SlideShare a Scribd company logo
1 of 17
Грађа и функција биљних
ткива,прилагођености на
копнени начин живота
• изласком биљака на копно, појавила се
потреба за постојањем таквих структура које
би штитиле биљку од утицаја из ваздушне
средине, одржавале је усправно и допремале
хранљиве материје из подлоге до
најудаљенијих делова тела
• структуре које су могле обезбедити обављање
ових функција представљају специјализоване
скупове међусобно чврсто повезаних ћелија
обједињених заједничком функцијом, односно
ТКИВА
• ћелије које граде ткива су међусобно
повезане међућелијском супстанцом, али
између њих често постоје шупљине које се
називају ИНТЕРЦЕЛУЛАРИ
• у организму скривеносеменица се
разликују две основне групе биљних ткива:
 творна ткива
 трајна ткива
Меристемска (творна) ткива
• граде их ћелије које имају способност да се
непрекидно деле и од њих настају и развијају
се сва остала трајна ткива
• растење биљака одвија се само у зонама које
садрже меристемске ћелије
• меристемске ћелије су међусобно тесно
спојене и између њих углавном нема
интерцелулара или су они јако мали
Према пореклу се деле на:
1. примарна ткива
o воде порекло од клице и задржавају способност
деобе током читавог живота
2. секундарна ткива
o настају од ћелија неког трајног ткива које су
накнадно постале способне да се деле
Према положају на биљци деле се на:
1. вршна творна ткива (вегетационе купе)
o налазе се на врховима корена и стабла
o деобама ћелија овог ткива биљка расте у дужину
o припадају примарним ткивима
2. бочна творна ткива
o цилинричног су облика
o помоћу њих стабло и корен расту у ширину
o припадају секундарним ткивима
3. уметнута творна ткива
o образују се између трајних ткива (у основи листа
који расте)
4. ткива ране (трауматична)
o настају на местима повреде биљних органа
Трајна ткива
• изграђене су од ћелија
које врше одређену
функцију, а трајно су или
делимично изгубиле
способност деобе
• нека од трајних ткива
могу поново стећи
способност деобе и на
тај начин од њих постају
секундарни меристеми
• ћелије ових ткива су
крупније од
меристемских и имају
веће вакуоле
• Зависно од функције
коју врше, трајна ткива
су подељена на:
– површинска
– основна
– механичка
– проводна
– жлездана
Површинска ткива
• налазе се на површини свих биљних органа и
имају улогу да:
– заштите унутрашњост органа од неповољних
утицаја спољашње средине
– омогуће размену материја тих органа и средине
• у зависности од ког творног ткива настају,
разликују се две врсте површинског ткива:
– примарно (епидермис)
– секундарно (плута, мртва кора)
Основна ткива
• чине основну масу биљног тела
• паренхимска ткива или основна ткива биљака
су проста трајна ткива изграђена од једне
врсте ћелија
• пружају се кроз читаво биљно тело образујући
један непрекидан систем у који су уроњена сва
ткива осим покоричних
• зависно од функције коју обављају ова
ткива се деле на:
– паренхим за апсорпцију воде и минералних
материја
– аренхим за хотосинтезу
– аренхим за магационирање резервних
материја
– проводни паренхим
– паренхим за магационирање ваздуха
Механичка ткива
• потпорна су ткива, која обезбеђују чврстину
и еластичност биљака
• разликују се два основна типа механичког
ткива: КОЛЕНХИМСКО и СКЛЕРЕНХИМСКО
• ћелије механичких ткива се одликују
задебљаним ћелијским зидовима, који
врше потпорну функцију и након
изумирања ћелијског садржаја
• КОЛЕНХИМ
механичко ткиво
младих органа који још
расту
састоји се од живих
ћелија чији су зидови
неравномерно
задебљани
ћелије су сакупљене у
цилиндре, који се
обично налазе испод
епидермиса
• СКЛЕРЕНХИМ
грађен је од мртвих
ћелија јако задебљаних
и одрвенелих
ћелијских зидова
налази се у свим
деловима биљке који
су престали са растом
Проводна ткива
• имају функцију провођења воде и
растворених хранљивих материја
• воду и неорганске материје проводи ткиво
КСИЛЕМ у правцу од корена према осталим
органима
• воду и органске материје проводи ткиво
ФЛОЕМ у правцу од листова према осталим
органима
• КСИЛЕМ
– проводно ткиво које
проводи воду и у њој
растворене минералне
материје у правцу од
корена према
листовима
– хистолошки елементи
који граде ксилем су
трахеје и трахеид
• ФЛОЕМ
– ткиво које проводи
воду и производе
фотосинтезе од листова
према местима
њиховог коришћења
– хистолошки елементи
који граде флоем су
ситасте цеви и ћелије
пратилице
Жлездана ткива
• ћелије жлезданих ткива стварају и излучују
различите секрете
• секрети су производи метаболизма који
биљни организам излучује споља или
сакупља у свом телу
– могу се сакупљати у цевима или каналима, као
што су нпр. млечне цеви, код фамилије
млечика и смолни канали
• излучивање секрета ван биљног тела
остварује се помоћу жлезданих ћелија које
граде посебне структуре:
нектарије,хидатоде и др.
• нектарије су жлезде које излучују сладак
сок (нектар), који има важну улогу у
опрашивању цветова
• вода се излучује из биљке помоћу
хидатода;излучивање воде у капима назива
се гутација (биљна роса)

