Finansijska trzista

1,542 views

Published on

Published in: Economy & Finance
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,542
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
17
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Finansijska trzista

  1. 1. Uvod Ne postoji jedinstveni stav o poreklu reči finansije, obzirom da jedni korene pripisujugermanskom, a drugi smatraju da je to reč romanskog porekla. Međutim, prevladavamišljenje da naziv finansije potiče od latisnke rečini ,,finis, (kraj, završetak), odnosno,,,finire,, (svršiti, doći do kraja). Ove su se reči prvobitno koristile da bi se označio završetaknekog pravnog spora, jednako kao i kod novčanih obaveza, kada su u slučaju neizvršivanjasledile kazne. Od latinskog glagola ,,finire,, u srednjovekovnom latinskom došlo se do reči,,finare,, - a kasnije ,,finatio,, - kojom se označavao svaki oblik novčane transakcije. U XIIIVeku u Francuskoj reč finansije označava državne prhode i rashode, a u XV i XVI Veku, rečfinansije u nemačkom govornom području se upotrebljavaju kao sinonim za neke nemoralne inedozvoljene poslove, kao što su prevara, spletka, lihvarstvo. Koncem XVI veka, terminfinansije iz francuskog jezika označava razne bankarske i druge poslove sa novcem, nakončega se proširio i na poslove države vezane uz prikupljanje, upravljanje i raspolaganjenovcem, što je prenelo i na druge savremene jezike.1 U ovom radu biće dosta reči o licenci, lisingu, franšizingu i faktoringu kao oblicimafinansijskog menadžmenta i vrstama ubiranja novca od strane kompanija koje imaju dateproizvode koje daju u najam. Svaka od ovih vrsta finansijskih instrumenata ima svojih prednosti ali i mana. Uzavisnosti na šta se kompanije odlučuju i kojom se delatnosti bave, zavisi će i njihov izbordatih finansijskih instrumenata. Nekim firmama će više pogodovati licence, nekima franšize,pak nekim drugim kompanijama će više pogodovati, lis(z)ing, odnosno faktoring. Izbor zavisiod toga kojom delatnosti se kompanija bavi i šta ona želi postići u budućnosti, bližoj ilidaljoj.1 prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd2011. godina. 12
  2. 2. Licenca “Licenca je pravo iskorišćenja tuđeg patentiranog izuma tokom određenog vremena.Do licence se dolazi ukoliko nosilac patenta odluči ne iskorišćavati sam svoj izum, negougovorom o licenci u celosti ili delimično prenosi pravo njegove upotrebe na drugogvlasnika. Osim patenta, predmet ugovora o licenci mogu biti robne marke, zaštitni znakovi,uzorci, modeli, know-how… Kupac licence zasniva dalji razvoj svog biznisa na tehničkim, tehnološkim,organizacijskim, menadžerskim iskustvima, znanjima i veštinama tržišno osnovanimposlovima prodavca licence. Na taj način kupac licence smanjuje moguće rizike. Ugovor olicenci uvek se zaključuje u pisanom obliku.”2 “Ugovorom o licenci obvezuje se davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini ilidelimično pravo iskorišćavanja izuma, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzorka ili modela, asticalac licence se obvezuje da mu za to plati određenu naknadu.”3 “Licenca je pravo iskorišćavanja pronalaska koje nosilac patenta ustupa u celosti ilidelimično drugom licu.”4 Kao što se i vidi iz priloženog, postoji dosta različitih, a opet sličnih definicija licence.Suština svake definicije je u tome da kompanija koja zaštiti svoj izum, tehnološki postupak,robnu marku, iskustvo i drugo može da pozajmljuje sve to što je zaštitila, i da za topozajmljivanje dobija novčanu naknadu, odnosno da proda licencu nekom drugom preduzećukoje je neiskusno, nema odgovarajuće kadrove, iskustvo, tehnološki postupak da bi mogla daopstane na tržištu. Licencu koriste najviše tržišno slabe i male kompanije koje pokušavaju dase probiju na tržište, ali zbog neiskustva, nekompetentnosti, neuspevanja kreiranja uspešnogproizvoda, loše organizacije u pojedinim sektorima ne uspevaju da se izbore sakonkurencijom i zbog toga pribegavanju kupovini licence neke jače, tržišno uspešnijekompanije, čije će iskustvo pomoci manjim kompanijama da ojačaju i postanu tržišnikonkurenti. Licence se mogu pronaći u skoro svim sferama života. Najrasprostranjenija je licencau proizvodnji, neki od primera kompanije su Fiat, Renault, BMW, Opel, McDonalds, Coca-Cola, koja je jedna od najvećih kompanija u svetu i jedan od najpoznatijih brendova trenutno,Takodje postoje licence u bankarstvu, gde na primer neka jaka poslovna banka može prodatisvoju licencu nekoj slabijoj poslovnoj