik
  14. 14. Poslovna politika banaka zasniva se na težnji da osigura permanentni rast depozinog potencijala, koji ukljuĉuje sljdedeće vrste depozita :Banke kao nosioci Štedni ulozi nemaju Oroĉeni depoziti suplatnog prometa rokove dospijeća i depoziti koji se ne mogudrže transakcionie raspoloživi su na povući prije ugovorenograĉune pojedinaca i zahtjev štediše s tim roka bez kaznenepreduzeća da je potrebno naknade. Obzirom da(ĉekovni, žiro ili najaviti podizanje nose veći kamatnu stoputekući) sa kojih se novca 7 dana korsite se kaovrše bezgotovinska unaprijed. S obzirom stimulativno sredstvoplaćanja. Prema da se sredstva mogu privlaĉenja štednje.tradicionalnom uvijek povući kamata Razlikujemo male ( premashvatanju ovi na ova sredstva je USA 100000USD) i velikedepoziti ne nose znatno niža nego na koje drže zajedniĉkikamatu , a prema oroĉene depozite fondovi i inst.investitori.modifikovanom nose.
  15. 15. Banke svoj depozitni potencijal mogu da formiraju , porednavedenih, i iz zaduženja od domaćih inostranih banaka , kao icentralne banke. Centralna banka BiH poĉela je djelovati 11.avgusta1997 god. po principu currency boarda (valutnog odbora), nijedavalac posljednjeg utoĉišta. AKTIVA PASIVA Gotovina Kratkoroĉni dug Krediti Depoziti Finansijska aktiva Finansijske obaveze Dugoroĉni dug Kapital Vanbilansna evidencija Vanbilansna evidencija ( primljene (date kontigencije) kontigencija)
  16. 16. Osiguravajuća društva mogu sedefinisati kao posebne finansijskeinstitucije koje prikupljaju sredstva poosnovu polica osiguranja pojedinaca ipreduzeća a zatim ih plasiraju ufinansijske instrumente, prijesvega, tržišta kapitala(dionice, obveznice, nekretnine, hipotekarni zajmovi).Osiguravajuća društva su popularnazbog sposobnog upravljanjaaktuarskim rizikom , putem pooligasvojih linija proizvoda, i obezbjeĊenja
  17. 17. Isplaćuje se korisniku Pruža zaštitu za cijeli Isplaćuje se korisnikuako osiguranik umre u život, do smrti ako osiguranik umre iliperiodu trajanja osiguranika. proživi do kraja togpolise(obiĉno 1, 5, 10 ili Osiguranik ima pravo perioda.Ovo osiguranje20 god) .U koliko se to prekinuti ugovor i je kombinacijane desi a polisa ne naplatiti akumulirane privremenog( isplatabude obnovljen premije. ako osiguranik umre ua, zaštita prestaje da periodu pokrića) ivaži na kraju tog čistog darovnog( isplataperioda. Ovaj tip ne lično osiguraniku akoukljuĉuje štednu proživi period pokrića)
  18. 18.  DugoroĉnoKratkoroĉna, ogovoren Ograniĉeno naa na period od godinu pokrivanje jednogili kraće . dogaĊaja ( preranaOsigurano je nekoliko smrt, staraĉka ovisnostsluĉajeva ( npr. i sl.).Vatra, kraĊa, oluja, eks Koristi mortalitetneplozija). tablice za predviĊanjeTeško predvidjeti trajanja života .iznos štete.
  19. 19. Prihodi Dobit može biti izĈine ga novĉani ulozi osiguravajućih poslovanja idioniĉara za osnivanje društava se raĉunaju investiranja. na ime naplaćenih premija (nakon izdvajanja svih obaveza ), a rashodi se raĉunaju na ime isplaćenih kamata i osiguranih suma.
  20. 20. Neživotna osiguranja Životna osiguranjaPremije Determinisane DeterminisaneNaknade Slučajne -Osigurane sume - PredvidljiveObaveze Nepredvidjlive Predvidljive(predvidljivost)Izvori finansiranja Kratkoročni Dugoročni(ročnost)Roĉna struktura izvora finansiranja osiguravajućih društavaopredjeljuje roĉnost njihovih plasmana
  21. 21. Klasifikacija aktive osiguravajućih društava prema stepenu rizičnosti Bankarski depozitiUslovno rizična aktiva Državne obveznice Dugoročne obveznice državnih kompanija Korporativne obvezniceRizična aktiva Municipalne obveznice DioniceVisokorizična aktiva Korporativne obveznice bez rejtinga Derivati
  22. 22. Ovdje se podrazumijeva maksimizacija prinosa nauložena sredstva uz minimizaciju rizika. Prilikomplasmana slobodnih finansijskih sredstava, tj.sredstava rezervi, osiguravajuća društva treba daostvare stopu prinosa barem u visini prosjeĉne stopena tržistu kapitala.Ovaj princip zahtijeva takvu strukturu ulaganjakoja garantuje da će u bilo koje vrijeme postojatidovoljan iznos likvidnih sredstava ili lako utrživihfinansijskih instrumenata.
