SlideShare a Scribd company logo
Poslednji svetionik regulatorne reforme
II kvartalni izveštaj o statusu reformi
2015
USVOJENI PROPISI
- Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo
svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu
- Zakon o o izmenama i dopunama Zakona o
privatizaciji
- Zakoni o hipoteci, vazdušnom saobraćaju,
akcizama i drugi propisi
NACRTI ZAKONA
- Građanski zakonik
- Izmene i dopune Zakona o katastru
- Izmene i dopune Zakona o vraćanju
oduzete imovine
- Zakon o izvršenju i obezbeđenju
- Zakon o stečaju
BIROKRATSKE PROCEDURE I
SPROVOĐENJE ZAKONA
- Siva knjiga
- Barometar podzakonskih akata
Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Jelena Bojović, Dragana Ilić, Tatjana Volarev i Slobodan Krstović.
OBAVEŠTENJE O AUTORSKOM PRAVU
© 2015 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija
www.naled-serbia.org
Sva prava zadržana.
Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih
prava NALED-a. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni
kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu
ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta.
3
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
Status sprovođenja reformi u
drugom kvartalu 2015.
• Drugi kvartal 2015. godine obeležila je intenzivna regulatorna aktivnost. U tom periodu Skupština je usvojila čak
41 zakon, od čega je 1/3 bitna za privredu.
• U ovom kvartalu su usvojene 2 preporuke iz NALED-ove Sive knjige 7: Usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru
sprovedena je preporuka 7.1, a usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci usvojena
je preporuka br. 1.33 da se omogući realizacija hipoteke u vansudskom postupku.
• 16. jula 2015. godine usvojen je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu
uz naknadu, čime se rešava jedno od nerešenih pitanja iz Zakona o planiranju i izgradnji - “konverzija uz naknadu”.
• U aprilu je usvojen novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, čime je napravljen prvi krupan korak u reformi
inspekcija. S obzirom da je od sredine jula počela primena pojedinih odredbi ovog Zakona koji se tiču nadzora nad
neregistrovanim privrednim subjektima a ministarstvo je započelo i pripremu najznačajnijih podzakonskih akata,
u najskorijem roku očekujemo prve rezutate ove reforme.
• Iz resora Ministarstva finansija, Narodna skupština je 24. juna 2015. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o akcizama, kojim je u kategoriju “akcizne” robe prevela električnu energiju.
• Iz resora Ministarstva privrede, Narodna skupština je 27. maja 2015. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o privatizaciji, kojim je na neodređeno vreme produžen rok za privatizaciju strateški važnih preduzeća,
kojih po podacima koje je prezentovalo resorno ministartvo ukupno ima 35, od kojih 18 na teritoriji Kosova
i Metohije. Takođe je propisan rok - 31. oktobar 2015. godine do koga poverioci ne mogu ostvariti prinudno
izvršenje i prinudnu naplatu prema zaštićenim kategorijama pravnih lica.
• 19. juna 2015. godine usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i Zakon o odbrani od
grada, čime je na kraju rešen “sukob nadležnosti” koji je dovodio do nefunkcionisanja protivgradne zaštite, koja je
zakazala i u maju ove godine.
• Iz resora Ministarstva pravde usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci i Zakon o zaštiti
prava na suđenje u razumnom roku, a to ministarstvo je okončalo i javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama
i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (koji sadrži kolizione norme sa novousvojenim
Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu) kao i javnu
raspravu o Nacrtu zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji sadrži sporne odredbe na koje smo ukazali resornom
ministarstvu.
• Dodatno, Ministarstvo pravde je u ovom kvartalu otvorilo javnu raspravu o Građanskom zakoniku, koja je planirana
da traje narednih godinu dana (od 26. juna 2015. godine do 1. jula 2016. godine), što je primereno značaju ovog
propisa. Ova izuzetno značajna reforma treba da se sprovede tako da ne ugrozi godinama balansirana zakonska
rešenja, bitna za poslovanje u Srbiji.
• U pripremi je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji sadrži neke sporne odredbe, a
osnovna je preporuka da zakon treba da reši ključni problem zbog koga stečaj u velikom broju slučajeva “ne
funkcioniše”, a to su situacije u kojima ni poverioci, ni osnivači nemaju pravni interes za finansiranje stečajnog
postupka (nije uređeno pitanje tzv. “automatskog stečaja”).
• Od zakona značajnih za privredu, u drugom kvartalu 2015. godine usvojeni su i: Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o vazdušnom saobraćaju; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna; Zakon o ugovorima
o prevozu u železničkom saobraćaju; Zakon o zapaljivim gorivima i tečnostima i zapaljivim gasovima; Zakon o
utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije
projekta „Beograd na vodi”.
03
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
04
1) Podsećamo, u Sivoj knjizi VII smo dali gotovo rešenje za te izmene po sistemu “ključ u ruke” (Preporuka 1.26.) Ovako, dugotrajna procedura eksproprijacije stvara
pravnu nesigurnost i na strani “posrednog” korisnika ekspropracije i na strani vlasnika čija se nepokretnost ekspropriše, jer prolongira isplatu naknade za ekspropri-
sanu nepokretnost, kao i realizaciju investicije zbog koje se eksproprijacija sprovodi. U praksi, sužavanje kruga korisnika eksproprijacije na Republiku Srbiju, lokalnu
samoupravu javna preduzeća i preduzeća u pretežnoj javnoj svojini, dovodi do blokiranja investicija za koje RS i JLS nisu u stanju da obezbede sredstva. Zbog toga
se u izuzetnim slučajevima pribegava lex specialis-ima, kojima se jednokratno i u odnosu na jednog investitora rešava taj problem, pod rizikom isticanja neustavnosti
takvog propisa i njegove neusklađenosti sa komunitarnim pravom. Naime, takavim propisom se ugrožava ustavno načelo garantovano članom 84. st. 1. i 2. Ustava
koji propisuje da “svi imaju jednak pravni položaj na tržištu” i da su zabranjeni “akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili
zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja”, kao i sa članom 86. stav 1. Ustava, koji propisuje da “svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu”.
Osnovni utisak u drugom kvartalu 2015. godine
je da se regulatorna reforma značajno intenzivira-
la. Pre svega smo dočekali dugo isčekivani Zakon
o inspekcijskom nadzoru, kao i izmene Zakona o
hipoteci, a u skladu sa kalendarom regulatornih
aktivnosti, usvojen je i Zakon o pretvaranju prava
korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemlji-
štu uz naknadu.
Ministarstvo pravde je otvorilo jednogodišnju javnu
raspravu o Građanskom zakoniku, koja bi trebalo da
mobiliše najširu stručnu javnost, u cilju očuvanja prav-
nih rešenja, sadržanih u novousvojenim propisima,
koji će se tim zakonikom staviti van snage.
Nažalost, i dalje nije sprovedena reforma naknada za
korišćenje javnih dobara, usvajanjem Zakona koji će
propisati Registar tih naknada i obaveznost upisa svih
naknada, u taj registar, pod pretnjom nemogućnosti
njihove naplate.
Ujedno nije uspostavljena kontrola visine taksi za us-
luge koje naplaćaju imaoci javnih ovlašćenja, u skladu
sa članom 17. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu.
Takođe, nije izmenjen Zakon o eksproprijaciji, tako da
u skladu sa modernim uporedno pravnim rešenjima,
krug korisnika eksproprijacije proširi i na pravna lica u
privatnoj svojini, uz ubrzanje i pojednostavljenje po-
stupka eksproprijacije1
.
U okviru ovog Kvartalnog izveštaja ćemo se bliže po-
zabaviti:
Usvojenim propisima:
• Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo
svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu
• Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji
• Reč-dve o drugim zakonima: Zakon o izmenenama i
dopunama Zakona o hipoteci, Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Zakon
o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Zakon
o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima,
Zakon o odbrani od grada, Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog
dizajna, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku
Nacrtima zakona u javnoj raspravi:
• Nacrt građanskog zakonika
• Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o
državnom premeru i katastru
• Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o
vraćanju oduzete imovine i obeštećenju
• Nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju
• Nacrt zakona o stečaju
Birokratskim procedurama i sprovođenjem zakona:
• Siva knjiga i
• Barometar podzakonskih akata
UVOD
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
05
ZAKON O PRETVARANJU PRAVA KORIŠĆENJA U
PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU
UZ NAKNADU
16.07.2015. godine usvojen je Zakon o pretvaranju
prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom
zemljištu uz naknadu, čime je Ministarstvo građevi-
narstva, saobraćaja i infrastrukture ispunilo obećanje
dato u decembru prošle godine da će jedno od nere-
šenih pitanja iz Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona o planiranju i izgradnji - “konverziju uz nakna-
du” rešiti u prvoj polovini ove godine. U usvojenim
zakonskim rešenjima vodilo se računa o stavovima
koje je Ustavni sud zauzimao po ovom pitanju.
Ovaj zakon rešava pitanje sticanja prava svojine na
građevinskom zemljištu za kategoriju lica koja su
taksativno navedena u članu 1. Zakona, a kojima je,
spornom odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine, o
kojoj smo pisali u prethodnim izveštajima2
, onemo-
gućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz
naknadu, čime je građevinsko zemljište u njihovom
posedu de facto blokirano za investicije. Da podseti-
mo da je Ustavni sud, svojom presudom primenjivom
i na situaciju nekorišćenja prava na konverziju, zauzeo
stav da korisniku zemljišta to pravo ne može prestati
po sili zakona, ako u propisanom roku nije izvršena
konverzija ovog prava u pravo svojine, bez obzira da
li je do tog roka nosilac prava na konverziju podneo
zahtev za konverziju ili nije3
.
Pohvalno je što Zakon, imajući u vidu osnov sticanja
lica iz ove kategorije, kao i citiranu pravno obavezuju-
ću odluku Ustavnog suda, pravo konverzije propisuje
uz naknadu, koja odgovara tržišnoj vrednosti građe-
vinskog zemljišta, ali uz pravo na umanjenje te cene
po različitim osnovima.
Članom 7. Zakona su propisani uslovi za umanjenje
tržišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta
i dato je ovlašćenje Vladi da za nedovoljno razvijene
jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisima
o kontroli državne pomoći, odredi procenat uma-
njenja, a članom 13. Zakona propisano je i pravo na
umanjenje u iznosu od 30%, ako se naknada plaća u
jednokratnom iznosu.
Članom 8. Zakona je propisano da se naknada ne plaća