banci koja nema dobar i razvijen sistem poslovanja,kredita, vodjenja banke i dr. Jedan od primera licence je proizvidnja Fiat-ovog Punta u Kragujevačkoj “Zastavi”pod nazivom Zastava 10. Kompanija Fiat je prodala licencu samo za sklapanje Punta, agotovi delovi su se dopremali iz Fiat-ove fabrike u Torinu. Sličan primer je i primerkompanije Renault i Dacia. Renault je kupio rumunsku fabriku automobila Dacia i poRenault licenci je Dacia pravila i pravi automobile koji su francuskog dizajna i kvaliteta,samo što nose oznaku Dacia. Takođe za primer možemo uzeti kompaniju Coca-Cola i našu kompaniju “Navip” izZemuna koja proizvodi Coca-Colu i druge proizvode po njihovoj licenci za tržište balkana.2 http://www.wikipedia.org3 http://www.poslovniforum.hr4 http://www.tesped.ba 12
  3. 3. Pri zaklučivanju licence, ili kupovini, postoji dosta detalja na koje se mora obratitipažnja: • Trajanje licence Licenca za iskorišćenje patentiranog izuma, uzorka ili modela ne može biti zaključena za vreme duže od trajanja zakonske zaštite tih prava. • Isklučiva licenca Ugovorom o licenci sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćenja predmeta licence samo ako je to izričito ugovoreno (isključiva licenca). Ostale mogućnosti iskorišćenja predmeta licence zadržava davalac licence. Ako u ugovoru o licenci nije naznačeno o kakvoj je licenci riječ, smatra se da mu je data neisključiva licenca. • Prostorno ograničenje prava iskorišćavanja Pravo iskorišćavanja predmeta licence može biti prostorno ograničeno samo ako to nije protivno Ustavu i zakonima Republike Srbije. Ako ugovorom o licenci nije prostorno ograničeno pravo iskorišćenja predmeta licence, smatra se da je licenca prostorno neograničena. • Predaja predmeta licence Davalac licence dužan je sticaocu licence u određenom roku predati predmet licence. Davalac licence dužan je sticaocu licence predati i tehničku dokumentaciju potrebnu, za praktičnu primenu predmeta licence. • Davanje upustva i obaveštenja Davalac licence je dužan sticaocu licence dati sva uputstva i obaveštenja koje su potrebne za uspešno iskorišćenje predmeta licence. • Obaveza garancije Davalac licence garantuje sticaocu licence tehničku izvodljivost i tehničku upotrebljivost predmeta licence. • Garancija Davalac licence garantuje da pravo iskorišćenja koje je predmet ugovora pripada njemu, da na njemu nema tereta i da nije ograničeno u korist nekoga trećeg. Ako je predmet ugovora isključivo licenca, davalac licence garantuje da pravo iskorišćenja nije ustupio drugome ni potpuno ni delimično. Davalac licence dužan je čuvati i braniti pravo ustupljeno sticaocu licence od svih zahteva trećih osoba. • Obaveza davaoca isključive licence Ako je ugovorena isključiva licenca; davalac licence ne može ni u kom obliku sam iskorišćavati predmet licence, niti njegove pojedine dijelove, niti to poveriti nekome drugom u granicama prostornog važenja licence. • Iskorišćavanje predmeta licence 12
  4. 4. Sticalac licence dužan je iskorišćavati predmet licence na ugovoreni način, u ugovorenom opsegu i u ugovorenim granicama.• Korišćenje naknadnih usavršavanja Ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno, sticalac licence nije ovlašćen iskorišćavati naknadna usavršavanja predmeta licence.• Čuvanje predmeta licence u tajnosti Ako predmet licence čine nepatentirani izum ili tajno tehničko znanje i iskustvo, sticalac licence je dužan čuvati ga u tajnosti.• Kvalitet Ako je uz licencu za proizvodnju ustupljena i licenca za upotrebu žiga; sticalac licence može stavljati u promet robu s tim žigom samo ako je njen kvalitet ista kao što je kvaliteta robe koju proizvodi davalac licence. Suprotan sporazum nema pravni učinak.• Obeležavanje Sticalac licence dužan je robu obeležiti oznakom o proizvodnji po licenci.• Naknada Sticalac licence dužan je isplatiti davaocu licence ugovorenu naknadu u vreme i na način kako je to određeno ugovorom.• Podnošenje izveštaja Ako se naknada određuje u zavisnosti od opsega iskorišćenja predmeta licence, sticalac licence dužan je podneti davaocu licence izvještaj o opsegu iskorišćenja i obračunati naknadu svake godine, ako ugovorom nije za to određen kraći rok.• Izmena ugovorene naknade Ako je ugovorena naknada postala očito nesrazmerna u odnosu prema prihodu koji sticalac licence ima od iskorišćenja predmeta licence, zainteresovana strana može zahtevati izmenu ugovorene naknade.• Kad se može dati podlicenca Sticalac isključive licence može pravo iskorišćenja predmeta licence ustupiti drugome (podlicenca). Ugovorom se može predvideti da sticalac licence ne može dati drugome podlicencu ili mu je ne može dati bez dopuštenja davaoca licence.• Kad davalac može odbiti dopuštenje Kad je za davanje podlicence potrebno dopuštenje davaoca licence, ovaj ga može odbiti sticaocu isključive licence samo iz ozbiljnih razloga.• Otkaz zbog nedopuštene podlicence 12
