Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
VELIKI MOZAKVELIKI MOZAK
(TELENCEPHALON)(TELENCEPHALON)
Brain? This is my second favorite organ!Brain? This is my second favorite organ!
Woody AllenWoody Allen
ANATOMIJA JE SUDBI...
STRANE HEMISFERESTRANE HEMISFERE
Hemisfera ima tri strane:
Gornje-spoljašnju, superolateralnu (facies superolateralis),
ko...
FACIES SUPEROLATERALISFACIES SUPEROLATERALIS
FACIES MEDIALISFACIES MEDIALIS
INSULAINSULA
FACIES INFERIORFACIES INFERIOR
CORTEX CEREBRALISCORTEX CEREBRALIS
STRATUM MOLECULARESTRATUM MOLECULARE
STR. GRANULOSUMSTR. GRANULOSUM
EXTERNUMEXTERNUM
ST...
CORTEX CEREBRALIS - PALLIUMCORTEX CEREBRALIS - PALLIUM
Stratum moleculare (lamina plexiformis), koja sadrži dendritska
vla...
TIPOVI NEOCORTEXATIPOVI NEOCORTEXA
Agranularni tip kore, sa veoma tankim, gotovo
neprimetnim II i IV slojem, nalazi se u p...
BRODMANNOVE ZONEBRODMANNOVE ZONE
VAŽNIJE KORTIKALNE ZONEVAŽNIJE KORTIKALNE ZONE
Da li je Ajnštajn zbog ovoga bio
genijalan? Umesto uobičajenog
10:1, imao je povoljniji
odnos neuroni:glija
(imao je više ...
FUNKCIJE I POREMEĆAJI
REŽNJEVA VELIKOG MOZGA
REŽANJ FUNKCIJE POREMEĆAJI
Frontalni
Stanje svesti, način
početka odgovora
prema okolini, kontrola
govora, kontrola
emocij...
Parijetalni Lokalizacija vizuelne
pažnje, lokalizacija
dodira, određivanje
cilja za voljne pokret,
manipulacija objektima,...
Okcipitalni Regulacija vida Ispadi u vidnom polju,
teškoće u lociranju
predmeta u okolini,
teškoće u
prepoznavanju boja
(k...
TemporalniTemporalni Sluh, pamćenje,
kategorizacija
objekata, deo
vizuelne percepcije
teškoće u prepoznavanju
lica (prozop...
Bilo je to u vreme kada cela Galija beše
pokorena od Rimljana (neocortex)!
Cela?
Ne baš! Jedno malo selo je odolevalo
da b...
LIMBIČKI SISTEM
KOMPONENTE
Kortikalne i supkortikalne
Kortikalne:
Ofaktivni sistem
Arheokortikalni delovi: FORMATIO HIPPOCAMPI
(HIPPOCAMPU...
SUPKORTIKALNE STRUKTURE
AMIGDALOIDNI KOMPLEKS (CORPUS
AMYGDALOIDEUM)
BAZALNE GANGLIJE
NUC. ACCUMBENS
AREA SEPTALIS
TALAMIČ...
Može i detaljnije
OLFAKTIVNI SISTEM
ŠTA OBUHVATA MIRISNI MOZAK
(RHINENCEPHALON)
Olfaktorni živci (nn. olfactorii), bulbus olfactorius
i tractus olfactorius
Nu...
TAMO GDE MIRISI POČINJU
Kod čoveka je olfaktivni
sistem prilično
redukovan na račun
prefrontalne kore.
Jedino njegova
difu...
DUG PUT DO MOZGA
Bulbus olfactorius je smešten
u rostralnom delu sulcus
olfactoriusa, lateralno od
gyrus rectusa. Ova
crve...
PODELA OLFAKTIVNE KORE
Olfaktivni korteks se
deli na primarni i
sekundarni.
Primarni olfaktivni
korteks je područje u
kome...
Sekundarni olfaktivni korteks ne
prima vlakna direktno iz mirisne
trake, već ona dolaze iz primarnog
korteksa u kranijalni...
DA LI JE FROJD POGREŠIO?
DA! SADA
ZNAMO DA DETE
MAJKU
PREPOZNAJE PO
MIRISU, A NE PO
BRADAVICI
PRVA FAZA
RAZVOJA JE
MIRISNA...
UTICAJ MIRISA NA SVEST
Olfaktivni sistem čoveka prvi
kompletno mijelinizuje
Putem fasciculus uncinatusa
ovaj sistem je pov...
UTICAJ MIRISA NA EMOCIJE
Veze idu preko
nuc.olfactorius
anteriora ipsi- i
kontralateralno u
predeo oko
substantiae perfora...
JESTE LI NAMIRISALI
IZABRANIKA/IZABRANICU SVOG
SRCA?
Veze sa prednjim
delom insule –
zaljubljenost?
Da li ste svesni
MIRIS...
Komponente limbičkog sistema
BULBUS OLFACTORIUS
TRACTUS OLFACTORIUSTRACTUS OLFACTORIUS
TRIGONUM OLFACTORIUMTRIGONUM OLFACT...
Formatio hippocampi
Hippocampus može biti
podeljen u najmanje pet
delova. Igra ulogu u geneyi
emocija, regulaciji pamćenja...
SUBICULUM GY. DENTATUS
HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUS
INFO
FASCICULUS
PERFORANS
AREAAREA