za zemljište za redovnu upotrebu objekta, a površina
zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako
što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgra-
đenih na toj katastarskoj parceli (koja je utvrđena na
osnovu podatka iz prepisa lista nepokretnosti) podeli
sa maksimalnom površinom koju dozvoljava indeks
zauzetosti na toj katastarskoj parceli (koji je utvrđen
važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate
informacije o lokaciji) i dobijeni količnik pomnoži sa
ukupnom površinom katastarske parcele. Na ovaj na-
čin je omogućeno da se naknada za konverziju ne plaća
za onaj deo zemljišta za koji je plaćena naknada za ure-
đenje tog zemljišta prilikom izgradnje objekta.
Članom 15. Zakona dozvoljeno je pravo žalbe na re-
šenje o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine,
kojom se može obuhvatiti i utvrđena visina tržišne
cene zemljišta.
Članom 16. Zakona propisano je da 50% naknade
ide u korist budžetskog Fonda za restituciju, a 50%
u korist Republike Srbije, odnosno autonomne po-
krajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od ti-
tulara prava svojine na građevinskom zemljištu, čime
se obezbeđuju sredstva za isplatu korisnika prava na
restituciju.
Članom 18. Zakona propisana je mogućnost da ko-
risnici prava na konverziju uz nakandu mogu tražiti
pretvaranje tog prava u prava zakupa na građevin-
skom zemljištu na 99 godina uz nakandu. Time je
ovim licima omogućeno da ostvare pravo na gradnju
USVOJENI ZAKONI
2) Da podsetimo da je Odlukom Ustavnog suda broj IUz-68/2013 od 10.10.2013. godine stavljena van snage odredba člana 103. stav 1. Zakona o planiranju i
izgradnji, u delu koji glasi: “Troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, od-
nosno imovine isplaćenu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica
u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge stvarne troškove”. Ustavni sud je zauzeo stav da je tim rešenjem, koje predvidja pogodnost za privatizovana preduzeća
i kupce imovine ili dela imovine u postupcima privatizacije, stečaja ili izvršenja, kod obračuna visine naknade za konverziju prava korišćenja ovih lica na građevinskom
zemljištu, u pravo svojine, narušeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka, koje nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima kojima se na
sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu poštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost
drugačijeg uređivanja istih pitanja. Naime, Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi Zakona o privatizaciji, po kome je predmet privatizacije
društveni, odnosno državni kapital, kao i da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravno prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući
privođenje građevinskog zemljišta nameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnost navodno predstavlja prekomerni teret za zajednicu
u celini i posebno za korisnike restitucije.
3) Odluka Ustavnog suda I Uz broj 74/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 64 od 10.09.2010)
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
06
na tom zemljištu, bez uslovljavanja da prvo steknu
pravo svojine. Stavom 9. ovog člana je propisano
sledeće:
“Po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen
na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu
ugovora o zakupu zaključenog u skladu sa ovim zako-
nom, na zahtev zakupca, može se izvršiti konverzija u
skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona.”
Na ovaj način je zakonodavac omogućio besplatnu
konverziju izgrađenog zemljišta. Time je korisnik pra-
va na konverziju uz naknadu izjednačen sa svim dru-
gim licima kojima je dozvoljena besplatna konverzija,
čime se ponovo otključava izgradnja.
Citirana odredba člana 18. stav 9. Zakona je od kru-
cijalnog značaja, jer da podsetimo, stupanjem na
snagu ovog zakona prestaje mogućnost građenja na
osnovu prava korišćenja, u skladu sa članom 135.
stav 3. Zakona4
.
Ostaje nam i da vidimo da li će Vlada do 16.08.2015.
godine, u skladu sa obavezom propisanom članom
7. Zakona, doneti Uredbu o procentu umanjenja tr-
žišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta
prema stepenu razvijenosti jedinice lokalne samou-
prave, kako bi primena Zakona bila omogućena od-
mah po stupanju Uredbe na pravnu snagu. Imajući
u vidu da nadležno ministarstvo uglavnom poštuje
regulatonu dinamiku koju je obećalo, nemamo
razloga da sumnjamo da će i taj propis biti donet
blagovremeno.
ZAKON O O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O PRIVATIZACIJI
27.05.2015. godine usvojen je Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o privatizaciji.
Po članu 6. stav 2. Zakona 31. decembar 2015. godi-
ne je krajnji rok za privatizaciju svih 526 preduzeća u
portfelju Agencije za privatizaciju. Izmenama zakona
je unet novi stav 3. kojim je propisano da se stav 2.
Zakona ne primenjuje na: „subjekte privatizacije koji
su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od
strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije
se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teri-
toriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija
imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija.” Tom odredbom je praktično na
neodređeno vreme produžen rok za privatizaciju tih
preduzeća, kojih po podacima koje je prezentovalo
resorno ministartvo ukupno ima 355
, od kojih 18 na
teritoriji KiM.
Zakon je izmenjen i u cilju uspešnije privatizacije pre-
duzeća za koja postoje uslovi za privatizaciju, tako
što je unapređena procedura njihove privatizacije i
propisana obaveza utvrđivanja realnog stanje njihove
imovine, obaveza i kapitala. Međutim, sve te odredbe
biće primenjive uglavnom na pomenutih 35 predu-
zeća, obzirom da u ostalim slučajevima realno nije
ostalo vremena za postupanje po istim.
Za privredu je najbitnija odredba samostalnog člana
12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pri-
vatizaciji, kojom je propisano da se do 31. oktobra
2015. godine ne mogu nastaviti, odnosno pokrenuti
postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate, pro-
tiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja
na snagu tog zakona Agencija za privatizaciju objavila
javni poziv za prodaju kapitala i imovine ili je objavila
javni poziv za izbor strateškog investitora, kao i protiv
preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlja-
vanje osoba sa invaliditetom, u odnosu na koja je
pokrenut postupak restrukturiranja.
ZAKON O IZMENENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O HIPOTECI
Na potrebu izmene ovog zakona ukazujemo godina-
ma i sa radošću smo dočekali da Zakon o izmene-
nama i dopunama Zakona o hipoteci bude konačno
usvojen 07. jula 2015. godine.
Da podsetimo, za nas je ključna izmena propisana
članom 26. Nacrta zakona, kojim se u potpunosti
menja član 49. Zakona tako što stav. 2. tačka 2. pro-
pisuje da i u slučaju vansudske prodaje sve upisane
hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle
hipoteke radi čijeg namirenja je izvršena prodaja,
odnosno zaključen naknadni ugovor) prestaju po sili
zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši njihovo
brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je po-
traživanje namireno u celosti, delimično ili je ostalo
nenamireno.
Gore komentarisani Nacrt Građanskog zakonika ovu
materiju uređuje u celosti, tako da treba voditi raču-
na da, u slučaju stavljanja van snage konačno unap-
ređenog Zakona o hipoteci, sve unapređene odredbe
tog zakona budu prenete u Građanski zakonik.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazduš-
nom saobraćaju usvojen je 21.05.2015. godine, u
cilju usklađivanja tog propisa sa standardima i pre-
poručenom praksom Međunarodne organizacije ci-
vilnog vazduhoplovstva (ICAO) i pravnim tekovinama
Evropske unije, kao i popunjavanja pravnih praznina
i otkanjanja problema u primeni tog zakona u praksi,
te otklanjanja kolizije u vezi sa nadležnošću za do-
nošenje podzakonskih akata, tačnije kolizije između
člana 265. Zakona o vazdušnom saobraćaju, po kojoj
je Direktorat ovlašćen da donosi propise sadržane u
4) Član 135. stav 3. zakona glasi:
“Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano
u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevin-
skom zemljištu za ova lica. “
5) Subjekti privatizacije od strateškog značaja koji su zaštićeni od poverilaca: Fabrika maziva Kruševac (FAM), Fabrika automobila Priboj (FAP), Politika a.d, HIP
Petrohemija, PKB korporacija, Resavica, Jumko, Trajal korporacija, Galenika, Ikarbus, RTB Bor, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeće Prva petoletka iz Trstenika
i četiri njegova zavisna preduzeća - PPT TMO, PPT - Servoupravljači, PPT Kočna tehnika i PPT Zaptivke, kao i 18 preduzeća na teritoriji KiM.
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
07
Aneksu I ESAA sporazuma i drugih članova Zakona
koji propisuju drugačiju nadležnost.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O AKCIZAMA
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akciza-
ma usvojen je 24.06.2015. godine i u kategoriju
akcizne robe je pre svega uveo električnu energiju,
čime je promenio do sada važeće pravilo da je ak-
ciza “porez na luksuz”. Ovo pravilo je uvedeno još
2004. godine kada su iz kategorije akcizne robe
izbačeni so, bezalkoholna pića, etil aklohol, i od
tada do danas je akciza naplaćivana samo na poje-
dinu luksuznu robu.
Doduše, i dalje se po mnogima jedan proizvod ne-
pravedno našao u kategoriji akcizne robe, a to je
vino, koje se u svetu uglavnom smatra hranom i za
razliku od srpske poreske politike je daleko manje
oporezovano od žestokih alkoholnih pića.
Poslednjim izmenama zakona je uvedena akciza na:
- nesagorevajući duvan, u iznosu od 40% minimalne
akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za ka-
tegoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene
cigareta;
- tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, u iznosu
od 4 rsd po mililitru; i
- električnu energiju za krajnju potrošnju, po stopi od
7,5%.
Jedino je odložena naplata akcize na električnu ener-
giju, koju ćemo početi da plaćamo počev od 1. av-
gusta 2015. godine. Zakon uvodi i obavezu popisa
zatečenih zaliha nesagorevajućeg duvana i tečnosti za
punjenje elektronskih cigareta i to na dan stupanja
Zakona na snagu.
Da ponovimo, poslednjom izmenom Zakona je akcizom
obuhvaćen proizvod koji se nikako ne može smatrati
luksuzom, a to je električna energija. Ovakav zaokret
otvara pitanje da li će i neki drugi proizvodi u budućno-
sti postati “akcizna” roba. Praksa učestalog širenja liste
“akcizne” robe stvara kod proizvođača zebnju da će se u
budućnosti roba koju proizvode svrstati u “akciznu”, či-
me bi se dodatno pogoršali uslovi njihovog poslovanja.
Zbog toga apelujemo da se praksa širenja liste akciznih
proizvoda izbegava kada je god to moguće.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
MINISTARSTVIMA I ZAKON O ODBRANI OD GRADA