  5. 5. Davalac licence može otkazati ugovor o licenci bez otkaznog roka ako je podlicenca data bez njegovog dopuštenja, kad je to prema zakonu ili prema ugovoru potrebno. • Neposredan zahtev davaoca licence Ugovorom o podlicenci ne stvara se nikakav poseban pravni odnos između sticaoca podlicence i davaoca licence, čak ni kad je davalac licence dao potrebno dopuštenje za zaključenje podlicence. Ali, davalac licence može, radi naplate svojih potraživanja od sticaoce licence nastalih iz licence, zahtevati neposredno od sticaoca podlicence isplatu iznosa koje ovaj duguje davaocu podlicence po osnovi podlicence. • Prestanak ugovora protekom određenog vremena Ugovor o licenci sklopljen na određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, te nije potrebno da bude otkazan. • Prećutno obnavljanje licence Kad nakon proteka vremena za koje je ugovor o licenci bio sklopljen sticalac licence produži iskorišćavati predmet licence, a davalac licence se tome ne protivi, smatra se da je zaključen novi ugovor o licenci neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Osiguranja što su ih treće osobe dale za prvu licencu prestaju protekom vremena za koje je bila zaključena. • Otkaz ugovora o licenci Ugovor o licenci čije trajanje nije određeno prestaje otkazom koji svaka strana može dati drugoj, poštujući određeni otkazni rok. Ako otkazni rok nije ugovorom određen, iznosi šest meseci, s tim što davalac licence ne može otkazati ugovor tokom prve godine njegovog važenja. • Smrt, stečaj i redovna likvidacija U slučaju smrti davaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima, ako drugačije nije ugovoreno. U slučaju smrti sticaoca licence, licenca se nastavlja sa njegovim naslednicima koji produžavaju njegovu delatnost. U slučaju stečaja ili redovne likvidacije sticaoca licence davalac licence može raskinuti ugovor.5 Takođe postoje licence i u računarskoj tehnologiji, odnosno software-u. U našojzemlji jos uvek nije toliko rasprostranjena takva vrsa licence. Software-ska licenca znači daako želite da koristite neki program poput Windows-a ili Adobe photoshopa, morate kupitioriginalan CD, gde svaki CD ima svoj serijski broj koji morate ukucati kada instalirateprogram. Ovakvi originalni programi su dosta skupi, pa se zbog toga dosta pribegavakopiranju jednog originalnog CD-a. Takav način bespravnog umožavanja naziva se piraterijai strogo je zabranjenom zakonom, mada i pored toga dosta se praktikuje u velikom brojuzemalja, a pogotovu kod nas.5 http://www.poslovniforum.hr 12
  6. 6. Mnogi nisu svesni da je software rezultat timskog rada programera u kojem su sestopile ideje, kreativnost i znanje istih. Kupovinom software-a ne postajete vlasnik, odnosnonosilac autorskih prava, već zapravo kupujete pravo korišćenja tog software-a, uz poštovanjeodređenih ograničenja nametnutih od strane vlasnika, odnosno nosilaca autorskih prava,odnosno kompanije koja je taj software izumela, odnosno proizvela. Postoje pravilakorišćenja software-a koja su poznatija kao licenca. Jedno od pravila jeste da imate pravoinstaliranja tog software-a na vašem (jednom) kompjuteru, i pravo da napravite još jednukopiju (back-up) za slučaj da se original pokvari. Franšiza Franšizing je poslovni model dizajniran da stvori duplikat postojećeg poslovanja saproizvodom i/ili uslugom koja je praćena specijalnim ili čak jedinstvenim konceptom.6 Franšinžing je metod distribucije, kod koga vlasnik proizvoda ili usluge (davalacfranšize) daje mogućnost primaocu franšize da distribuira njegove proizvode ili usluge, dakoristi njegovo ime, znak i poslovni sistem i za to prima inicijalni honorar.7 Franšizno poslovanje je sistem trgovanja dobrima i/ili uslugama i/ili tehnologijom,koje se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji legalno i finansijski samostalnih kompanijavlasnika franšize i njegovih pojedinačnih korisnika franšize, gde vlasnik garantuje svojimkorisnicima pravo i uzima na sebe obavezu da će voditi posao u skladu s konceptomfranšize.8 Kao što vidimo i za franšizu kao poslovni sistem postoji dosta