Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.
Пајкић Дајана и Јовић Стефан 
III5 
4.6.2014.
Биографија 
• Рођен у Даљу, 28. маја 1879. год. 
Миланковић из ђачких дана Родна кућа Милутина Миланковића
Образовање 
• Почетком октобра 1889. године, преселио 
се код другог ујака, Паје Маучевића, у 
оближњи Осијек, где је први...
Време након студија 
• Грађевински инжењер 
Почетком 1905. године на основу препоруке примљен је у 
познату бечку грађевин...
Време пред Први светски рат 
• Како је у то време био држављанин Србије, са 
којом је Аустроугарска у ратном стању, 
Милан...
Повратак у Србију и научна 
достигнућа 
• Након рата, Миланковић се са породицом вратио у 
Београд, 19. марта 1919. године...
„ Канон осунчавања Земље и његова 
примена на проблем ледених доба“, 
1.„Кретање планета око Сунца и њихов међусобан 
поре...
Теорија ледених доба 
• 1911. Почиње да се бави климатологијом 
• 1912. „Прилог теорији математске климе“ 
• 1913. „О расп...
Миланковићеви циклуси 
1. Промена ексцентрицитета орбите 
2. Промена нагиба Земљине осе ротације 
3. Прецесија
Промена нагиба Земљине осе ротације
Промена ексцентрицитета Земљине орбите
Прецесија
Оријентација Земљине осе ротације
• Сарадња са Кепеном и Вегенером 
Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених 
доба, поготово његова крива осун...
Календарска реформа 
• Поништава разлику између Јулијанског и Грегоријанског 
календара 
• Базира свој календар на тропско...
Остала дела 
• Научно-популарне књиге: Кроз васиону и векове, Кроз царство 
наука... 
• Апсолутна зиданица: 21,646 km висо...
“Кроз васиону и векове” 
• Између 1925. и 1928. Миланковић је написао популарно — научну 
књигу "Кроз васиону и векове", у...
Милутинов живот након рата 
• Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије 
наука и то у три манда...
Позне године Милутиновог живота 
• Након више деценија рада, 1955. године, одлази у пензију 
са места професора небеске ме...
Портрет Милутина 
Миланковића – Паја 
Јовановић, 1945. 
Милутин у радној соби 
Милутин као студент
135 година од рођења Милутина Миланковића
135 godina Milutina Milankovića
135 godina Milutina Milankovića
135 godina Milutina Milankovića
135 godina Milutina Milankovića
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

135 godina Milutina Milankovića

2,410 views

Published on

Prezentacija učenika DajanePajkić i Stefana Jovića koja govori o životu i radu srpskog velikog naučnika Milutina Milankovića.