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministar-
stvima usvojen je 19.06.2015. godine, istog dana
usvojen je i Zakon o odbrani od grada, a razlog je
krajnje neuobičajen. Odsutvo adekvatne reakcije pro-
tivgradne zaštite tokom maja meseca ove godine na-
nelo je poljoprivrednicima i privredi Srbije ogromnu
materijalnu štetu. Krivica za to što nisu nabavljene i
ispaljene protivgradne rakete prebacivala se između
Sektora za vanredne situacije MUP-a i Republičkog
hidrometeorološkog zavoda, a uzrok problema je na-
vodno bio u neadekvatno propisanim nadležnostima
ta dva republička organa.
Junskim izmenama Zakona o ministarstvima je propi-
sano da Republički hidrometeorološki zavod preuzi-
ma od Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za
vanredne situacije zaposlene i postavljena lica, kao i
prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i
arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne
zaštite. Takođe je nadležnost za protivgradnu zaštitu
prebačena sa MUP-a na Republički hidrometeorološ-
ki zavod.
Da podsetimo i ranijim zakonima o ministarstvima,
još od 2011. godine, je nadležnost za protivgradnu
zaštitu bila poverena MUP-u, pa se slični propusti ni-
su dešavali. Iako ne možemo da se otmemo gorkom
osećaju da su voćnjaci stradali zbog nadmudrivanja
između dva republička organa, nadamo se da će pro-
mena nadležnosti obezbediti funkcionisanje protiv-
gradne zaštite u narednom periodu.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
PRAVNOJ ZAŠTITI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj
zaštiti industrijskog dizajna usvojen je 15.05.2015.
godine, pre svega u cilju usklađivanja tog propisa se
direktivama 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i sa-
veta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava
intelektualne svojine i sa Direktivom 98/71/EZ Evrop-
skog parlamenta i Saveta o pravnoj zaštiti dizajna.
Skrećemo pažnju na izmenu člana 11. Zakona, ko-
jom je trajanje prava na industrijski dizajn skraćeno
sa 25 na 5 godina od dana upisa u registar industrij-
skog dizajna. Tačno je da je ostavljena mogućnost
produženja zaštite tog prava još četiri puta po pet
godina do ukupno 25. godina, ali uz plaćanje dodat-
ne takse za svako produženje. Nije jasan efekat ove
odredbe, osim što se jedna procedura pretvara u pet
procedura, čime se i taksa za zaštitu prava plaća pet
puta. Tačno je da je ova izmena praktično prepisan
član 10. Direktive 98/71/EZ, ali smatramo da ni ra-
nije, za nosioce prava povoljnije rešenje, nije bilo u
koliziji sa tom odredbom komunitarnog prava.
Takođe su značajne i odredba novog člana 25a Za-
kona, koja propisuje obavezu izdavanja “uverenja
o pravu prvenstva” licu koje je podnelo prijavu za
priznanje prava na industrijski dizajn, kao i procesne
odredbe koje bliže uređuju i pojačavaju zaštitu pra-
va i to: odredbe novog člana 64a Zakona, koje bliže
propisuju tužbu zbog povrede prava (granice tužbe-
nog zahteva i postupanja suda po istim); odedbe čl.
66a, 66b i 66v, koje uređuju postupak za određiva-
nje privremene mere; izmenjeni član 68, koji uređuje
Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza; kao i
član 74a koji propisuje da je u ovoj materiji moguće
izjaviti vanredni pravni lek - reviziju.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O
ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ
NEZAPOSLENOSTI
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o za-
pošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,
koji je usvojen je 28.04.2015. godine, pre svega su
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
08
precizirane odredbe u vezi sa osnovicom za utvrđi-
vanje visine novčane naknade, koja se isplaćuje za
slučaj nezaposlenostii (izmenjeni član 69. Zakona)
i propisana je odgovornost agencija koje posreduju
za zapošljavanje u inostranstvu prema licima koja
zapošljavaju u inostranstvu (novi član 98a Zakona).
Ostalim odredbama se popunjavaju manje pravne
praznine i preciziraju nejasne odredbe dosadašnjeg
teksta Zakona.
ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U
RAZUMNOM ROKU
07.05.2015. godine usvojen je Zakon o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Predlagač je u članu 1. stav 2. Zakona obrazložio
svrhu ovog zakona, a to je “da pruži sudsku zaštitu
prava na suđenje u razumnom roku i time predupre-
di nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom
roku”.
Prelaznim i završnim odredbama, tačnije članom 35.
Zakona propisana je mogućnost poravnanja po pred-
stavci podnetoj Evropskom sudu za ljudska prava, što
ukazuje da nije zanemarljiv broj sporova koji se pred
tim sudom već vodi protiv Republike Srbije zbog nee-
fikasnosti domaćih sudova.
Nadamo se da će se pronaći unutrašnji mehanizmi
koji će podići efikasnost domaćih sudova, jer je u inte-
resu građana i privrede da pravo na efikasno suđenje
ostvari pred srpskim sudovima, a ne da se za zaštitu
tog prava obraća Evropskom sudu za ljudska prava.
Kao što smo već skrenuli pažnju u ranijim izveštajima,
česta preseljenja sudija nameću opravdanu skepsu u
vezi sa rešenjem ovog problema, a takva praksa odgo-
vornost za neažurnost pravosuđa sa sudija prebacuje
na resorno ministarstvo.
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
09
NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA
Bez ikakve dileme, najznačajniji događaj za pravni
sistem Srbije u drugom kvartalu 2015. godine nam
je priredilo Ministarstvo pravde, otvaranjem javne
rasprave o Nacrtu građanskog zakonika. Značaj ove
velike kodifikacije je takav da može da promeni skoro
sve pravne aspekte naših života, uključujući i poslov-
nu klimu u Srbiji. Ovaj još uvek nedovršeni propis,
koji već sada ima 2838 članova i 681 stranu, može da
poboljša naš pravni sistem, tako što će ga fiksirati na
duži vremenski period i učiniti konzistentnijim, ali isto
tako postoji opasnost da ne bude dovoljno moderan
i fleksibilan da isprati dinamiku i specifičnosti mo-
dernog života, a pre svega teško sagledive, dinamične
modalitete poslovanja XXI veka.
Da podsetimo, poslednje velike kodifikacije obeležile
su prvu polovinu XIX veka i sprovođene su kako bi
se u pravnim sistemima tada naprednih država fik-
sirala osnovna ljudska prava i slobode garantovane
ustavom. I te, kao i sve ranije velike kodifikacije, od
Hamurabijevog preko Justinijanovog do Dušanovog
zakonika, imale su za cilj da obezbede pravnu sigur-
nost, kao uslov za dalji napredak za to vreme najna-
prednih država.
Cilj velikih kodifikacija je da sve odredbe građanskog
prava smeste u Građanski zakonik, a sve odredbe
krivičnog prava u krivični zakonik i da na taj način
građanima obezbede pravnu sigurnost, tj. osećaj da
im se ne može desiti ništa što nije propisano u te dve
knjige. Da li je to danas slučaj, odnosno da li je da-
nas moguće objediniti sve te norme u dva zakonika?
Da li ubrzani tempo života XXI veka trpi norme koje
su zakonikom fiksirane na duži vremenski period?
Da li bi danas važeće velike evropske kodifikacije s
početka XIX veka6
i pored naknadnih izmena7
bile
primenjive bez decenijama balansirane sudske prak-
se i sa čim ćemo mi tu nepostojeću praksu nadome-
stiti? Da li je u eri razvijenih elektronskih sistema, tj.
elektronskih registara i lako pretraživih elektronskih
baza propisa neophodno norme koncentrisati u obi-
mne kodifikacije?
Dobro promišljeni i iskreni odgovori na pitanja postav-
ljena u prethodnom pasusu daju jedinstven odgovor
na pitanje da li je Srbiji potreban Građanski zakonik.
Sentimentalno sećanje da smo 1844. godine bili jedna
od retkih država koje su donele svoj Građanski zakonik,
nije dovoljan razlog za ponovno sprovođenje ove velike
kodifikacije, bez koje smo nesrećnim slučajem ostali
1946. godine. Na žalost, vreme se ne može vratiti una-
zad. Da podsetimo, Beograd je 1894. godine, tačno
pedeset godina nakon usvajanja Građanskog zakonika,
postao jedan od prvih evropskih gradova koji je uveo
elektronski tramvaj, a gradski prevoz nam je danas je-
dan od najskromnijih u Evropi. Očigledno je da svoje
ambicije moramo prilagoditi zahtevima koje nam na-
meće trenutak u kome živimo i sopstveni limiti.
Da podsetimo, Krivični zakonik nije opravdao osnovni
cilj te kodifikacije, jer i dalje kaznene odredbe brojnih
zakona propisuju specifična krivična dela8
. Pre svega,
prilikom donošenja propisa koji uređuju privredne
odnose, nametnula se potreba da se specifična pro-
tivpravna ponašanja sankcionišu kao krivična dela,
jer se u suprotnom ne bi postigao cilj reformi ključ-
nih za razvoj Srbije. Zbog toga je “čišćenje” poseb-
nih zakona od odredbi koje propisuju krivična dela,
sprovedeno prilikom donošenja Krivičnog zakonika,
bilo jednokratno, a Ministarstvo pravde je vremenom
i samo shvatilo da mora da odustane od formalnog
zahteva da se krivična dela mogu propisivati samo
Krivičnim zakonikom, jer drugačiju praksu nameće
dinamika vremena u kome živimo. U suprotnom, Kri-
vični zakonik bi se menjao više puta godišnje, baš kao
što će to biti slučaj sa Građanskim zakonikom, ako
zađe u materiju privrednog prava, statusnih i ugo-
vornih registara i pravnog dejstva upisa u te registre,
zastupničkih ovlašćenja, obligaciono pravnih ugovo-
ra u privrednim odnosima i sl. pitanja od značaja za
poslovanje.
Insistiramo na činjenici da moderno doba podra-
ZAKONI U JAVNOJ RASPRAVI
6) Francuski, austrijski, švajcarski i holandski građanski zakonici, kao i nemački Burgerliches Gesetzbuch, koji je sled ranijih kodifikacija građanskog prava sprovede-
nih u Bavarskoj i Pruskoj u drugoj polovini XVIII veka.
7) Npr. holandski građanski zakonik Burgerlijk Wetboek noveliran je 1992. godine
8) Zakon o izboru narodnih poslanika; Zakon o tajnosti podataka; Zakon o bankama; Zakon o deviznom posovanju; Zakon o genetički modifikovanim organizmima;
Zakon o sredstvima za zaštitu bilja; Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima; Zakon o privrednim društvima; Zakono stečaju; Zakon o privatizaciji; Zakon o
planjiranju i izgradnji itd.
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
zumeva da držva propisima sprovodi javne politike,
koje se menjaju dinamikom koja je nezamisliva čak i
za XX vek. Ovde ne aludiramo da su velike kodifikacije
prevaziđene, već skrećemo pažnju na to da ne smeju
zalaziti u uređenje materije na koju se utiče čestim
intervencijama u komunitarnom pravu, i to pre sve-
ga uredbama i direktivama, koje su obavezujuće se-
kundarno pravo EU. Radi se o delikatnim pitanjima,
pre svega u vezi sa procedurama, pravim dejstvom
pravnih radnji i akata, statusnim pitanjima i formom
u kojoj se zaključuju pravni poslovi, kada se obaveza
usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis com-
munautaire nameće u vrlo kratkim rokovima.
Sumarnim pregledom Nacrta Građanskog zakonika
uočene su oblasti, kojima nije mesto u Građanskom
zakoniku, imajući u vidu činjenicu da zakonike ne tre-
ba često menjati, a da su te oblasti predmet čestih
intervencija, pre svega zbog potreba unapređenja