različitih definicija.Suština svih definicija je to da je franšizing način poslovanja koji se bazira na kupoviniuspešnog poslovnog sistema, kod koga prodavac garantuje kupcima franšizinga pomoć uvođenju posla. Franšiza dozvoljava da kompanije u poslu budu radi sopstvene koristi, ali da ipakimaju pomoć iskusnijih kompanija koje su već uspešne na medjunarodnom tržištu. Izraženo u ciframa, razlozi za ulaženje u franšizu su još očigledniji: više od 95%korisnika franšize i dalje vode profitabilne poslove 5 godina unazad [Source: (Izvor:Britanska asocijacija franšizera).].9 Istorijat franšize Sam legalni koncept franšize datira još od srednjeg veka, kada je vitez ili opat mogaodobiti pravo upravljanja određenim delom lordovog poseda. Sajmovi i pijace (prodavnice) sutakođe bile organizovane kao franšize, kao i neke druge komercijalne aktivnosti. Franšiza imasvoje korene u feudalnim vremenima, no prva komercijalna prodajna franšiza bila je SingerSewing Center koju je razvio Isaac Singer tokom 1858. godine. Singerov model je biokopiran od strane nekoliko industrija na prelazu 20. veka. Jedan od njih je bila i Coca-Colakoja se uspela nacionalno proširiti prebacujući teret proizvodnje, skladištenja i distribucije6 Internet, nepoznata stranica.7 http://www.srbijanet.rs8 http://pks.komora.net9 Internet, nepoznata stranica. 12
  7. 7. svojeg proizvoda na lokalne poslovne ljude koji su dobili prava punjenja. Uvođenje imasovna proizvodnja automobila početkom 20. veka značajno je promenila franšizu. Kao štoje Henry Ford predstavio liniju za montiranje proizvoda i doba masovne proizvodnje, metodemasovne distribucije su takođe morale biti kreirane u cilju prodaje, snabdevanje benzinom,popravka automobila i osiguravanja pristupačnog mesta na kojem bi se vozači odmaralitokom svog puta. Korisnici franšize zadovoljili su te potrebe. Proizvođači automobila koji supotrošili ogromne iznose kako bi opremili svoje proizvodne linije bili su u mogućnosti razvitiprodajno distribucijsku mrežu korišćenjem kapitala koji su osigurali nezavisni dileri. Naftnekompanije poput Standard Oil i Texaco davali su franšize za trgovine iza ugla iautomehaničarske radnje širom zemlje. Uspeh ovih ranih primera franšiznog poslovanjadoveo je do eksplozije franšiza tokom 1950-ih i 1960-ih godina. No sve se to promenilotokom 1950-ih kada je Ray Kroc reorganizovao potencijal kloniranja franšize kako biponovio uspešnu formulu i lansirao poslovni format franšize kakav mi danas poznajemo.Uspeh McDonaldsa je legenda i Ray Kroc se upoređuje s Henry Fordom za uvođenje linije zaproizvodnju i industriju brze hrane. Kroc je napravio više od brzine u brzoj hrani. On jeosmislio koncept koji zovemo ”trgovačko odelo“ kako bi obuhvatili ne samo izgled iugodnost poslovnog dekora nego i svaki detalj na osnovu kojeg se posluje. Za Raya Krocasvaki aspekt kako voditi franšizu McDonalda postao je deo sistema koji osigurava da ćeiskustvo potrošača u svakom McDonalds restoranu biti jednako uvek i svugde. Krocovateorija se pokazala toliko uspešnom da se ubrzo proširila franšiznom industrijom. Većina ugovora raspravlja o franšizi do najsitnijih detalja i osnova, ukoliko sedopusti, uslovljena je potpisom od strane korsnika franšize pod bilo kojim uslovima kojekasnije davaoc franšize može doneti. U cilju uniformiranosti, korisnici franšize običnoprihvataju (i plaćaju za to) sve zahtevane sistemske promene, uključujući i ponuđeneproizvode, korišćenje trgovačkih imena i zahtevana trgovačka odela.10 Vrste i tipovi franšize Kada govorimo o franšizi potrebno je naglasiti da postoje dve vrste franšize i to: • franšiza distribucije proizvoda • franšiza poslovnog formataFranšiza distribucije proizvoda: Distributeri Coca-Cola, Goodyear Tires, Ford Motor Company i John Deere su svikorisnici franšize distribucije proizvoda. U ovoj vrsti franšize, korisnik obično prodajeproizvod koji je proizveden od strane davaoca njihove franšize. Ova vrsta franšize najčešća jeu industrijama prodaje osvježavajućih napitaka, automobila i kamiona, raznih proizvoda zaautomobile i benzina. Proizvodi koji se prodaju u franšizama distribucije proizvoda običnozahtevaju neke pripremne radnje od strane korisnika franšize pre prodaje - kao što je slučaj saCoca-Colom - ili neke dodatne usluge nakon prodaje kao što je slučaj sa Ford MotorCompany. Najznačajnija razlika u franšizi distribucije proizvoda je u tome što davalacfranšize licencira svoje trgovačko ime i logotip korisniku franšize, no obično mu ne osiguravasistem za poslovanje. Iako franšiza distribucije proizvoda predstavlja najveći procenat10 http//www.wikipedia.org 12