Published in: Education
  • Login to see the comments

135 godina Milutina Milankovića

  1. 1. Пајкић Дајана и Јовић Стефан III5 4.6.2014.
  2. 2. Биографија • Рођен у Даљу, 28. маја 1879. год. Миланковић из ђачких дана Родна кућа Милутина Миланковића
  3. 3. Образовање • Почетком октобра 1889. године, преселио се код другог ујака, Паје Маучевића, у оближњи Осијек, где је први пут пошао у јавну школу, односно у реалну гимназију. • Након седмогодишњег школовања, Милутин, је маја 1896. године успешно завршио реалку и матурски испит. • Октобра 1896. године, у 17 години, одлази на студије грађевине у Беч на Високој техничкој школи, које успешно завршава 1902. године са најбољим оценама. Милутин као студент у Бечу
  4. 4. Време након студија • Грађевински инжењер Почетком 1905. године на основу препоруке примљен је у познату бечку грађевинску фирму , где је убрзо заузео једно од главних места у конструктивном бироу. Миланковић је радио као грађевински инжењер у Бечу све до 1. октобра 1909. године када је прихватио позив за ванредног професора Београдског универзитета – на Катедри примењене математике. • Године 1910. постао је држављанин Краљевине Србије
  5. 5. Време пред Први светски рат • Како је у то време био држављанин Србије, са којом је Аустроугарска у ратном стању, Миланковић је ухапшен. Затворен је у једну стару жандармеријску касарну , а потом пребачен у логор Нежидер на Блатном језеру. Описао је свој први дан у затвору следећим речима: „Иза мене су се затворила тешка гвоздена врата... Мала соба учинила ми се као пријатно уточиште за једну ноћ током мог путовања у васиону. “ • Након шест месеци проведених у логору, Миланковић је у децембру 1914. године стигао је у Будимпешту, где је био у обавези да се јавља једном недељно у полицијску станицу.
  6. 6. Повратак у Србију и научна достигнућа • Након рата, Миланковић се са породицом вратио у Београд, 19. марта 1919. године. Наставио је каријеру на Универзитету, изабран је за редовног професора небеске механике на Филозофском факултету • Од 1912. до 1917. године објавио је седам научних радова о математичкој теорији климе, како за Земљу тако и за друге планете. • За дописног члана Српске академије наука Миланковић је изабран 1920. године. • Миланковић је изабран за редовног члана Српске академије наука 1924. године. • Метеоролошка служба Краљевина Југославије постала је пуноправан члан Међународне метеоролошке организације. Миланковић је тамо представљао Југославију дуги низ година.
  7. 7. „ Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“, 1.„Кретање планета око Сунца и њихов међусобан поремећај“ 2.„Обртање Земље“ 3.„Секуларно померање обртних полова Земље“ 4.„Осуначавање Земље и његове секуларне промене“ 5.„Веза између осунчавања и температуре Земље и температуре њене атмосфере. Математичка теорија климе“ 6.„Ледено доба, његов механизам, структура и хронологија“
  8. 8. Теорија ледених доба • 1911. Почиње да се бави климатологијом • 1912. „Прилог теорији математске климе“ • 1913. „О распореду сунчевог зрачења на површини Земље“ „...таква теорија ће бити способна да нас одведе више од самог директног посматрања, не само у васиони, већ и у времену... Биће могуће реконструисати земљину климу и њено предвиђање, али даће нам и прве поуздане податке о климатским условима на другим планетама .“ • 1914. „О питању астрономске теорије ледених доба“ • 1916. „Испитивање климе планете Марс“ • 1920. „Математичка теорија топлотног феномена узрокована сунчевим зрачењем“ • 1924. „Климе геолошке прошлости“ (Кепен и Вегенер) • 1930. „Математичка наука климе и астрономска теорија климатских промена“ („Приручник климатологије“ , Кепен)
  9. 9. Миланковићеви циклуси 1. Промена ексцентрицитета орбите 2. Промена нагиба Земљине осе ротације 3. Прецесија
  10. 10. Промена нагиба Земљине осе ротације
  11. 11. Промена ексцентрицитета Земљине орбите
  12. 12. Прецесија
  13. 13. Оријентација Земљине осе ротације
  14. 14. • Сарадња са Кепеном и Вегенером Миланковићеви радови на астрономском објашњењу ледених доба, поготово његова крива осунчавања за протеклих 130.000 година добила је подршку од климатолога Владимира Кепена и геофизичара Алфреда Вегенера. Његова крива осунчавања је укључена у раду под насловом „Климе геолошке прошлости“, објављен од стране Владимира Кепена и његовог зета Алфреда Вегенера 1924. године. Алфред Вегенер Владимир Кепен
  15. 15. Календарска реформа • Поништава разлику између Јулијанског и Грегоријанског календара • Базира свој календар на тропској, а не на сидеричној (сидеричкој) години • Преступне године могу бити оне које су дељиве са 4 без остатка, а секуларне године биће само онда преступне ако њихов број векова, када се подели са 9 даје остатак 2 или 6 • Овако конципиран Миланковићев календар је требало кориговати тек после 28.800 година
  16. 16. Остала дела • Научно-популарне књиге: Кроз васиону и векове, Кроз царство наука... • Апсолутна зиданица: 21,646 km висока и пречника основе од 112,84 km
  17. 17. “Кроз васиону и векове” • Између 1925. и 1928. Миланковић је написао популарно — научну књигу "Кроз васиону и векове", у виду писама анонимној младој дами.
  18. 18. Милутинов живот након рата • Након рата, Миланковић је изабран за потпредседника Српске академије наука и то у три мандата од 1948. до 1958. Од 1948. до 1951. налазио се на месту Директора Астрономске опсерваторије у Београду, а од 1948. постао је члан Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније када је ова установа обнављала своју делатност након рата. • Исте године, Миланковић је примљен за члана Италијанског института палеонтологије. • Новембра 1954. године, након педесет година од одбране докторског рада, Миланковићу је уручена златна диплома Доктора техничких наука од Високе техничке школе у Бечу. • Године 1955. изабран је за дописног члана немачке Академије природњака "Леополдина" из Халеа, у Источној Немачкој.
  19. 19. Позне године Милутиновог живота • Након више деценија рада, 1955. године, одлази у пензију са места професора небеске механике Филозофсkог факултета. • Милутин је доживео мождани удар и умро је 1958. године у Београду, у 79. години живота.
  20. 20. Портрет Милутина Миланковића – Паја Јовановић, 1945. Милутин у радној соби Милутин као студент
  21. 21. 135 година од рођења Милутина Миланковића

×