More Related Content

What's hot

Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
Alleteja
 

What's hot (20)

Nasledjivanje
NasledjivanjeNasledjivanje
Nasledjivanje
 
Genetika čoveka
Genetika čovekaGenetika čoveka
Genetika čoveka
 
Golosemenice
GolosemeniceGolosemenice
Golosemenice
 
Disanje i transpiracija
Disanje i transpiracijaDisanje i transpiracija
Disanje i transpiracija
 
Srce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudoviSrce, krvni i limfni sudovi
Srce, krvni i limfni sudovi
 
Klasifikacija zivih bica
Klasifikacija zivih bicaKlasifikacija zivih bica
Klasifikacija zivih bica
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulacijuSistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Fotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracijaFotosinteza, disanje i transpiracija
Fotosinteza, disanje i transpiracija
 
Klasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstavaKlasifikacija živih bića u pet carstava
Klasifikacija živih bića u pet carstava
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Nukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djsNukleinske kiseline 2016 djs
Nukleinske kiseline 2016 djs
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Sistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Sistem organa za razmnožavanje
 
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
 
Virusi
VirusiVirusi
Virusi
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
 
Varijabilnost
VarijabilnostVarijabilnost
Varijabilnost
 
Humana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stabloHumana genetika rodoslovno stablo
Humana genetika rodoslovno stablo
 

Similar to Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života

Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptxГрађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
VesnaVasiljevic2
 
Anatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivoAnatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivo
dr Šarac
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
plavaplaneta
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
Violeta Djuric
 

Similar to Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života (20)

Биљна ткива
Биљна ткиваБиљна ткива
Биљна ткива
 
Tkiva
TkivaTkiva
Tkiva
 
Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptxГрађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
Грађа живих бића Грађа живих бића Грађа живих бића.pptx
 
Anatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivoAnatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivo
 
нивои организације живог света
нивои организације живог светанивои организације живог света
нивои организације живог света
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Нивои организације живих бића
Нивои организације живих бићаНивои организације живих бића
Нивои организације живих бића
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
Цитологија ФА
Цитологија ФАЦитологија ФА
Цитологија ФА
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Биологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученикеБиологија за ванредне ученике
Биологија за ванредне ученике
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara JovčićL136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
 
Celija i tkiva
Celija i tkivaCelija i tkiva
Celija i tkiva
 
Celijske organele
Celijske organeleCelijske organele
Celijske organele
 
4 Organizmi su gradjeni od celija
4 Organizmi su gradjeni od celija4 Organizmi su gradjeni od celija
4 Organizmi su gradjeni od celija
 
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
 

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci

More from Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci (20)

Vodozemci
VodozemciVodozemci
Vodozemci
 
Zebre
ZebreZebre
Zebre
 
Lav
LavLav
Lav
 
Gmizavci
GmizavciGmizavci
Gmizavci
 
Pljosnati crvi
Pljosnati crviPljosnati crvi
Pljosnati crvi
 
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razredaKviz iz biologije za učenike 6. razreda
Kviz iz biologije za učenike 6. razreda
 
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razredaKviz pitanja za učenike 5.razreda
Kviz pitanja za učenike 5.razreda
 
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanjaNacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
Nacionalni parkovi Srbije - kviz pitanja
 
Promene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozomaPromene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozoma
 
Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 
Humana genetika, rodoslovno_stablo
Humana genetika,  rodoslovno_stabloHumana genetika,  rodoslovno_stablo
Humana genetika, rodoslovno_stablo
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostikaGenetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
Genetičko savetovanje i prenatalna dijagnostika
 
Fenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnostFenotip, fenotipska plastičnost
Fenotip, fenotipska plastičnost
 
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobinaNasledjivanje kvantitativnih osobina
Nasledjivanje kvantitativnih osobina
 
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranjeGenetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
 
Efekat staklene bašte
Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
Efekat staklene bašte
 
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljakaTrendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
Trendovi u evoluciji životnih procesa biljaka
 