  8. 8. ukupne maloprodaje svih postojećih franšiza, većina dostupnih franšiza dans su franšizeposlovnog formata.11Franšiza poslovnog formata: Wendys, Macoo, Uniglobe i GNC su primeri franšiza poslovnog formata. U franšizidistribucije proizvoda najznačajniji deo je proizvod koji davalac franšize proizvodi. Korisnikfranšize poslovnog formata takođe koristi trgovačko ime i logo davaoca, ali što je važnije,dobija kompletan sistem za isporučivanje proizvoda ili usluga i za poslovanje. Sistem je onošto stvara konzistentnost - konzistencija je osnova uspeha korisnika franšize. Poslovnastruktura nudi detaljan plan koji objašnjava kako napraviti sve iz početka. Korisnik franšize jeobučen da upravlja izgradnjom zgrade, naručivanjem prave opreme i ako je potrebnostavljanjem oznaka.12 Prema odnosima koji vladaju u franšizi, franšizu možemo podeliti na sledeće tipove: • Odnos proizvođač/maloprodaja - benzinske pumpe • Odnos proizvođač/veleprodaja - fabrike bezalkoholnih napitaka • Odnos veleprodaja/maloprodaja - prodaja alata • Odnos trgovačka marka/maloprodaja - lanci brze hrane13 Prednosti i nedostaci franšize Postoji dosta prednosti franšize, a ne toliko puno nedostataka. Neke od prednostikompanija koje koriste franšizing je ta da su franšize uspešne jer koriste već provereneposlovne forme, čime snižavaju mogućnost neuspeha, franšize su profitabilne, jer koristepoznato ime, čime su lako prepoznatljive, franšize se mogu prodavati, uspešne kompanije ćelakše prodati svoj način poslovanja i iskustvo, jer manjim kompanijama je baš to potrebno,franšize su zaštićene, jer nude zastupništvo na teritoriji poslovanja franšizirane kompanije, idosta drugih. Neki od nedostataka franšizinga je to da kompanije koje koriste franšizing nemajupotpunu slobodu, takođe moraju poštovati ugovor i standarde davalaca franšize, morajuplaćati naknade davaocu franšize. Neki od svetskih primera franšize je benzinska stanica OMW koja je prisutna i usrbiji. Matična zemlja stanice je Austrija. Da bi mogao neko da otvori OMW pumpu u Srbiji,potrebno je da to odradi po njihovim propisima i standardima, koji oni odredjuju, oniobezbedjuju njihovo iskustvo u poslovanju, njihov sistem poslovanja, radi kontroleispravnosti poslovanja šalju svoje stručnjake koji utvrdjuju ispravnost poslovanja pumpi uSrbiji.11 http//www.wikipedia.org12 http//www.wikipedia.org13 http//www.wikipedia.org 12
  9. 9. Jedan od primera je i kompanija Benetton, za koju je franšizing način ulaska na ino-tržište. Benetton poseduje ogromnu mrežu posrednika. Veze sa partnerima čine zaštitatrgovinske marke, originalnost asortimana, visoki profitni motivi... Benetton obezbeđujesavete lokalnim opunomoćenicima, sugestije u dekoru i dizajniranju prodavnica, pomoć uoglašavanju i raspoloživost asortimana. Franšize su možda i najzastupljenije u putničkim agencijama. Evo primer iz nekdašnjefirme iz grada. M Tourist, kako se zvala kompanija je radila pod franšizom kompanije Putnikiz Beograda, ona je prodava Putnikove aranzmane za putovanja (letovanja, zimovanja,putovanja oko Zemlje, i dr.) u svojoj matičnoj kompaniji, sve dok se kompanija Putnik nijeprivatizovala. Lising Ugovorom o lizingu obavezuje se jedna ugovorna strana (davalac lizinga) da ustupiugovorenu stvar na korišćenje i da obavi ugovorene radnje u vezi urednog privrednogiskorišćavanja te stvari drugoj ugovornoj strain (primaoc lizinga) koja se obavezuje da zaizvršenu uslugu plati ugovorenu nagradu (zakupninu). Lizing se može definisati i kao pisaniugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaocalizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je nakorišćenje primaocu lizinga na određeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvratdužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru. Osnovni princip lizing poslovanja je da davalac lizinga zadržava pravno vlasništvonad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stiče ekonomsko vlasništvo. Finansijski razlozi – nije svako preduzeće ili pojedinac u mogućnosti da kupi opremuneophodnu za pokretanje, proširenje ili modernizaciju sopstvenog poslovanja. Ne raspolažesvako preduzeće adekvatnim sredstvima koje bi moglo da ponudi kao obezbeđenje zabankarske kredite. Lizing predstavlja odgovor na takve probleme tako što pruža mogućnostiprimaocima lizinga da pribave neophodnu