administrativnih i poslovnih procedura i periodičnog
usaglašavanja sa izmenama direktiva EU, a u slučaju
npr. tržišta finansijskih usluga i zbog potrebe unapre-
đenja kontrole ili izmene uslova poslovanja subjekata
koji obavljaju tu delatnost. Pre svega, to su oblasti
koje uređuju pravna lica (čl.43. do 80.), prokuru (čl.
123. do 132.), finansijski lizing (čl. 856. do 889.) i
založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u re-
gistar (čl. 2043. do 2104.).
Takođe, sumarnim uvidom u pojedinačne odredbe
Građanskog zakonika uočeno je da su neke odredbe,
koje se direktno primenjuju na poslovanje, u koliziji sa
važećim posebnim zakonima (lex specialis), a često i
sa modernim konceptima pravnih instituta koje ure-
đuju ili komunitarnim pravom. Tako npr:
- Uočena je greška u formulaciji člana 49. stav 4. Za-
konika, koji propisuje dejstvo prema trećim licima
registrovanih ograničenja ovlašćenja. Taj član je u
direktnoj koliziji sa član 33. Zakona o privrednim
društvima, koji dejstva ograničenja za zastupanje
propisuje u skladu sa 11 EEC direktivom, tako da
prema trećim licima deluje isključivo registrovano
ograničenje supotpisom, dok su sva ostala ograni-
čenja za zastupanje internog tipa čak i ako su upisa-
na u javni registar;
- Član 53. Zakonika propisuje da su odredbe tog
zakonika o unutrašnjoj organizaciji udruženja i o
pravima i obavezama članova dispozitivne prirode,
tj. da se primenjuju ako statut udruženja ne sadrži
drukčija pravila. Za razliku od ove odredbe Zakon o
udruženjima propisuje da su obavezni organi udru-
ženja skupština i zastupnik. Da li će ove odredbe
ostati u koliziji ili je namera da se Zakon o udruže-
njima sa svih 90 članova stavi van snage, uključujući
i odredbe o stranim udruženjima, koje su uslov za
njihovo poslovanje u Srbiji (upis u registar, dobija-
nje matičnog broja i PIB-a), a ovu materiju Zakonik
ne uređuje, čime faktički onemogućava poslovanje
stranih udruženja na teritoriji Republike Srbije.;
- Član 125. Građanskog zakonika propisuje da pro-
kura jedino ne sadrži ovlašćenje za otuđenje i op-
terećenje nepokretnosti, osim ako je za svaki takav
posao dobijeno posebno punomoćje, dok član 38.
Zakona o privrednim društvima, u skladu sa upo-
redno pravnim rešenjima propisuje da prokurista
ne može bez posebnog ovlašćenja da: 1) zaključuje
pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa
sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokret-
nosti i udela i akcija koje društvo poseduje u dru-
gim pravnim licima; 2) preuzima menične obaveze
i obaveze jemstva; 3) zaključuje ugovore o zajmu i
kreditu; 4) zastupa društvo u sudskim postupcima
ili pred arbitražom.
Takođe, Građanski zakonik ne prepoznaje specifič-
nost prokure koju izdaje preduzetnik.
Primetno je da su u Građanski zakonik uključene i
oblasti u kojima su skoro menjani zakoni, uz velike
polemike javnosti (npr. uloga javnih beležnika pri-
likom zaključenja ugovora i u procedurama koje se
sprovode u vezi sa pravima iz porodičnih i naslednih
odnosa; hipoteka; jedinstvo prava nepokretnosti i
sl.), tako da će biti vrlo teško ponovo ispratiti da li
je Građanski zakonik u potpunosti usklađen sa kom-
promisima i zahtevima poslovne zajednice inkorpori-
sanim u te zakone.
Na kraju, moramo da odamo priznanje impresivnom
radu na ovoj ogromnoj kodifikaciji. Nije ni čudo što
su Ministartvo pravde i veliki broj stručnjaka, koji su
se od 16.11.2006. godine smenjivali u radu na ovom
poslu, kada je Komisija za izradu zakonika formirana,
Nacrt Građanskog zakonika pripremali više od de-
ceniju, da bi ga najzad 25.06.2015. godine prikazali
očima znatiželjne stručne javnosti.
Naša ključna primedba je što tokom izrade Građan-
skog zakonika nisu organizovane fokus grupe, preko
kojih bi se pribavili neophodni inputi od asocijacija u
privredi i dr. relevantnih udruženja u civilnom sektoru,
kao i od profesionalaca i administracije koja te propi-
se primenjuje. Ostaje nam da se nadamo da će javna
rasprava planirana da traje godinu dana (od 26. juna
2015. godine do 1. jula 2016. godine), što je primere-
no značaju ovog propisa, biti organizovana na način
koji će omogućiti da se otkloni pomenuti nedostatak
konsultacija, tokom izrade teksta Nacrta Građanskog
zakonika, a tekst propisa unaprediti u meri koja će ot-
kloniti opasnost od neželjenih efekata koje taj propis
može prouzrokovati poslovanju u Srbiji.
NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU
08. Juna 2015. godine okončana je javna rasprava
o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona
o državnom premeru i katastru. Nacrt zakona pred-
viđa značajne izmene i dopune važećeg Zakona o
državnom premeru i katastru (“Sl. glasnik RS”, br.
72/2009, 18/2010, 65/2013 i 15/2015 - odluka US
- dalje: Zakon).
Evidentno je da je Nacrt zakona uzeo u obzir reformu
izdavanja građevinskih dozvola, propisanu Zakonom
o planiranju i izgradnji usvojenim u decembru mesecu
prošle godine. Međutim, pored dobrih rešenja, oči-
gledno je da brojna rešenja iz ovog zakona nisu ispra-
tila moderan koncept pomenute reforme, pa ćemo se
pre svega osvrnuti na ta rešenja, u želji da utičemo na
poboljšanje teksta Zakona. 10
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
Pozitivne strane predloženih izmena Zakona su sledeće:
1) Podržavamo izmenu člana 11. Zakona, kojom je
drugostepeni postupak u vezi sa upisima u Katastar
premešten iz ministarstva nadležnog za građevinar-
stvo u Zavod. Nadamo se da će se time stvoriti uslovi
za efikasnije rešavanje predmeta po žalbi na prvoste-
pena rešenja, jer je jasno da Zavod u drugostepenom
postupku jednostavnije može ispravljati propuste pr-
vostepenog organa i uticati na ujednačavanje prakse
svojih područnih jedinica.
Međutim, problem je što Zakonom nije propisan rok
u kome će Zavod rešiti brojne zaostale predmete, koji
su se u prethodnim godinama gomilali u Ministar-
stvu, a to je neophodno jer se sada na drugostepe-
no rešenje čeka već više od dve, pa i tri godine. Bez
propisivanja roka za okončavanje tih drugostepenih
postupaka, može se očekivati inertno ponašanje Za-
voda, na šta upozorava loša višegodišnja praksa te
institucije.
Sugerišemo da se u čl. 83. ili 84. Zakona o izmenama
i dopunama Zakona propiše krajnji rok u kome će se
rešiti nagomilani predmeti u drugom stepenu koje
Zavod preuzima od Ministarstva.
2) Izmenom člana 126. Zakona dodat je novi stav 6,
kojim je propisanje rok od sedam radnih dana za od-
lučavanje po zahtevu za upis, odnosno 30 radnih da-
na u složenijim predmetima, što je pozitivan pomak u
odnosu na ranije rešenje koje nije poznavalo rokove,
pa nije bilo jasno da li su uopšte bili propisani roko-
vi za postupanje u obavljanju ove značajne funkcije
vođenja javne knjige, tj. javnog registra najvrednije
imovine.
Načelne primedbe na Nacrt zakona su sledeće:
1) Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona ne
uvodi ni jednu kaznenu odredbu u odnosu na odgo-
vorna lica i zaposlene u RGZ-u u slučaju kršenja za-
konskih obaveza, uključujući i sankcije za zaposlene
koji ne postupaju u skladu sa rokovima iz člana 126.
Zakona, pa se ne može očekivati povećanje ažurnosti
te institucije, na čiji rad javnost već godinama ima
velike primedbe. Da poodsetimo, RGZ se već godina-
ma proziva kao jedna od najneažurnijih republičkih
institucija.
Imajući u vidu da Zakon ni do sada nije propisivao
sankcije za odgovorna lica i zaposlene u RGZ-u, ne
očekujemo da će ta institucija promeniti stare “loše
navike”, čiji smo bili svedoci u proteklim godinama.
Smatramo da se, bez sankcionisanje nezakonitog
postupanja zaposlenih u RGZ-u, pre svega neblago-
vremenog rešavanja po zahtevima, neće podići efika-
snost rada RGZ-a.
Nije jasno zbog čega u vezi sa sankcionisanjem za-
poslenih RGZ-a nije preuzeto rešenje iz člana 210.
Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da se
te reforme uporedno sprovode, pod okriljem istog
ministarstva.
Da podsetimo, članom 210. Zakona o planiranju i
izgradnji je propisano prekršajno kažnjavanje odgo-
vornih lica za nepostupanje u skladu sa rokovima i to
novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili
kaznom zatvora do 30 dana.
2) Glava VIII uređuje procenu vrednosti nepokretno-
sti, a izmenjeni član 152. Konstituisanje Registra cena
nepokretnosti. Smatramo da je neophodno propisati
svrhu te procene.
Naime, čl. 65. i 66. Nacrta zakona o izmenama i
dopunama Zakona menjaju se važeći čl. 151. i 152.
Zakona koji uređuju vrednosti pojedinačne nepo-
kretnosti i Registar cena nepokretnosti. Iako se mo-
že pretpostaviti značaj ove evidencije u postupcima
utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i po-
reza na imovinu, kao i pojedinačnih sudskih postu-
paka u vezi sa naknadom štete ili naplatom osigu-
ranja, svrha te evidencije nije jasno propisana ovim
zakonom, što bi bilo uputno, imajući u vidu visoke
troškove vođenja tog registra. Ako se ne propiše da
se ti podaci prikupljaju i obrađuju u cilju utvrđiva-
nja tržišne vrednosti pojedinačnih nepokretnost,
bar za potrebe vođenja poreskog postupka, troškovi
uspostavljanja ovakvog registra neće imati realno
opravdanje.
Primedbe na pojedine članove su sledeće:
1) Članom 5. Nacrta zakona je propisana izmena čla-
na 13. Zakona, a u stavu 3. tačka 2) propisan je uslov
da zaposlena lica “moraju biti zaposlena sa punim
radnim vremenom”. Smatramo da je ovaj uslov oštro
postavljen i da nije jasno zbog čega ta lica ne bi mogla
biti zaposlena npr. sa nepunim radnim vremenom ili
po ugovoru o delu.
2) Članom 63. Zakona propisano je da se podaci o
nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti
smatraju istinitim i pouzdanim i niko ne može snositi
štetne posledice zbog tog pouzdanja.” Predlažemo
da se ova odredba dopuni na način da se u stavu
1. posle reči „nepokretnostima“ doda „i prava na
njima“. Pored toga je potrebno dodati stav 2. koji
glasi:“Ukoliko ipak lice koje se pouzdalo u podatak
iz katastra nepokretnosti pretrpi štetu, za nastalu šte-
tu je odgovorna Republika Srbija.“ Smatramo da je
neophodno predvideti da načelo pouzdanja postoji
kako za podatke o nepokretnostima tako i za podat-
ke o pravima na nepokretnostina. Takođe, potrebno
je decidno ukazati na odgovornost Republike Srbije
za podatke iz katastra nepokretnosti jer tako načelo
pouzdanjau javne registre dobija pun smisao, a time
se vrši snažan uticaj na sam katastar nepokretnosti
da na brižan i valjan način obezbedi da podaci koji su
upisani odgovaraju istini.
3) Članom 23. Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona menja se član 74. Zakona koji uređuje “upis ne-
pokretnosti”. Smatramo da je ceo stav 5. nejasan, a
to može dovoditi do proizvoljnih tumačenja u praksi.
Npr. nameće se pitanje kako poseban deo nepokret-
nosti može biti upisan na osnovu upisa u prethodno
važećoj evidenciji nepokretnosti (tačka 1.) i zašto se
to pravilo ne odnosi na cele objekte, već samo na de-
love objekta koji nije upisan u Katastar?
Naročito je nejasna tačka 4. za koju nije moguće pro-
tumačiti čak ni na koje objekte se odnosi, pa ga je