ENTORHINALISENTORHINALIS
CA 1
CA 3
NEUROF...
Bolesti
hippocampus - a
Hippocampus je veoma
osetljiv na nedostatak
kiseonika. Bolesti
hipokampusa su takođe
Alzheimerova ...
Alzheimerova bolest
Ishemija i temporalna
epilepsija zahvataju CA 1
zonu i znatno utiču na
proces pamćenja
Alzheimerova bo...
Corpus
amygdaloideum
Dva dela –
kortikomedijerni
(olfaktivni)
Bazolateralni –
emocionalni
Co.
amygdaloideumReguliše nagone:
Ishrana
piće
seksualno ponašanje (za
ovo vam valjda ne treba
slika)
Odbrana od
ugrožavaj...
Amigdaloidni kompleks je
odgovoran za nelagodnost u
želucu kada vidite da vas u mraku
neko prati. Udružen je sa senzorni
s...
Input: vizuelni, auditivni i
somatosenzorni korteks šalju
svoja vlakna ka co.
amygdaloideumu
Output: ANS, sy i psy, jedra
...
Area septalis
okružuje septum
pellucidum.
Obuhavata gyrus
paraterminalis i
duboka jedra. of
yet unknown
function
„Uživanje...
Fornix
glavna limbička
komisura
Delovi:
Columnae
Corpus
Crura
The commissura
fornicis (lyra Davidis),
između crura
Sardžaj...
Commissura
anterior
Najmanja
Podeljena:
pars anterior :
bihemisferična
vlakna olfaktornog
korteksa
pars posterior :
povezu...
MISLITE LI LIMBIČKI?
Salvador Dali: Trajnost pamćenja
SUPKORTIKALNE SIVE MASE
(NUCLEI BASALES)
MORFOLOŠKE ODLIKE BAZALNIH JEDARA
Bazalna jedra su kolekcije neurona
u središnjim delovima hemisfera
velikog mozga i viših...
SUPKORTIKALNA JEDRA.
Repato jedro (nucleus caudatus)
Putamen (nema adekvatnog
našeg imena)
Bledo telo (globus pallidus)
Be...
Sem navedenih u BAZALNE
GANGLIJE spadaju još:
Subtalamično jedro (nucleus
subthalamicus)
Crna supstanca (substantia nigra)
NUC. CAUDATUS
NUC. CAUDATUS ET CO.
AMYGDALOIDEUM
CAPS. INTERNACAPS. INTERNA
VEZE BAZALNIH GANGLIJA
KRUGOVI BAZALNIH JEDARA
OSNOVNI PUTEVI KOJI
POVEZUJU BAZ. JEDRA
Ansa lenticularis sadrži vlakna iz spoljašnjeg
dela medijalnog segmenta koja se pr...
BELA MASA VELIKOG
MOZGA
Deli se na centralni deo, koga čini zrakasta
kruna (corona radiata) i sistem moždanih
čaura (kapsula).
Corona radiata se s...
PARS FRONTALIS
PARS PARIETALIS
CENTRUM SEMIOVALE
PARS
OCCIPITALIS
PARS
TEMPORALIS
Asocijacioni putevi velikog mozga
se zovu još i lučna vlakna (fibrae
arcuatae). Spajaju pojedina
područja u okviru hemisfe...
DUGA VLAKNA
Fasciculus uncinatus, koji spaja Brocino motorno
podučje za govor i orbitalne vijuge frontalnog režnja sa
koro...
MOŽDANE ČAURE (CAPSULAE)
Krajnja (capsula extrema)
Spoljašnja (capsula externa)
Unutrašnja (capsula interna)
Capsula extrema se nalazi između
kore insule i bedema.
Capsula externa je smeštena
između claustruma i putamena.
CRUS ANT:CRUS ANT:
CRUS POSTERIUS:CRUS POSTERIUS:
PARS THALAMOLENTIFORMISPARS THALAMOLENTIFORMIS
PARS RETROLENTIFORMISPARS...
Prednji krak (crus anterius)
Odvaja nuc. lentiformis od nuc.caudatusa.
Sadržaj ovog kraka čine talamokortikalna i
kortikot...
Zadnji krak (crus posterius)
Nalazi se između talamusa i sočivastog jedra.
Deli se na tri topografske dela:
lentikulotalam...
Retrolentiformni deo (pars
retrolentiformis capsulae internae), kako
mu samo ime kaže, pruža se iza
putamena, lateralno od...
CORPUS CALLOSUM
FORNIXFORNIX FORNIXFORNIX
INDUSIUM GRISEUMINDUSIUM GRISEUM
FORCEPS MINORFORCEPS MINOR
FORCEPS MAJORFORCEPS MAJOR
TAPETUMTAPETUM
FORNIX
CRUS
CORPUSCORPUSCOLUMNACOLUMNA
COMMISSURACOMMISSURA
ANTERIORANTERIOR
KO MISLI VREDI, KO VREDI MISLI
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
 Anatomija- Veliki mozak
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×
Upcoming SlideShare
Veliki mozak
Next
Download to read offline and view in fullscreen.