Insekti
InsektiInsekti
Insekti
 
Mekušci - puževi
Mekušci - puževiMekušci - puževi
Mekušci - puževi
 

Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života

  • 1. Грађа и функција биљних ткива,прилагођености на копнени начин живота
  • 2. • изласком биљака на копно, појавила се потреба за постојањем таквих структура које би штитиле биљку од утицаја из ваздушне средине, одржавале је усправно и допремале хранљиве материје из подлоге до најудаљенијих делова тела • структуре које су могле обезбедити обављање ових функција представљају специјализоване скупове међусобно чврсто повезаних ћелија обједињених заједничком функцијом, односно ТКИВА
  • 3. • ћелије које граде ткива су међусобно повезане међућелијском супстанцом, али између њих често постоје шупљине које се називају ИНТЕРЦЕЛУЛАРИ • у организму скривеносеменица се разликују две основне групе биљних ткива:  творна ткива  трајна ткива
  • 4. Меристемска (творна) ткива • граде их ћелије које имају способност да се непрекидно деле и од њих настају и развијају се сва остала трајна ткива • растење биљака одвија се само у зонама које садрже меристемске ћелије • меристемске ћелије су међусобно тесно спојене и између њих углавном нема интерцелулара или су они јако мали
  • 5. Према пореклу се деле на: 1. примарна ткива o воде порекло од клице и задржавају способност деобе током читавог живота 2. секундарна ткива o настају од ћелија неког трајног ткива које су накнадно постале способне да се деле
  • 6. Према положају на биљци деле се на: 1. вршна творна ткива (вегетационе купе) o налазе се на врховима корена и стабла o деобама ћелија овог ткива биљка расте у дужину o припадају примарним ткивима 2. бочна творна ткива o цилинричног су облика o помоћу њих стабло и корен расту у ширину o припадају секундарним ткивима
  • 7. 3. уметнута творна ткива o образују се између трајних ткива (у основи листа који расте) 4. ткива ране (трауматична) o настају на местима повреде биљних органа
  • 8. Трајна ткива • изграђене су од ћелија које врше одређену функцију, а трајно су или делимично изгубиле способност деобе • нека од трајних ткива могу поново стећи способност деобе и на тај начин од њих постају секундарни меристеми • ћелије ових ткива су крупније од меристемских и имају веће вакуоле • Зависно од функције коју врше, трајна ткива су подељена на: – површинска – основна – механичка – проводна – жлездана
  • 9. Површинска ткива • налазе се на површини свих биљних органа и имају улогу да: – заштите унутрашњост органа од неповољних утицаја спољашње средине – омогуће размену материја тих органа и средине • у зависности од ког творног ткива настају, разликују се две врсте површинског ткива: – примарно (епидермис) – секундарно (плута, мртва кора)
  • 10. Основна ткива • чине основну масу биљног тела • паренхимска ткива или основна ткива биљака су проста трајна ткива изграђена од једне врсте ћелија • пружају се кроз читаво биљно тело образујући један непрекидан систем у који су уроњена сва ткива осим покоричних
  • 11. • зависно од функције коју обављају ова ткива се деле на: – паренхим за апсорпцију воде и минералних материја – аренхим за хотосинтезу – аренхим за магационирање резервних материја – проводни паренхим – паренхим за магационирање ваздуха
  • 12. Механичка ткива • потпорна су ткива, која обезбеђују чврстину и еластичност биљака • разликују се два основна типа механичког ткива: КОЛЕНХИМСКО и СКЛЕРЕНХИМСКО • ћелије механичких ткива се одликују задебљаним ћелијским зидовима, који врше потпорну функцију и након изумирања ћелијског садржаја
  • 13. • КОЛЕНХИМ механичко ткиво младих органа који још расту састоји се од живих ћелија чији су зидови неравномерно задебљани ћелије су сакупљене у цилиндре, који се обично налазе испод епидермиса • СКЛЕРЕНХИМ грађен је од мртвих ћелија јако задебљаних и одрвенелих ћелијских зидова налази се у свим деловима биљке који су престали са растом
  • 14. Проводна ткива • имају функцију провођења воде и растворених хранљивих материја • воду и неорганске материје проводи ткиво КСИЛЕМ у правцу од корена према осталим органима • воду и органске материје проводи ткиво ФЛОЕМ у правцу од листова према осталим органима
  • 15. • КСИЛЕМ – проводно ткиво које проводи воду и у њој растворене минералне материје у правцу од корена према листовима – хистолошки елементи који граде ксилем су трахеје и трахеид • ФЛОЕМ – ткиво које проводи воду и производе фотосинтезе од листова према местима њиховог коришћења – хистолошки елементи који граде флоем су ситасте цеви и ћелије пратилице
  • 16. Жлездана ткива • ћелије жлезданих ткива стварају и излучују различите секрете • секрети су производи метаболизма који биљни организам излучује споља или сакупља у свом телу – могу се сакупљати у цевима или каналима, као што су нпр. млечне цеви, код фамилије млечика и смолни канали
  • 17. • излучивање секрета ван биљног тела остварује се помоћу жлезданих ћелија које граде посебне структуре: нектарије,хидатоде и др. • нектарије су жлезде које излучују сладак сок (нектар), који има важну улогу у опрашивању цветова • вода се излучује из биљке помоћу хидатода;излучивање воде у капима назива се гутација (биљна роса)