opremu. Ekonomičnosti i pogodnosti – preduzeće ili pojedinac plaćaju lizing naknade izprofita ostvarenog po osnovu korišćenja predmeta lizinga. Veoma često lizing obezbeđuje100% finansiranja za projekat. Korišćenjem lizinga moguće je ostvariti određene poreskeprednosti – puni iznos lizing naknade se može odbiti od osnovice za porez na dobit.Bitni elementi ugovora Bitni elementi su: predmet lizinga, cena lizing aranžmana, vrijeme trajanja i rokoviplaćanja. Predmet lizinga je ustupanje prava korišćenja određenih stvari, ali ne i prava svojine.Najveća zastupljenost je kod skupe opreme koja u tehnološkom smislu brzo zastareva i kojaiziskuje visoka ulaganja (računari, elektronski uređaji,…) tj. stvari koje se mogu i nakonzamene za savremenije, plasirati drugim preduzećima. Bitno je da vek trajanja opremeodnosno period amortizacije mora biti duži od trajanja samog ugovora. Najčešće se misli natehnološko zastarevanje. 12
  10. 10. Cena je pravo davaoca, a obaveza primaoca lizinga i predstavlja zakupninu ilinadoknadu. Kod ugovora o lizingu zakupnina je obično ravnomerna ili opadajuća uzavisnosti od prirode predmeta lizinga. Vreme zakupa tj. period korišćenja opreme date na lizing je jedan od bitnih elemenata ove vrste ugovora. Ovo i ne mora predstavljati bitan element, jer se zakup možeugovoriti i na neodređeno vrijeme. Rokovi i način plaćanja cene lizing aranžmana je jedan od bitnih elemenata.Uobičajeno je da se prva rata ili nekoliko njih odjednom uplati u gotovom, određeno vremepre isporuke. Ako je u pitanju naručivanje opreme koja tek treba da se proizvede, onda se popravilu traži da se prva rata ili nekoliko njih plati odmah po zaključenju ugovora, čime binarudžbina bila potvrđena.Zaključenje ugovora o lizingu Kod zaključivanja ugovora o lizingu, kao i kod svih ugovora u robnom prometu, bitnoje pre bilo kakvog potpisivanja detaljno proučiti njegov sadržaj, i zahtevati od davaocalizinga dodatna objašnjenja oko određenih stavki koje nisu u potpunosti razumljive. Trebavoditi računa da svi razlozi zbog kojih se opredeljuje za ovakav vid finansiranja, i zakonkretnog davaoca lizinga budu precizno i nedvosmisleno navedeni u ugovoru. Ugovor o lizingu mora obavezno da sadrži: precizno određenje predmeta lizinga,iznos naknade koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vremeplaćanja, kao i rok na koji je ugovor zaključen. Pored ovih, može da sadrži i druge elemente: mesto, vreme i način isporuke predmetalizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da osigura predmet lizinga irizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora, opcija kupovine iliproduženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža ibuduće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanjeosoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovornestrane postignu saglasnost. Da bi ugovor bio validan, mora biti zaključen u pismenoj formi, itrajati ne kraće od 2 godine. Predmet lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, vozila,..).Subjekti u lizing poslu Davalac lizinga kod nas, po pravilu, mora biti privredna organizacija, jer se radi oposebnoj privrednoj delatnosti. Davalac lizinga može biti privredno društvo koje obavljaposlove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji jeminimalni uplaćeni novčani dio osnovnog kapitala 100.000 € . Primalac lizinga, pored privredne organizacije, mogu biti i fizička lica na kogadavalac prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme iugovorenu naknadu. Isporučilac može biti svako pravno i fizičko lice koje na davaoca lizinga prenesesvoje pravo poseda nad predmetom lizinga uz svrhu obezbeđivanja istog za primaoca lizingakroz ugovor o lizingu. U zavisnosti od načina finansiranja i odnosima koji nastaju tokom odvijanjalizing-transakcije, razlikuje se: 12