1

Share

Download to read offline

Anatomija- Veliki mozak

Download to read offline

(telencephalon)

Related Books

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Related Audiobooks

Free with a 30 day trial from Scribd

See all

Anatomija- Veliki mozak

  1. 1. VELIKI MOZAKVELIKI MOZAK (TELENCEPHALON)(TELENCEPHALON)
  2. 2. Brain? This is my second favorite organ!Brain? This is my second favorite organ! Woody AllenWoody Allen ANATOMIJA JE SUDBINA!!ANATOMIJA JE SUDBINA!! Sigmund FreudSigmund Freud
  3. 3. STRANE HEMISFERESTRANE HEMISFERE Hemisfera ima tri strane: Gornje-spoljašnju, superolateralnu (facies superolateralis), koje je pokrivena krovom lobanje (calvaria) Unutrašnju (facies medialis), koja je vidljiva samo kada se preseče žuljevito telo i kada se ukloni moždani srp Donju (facies inferior s. basalis), koja naleže na bazu lobanje i deli se na prednji, orbitalni deo, koji naleže na krov orbite i zadnji, tentorijalni, koji ispunjava deo srednje moždane jame (fossa cranii media), a pozadi naleže na tentorium cerebelli, koji ga odvaja od gornje strane malog mozga. Strane su međusobno podeljene sledećim ivicama: Margo superomedialis koja odvaja gornju od unutrašnje strane Margo inferolateralis, odvaja bazalnu od spoljašnje strane Margo occipitalis medialis, koja se nalazi između tentorijalnog dela donje strane i medijalne površine Margo orbitalis medialis, koja razdvaja orbitalni deo donje strane i unutrašnju stranu
  4. 4. FACIES SUPEROLATERALISFACIES SUPEROLATERALIS
  5. 5. FACIES MEDIALISFACIES MEDIALIS
  6. 6. INSULAINSULA
  7. 7. FACIES INFERIORFACIES INFERIOR
  8. 8. CORTEX CEREBRALISCORTEX CEREBRALIS STRATUM MOLECULARESTRATUM MOLECULARE STR. GRANULOSUMSTR. GRANULOSUM EXTERNUMEXTERNUM STRATUM PYRAMIDALESTRATUM PYRAMIDALE STR. GRANULOSUM INT.STR. GRANULOSUM INT. STRATUMSTRATUM PYRAMIDALEPYRAMIDALE INT.INT. STR. NEURIUMSTR. NEURIUM FUSIFORMIUMFUSIFORMIUM
  9. 9. CORTEX CEREBRALIS - PALLIUMCORTEX CEREBRALIS - PALLIUM Stratum moleculare (lamina plexiformis), koja sadrži dendritska vlakna piramidnih ćelija (apikalni dendriti), vertikalne aksone stelatnih (zvezdastih) neurona i vertikalne centrifugalne aksone tzv. Marinottievih neurona iz najdubljeg sloja Stratum granulosum externum (stratum granulare ext.) sadrži tela stelatnih neurona i male piramidne neurone. Stratum pyramidale sadrži tela piramidnih neurona srednje veličine. Stratum granulosum internum (stratum granulare int.) je lamina karakteristična po horizontalnoj orijentaciji tela stelatnih neurona. Preko lamine prelazi grupa nervnih nastavaka koja formira spoljnu Baillargerovu traku, čija su vlakna takođe horizontalno postavljena. Po pravilu je najtanji među slojevima naseljenim telima neurona (svi izuzev prvog). Stratum pyramidale internum (ganglionare) je sloj sa najvećim telima neurona, piramidnih ali i stelatnih. Preko ovog sloja prolazi druga horizontalna vrpca, unutrašnja Baillargerova traka. Stratum multiforme (stratum neurium fusiformium) je sloj kod koga je naizraženiji pleomorfizam u izgledu tela nervnih ćelija koja ga sačinjavaju. Oblici ovih tela mogu biti fuziformni, triangularni, ovoidni, ali se svi smatraju modifikacijom piramidnih neurona. U nekim predelima mogu se uočiti, sitni, multipolarni, Marinottievi neuroni.