neophodno preraditi.
4) U članu 25. Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona menja se član 76. Zakona. 11
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
Predlažemo da se u stavu 3. reči: “ili u skladu sa zako-
nom kojim se uređuje sticanje prava na građevinskom
zemljištu” zamene rečima: “, osim ako se upis vrši po
službenoj dužnosti u skladu sa članom 102. stav 2. Za-
kona o planiranju i izgradnji, kada se udeli upisuju u
skladu sa članom 104. st.1. i 2. tog zakona”.U suprot-
nom, neće biti jasno kada i kako se upis susvojine vrši.
5) Članom 31. Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona menja se član 82. Zakona, kojim se definiše koje
zabeležbe se upisuju u katastar nepokretnosti. Pred-
lažemo da se ovaj član dopuni još jednom tačkom u
kojoj će se omogućiti zabeležba postojanja ugovora
ili aneksa kojim se regulišu odnosi povodom potraži-
vanja obezbeđenog hipotekom. Kako se prema sada
predloženom zakonskom rešenju u tekstu hipote-
karnog upisa neće iskazivati rok, na ovaj način bi se
zainteresovanim stranama učinilo javnim postojanje
npr. aneksa kojim je produžen rok dospelosti nekog
potraživanja tako da se učine transparentnim izvesne
promene potraživanja obezbeđenog hipotekom.
6) Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Za-
kona, dodaje se novi član 82a Zakona, kojim se pro-
pisuje mogućnost zabeležbe upravnog spora i pravnih
posledica tog upisa u odnosu na treća lica.
Smatramo da je, u cilju garantovanja pravne sigur-
nosti, neophodno precizirati tu odredbu tako da
bude jasno da vođenje upravnog spora nema prave
posledice na savesne sticaoce, tačnije ako zabeležba
nije postojala u momentu sticanja, već je upisana na-
knadno. Imajući u vidu da upis ove zabeležbe zavisi
isključivo od stranke koja je pokrenula upravni spor,
treba precizirati da zabeležba ima pravno dejstvo pre-
ma trećim licima nakon podnošenja zahteva za upis
te zabeležbe, jer je evidentno da takav zahtev može
biti podnet neblagovremeno.
Kako bismo dokumentovali naš stav, Podsećamo da
odredba predložene izmene člana 130. stav 3. Zako-
na glasi:
“(3) Stranka koja je pokrenula upravni spor dužna je
da odmah dostavi i službi dokaz o pokretanju uprav-
nog spora radi upisa zabeležbe pokretanja upravnog
spora, o čemu se obaveštavaju stranke u postupku.”
Dakle, šta ako ne postupi u skladu sa tom obavezom?
Nelogično je da posledice snosi savesno treće lice, a
ne neodgovorni tužilac u upravnom sporu.
7) Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona, dodaje se novi član 82b Zakona, kojim se
propisuje mogućnost zabeležbe “prvenstvenog reda”
i pravnih posledica tog upisa. Smatramo da je neop-
hodno precizirati taj član tako da bude jasno kada
se vrši “predbeležba” iz člana 78. Zakona, a kada
“zabeležba prvenstvenog reda” iz člana 82b Zako-
na. Uvođenjem zabeležbe “prvenstvenog reda”, kao
posebnog upisa, a bez navođenja slučajeva u kojima
se takav upis može izvršiti, dodatno se razvodnjava i
obesmišljava svrha “predbeležbe”, propisane članom
78. Zakona, koja je i po važećem propisu nejasna, pa
je njena primena u praksi nedosledna.
Da podsetimo, područne jedinice RGZ-a ni do danas
nisu znale kako da postupaju po zahtevima za pred-
beležbu prometa nepokretnosti, traženom na osnovu
predugovora o prodaji nepokretnosti, iako je taj pro-
met uslovan i prededbeležbu je trebalo vršiti u skladu
sa članom 78. Zakona. Sada se problem još više kom-
plikuje, pa je u potpunosti nejasno u kojim slučajevi-
ma u praksi će se upis vršiti u skladu sa članom 78. a
kada u skladu sa novim članom 82b Zakona.
Takođe, nije jasna svrha limitiranja roka važenja pred-
beležbe na 60 dana, kada se predbeležba konstituiše
isključivo uz saglasnost vlasnika nepokretnosti. Ova-
kvom odredbom se bez jasnog razloga ograničava
autonomija volje vlasnika nepokretnosti, odnosno
ograničava se njegovo pravo da zabeležbu dozvoli
npr. na 6 meseci ili godinu dana, čime mu se name-
ću troškovi višestrukog upisa u cilju produženja tog
prava. Limit bi jedino imao logiku, ako vremenski rok
nije predviđen pravnim osnovom za upis zabeležbe
prvenstvenog reda. Sugerišemo bar da se rok od 60
dana produži na 6 meseci ili godinu dana.
8) Predložena je i izmena člana 124. Zakona, tako da
tačka 1. u stavu 1. glasi:
“1) ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno na-
ziv, jmbg, odnosno mb, prebivalište i boravište, od-
nosno sedište podnosioca zahteva i lica u čiju korist
se zahteva upis;”
Ovakva formulacija ne sadrži dovoljan broj podata-
ka za pravno lice, jer naziv ne sadrži pravnu formu
pravnog lica, već samo naziv, koji može biti identičan
među različitim formama pravnih lica (npr. ustanova,
fondacija, doo, ad i sl).
9) Predloženi stav 5. člana 124. Zakona glasi:
“(5) U zahtevu za upis stranka može zahtevati do-
stavljanje rešenja poštom preporučeno na zahtevanu
adresu, neposredno u prostorijama Službe ili putem
internet aplikacije.”
Ovakvo dostavljanje nije u skladu sa zakonom, i u
koliziji je sa zakonom koji uređuje elektronski doku-
ment. Naime, rešenje se ne može uredno dostaviti u
formi u kojoj se ne može doneti. Na predloženi na-
čin se stranka jedino može obavestiti da je rešenje
doneto, ali je sigurno da se stranci rešenje ne može
dostaviti na predloženi način.
Zbog navedenog predležemo da se reči: “ili putem in-
ternet aplikacije “ zame rečima: “ili putem elektronske
pošte u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku
dostavu, u formi elektronskog dokumenta sa serti-
fikovanim potpisom, donetim u skladu sa zakonom
koji uređuje elektronski dokument “
U istom smislu sugerišemo i intervenciju na član 53.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona, u smislu
usklađivanja člana 127. stav 4. Zakona sa predlože-
nom izmenom člana 124. stav 4. Zakona.
U suprotnom se stvara pravna nesigurnost, jer nije
jasno kako će se uopšte računati rokovi za žalbu na
rešenje dostavljeno putem internet aplikacije. Da li
na štetu podnosioca, tako što će se smatrati da je
ovakvo sporno uručenje uredno, ili pak na štetu trećih
zainteresovanih lica, ako se žalba, bez obzira na rok
u kome je izjavljena, bude smatrala blagovremnom?
10) Član 51. Zakona o izmenama I dopunama Zako-
na u stavu 6. Definiše izuzetke od primene redosleda
rešavanja zahteva za upis. Predlažemo da se u ovom
stavu doda nova tačka 4) koja glasi:“zabeležbu hipo-
tekarne prodaje na osnovu Zakona o hipoteci“ kao i 12
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
tačka 5) koja glasi:“ za upis izmene prvenstvenog re-
da iz člana 131. ovog Zakona“. Naime, u praksi veliki
problem hipotekarnom poveriocu koji je podneo zah-
tev za zabeležbu hipotekarne prodaje može napraviti
pravilo da katastar nepokretnosti hronološki rešava
zahteve po redosledu prijema jer hipotekarni duž-
nik može podneti veliki broj zahteva pre zahteva za
zabeležbu hipotekarne prodaje i tako značajno pro-
longirati i opstruirati proces. Takođe, zahtev za upis
izmene prvenstvenog reda iz člana 131. ovog Zakona
mora imati prioritet pri odlučivanju.
11) Član 53. Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na, kojim se menja član 127. stav 6. Zakona, propi-
suje oglašavanje.
Sugerišemo da se produži rok oglašavanja na 15
dana i da se propiše obaveza RGZ-a da obezbedi
neprekidan i nesmetan javni pristup preko interneta
“Oglasnoj tabli”, na kojoj se rešenje oglašava zbog
nemogućnosti uručenja, te pretraživanje tog rešenja
po broju zahteva, adresi nepokretnosti i vlasniku ne-
pokretnosti, uključujući i unos podatka o donetom
rešenju u vlasnički list za tu nepokretnost, kako bi se
zainteresovanim licima omogućio blagovremen uvid
u rešenje i korišćenje pravnog leka.
Dakle, jedino nesmetan interent pristup i jednostav-
no pretraživanje baze Oglasne table, uz striktno pro-
pisivanje obaveze RGZ-a da obezbedi ovaj uvid, uma-
njuje pravnu nesigurnost koju stvara “pretpostavka
uručenja”.
12) Član 54. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona, kojim se menja član 128. Zakona, potrebno
je dopuniti tako da propisuje da se po službenoj duž-
nosti unosi i podatak o broju rešenja koje nije konač-
no jer u suprotnom se na osnovu uvida u List nepo-
kretnosti ne može utvrditi koje rešenje nije konačno,
što dovodi do toga da list nepokretnosti nije dovoljno
pouzdan i iziskuje potrebu pribavljanja uverenja kata-
stra o ovoj okolnosti.
13) Sugerišemo da se u članu 71. Zakona o izmenama
i dopunama Zakona, kojim se menja član 173. Zako-
na, propiše da je Zavod dužan da pristup internetom
trećim licima radi uvida obezbedi neprekidno, bez
naplate naknade za pružanje te usluge. U suprotnom
se neće obezbediti adekvatna transparetnost sistema
RGZ-a. Pored toga smatramo da je potrebno izmeniti
stav 3. ovog člana tako da omogući da svako može
podneti zahtev i dobiti list nepokretnosti u skladu sa
zakonom. S obzirom da je reč o javnim knjigama, ne
sme se ograničiti broj lica koja mogu dobiti od RGZ
list nepokretnosti, već se on mora učiniti dostupan
svakom.
NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I
OBEŠTEĆENJU
Iako se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obe-
štećenju menjao pre nepunih pola godine, dana
25.12.2014. godine, kada su uklonjene odredbe koje
su bile u direktnoj koliziji sa već usvojenim Zakonom
o izmenama i dopunama zakona o planiranju i iz-
gradnji, zabrinjava činjenica da Novi zakon na sajtu
Minisatrstva pravde (u vezi sa kojim je javna rasprava
okončana 26. juna, a u okviru koje je navodno spro-
vođena javna rasprava u Beogradu, Novom Sadu,
Kragujevcu i Nišu) sadrži sporne odredbe koje su u
koliziji sa Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe
koje su u koliziji sa Zakonom o pretvaranju prava ko-
rišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Zbog ovakvih situacija postaje očigledno koliko je ne-
popravljivo dinamičan regulatorni život Srbije.
Razumljiva je potreba da se unapredi nedorečeni
tekst Zakona o vraćanju oduzete imovine i obešteće-
nju, ali je nejasno kako su i posle više izmena tog pro-
pisa ostale pravne praznine koje se moraju popuniti.
Naime, članom 7. Nacrta zakona menja se član 22.
tako što se izmenjenim stavom 3. propisuje da se
starom vlasniku: “može vratiti deo izgrađenog gra-
đevinskog zemljišta, osim dela ispod objekta i dela
koji služi za redovnu upotrebu tog objekta, ukoliko
se na preostalom delu katastarske parcele mogu for-
mirati jedna ili više građevinskih parcela, a sve u smi-
slu propisa kojim se uređuje prostorno planiranje,
izgradnja i građevinsko zemljište.” Da podsetimo, po
usvojenom Zakonu o pretvaranju prava korišćenja u
pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu
imalac prava korišćenja ostvaruje pravo na konverziju
ovog istog zemljišta uz naknadu. Nemoguće je da na
istom zemljištu oba lica ostvare pravo vlasništva po
različitim osnovama, pa je ove odredbe neophodno
uskladiti.
Takođe, članom 7. Nacrta zakona, menja se član 22.
Zakona, tako što se obim restitucije proširuje i na
nepokretnosti koje su bile u valasništvu pravnih lica,