  11. 11. • Finansijski lizing predstavlja ugovaranje osnovnog perioda trajanja lizinga u kojem ga ugovorne strane ne mogu otkazati,  koncipiran je kao ,,ugovor pune amortizacije,, što znači da je korisnik lizinga, tokom trajanja ugovora obavezan da isplaćuje davaocu lizinga punu vrednost predmeta lizinga;  troškove održavanja i zastarelosti predmeta lizinga snosi primalac lizinga.• Operativni lizing predstavlja kratkoročni ugovor o lizingu koji se može raskinuti u svakome trenutku, pod uslovima ugovora,  traje kraće od ekonomskog veka predmeta lizinga,  lizing naknada manja je od vrednosti predmeta lizinga, pa davalac lizinga amortizira samo deo svojih troškova i preuzima rizik zastarelosti i troškove održavanja predmeta lizinga, zbog čega nastoji ugovoriti ovakvu vrstu lizinga s više korisnika, čime osigurava sukcesivnost iznajmljivanja opreme i rentabilnost sopstvenog poslovanja;  koristi se u slučajevima kada korisnik lizinga treba privremeno, iz sezonskih ili drugih razloga, osigurati povećanje svoga voznog parka, građevinskih ili poljoprivrednih mašina, uređeja itd;  omogućuje korisniku bolje upravljanje raspoloživim kapitalom.• Kratkoročni lizing podrazumeva trajanje korišćenja predmeta od jedne do tri godine.• Dugoročni lizing je u slučajevima kada je korišćenje predmeta lizinga duže od tri godine.• Neto lizing je slučajevima kada korisnik lizinga snosi troškove održavanja, servisiranja i osiguranja predmeta lizinga.• Bruto lizing je u slučajevima kada je davalac lizinga u obavezi da snosi troškove održavanja, servisiranja i osiguranja predmeta lizinga, a može se ugovorom davalac obavezati na zamenu novim i savremenijim predmetom lizinga. Prema predmetu lizinga postoje:• Lizing investicijske opreme (engl. Equipment leasing)• Leazing kompletnih postrojenja (engl. Plant leasing)• Leazing robe široke potrošnje (engl. Leasing of durables). Prema iskorištenosti predmeta lizinga razlikuju se:• Lizing neupotrebljavanih dobara (eng. First-hand leasing),• Lizing upotrebljavanih dobara (engl. Second-hand leasing). Kao pravni posao lizing se reguliše ugovorom, koji mogu biti:• Individualni lizing, kada je predmet ugovora o lizingu tačno određen.• Blanketni lizing, kada se zaključuje okvirni ugovor o lizingu, kojim se davalac lizinga obavezuje nabaviti i predate na korišćenje predmete lizinga po izboru korisnika lizinga.• Standardni ugovor o lizingu, kod kojeg se predmet lizinga vraća davaocu lizinga po isteku ugovorenog roka ili se novim ugovorom produžuje njegovo korišćenje. 12
  12. 12. • Ugovor s pravom opcije, kojim se korisniku lizinga dopušta dap o isteku ugovorenoga roka odluči hoće ili korišteni predmet vratiti ili produžiti njegovo korišćenje.• Ugovor s klauzulom o pravu otkupa, po kojemu korisnik lizinga pridržava pravo kupovine predmeta lizinga po isteku ugovorenog roka korišćenja.• Vremenski lizing, kada je unapred utvrđen rok korišćenja I obaveze vraćanja predmeta lizinga (engl. Run-off leasing).• Rotirajući ili revolving lizing, s pravom korisnika da produži ugovor o korišćenju ili zameni predmet lizinga savremenijim modelom.• Povratni lizing, korisi se kada vlasnik nekog dobra, da bi pribavio gotovinska finansijska sredstva, prodaje ta dobra lizing preduzeću I istovremeno uzima isto prodato dobro natrag u lizing (sale and lease back); radi se obično kao finansijski posao, pri čemu nakon ugovorenog perioda, otplatom lizing naknade, može ponovno doći u vlasništvo tog dobra.• Lizing sa odlukom o kupoprodaji (engl. Hire purchase), pri kojem se ugovor o lizingu može sklopiti na način da se odmah donese odluka o kupoprodaji predmeta lizinga čim istekne period razkupa. Može se koristiti za sve vrste proizvoda koji se koriste duži niz godina. Lizing naknada može se ugovoriti kao fiksna linearna, kao naknada s klauzulom revizije, kao visoka naknada u prvome mesecu, kao niska naknada u početnom peirodu, kao naknada čija se visina prilagođuje interesu korisnika lizinga.14 Faktoring Faktoring je napredan finansijski proizvod koji omogućava jednostavnu i delotvornutrgovinu koja podržava finansiranje kompanije. Može unaprediti domaću i međunarodnutrgovinu. Ona je efikasno sredstvo kratkoročnog finansiranja i može obezbediti privatnomsektoru lak pristup radnom kapitalu. Trenutna aktiva većine kompanija sadži visok stepen potraživanja. Realizacijapotraživanja sadrži troškove, ubirajući troškove njihovog finansiranja i naplaćivanja. Odsuštinskog značaja je da se potraživanjima upravlja na odgovarajući način. Upravljanjepotraživanjima stvara dve vrste problema: 1) one koji su vezani za podizanjesredstava/radnog kapitala za finansiranje i 2) one koji su vezani za naplatu i kašnjenja ineizvršenja koja su sa tim povezana. Male kompanije mogu lako upravljati potraživanjima,ali velike kompanije mogu biti suočene sa visokim troškovima i lošim dugovanjima. Utakvim slučajevima, mogu se koristiti usluge specijalizovane kompanije koja se zovefaktoring kompanija. Faktoring je moćan finansijski instrument koji omogućava kompanijama da seuspešno razvijaju jačanjem pozicije toka gotovine. Faktoring je odnos, potvrđen ugovorom, između prodavca robe i finansijske institucijekoja se zove faktor, gde faktor otkupljuje potraživanja prodavca, koje takođe kontroliše ikojima upravlja, dok prodavac dobija gotovinu. Faktoring može biti stalni odnos između faktora i klijenata po osnovu otvorenogračuna, gde faktor kupuje celu knjigu klijentovih dugova (sva potraživanja) sa ili bez14 prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd2011. godina. 12