  10. 10. TIPOVI NEOCORTEXATIPOVI NEOCORTEXA Agranularni tip kore, sa veoma tankim, gotovo neprimetnim II i IV slojem, nalazi se u precentralnog girusu (area 4 po Brodmannu) i kaudalnom delu gornje frontalne vijuge, kao i u Brocinoj zoni. Granularni tip kore, koji se nalazi u postcentralnom girusu, areji strijati, akustičkom delu gornje temporalne vijuge i malom delu parahipokampalne kore. U strijatnoj kori, spoljašnje Baillaregerova traka (IV sloj) je dobro izražena i zove se Gennarieva pruga. Frontalni tip kore se sastoji od malih i srednjih piramidnih neurona u laminama III i V, sa istanjenim granularnim slojevima. Nije specifičan za frontalni režanj. Parijetalni tip kore se odlikuje manjim piramidnim neuronima nego frontalni tip, granularne lamine su bolje izražene, šire i sadrže više stelatnih neurona. Polarni tip kore se nalazi blizu frontalnog i okcipitalnog pola hemisfere. Mada su sve lamine prisutne III sloj je istanjen. Multiformni (VI) sloj je bolje izražen nego u ostalim delovima.
  11. 11. BRODMANNOVE ZONEBRODMANNOVE ZONE
  12. 12. VAŽNIJE KORTIKALNE ZONEVAŽNIJE KORTIKALNE ZONE
  13. 13. Da li je Ajnštajn zbog ovoga bio genijalan? Umesto uobičajenog 10:1, imao je povoljniji odnos neuroni:glija (imao je više glije), utvrdili Thomas Harvey i prof. Marian Diamond Strelica pokazuje nedostatak parijetalnog dela operkuluma, odnosno kaudalnog dela sulcus lateralisa. Rekoh li ja da je sve relativno
  14. 14. FUNKCIJE I POREMEĆAJI REŽNJEVA VELIKOG MOZGA
  15. 15. REŽANJ FUNKCIJE POREMEĆAJI Frontalni Stanje svesti, način početka odgovora prema okolini, kontrola govora, kontrola emocija, izvođenje asocijacija u odnosu na reči, rasuđivanje, davanje adekvatnog značenja rečima, memorija vezana za navike i motoriku Paraliza, gubitak mogućnosti određivanja sleda radnji kod izvršenja zadataka, gubitak spontanosti u komunikaciji, nesposobnost fokusiranja pažnje na objekat, besmisleno ponavljanje jedne misli (perseveracije), poremećaj karaktera ličnosti, emocionalna (afektivna) labilnost, teškoće u socijalnom ponašanju, teškoće u rešavanju problema, nemogućnost izgovaranja reči (motorna afazija)
  16. 16. Parijetalni Lokalizacija vizuelne pažnje, lokalizacija dodira, određivanje cilja za voljne pokret, manipulacija objektima, integracija različitih čulnih doživljaja u pokušaju shvatanja jednog problema Nemogućnost posmatranja više od jednog objekta u jednom trenutku, nemogućnost davanja adekvatnog naziva predmetima ili ljudima (anomija), teškoće u čitanju (alexia), teškoće u pisanju (agraphia), teškoće u računanju (diskalkulija), teškoće u izvođenju adekvatnih pokreta u odnosu na okolinu (apraxia), s tim u vezi teškoće u vođenju brige o sebi, problem koordinacije pokreta ruke sa vidom, teškoće u fokusiranju vizuelne pažnje
  17. 17. Okcipitalni Regulacija vida Ispadi u vidnom polju, teškoće u lociranju predmeta u okolini, teškoće u prepoznavanju boja (kolorna agnozija), vidne halucinacije, vidne iluzije - neadekvatno viđenje predmeta, teškoće u prepoznavanju napisanih reči i nacrtanih objekata, teškoće prepoznavanja pokreta (agnozija pokreta), teškoće u čitanju i pisanju
  18. 18. TemporalniTemporalni Sluh, pamćenje, kategorizacija objekata, deo vizuelne percepcije teškoće u prepoznavanju lica (prozopagnozija), nerazumevanje čutih reči (Wernickova afazija), nemogućnost usmeravanja pažnje na ono što se gleda i sluša, teškoće u identifikaciji i verbalizaciji predmeta, gubitak kratkotrajnog pamćenja, interferencija sa dugotrajnim pamćenjem ("pogrešno sećanje" ili kriptomnezija), pojačano ili oslabljeno seksualno ponašanje