koje se vraćaju direktno potomcima njihovih osniva-
ča, bez obzira na terete i likvidnost tih preduzeća. Ne
ulazeći u pravičnost identičnog tretmana fizičkih lica
vlasnika nepokretnosti i osnivača pravnih lica koja su
u vlasništvu imala nekretnine, nameće se pitanje da
li je resorno ministarstvo izradilo analizu efekata ove
odredbe, kako bi sagledalo obim obaveza koje država
dodatno preuzima ovom odredbom, kao i moguć-
nost podele nepokretnosti između naslednika brojnih
akcionara, u slučaju kada se nepokretnost vraća po-
tomcima osnivača akcionarskih društava.
Skrećemo pažnju da odsustvo konsultacija tokom
izrade propisa, kao i nedostaci u sprovođenju javne
rasprave, direktno utiču na smanjenje pravne sigur-
nosti.
NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
Najviše polemike u drugom kvartalu ove godine
je izazvala javna rasparava o Nacrtu zakona o izvr-
šenju i obezbeđenju sprovedena u periodu 02.04.-
30.06.2015. godine. Ovo pre svega jer se radi o za-
konu krucijalnom za poslovanje, a i zbog toga što je
odlučeno da se samo nakon 4 godine menja važeći
zakon, koji je na moderan način uredio ovu materiju.
Nacrt Zakona o izvršenju i obezbeđenju donosi bit-
no drugačija sistemska rešenja u postupak izvršenja
i obezbeđenja.
Bitne izmene su pre svega sadržane u glavi IV Zako-
na, i to u delu koji reguliše žalbu i prigovor, odnosno 13
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
ponovo uvodi dvostepenost u odlučivanju. Naime,
ponovo je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, o kojoj sada
odlučuje drugostepeni sud. Smatramo da će predlo-
ženi koncept usporiti proceduru izvršenja u Srbiji, što
će negativno uticati na pravnu sigurnost i poslovanje.
Sudovi u Srbiji nemaju dovoljno administrativnih i fi-
nansijskih kapaciteta da efikasno rešavaju u izvršnim
postupcima, što je jedan od uzroka velikog broja za-
ostalih predmeta u izvršnoj materiji i mnogih drugih
problema u postupku izvršenja. Ovakvo rešenje će
neminovno imati negativne posledice na poslovanje u
Srbiji, jer će poverioci teže naplaćivati svoja potraživa-
nja, a pokretnim i nepokretnim stvarima koja su pred-
met izvršenja će protokom vremena dodatno padati
cena na tržištu. Smatramo ovo rešenje neadekvatnim
prevashodno iz sledećih razloga:
- Žalbeni razlozi propisani članom 71. Zakona omo-
gućavaju da se žalba izjavi iz brojnih razloga, što će
po pravilu produžiti izvršne postupke, bilo to u kon-
kretnom slučaju celishodno ili ne;
- Iako je članom 75. stav 3. Zakona propisano da je
drugostepeni sud dužan da rešenje po žalbi donese
u roku od 15 dana, imajući u vidu praksu sudova
i prosečno trajanje postupaka, sigurni smo da ovaj
rok neće biti ispoštovan pa će ova odredba, baš kao
i svi drugi sporovi koji se vode po “hitnom” postup-
ku ostati samo “mrtvo slovo na papiru”, koje neće
dati željene efekte.
- Imajući u vidu da je postupanje u drugom stepenu
u nadležnosti Apelacionih sudova, koji već dugo vre-
mena ne odlučuju u postpucima izvršenja, usvajanje
ovih odredaba će dodatno usporiti rad tih sudova,
ako se u njima ne sprovedu organizacione promene,
odnosno ne izvrši formiranje posebnih veća i dodat-
no angažovanje na značajnom broju novih predme-
ta, što sumnjamo da je planirano istovremeno sa
stupanjem Zakona na snagu.
Neshvatljiv je propust u članu 48. Nacrta zakona,
što u red verodostojnih isprava nije uvršten i izvod
iz poslovnih knjiga za izvršene usluge (verodostojna
isprava propisana članom 18. stav 2. tačka 4. va-
žećeg Zakona). Naime, pravna i fizička lica u svom
poslovanju ne izdaju fakture, a naročito kada se
radi o fiksnim novčanim obavezama koje dospeva-
ju periodično, a pre svega o zakonskim i ugovornim
obavezama (zakupnina, pretplate za medijski servis,
kablovske operatere i sl.). Iz tog razloga predlažemo
da se kao verodostojan isprava uvrsti i: “obračun do-
spelih a neplaćenih zakonskih, odnosno ugovornih
fiksnih novčanih obaveza koje dospevaju periodično
(zakupnina, pretplate za medijski servis, kablovske
operatere i sl.)”.
Član 52. Zakona propisuje načelo srazmere, tj. da se
sud, odnosno javni izvršitelj, stara da izborom sred-
stva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog
potraživanja postigne ravnotežu između što delo-
tvornijeg i povoljnijeg namirenja izvršnog poverioca
i težnje da se što manje zadre u imovinu izvršnog
dužnika. Čak je članom 492. stav 1. propisano da
težu disciplinsku povredu predstavlja “određivanje,
menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja
kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere”. Da pod-
setimo i po važećem zakonu (član 20. stav 8.) je javni
izvršitelj dužan da se stara da izborom sredstva i pred-
meta izvršenja što je manje moguće zadire u imovinu
izvršnog dužnika. Međutim, rigidnost ovog načela,
postavljena Nacrtom zakona, dovodi u pitanje da li
će sudovi uopšte pristupati izvršenju na imovini veće
vrednosti, što može da dovede u pitanje sprovođenje
izvršenja, onosno naplatu potraživanja.
U čl. 98. i 99. Zakona, kojim se omogućuje odlaganje
izvršenja, nije propisan rok do kada najkasnije izvršni
dužnik može da predloži odlaganje, što je u suprotno-
sti sa načelom hitnosti i može dovesti do zloupotreba
od strane izvršnog dužnika i štete za zainteresovane
kupce.
Član 166. Zakona propisuje da početna cena za pro-
daju nepokretnosti ne može biti manja od 70% proce-
njene vrednosti. Smatramo da ne postoji ni teorijsko
niti praktično utemeljenje za ovo rešenje, s obzirom
da se tržišna cena definiše kao vrednost koju je kupac
spreman da plati, te je jasno da na prvoj prodaji treba
ponuditi 100% procenjene vrednosti, nakon čega se
na osnovu dostavljenih ponuda cena može umanjiti
i stvar u kratkom roku ponovo ponuditi na prodaju.
S druge strane, definisanje donje granice u visini od
50% procenjene vrednosti može se smatrati celishod-
nim zbog izbegavanja zloupotreba koje su se javile u
praksi. Ipak, do propisivanja precizne metodologije
za utvrđenje “tržišne cene” nepokretnosti i 70% ne-
realno utvrđene tržišne cene može biti više od 100%
realne tržišne cene, naročito imajući u vidu aktuelne
precenjene vrednosti, koje utvrđuje Poreska uprava,
kao i ranije precenjene vrednosti privatnih procenite-
lja za potrebe banaka.
Član 174. stav 1. Zakona propisuje da je sporazum
stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom
pogodbom moguć u periodu od isteka 10 dana od
objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na
javnom nadmetanju, pa do donošenja zaključka o
dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja
ili donošenja zaključka kojim se utvrđuje da drugo
javno nadmetanje nije uspelo. Predloženo rešenje
ograničava i izvršnog dužnika i izvršnog poverioca
ne štiteći njihove interese, budući da je reč o odnosu
koji nastaje slobodnom voljom stranaka u postupku.
Smatramo da je bolje važeće zakonsko rešenje, po
kojem je sporazum stranaka o prodaji moguć za sve
vreme trajanja postupka.
Smatramo da je značajno unapređen deo Zakona koji
reguliše postupak prodaje nekretnina po osnovu rea-
lizacije hipoteke i da otklanja mnoge probleme koji su
se pojavili u procesnom smislu u realizaciji hipoteke.
Međutim te odredbe treba uskladiti sa Zakonom o
hipoteci, čije su izmene usvojene 7. jula 2015. godine.
Takođe je i položaj izvršilaca bolje regulisan, jer su po-
oštreni uslovi za njihovo postupanje, što je opravda-
no imajući u vidu probleme koji su se pojavili u praksi,
kao i značaj profesionalizacije i odgovornosti ove pro-
fesije zarad povećanja pravne sigurnosti i efikasnosti
pravnog sistema. Ipak su potrebna dodatna unapre-
đenja, posebno u izjednačavanju ovlašćenja izvršitelja
sa ovlašćenjima suda u vršenju istih procesnih radnji.
Neprihvatljiva je odredba člana 511. Nacrta zakona, 14
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
kojom je propisano da se izvršni postupak pokrenut
više od dve godine pre stupanja na snagu tog zako-
na prekida po sili zakona danom stupanja na snagu
zakona, a da je izvršni poverilac (koji želi da nastavi
postupak) dužan da sudu, odnosno javnom izvršitelju
podnese predlog da se postupak nastavi, u roku od
30 dana od prekida postupka, a da se u protivnom
postupak izvršenja obustavlja. Ovakvim rešenjem bi
došlo do kažnjavanja poverilaca za neefikasnost sud-
skog postupka, iako su platili visoku inicijalnu taksu
za pokretanje tog postupka, što je neprihvatljivo.
Osim toga, poveriocima bi bila ukinuta Ustavom za-
garantovana već stečena prava.
Predlažemo da se Nacrt zakon unapredi u skladu sa
iznetim primedbama, kao i da se detaljno sagleda-
ju sve moguće posledice predloženih rešenja, kako
bismo dobili pravedna, efikasna i jasna zakonska
rešenja, relativno jednostavna za primenu, kako za
ovlašćena lica i organe, tako i za stranke u postupku.
NACRT ZAKONA O STEČAJU
U javnosti se pojavio tekst Nacta Zakona o izmena-
ma i dopunama Zakona o stečaju. Iz teksta sledi da
resorno ministarstvo namerava da izvrši manje inter-
vencije, od kojih su neke sporne.
Ono na šta prevashodno ukazujemo je neophodnost
da Nacrt zakona propiše funkcionalan mehanizam
za sprovođenje tzv. „automatskog stečaja“. Naime,
propisivanje obaveze dužnika da podnese predlog za
pokretanje automatskog stečaja neće rešiti situacije u
kojima ni poverioci, ni osnivači nemaju pravni interes
za finansiranje stečajnog postupka, a upravo su te si-
tuacije problem koje Zakon treba da reši uvođenjem
instituta-mehanizma “automatskog stečaja”.
Predloženo rešenje iz Nacrta zakona propisuje obave-
zu samog dužnika da pokrene stečajni postupak u slu-
čaju nesposobnosti plaćanja koja traje godinu dana,
uz obavezu polaganja predujma troškova stečajnog
postupka, koji može uplatiti svako zainteresovano li-
ce, osim u slučaju pokretanja postupak sporazumnog
finansijskog restrukturiranja. Nacrt zakona propisuje
i obavezu organizacije koja se bavi prinudnom na-
platom da javnom tužilaštvu dostavi informaciju o
pravnim licima koja su obustavila plaćanja u periodu
dužem od godinu dana.
Međutim, potrebno je da Nacrt zakona da rešenje za
slučajeve kada niko nije zainteresovan da plati troš-
kove stečajnog postupka. bez nametanja dodatnih
obaveza i odgovornosti, koje nemaju efekte. Smatra-
mo da bi primaran cilj Ministarstva trebalo da bude
da u skladu sa primedbama iz Odluke Ustavnog suda
broj IUz-850/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 71 od 25.
jula 2012) preradi ranije važeće odredbe odeljka X
Zakona: Posebni postupak u slučaju dugotrajne nes-
posobnosti za plaćanje, čija je svrha bila da se obez-
bedi gašenje “spavajućih” privrednih društava, ali ne
na teret same privrede, već u korist povećanja opšte
pravne sigurnosti. Sve ostalo je manje važno, jer važe-
ći zakon sadrži rešenja koja funkcionišu u praksi i u
skladu su sa najboljim uporedno pravnim rešenjima.
Ministartvo privrede je srećom nasledilo uglavnom
novu regulativu, izrađenu u skladu sa komunitarnim
pravom i najboljom međunarodnom regulativom u
tim oblastima. Zakon o privrednim društvima, Zakon