  13. 13. regresa – vezano za kontrolu nad klijentovim kreditima i upravljanje evidencijom o prodaji uvezi sa transakcijom. Međunarodni institute za unificiranje privatnog zakona (UNIDROIT) nudi definicijufaktoringa koja uključuje tri sledeće karakteristike: • Prvo, mora postojati zakon koja omogućava da dugovanja koja nastaju iz prodaje robe ili usluga prema komercijalnom ugovoru budu prenesena. Factoring obično nije povezan sa potrošačkim dugovanjima, • Drugo, mora postojati zakon da dužnici trebaju biti obavešteni o takvom prenosu, • Treće, factor mora vršiti najmanje dve od sledećih usluga: o Obezbeđivanje finansija – factor obezbeđuje klijentu finansiranje, uključujući kredite i avanse. o Održavati potraživanja – factor je odgovoran za upravljanje i održavanje evidencije o prodaji za svakog klijenta. Factor proizvodi i šalje klijentu periodične izveštaje o trenutnom status potraživanja i iznosu dobijenom od klijenta, o Naplaćivati dugove – factor naplaćuje potraživanja klijenata, preuzimajući sve problem povezane sa naplatom. Klijent se može koncentrisati na posao, dok se trošak naplate smanjuje uštedama u radnoj snazi, vremenu i naporima. o Štiti od kreditnog rizika – factor štiti klijenta od rizika neizvršenja obaveza u plaćanjima od strane klijenata, ali samo u faktoringu bez regresa. Limit do kojeg klijent može prodavati robu odobrenim klijentima određuje factor. Faktor takođe, obezbeđuje savet o kreditnoj sposobnosti potencijalnih klijenata. Pošto je praksa faktoringa razrađena u razvijenim zemljama, relativna saglasnost istihje postignuta oko definicije faktoringa. Factoring je finansijska usliga koja uključuje pretvaranje kreditnih menica(potraživanja, nadoknadive menice i druga potraživanja koja nastaju kao rezultat prodajekreditom) u gotovinu. Rizik povezan sa kreditom može, ali ne mora, biti preuzet od stranefaktora koji okupljuje kreditna potraživanja i naplaćuje ih kada dospu. Factor uplaćuje avans klijentu do izvesnog procenta odgovarajućih dugova.Klijent plaća proviziju faktoru kao deo kupovne cene, što obuhvata uslužne apektearanžmana, kao što su upravljanje evidencijom, naplatu dugova, kreditno pokriće, itd. 12
  14. 14. Zaključak Kao što možemo zaključiti iz gore napisanog, veoma je veliki izbor finansijskihinstrumenata kojim kopmanije mogu da se posluže (u ovom radu su obrađene par njih), alisve to zavisi od toga šta kompanija želi da učini time, i naravno delatnosti kojom se bavi. Ako želi da proširi poslovanje i uvede nove proizvode i usluge, to može učinitifranšizingom ili licencom, odnosno kupovinom tuđih patenata i koristiti ih kao svoje inaravno uz to platiti određenu novčanu naknadu. Licenca i franšizing su slični ali opet imadosta razlika. Uz licencu je moguće kupiti pored patenata i know-how, zaštitni znakovi, itd.Dok franšizingom se kupuje razrađeni poslovni model, odnosno pravi se duplikat postojećeguspešnog poslovnog modela. Lizing je model finansiranja kompanija, odnosno model uvođenja nove tehnologije,opremanja novim mašinama, postrojenjima, itd, pri čemu se vrši ili rentiranje ili kupovina.Kompanije koje nemaju dovoljno sredstava da kupe velike mašine, postrojenja ili da uveduneku novu tehnologiju, to rade lizingom, odnosno kupovinom na rate duži vremenski period,ili pak rentiranjem opreme na duži vremenski period, opet plaćanjem rata za korišćenje teoreme. Factoring je veoma moćan model finansiranja kompanija, kojim kompanije sklapajuugovor sa finansijskim instistucijama, koje se zovu faktor, i koja okupljuje sva potraživanjakompanije koja kontroliše i može upravljati njima, dok kompanije dobijaju gotovinu. 12
  15. 15. Literatura• prof. dr Božidar Mihajlović, Poslovne finansije, Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća, Beograd 2011. godina.• http://www.tesped.ba• http://www.srbijanet.rs• http://www.poslovniforum.hr• http://www.krediti.rs/clanci/faktoring/36/• http://www.cbbh.ba/index.php?id=674&lang=bs• http://studenti.rs/skripte/bankarstvo-finansije/ugovor-o-lizingu• http://pks.komora.net• http//www.wikipedia.org 12

×