  19. 19. Bilo je to u vreme kada cela Galija beše pokorena od Rimljana (neocortex)! Cela? Ne baš! Jedno malo selo je odolevalo da bude zaposednuto. I tu naša priča počinje...
  20. 20. LIMBIČKI SISTEM
  21. 21. KOMPONENTE Kortikalne i supkortikalne Kortikalne: Ofaktivni sistem Arheokortikalni delovi: FORMATIO HIPPOCAMPI (HIPPOCAMPUS, GYRUS DENATUS, ALVEUS, GYRUS FASCIOLARIS, INDUSEUM GRISEUM) PALEOKORTIKALNI DELOVI: PIRIFORMNI KORTEKS NEOKORTIKALNI: GYRUS CINGULATUS, GY.FRONTALIS MEDIALIS, GY. PARAHIPPOCAMPALIS
  22. 22. SUPKORTIKALNE STRUKTURE AMIGDALOIDNI KOMPLEKS (CORPUS AMYGDALOIDEUM) BAZALNE GANGLIJE NUC. ACCUMBENS AREA SEPTALIS TALAMIČKA JEDRA (NUCC. ANTERIORES) HIPOTALAMIČKA NUCLEI: PREOPTICUS MEDIALIS ET LATERALIS, DORSO – AND VENTROMEDIALIS, NUCC. MAMMILLARES FORNIX COMMISSURA ANTERIOR
  23. 23. Može i detaljnije
  24. 24. OLFAKTIVNI SISTEM
  25. 25. ŠTA OBUHVATA MIRISNI MOZAK (RHINENCEPHALON) Olfaktorni živci (nn. olfactorii), bulbus olfactorius i tractus olfactorius Nuc. olfactorius anterior Stria olfactoria medialis, stria olfactoria intermedia i stria olfactoria lateralis Trigonum olfactorium, substantia perforata anterior, tuberculum olfactorium, nucleus et tractus diagonalis (Broca) Lobus piriformis, koji obuhvata: a. gyrus olfactorius lateralis, koji sa gyrus ambiensom čini prepiriformni korteks; b. periamigdaloidnu koru u kojoj se završava stria olfactoria lateralis c. uncus hippocampi, koji obuhvata i gyrus uncinatus, kraj gyrus dentatusa i gyrus intralimbicus d. entorinalni predeo (area entorhinalis), kranijalni deo parahipokampalne vijuge
  26. 26. TAMO GDE MIRISI POČINJU Kod čoveka je olfaktivni sistem prilično redukovan na račun prefrontalne kore. Jedino njegova difuznost govori da je kod naših predaka on bio znatno izraženiji. Početak mirisnog sistema su nn. olfactorii, koji prenose senzacije iz mirisnog dela sluzokože nosa. Oni prolaze kroz laminu cribrosu etmoidalne kosti, ulazeći u proširenje, mirisnu glavicu (bulbus olfactorius). čovek pas
  27. 27. DUG PUT DO MOZGA Bulbus olfactorius je smešten u rostralnom delu sulcus olfactoriusa, lateralno od gyrus rectusa. Ova crvenkasto-sivkasta formacija ima šest slojeva i četiri vrste nervnih ćelija. Slojevi su: 1. sloj vlakana olfaktivnih živaca 2. sloj sinaptičkih glomerula i interglomerularnih prostora. U ovom prostoru se nalaze sinapse završetaka vlakana mirisnih vlakanaca i dendrita mitralnih i resičastih neurona. Spojevi sadrže veliki broj nervnih nastavaka, a veličina im je, zbog toga, neuobičajena za centralni nervni sistem i iznosi oko 100 µm. 3. molekularni i spoljašnji granularni sloj 4. sloj mitralnih ćelija 5. unutrašnji molekularni sloj 6. sloj vlakana mirisne trake (tractus olfactorius). PAŽNJA!!! OVO JE JEDINIPAŽNJA!!! OVO JE JEDINI SENZORNI SISTEM KOJI NESENZORNI SISTEM KOJI NE UKLJUČUJEUKLJUČUJE DIJENCEFALIČKADIJENCEFALIČKA RELEJNA JEDRA!!!RELEJNA JEDRA!!!
  28. 28. PODELA OLFAKTIVNE KORE Olfaktivni korteks se deli na primarni i sekundarni. Primarni olfaktivni korteks je područje u kome se završava lateralna olfaktivna strija: lateralni deo substantiae perforatae anterior, gyrus olfactorius lateralis i gyrus ambiens, (prepiriformni korteks), kao i kortikomedijerni deo amigdaloidnog kompleksa