o stečaju i zakoni koje u vođenje registara primenjuje
APR, ni posle više godina primene nisu pokazali oz-
biljnije nedostatke, te ih nije potrebno suštinski me-
njati.
Saglasni smo sa tim da ako već treba uvesti moguć-
nost da poslove stečajnog upravnika obavljaju i pri-
vredna društva, a ne samo preduzetnici, da se onda
to pravo može dodeliti isključivo ortačkim društvima,
jer jedino ta forma organizovanja garantuje isti ste-
pen odgovornosti stečajnog upravnika, pa samim tim
i savesnosti koja je ključna u zaštiti interesa poveri-
laca. Bilo kakvo dodatno proširenje kruga privrednih
društava koja bi se bavila delatnošću stečajnih uprav-
nika, uključujući čak i na komanditna društva, bilo
bi loše rešenje, jer bi to dovelo do relativizacije odgo-
vornosti, što bi značajno unazadilo važeće zakonsko
rešenje.
Takođe, sugerišemo da se propiše mahanizam koji
će omogućiti da se slučajnim odabirom stečajnog
upravnika obezbedi stečajni upravnik koji je kvali-
fikovan da vodi određene vrste postupaka, imajući
u vidu delatnost stečajnog dužnika i težinu i obim
stečajnog postupka u kome se angažuje. Treba
uvažiti predlog da se uvedu različite kategorije li-
cenci stečajnih upravnika u zavisnosti od vrednosti
imovine stečajnog dužnika, delatnosti koju je duž-
nik obavljao i težine stečajnog postupka (broj spo-
rova i poverilaca, složenost dužničko poverilačkih
odnosa i sl.), te da se za svaku kategijru propiše
obavezni minimum osiguranja od profesionalne
odgovornosti, koje treba da pribave i plate sami
upravnici.
Smatramo da je potrebno redefinisati predloženu
izmenu člana 27. tač. 7) i 8) Zakona, kojom se ste-
čajnom upravniku nameće obaveza pripreme pla-
na reorganiazacije, odnosno ako to nije izvodljivo,
plana prodaje stečajnog dužnika, odnosno njegove
funkcinonalne celine. Na predloženi način se zaštita
stečajnog dužnika nameće kao prioritet, čime se na-
rušavaju legitimna prava stečajnih poverilaca. Naime,
reorganizacija je opravdana samo u slučajevima ako
je to povoljnije za poverioce, i ako postoje uslovi za
nastavak poslovanja stečajnog dužnika. Odluku o
tome da li će se sprovoditi reorganizacija treba da
donesu poverioci, za svaki konkretan stečaj. Napro-
tiv, kada je reč o reorganizaciji, zakon treba izmeniti
tako da se ubrza donošenje odluke o istoj, te dono-
šenja odluke o bankrotstvu, kako bi se što prešlo na
unovčenje imovine i isplatu poverilaca. Moguće je da
je rešenje za ovaj problem izmena člana 36. stav 4.
Zakona tako što će se propisana kvalifikovana većina
poverilaca koja predstavlja 70% ukupnih potraživanja
stečajnih poverilaca, smanjiti na 60%, čime se neće
izgubiti ubedljiva većina poverilaca neophodna za do-
nošenje ovako važne odluke.
Pored toga što smo već sugerisali da se u cilju gašenja
“spavajućih” firmi prerade i aktiviraju odredbe odelj-
ka X Zakona: Posebni postupak u slučaju dugotrajne
nesposobnosti za plaćanje, tako što će se usaglasiti sa 15
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
16
Odlukom Ustavnog suda broj IUz-850/2010, predla-
žemo da se Zakon unapredi i u sledećem:
- da se obezbedi efikasniji nadzor nad radom stečaj-
nih upravnika, kao i mehanizmi za blagovremenu
reakciju u slučaju težeg kršenja zakona i kodeksa
etike (npr. uvođenje instituta suspenzije upravnika
ili razrešenja do okončanja postupka pred ALSU)
- da se stečajnom sudu i odboru poverilaca daju do-
datna ovlašćenja kojim će se povećati efikasnost
stečajnog postupka (davanje saglasnosti na ključne
odluke u vezi sa unovčenjem imovine; uspostavlja-
nje efikasnijeg nadzora nad troškovima stečajnog
postupka i sl.);
- da se prošire nadležnosti Odbora poverilaca i pro-
piše obaveza stečajnih upravnika da sa njima sara-
đuju, kao i sankcije za stečajne upravnike koji ne
poštuju tu obavezu.
Imaući u vidu činjenicu da je postupak izrade Zakona
u ranoj fazi, nadamo se da će naše dobronamerne
sugestije biti uvažene i unete u tekst tog zakona.
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
17
REŠAVANJE PRIORITETNIH
ZAHTEVA PRIVREDE
SIVA KNJIGA 7 – PREGLED REZULTATA
U ovom kvartalu su praktično usvojene samo 2 pre-
poruke iz Sive knjige 7.
Usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, spro-
vedena je preporuka 7.1. da se izvrši reforma, ali obzi-
rom da je ta preporuka već uneta u tabelu u izveštaju
iz prethodnog kvartala, ona ne utiče na poboljšanje
stanja u tabeli;
Usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama
Zakona o hipoteci, usvojena je preporuka br. 1.33 da se
omogući realizacija hipoteke u vansudskom postupku;
Ukoliko bi se usvojio Nacrt zakona o izmenama i do-
punama Zakona o državnom premeru i katastru, bila
bi usvojena i preporuka 5.6. - da se napravi razlika u
redosledu rešavanja zahteva koji se odnose na objekte
i na zemljište pri RGZ-u, ali predloženim nacrtom i
dalje nisu usvojene sledeće preporuke:
i. 5.3. - propisati rok za upis prava svojine u katastar
nepokretnosti;
ii. 5.4. - omogućiti upis prava preče kupovine u kata-
star nepokretnosti;
iii. 5.5. - omogućiti zakupcu da u katastar upiše ugo-
vor o kratkoročnom zakupu;
Preostaje nam da vidimo da li će podzakonskim
aktom ili praksom RGZ-a biti prevaziđena praksa
zbog koje su te preporuke i formulisane kako je gore
navedeno.
Očekujemo da u idućem kvartalu, izmenama Zakona
o arhivskoj građi, bude sprovedena preporuka 10.2.
da se omogućiti privrednim subjektima čuvanje regi-
straturskog materijala isključivo u elektronskom obli-
ku, čime bi se otvorila mogućnost i da se u januaru
2016. sprovede i preporuka 5.2. - pribavljanje gra-
đevinske dozvole uvođenjem jedinstvenog, centralizo-
vanog online sistema za izdavanje dozvola.
br. Nadležna institucija Ukupan broj
preporuka
Rešeni
problemi
Delimično rešeni Nerešeni
problemi
Nove
preporuke
1. Ministarstvo finansija 37 2 5 27 3
2. Ministarstvo privrede 1 0 0 1 0
3. Ministarstvo zdravlja 13 0 2 6 5
4. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 9 3 2 2 2
5. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 10 4 2 3 1
6. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2 0 0 2 0
7. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 1 0 1 0 0
8. Ministarstvo rudarstva i energetike 2 1 0 1 0
9. Ministarstvo pravde 5 0 2 2 1
10. Ministarstvo kulture i informisanja 2 0 0 1 1
11. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 5 0 0 5 0
12. Više ministarstava 8 0 1 6 1
13. Skupština RS i sekretarijat za zakonodavstvo 1 0 0 0 1
14. Narodna banka Srbije 2 0 1 1 0
15. Lokalna samouprava 2 0 1 1 0
UKUPNO 100 10 17 58 15
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
18
BAROMETAR PODZAKONSKIH AKATA
Barometar podzakonskih akata NALED-a je delimično
revidiran i trenutno sadrži listu od 387 podzakonskih
akata, koje je trebalo doneti, kako bi se 37 zakona koji
regulišu pitanja bitna za privedu mogli u potpunosti
implementirati.
Do sada je usvojeno 239 podzakonskih akata, od čega:
• 176 posle isteka roka predviđenog zakonom (proseč-
no kašnjenje je oko 290 dana)
• 63 pre isteka roka.
Još uvek nije usvojeno 148 podzakonskih akata, od
čega je:
• za 144 istekao je rok za njihovo donošenje predviđe-
no zakonom
• za 4 još nije istekao rok za njihovo donošenje predvi-
đeno zakonom;
U drugom kvartalu doneto je 16 podzakonskih akata
od kojih samo jedan u zakonski predviđenom roku. Naj-
više akata, ukupno 11, donelo je Ministarstvo građevi-
narstva, saobaćaja i infrastrukture u vezi sa Zakonom o
izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.
Negativan trend kašnjenja u donošenju podzakonskih
akata se nastavlja, pa je prosečno kašnjenje produženo
na više od 1150 dana koliko iznosi sada.
Usvojeno pre roka....................................63
Usvojeno posle roka..............................176
Neusvojeni istekao rok..........................144
Neusvojeni nije istekao rok.......................4
STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-A
II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI
Na kraju drugog kvartala 2015. godine možemo biti
zadovoljni regulatornim aktivnostima Vlade, pre sve-
ga zbog usvajanja Zakona o inspekcijskom nadzoru,
izmena Zakona o hipoteci i usvajanja Zakona o pre-
tvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevin-
skom zemljištu uz naknadu.
Očigledno je da Ministartvo finansija ni u ovom
kvartalu nije stavilo fokus na regulativu, već na popu-
njavanje budžeta i rezanje rashoda. Uz razumevanje
hitnosti popunjavanja budžeta, skrećemo pažnju na
neophodnost izmene Zakona o eksproprijaciji i stav-
ljanja van snage neustavnih odredbi Zakona o pore-
skoj upravi i poreskoj administraciji9
.
Evidentno je da je najveća boljka Vlade ta što mini-
starstva tokom izrade propisa, po pravilu, ne spro-
vode adekvatan konsultativni proces10
, niti analizu
efekata ključnih mera koje ti propisi uređuju, usled
čega dolazi do kolizije propisa i tokom primene izo-
staju očekivani efekti reformi.
Ove nedostatke ne može pokriti čak ni višemesečna
javna rasprava o propisu, jer je tada suviše kasno da
se menja koncept propisa. Retki izuzeci, kao što su
ZAKLJUČAK
npr. široke i raznovrsne konsultacije sprovedene pri-
likom izrade Zakona o izmenama i dopunama Zako-
na o planiranju i izgradnji i Zakona o inspekcijskom
nadzoru, samo su izuzetak koji potvrđuje pravilo da
ministarstva, tokom izrade propisa, niti sprovode
konsultacije, niti vrše analizu efekata mera koje pro-
pisuju. Iz tih razloga, apelujemo na rane konsultacije
sa privredom i stručnom javnosti kako bi se na vreme
ukazalo na nedostatke u konceptu propisa koji se
donosi.
Nadamo se skorom usvajanju propisa, i to po moguć-
nosti zakona, koji će propisati obavezu ministarstava
da prilikom izrade propisa sprovode konsultacije i
analizu efekata propisa (AEP) i precizno urediti način
sprovođenja konsultacija i AEP, kako bi se unapredio
kvalitet propisa. Ovo bi definitivno trebalo da bude
prioritet Vlade, jer neka ministarstva ne shvataju oz-
biljno obaveze propisane članom 39. stav 1. tačka 2. i
40. stav 1. Poslovnika Vlade, već smatraju da ne treba
da analiziraju efekte propisa koje predlažu, odnosno
usvajaju. Takva praksa ne dozvoljava ozbiljne pomake
u regulatornom procesu i kvalitetu regulative.
9) Da podsetimo, član 29. st. 9. i 10. Zakona propisuju da Agencija za privredne registre ne može izvršiti brisanje privrednog subjekta iz Registra, niti registrovati
statusne promene i vršiti promene podataka koji se odnose na osnivača, odnosno člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja, u periodu od dobijanja obavešte-
nja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, pa sve do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola završena. Tim odredbama su
ugrožena ustavna prava na slobodu preduzetništva i samostalnost privrednih subjekata, na koja je NALED detaljno ukazao u III Kvartalnom izveštaju za 2014. goidinu,
kao i kroz preporuku broj 1.35. u Sivoj knizi VII
10) Fokus grupe, ankete i okrugle stolove, kojim bi obezbedile neophodne inpute stručne javnosti i regulisanih subjekata 19