  23. 23. Investicioni fondovi su fondovi koji prikupljajusredstva na osnovu prodaje udjela ili uloga (units)malih denominacija širem krugu individualnihinvestitora, a zatim ih plasiraju u velike blokove obiĉnihdionica, instrumente novĉanog tržišta , korporativneobveznice i sl. Udjeli investitorima obezbjeĊuju pravona dobit ali ne i pravo upravljanja.Osnivaĉi fonda preuzimaju na sebe profesionalnoupravljanje fondom, što je jedna od važnihkarakteristika uzajamnih fondova. Uzajamni fodovi semogu pojaviti u formi:
  24. 24. Temeljna distinkcija izmeĊu otvorenih i zatvorenihinvesticionih fondova je ta što su otvoreni investicionifondovi spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju svojedionice ( udjele) , što obezbjeĊuje visoku likvidnost i nisuregistrovani na berzi.Zatvoreni fondovi emituju fiksne iznose svojih udjela iregistrovani su na berzi – manje su atraktivni investitorima.
  25. 25. Prvi uzajamni fond je TheMassachsetts Trust, koji jeosnovan u Bostonu , USA, marta1924.godine, sa portfoliom od 45dionica i aktivom u iznosu 50000USD. Formiran je kao opštizakonski fond koji je uveo važneinovacije u koncept investicionekompanije putem :
  26. 26. Originacija involvira lociranje, evaluaciju i kreiranje novihfinansijskih potraživanja izdatih od strane klijenatainstitucije.Organizator (zaĉetnik emisije) prvo prikuplja ievaluira informacije koje se tiĉu odnosne transakcije. Ako jeorganizator principal, sam odreĊuje prihvatljivi rizik i prinos,a kao agent se povinuje potpisniĉkim standardima.Distribucija je aktivnost prikupljanja finansijskih sredstavaputem prodavanja novonastalih finansijskih proizvodaklijentima koji imaju na raspolaganju resurse kojima će toizfinansirati. Ovu aktivnost institucija može obavljati ili kaobrokersku transakciju ili kao principal.
  27. 27. Servisiranje oznaĉava aktivnost prikupljanja finansijskihsredstava od emitenata i plaćanje prikupljenih sredstavaimaocima/nosiocima finansijskih potraživanja. Uz to, serviservodi evidenciju plaćanja, kontroliše ugovore i provodi akcijunaplate u sluĉaju defaulta emitenata.Pakovanje involvira prikupljanje ili udruživanje individualnihfinansijskih aktiva u pulove i moguću ponovnu dekompozicijufinansijskih tokova (cash flows) tih aktiva u razliĉite tipovefinansijskih potraživanja. Ovo prepakovavanje se vrši radipovećanja likvidnosti ili prilagoĊavanja finansijskih tokova zaspecifiĉne klijente. Sekjuritizacija je dobar primjer ovogprilagoĊavanja.
  28. 28. Podrazumijeva istovremeno izdavanje i kupovinu razliĉitih finansijskihpotraživanja od strane istog finansijeskg entiteta. Javlja se kad institucijakupuje jedan tip finansijskog instrumenta za vlastiti raĉun i finansira tutransakciju putem izdavanja nekog drugog finansijskog potraživanja nateret svog bilansa stanja. Razlikujemo tri tipa posredovanja:Potpisivanje osiguranjaPotpisivanje zajmovaPotpisivanje finansijskih instrumenataUkljuĉuje kupovinu i prodaju istih finansijskih instrumenata od stranejednog dilera. Firma market mejker je obiĉno principal, ali ne i uvijek.Market mejker djeluje kao posrednik kada finansira “zalihe “ finansijskihinstrumenata putem izdavanja vlastitih finasijskih potraživanja, npr.Potpisivanjem finansijskih instrumenata. Dobici i gubici vezani zapromjene vrijednosti “zaliha” znaĉe za market mejkera finasijsku korist iligubitak.

×