  29. 29. Sekundarni olfaktivni korteks ne prima vlakna direktno iz mirisne trake, već ona dolaze iz primarnog korteksa u kranijalni (gornji) deo parahipokampalne vijuge koji nosi naziv area entorhinalis.
  30. 30. DA LI JE FROJD POGREŠIO? DA! SADA ZNAMO DA DETE MAJKU PREPOZNAJE PO MIRISU, A NE PO BRADAVICI PRVA FAZA RAZVOJA JE MIRISNA! Šta li ovaj lupa?
  31. 31. UTICAJ MIRISA NA SVEST Olfaktivni sistem čoveka prvi kompletno mijelinizuje Putem fasciculus uncinatusa ovaj sistem je povezan sa limbičkim komponentama Isti splet povezuje olfaktivni sistem i prefrontalnu koru Mirisna aura pre epileptičnog napada
  32. 32. UTICAJ MIRISA NA EMOCIJE Veze idu preko nuc.olfactorius anteriora ipsi- i kontralateralno u predeo oko substantiae perforatae anterior Dvostruke veze sa temporalnom korom, amigdaloidnim kompleksom i septalnim predelom preko striae terminalis i fasc.medialis telencephali
  33. 33. JESTE LI NAMIRISALI IZABRANIKA/IZABRANICU SVOG SRCA? Veze sa prednjim delom insule – zaljubljenost? Da li ste svesni MIRISA svog partnera/partnerke? Kod pacova pronađeni su feromoni, koje ne detektuje mozak (svest), već vomeronazalni organ Smatra se da slične supstance postoje i kod ljudi
  34. 34. Komponente limbičkog sistema BULBUS OLFACTORIUS TRACTUS OLFACTORIUSTRACTUS OLFACTORIUS TRIGONUM OLFACTORIUMTRIGONUM OLFACTORIUM CO. AMYGDALOIDEUMCO. AMYGDALOIDEUM CO. MAMMILLARIACO. MAMMILLARIA GYRUS DENTATUSGYRUS DENTATUS HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUS COMMISSURA FORNICISCOMMISSURA FORNICIS CRURA FORNICISCRURA FORNICIS
  35. 35. Formatio hippocampi Hippocampus može biti podeljen u najmanje pet delova. Igra ulogu u geneyi emocija, regulaciji pamćenja i učenju Gy. dentatus se nastavlja na hipokampus Subiculum sedi na bazi hippocampusa, i nastavlja se u entorhinalni korteks, koji je deo gy. parahippocampalisa. Protok informacije - jednosmeran JEDAN SMER
  36. 36. SUBICULUM GY. DENTATUS HIPPOCAMPUSHIPPOCAMPUS INFO FASCICULUS PERFORANS AREAAREA ENTORHINALISENTORHINALIS CA 1 CA 3 NEUROFIBRAE MUSCOIDEAE SCHAEFFER-OVE KOLATERALE HYPOTHALAMUSHYPOTHALAMUS CORPORA MAMMILLARIACORPORA MAMMILLARIA FORNIXFORNIX SENZITIVNI KORTEKSSENZITIVNI KORTEKS OVDE SE NEGDE RAĐAOVDE SE NEGDE RAĐA PAMĆENJEPAMĆENJE
  37. 37. Bolesti hippocampus - a Hippocampus je veoma osetljiv na nedostatak kiseonika. Bolesti hipokampusa su takođe Alzheimerova bolest i temporalna epilepsija. Ove bolesti uglavnom napadaju CA1 zonu.
  38. 38. Alzheimerova bolest Ishemija i temporalna epilepsija zahvataju CA 1 zonu i znatno utiču na proces pamćenja Alzheimerova bolest koja napada ceo mozak, naročito je izražena u CA 1 području. Na slici se vide karakteristični „smotuljci” degenerisanog citoskeleta.
  39. 39. Corpus amygdaloideum Dva dela – kortikomedijerni (olfaktivni) Bazolateralni – emocionalni
  40. 40. Co. amygdaloideumReguliše nagone: Ishrana piće seksualno ponašanje (za ovo vam valjda ne treba slika) Odbrana od ugrožavajućih faktora ??
  41. 41. Amigdaloidni kompleks je odgovoran za nelagodnost u želucu kada vidite da vas u mraku neko prati. Udružen je sa senzorni stimulusom (čovek sa fantomkom = opasnost) do adaptivnog odgovora („bori se ili beži”).
  42. 42. Input: vizuelni, auditivni i somatosenzorni korteks šalju svoja vlakna ka co. amygdaloideumu Output: ANS, sy i psy, jedra moždanih živaca, retikularna formacija, hipotalamus
  43. 43. Area septalis okružuje septum pellucidum. Obuhavata gyrus paraterminalis i duboka jedra. of yet unknown function „Uživanje i nagrada” – DA i THC receptori
  44. 44. Fornix glavna limbička komisura Delovi: Columnae Corpus Crura The commissura fornicis (lyra Davidis), između crura Sardžaj: tractus mammillothalamicus (deo Papezovog kruga)
  45. 45. Commissura anterior Najmanja Podeljena: pars anterior : bihemisferična vlakna olfaktornog korteksa pars posterior : povezuje amigdaloidna tela
  46. 46. MISLITE LI LIMBIČKI? Salvador Dali: Trajnost pamćenja
  47. 47. SUPKORTIKALNE SIVE MASE (NUCLEI BASALES)
  48. 48. MORFOLOŠKE ODLIKE BAZALNIH JEDARA Bazalna jedra su kolekcije neurona u središnjim delovima hemisfera velikog mozga i viših delova moždanog stabla. Veoma često se mešaju pojmovi bazalnih jedara i supkortikalnih jedara. Sva supkortikalna jedra spadaju u bazalne ganglije, odnosno na supkortikalna jedra se odnosi prvi deo definicije: to su neuronske kolekcije u središnjim delovima hemisfera telencefalona.
  49. 49. SUPKORTIKALNA JEDRA. Repato jedro (nucleus caudatus) Putamen (nema adekvatnog našeg imena) Bledo telo (globus pallidus) Bedem (claustrum) Bademasto telo (corpus amygdaloideum)
  50. 50. Sem navedenih u BAZALNE GANGLIJE spadaju još: Subtalamično jedro (nucleus subthalamicus) Crna supstanca (substantia nigra)
  51. 51. NUC. CAUDATUS
  52. 52. NUC. CAUDATUS ET CO. AMYGDALOIDEUM CAPS. INTERNACAPS. INTERNA
  53. 53. VEZE BAZALNIH GANGLIJA
  54. 54. KRUGOVI BAZALNIH JEDARA
  55. 55. OSNOVNI PUTEVI KOJI POVEZUJU BAZ. JEDRA Ansa lenticularis sadrži vlakna iz spoljašnjeg dela medijalnog segmenta koja se pružaju ventromedijalno praveći omču oko zadnjeg kraka unutrašnje čaure (odatle i naziv: ansa, -ae, f.,lat - petlja, omča), zatim kaudalno do areje prerubralis (Forelovo H polje). Fasciculus lenticularis se pruža od unutrašnjeg dela medijalnog segmenta globus pallidusa, zatim prolaze kroz dorzomedijalni deo globus pallidusa i probijaju prednji krak capsulae internae. Zatim se pruža kroz subtalamus u pravcu od zonae incertae do nuc.subthalamicusa. Fasciculus thalamicus nastaje spajanjem ansae i fasciculusa lenticularisa i pridodavanjem cerebelotalamičkih vlakana. Završava se u nuc. ventralis anterior i nuc. ventralis lateralis u talamusu.
  56. 56. BELA MASA VELIKOG MOZGA
  57. 57. Deli se na centralni deo, koga čini zrakasta kruna (corona radiata) i sistem moždanih čaura (kapsula). Corona radiata se sastoji iz delova koji pripadaju režnjevima (pars frontalis, pars parietalis, pars occipitalis, pars temporalis) i centralnog dela (pars centralis s. centrum semiovale). Ime duguje lepezastim vlaknima koja se od centralnog dela šire ka hemisferama (lat. radiatus, -a, -um, zrakast). U sastav ulaze brojni projekcioni, asocijacioni i komisuralni putevi velikog mozga. O projekcionim putevima će se više govoriti u okviru svakog sistema ponaosob.
  58. 58. PARS FRONTALIS PARS PARIETALIS CENTRUM SEMIOVALE PARS OCCIPITALIS PARS TEMPORALIS
  59. 59. Asocijacioni putevi velikog mozga se zovu još i lučna vlakna (fibrae arcuatae). Spajaju pojedina područja u okviru hemisfere velikog mozga. Dele se na kratka i duga. Kratka vlakna, kako im ime govori, spajaju okolne giruse.
  60. 60. DUGA VLAKNA Fasciculus uncinatus, koji spaja Brocino motorno podučje za govor i orbitalne vijuge frontalnog režnja sa korom temporalnog režnja, Cingulum, koji se nalazi ispod kore cingulatnog girusa i parahipokampalne vijuge i ima isti oblik kao pomenute strukture. Nosi veliki broj vlakana koja spajaju elemente limbičkog sistema. Fasciculus longitudinalis superior je najveći od svih lučnih vlakana. Polazi iz kore frontalnog režnja, prelazeći preko insule i unutrašnje čaure, dolazi do okcipitalnog lobusa (areje 18 i 19,), da bi se na kraju raspršio po temporalnom režnju. Fasciculus longitudinalis inferior je manji i spaja okcipitalni režanj sa korom temporalnog režnja Fasiculus fronto-occipitalis je dublji, komori bliži snop od fasciculus longitudinalis superiora. U sebi sadrži vlakna koja spajaju lobuse sadržane u imenu, ali i asocijativna vlakna koja povezuju dva najvažnija područja za govor, Brokinu i Wernickeovu zonu. Ovaj snop ima svoje ime, fasciculus arcuatus.
  61. 61. MOŽDANE ČAURE (CAPSULAE) Krajnja (capsula extrema) Spoljašnja (capsula externa) Unutrašnja (capsula interna)
  62. 62. Capsula extrema se nalazi između kore insule i bedema. Capsula externa je smeštena između claustruma i putamena.
  63. 63. CRUS ANT:CRUS ANT: CRUS POSTERIUS:CRUS POSTERIUS: PARS THALAMOLENTIFORMISPARS THALAMOLENTIFORMIS PARS RETROLENTIFORMISPARS RETROLENTIFORMIS PARS SUBLENTIFORMISPARS SUBLENTIFORMIS GENU (TR. CORTICO-GENU (TR. CORTICO- NUCLEARIS)NUCLEARIS) CAPSULA EXTREMACAPSULA EXTREMA CAPSULA EXTERNACAPSULA EXTERNA CAPSULA INTERNA:CAPSULA INTERNA:
  64. 64. Prednji krak (crus anterius) Odvaja nuc. lentiformis od nuc.caudatusa. Sadržaj ovog kraka čine talamokortikalna i kortikotalamička vlakna, koja predstavljaju spoj frontalne i prefrontalne kore velikog mozga sa lateralnom grupom jedara talamusa putem pedunculus thalami anterior i ponsom preko tr. frontopontinusa. Takođe, kroz prednji krak prolaze mostići sive mase koji spajaju glavu repatog jedra i putamen.
  65. 65. Zadnji krak (crus posterius) Nalazi se između talamusa i sočivastog jedra. Deli se na tri topografske dela: lentikulotalamički retrolentikularni Sublentikularni Talamolentikularni deo predstavlja rostralni deo zadnjeg kraka, kroz koji prolazi veliki broj motornih puteva: tr.corticospinalis, tr.frontopontinus, tr.corticoreticularis, tr.corticorubralis, tr.corticoolivaris, tr.corticotectalis i nigrostrijatna vlakna. Kroz ovaj deo prolaze još i gornje nožice talamusa (pedunculus thalami superior).
  66. 66. Retrolentiformni deo (pars retrolentiformis capsulae internae), kako mu samo ime kaže, pruža se iza putamena, lateralno od talamusa. Kroz taj deo prolaze tri velika snopa vlakana: Radiatio optica (tr. geniculocalcarinus), tr. parieto-occipitopontinus i zadnje nožice talamusa (pedunculus thalami posterior). Sublentiformni deo (pars sublentiformis) prolazi ispod kaudalnog dela putamena. Kroz njega prolaze: radiatio acustica, tr. temporopontinus i donje nožice talamusa (pedunculus thalami inferior).
  67. 67. CORPUS CALLOSUM FORNIXFORNIX FORNIXFORNIX
  68. 68. INDUSIUM GRISEUMINDUSIUM GRISEUM FORCEPS MINORFORCEPS MINOR FORCEPS MAJORFORCEPS MAJOR TAPETUMTAPETUM
  69. 69. FORNIX CRUS CORPUSCORPUSCOLUMNACOLUMNA
  70. 70. COMMISSURACOMMISSURA ANTERIORANTERIOR
  71. 71. KO MISLI VREDI, KO VREDI MISLI
  • JelenaMarinkovic11

    Jan. 13, 2020

(telencephalon)

Views

Total views

6,197

On Slideshare

0

From embeds

0

Number of embeds

4

Actions

Downloads

28

Shares

0

Comments

0

Likes

1

×