More Related Content

Viewers also liked

Shinto keynote
Shinto keynoteShinto keynote
Shinto keynote
joeykwon
 
KhmerTalks: Essential of e learning-last
KhmerTalks: Essential of e learning-lastKhmerTalks: Essential of e learning-last
KhmerTalks: Essential of e learning-last
KhmerTalks
 
Siva ekonomija - istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
Siva ekonomija -  istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014 Siva ekonomija -  istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
Siva ekonomija - istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
NALED Serbia
 
2012 03-17エッヂランク
2012 03-17エッヂランク2012 03-17エッヂランク
2012 03-17エッヂランク
康孝 鈴木
 
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
NALED Serbia
 
Secrets to Successful Blogging
Secrets to Successful BloggingSecrets to Successful Blogging
Secrets to Successful Blogging
sheila_musonza
 
Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.
NALED Serbia
 
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstvaVezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
NALED Serbia
 
Majei Iana-Ukraine
Majei Iana-UkraineMajei Iana-Ukraine
Majei Iana-Ukraine
Iana Majei
 
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
NALED Serbia
 
Alchemus pcms ver1
Alchemus pcms ver1Alchemus pcms ver1
Alchemus pcms ver1
alchemussales
 
KhmerTalks: Lim Nguon
KhmerTalks: Lim NguonKhmerTalks: Lim Nguon
KhmerTalks: Lim Nguon
KhmerTalks
 
Let’s do it toul kork talk
Let’s do it toul kork talkLet’s do it toul kork talk
Let’s do it toul kork talk
KhmerTalks
 
Zrenjaninska Siva knjiga propisa 2013
Zrenjaninska Siva knjiga propisa   2013Zrenjaninska Siva knjiga propisa   2013
Zrenjaninska Siva knjiga propisa 2013
NALED Serbia
 
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
Berrett-Koehler Publishers
 
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, ZrenjaninNajbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
NALED Serbia
 
Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme
Izvestaj zaI kvartal 2013  -   status regulatorne reformeIzvestaj zaI kvartal 2013  -   status regulatorne reforme
Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme
NALED Serbia
 
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
NALED Serbia
 
KhmerTalks: Find your passion
KhmerTalks: Find your passionKhmerTalks: Find your passion
KhmerTalks: Find your passion
KhmerTalks
 
OS Commerce
OS CommerceOS Commerce
OS Commerce
sheila_musonza
 

Viewers also liked (20)

Shinto keynote
Shinto keynoteShinto keynote
Shinto keynote
 
KhmerTalks: Essential of e learning-last
KhmerTalks: Essential of e learning-lastKhmerTalks: Essential of e learning-last
KhmerTalks: Essential of e learning-last
 
Siva ekonomija - istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
Siva ekonomija -  istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014 Siva ekonomija -  istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
Siva ekonomija - istraživanja stavova građana i privrede, novembar 2014
 
2012 03-17エッヂランク
2012 03-17エッヂランク2012 03-17エッヂランク
2012 03-17エッヂランク
 
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
Pregled parafiskalnih nameta koji su ukinuti septembar oktobar 2012
 
Secrets to Successful Blogging
Secrets to Successful BloggingSecrets to Successful Blogging
Secrets to Successful Blogging
 
Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.
 
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstvaVezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
Vezbanje yoge - saveti strucnjaka i osnovna uputstva
 
Majei Iana-Ukraine
Majei Iana-UkraineMajei Iana-Ukraine
Majei Iana-Ukraine
 
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
Stavovi privrede o regulatornom okruženju i sivoj ekonomiji, april 2015.
 
Alchemus pcms ver1
Alchemus pcms ver1Alchemus pcms ver1
Alchemus pcms ver1
 
KhmerTalks: Lim Nguon
KhmerTalks: Lim NguonKhmerTalks: Lim Nguon
KhmerTalks: Lim Nguon
 
Let’s do it toul kork talk
Let’s do it toul kork talkLet’s do it toul kork talk
Let’s do it toul kork talk
 
Zrenjaninska Siva knjiga propisa 2013
Zrenjaninska Siva knjiga propisa   2013Zrenjaninska Siva knjiga propisa   2013
Zrenjaninska Siva knjiga propisa 2013
 
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
Positioning your-digital-strategy david-marshall-3-10-12
 
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, ZrenjaninNajbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
Najbolji JPP projekti: OIE, reciklaža, turizam - Raška, Nova Varoš, Zrenjanin
 
Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme
Izvestaj zaI kvartal 2013  -   status regulatorne reformeIzvestaj zaI kvartal 2013  -   status regulatorne reforme
Izvestaj zaI kvartal 2013 - status regulatorne reforme
 
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
X sastanak Foruma strucnjaka za lokalni ekonomski razvoj, primeri uspesnih ko...
 
KhmerTalks: Find your passion
KhmerTalks: Find your passionKhmerTalks: Find your passion
KhmerTalks: Find your passion
 
OS Commerce
OS CommerceOS Commerce
OS Commerce
 

Similar to Status regulatorne reforme - Izveštaj za II kvartal 2015.

III kvartalni izveštaj o reformi propisa - NALED
III kvartalni izveštaj o reformi propisa   - NALEDIII kvartalni izveštaj o reformi propisa   - NALED
III kvartalni izveštaj o reformi propisa - NALED
NALED Serbia
 
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
USAID Projekat održivog lokalnog razvoja
 
Non paper za Srbiju, Jun 2020
Non paper za Srbiju, Jun 2020Non paper za Srbiju, Jun 2020
Non paper za Srbiju, Jun 2020
gordana comic
 
Izvestaj za II kvartal 2012 - Status regulatorne reforme
Izvestaj za II  kvartal 2012   - Status regulatorne reformeIzvestaj za II  kvartal 2012   - Status regulatorne reforme
Izvestaj za II kvartal 2012 - Status regulatorne reforme
NALED Serbia
 
Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.
Status regulatorne reforme -  III kvartal 2012.Status regulatorne reforme -  III kvartal 2012.
Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.
NALED Serbia
 
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranjuAnaliza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
grujam
 
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijimaPREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
gordana comic
 

Similar to Status regulatorne reforme - Izveštaj za II kvartal 2015. (8)

III kvartalni izveštaj o reformi propisa - NALED
III kvartalni izveštaj o reformi propisa   - NALEDIII kvartalni izveštaj o reformi propisa   - NALED
III kvartalni izveštaj o reformi propisa - NALED
 
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
Javno-privatno partnerstvo u Srbiji, propisi i prakse nov. 2014
 
Non paper za Srbiju, Jun 2020
Non paper za Srbiju, Jun 2020Non paper za Srbiju, Jun 2020
Non paper za Srbiju, Jun 2020
 
Izvestaj za II kvartal 2012 - Status regulatorne reforme
Izvestaj za II  kvartal 2012   - Status regulatorne reformeIzvestaj za II  kvartal 2012   - Status regulatorne reforme
Izvestaj za II kvartal 2012 - Status regulatorne reforme
 
knjiga-2.gzs.14
knjiga-2.gzs.14knjiga-2.gzs.14
knjiga-2.gzs.14
 
Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.
Status regulatorne reforme -  III kvartal 2012.Status regulatorne reforme -  III kvartal 2012.
Status regulatorne reforme - III kvartal 2012.
 
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranjuAnaliza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
Analiza zakona o izmenama i dopunama zakona o osiguranju
 
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijimaPREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
PREDLOG Zakona o izm. i dop. zak. o javnom informisanju i medijima
 

More from NALED Serbia

NALED results and activities - 2020 Assembly
NALED results and activities - 2020 AssemblyNALED results and activities - 2020 Assembly
NALED results and activities - 2020 Assembly
NALED Serbia
 
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
NALED Serbia
 
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
NALED Serbia
 
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
NALED Serbia
 
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u SrbijiIstraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
NALED Serbia
 
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasaPravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
NALED Serbia
 
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
NALED Serbia
 
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
NALED Serbia
 
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obimStudija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
NALED Serbia
 
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
NALED Serbia
 
Nacrt Zakona o putevima
Nacrt Zakona o putevimaNacrt Zakona o putevima
Nacrt Zakona o putevima
NALED Serbia
 
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
NALED Serbia
 
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćajaIzmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
NALED Serbia
 
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokaluAnaliza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
NALED Serbia
 
Cashless students
Cashless studentsCashless students
Cashless students
NALED Serbia
 
Cashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
Cashless Case Challenge 2017 - UmrežavanjeCashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
Cashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
NALED Serbia
 
Cashless Case Challenge 2017 - Triple A
Cashless Case Challenge 2017 - Triple ACashless Case Challenge 2017 - Triple A
Cashless Case Challenge 2017 - Triple A
NALED Serbia
 
Cashless Case Challenge 2017 - 24h
Cashless Case Challenge 2017 - 24hCashless Case Challenge 2017 - 24h
Cashless Case Challenge 2017 - 24h
NALED Serbia
 
Cashless Case Challenge 2017 - Štediše
Cashless Case Challenge 2017 - ŠtedišeCashless Case Challenge 2017 - Štediše
Cashless Case Challenge 2017 - Štediše
NALED Serbia
 
Cashless Case Challenge 2017 - S-Gen
Cashless Case Challenge 2017 - S-GenCashless Case Challenge 2017 - S-Gen
Cashless Case Challenge 2017 - S-Gen
NALED Serbia
 

More from NALED Serbia (20)

NALED results and activities - 2020 Assembly
NALED results and activities - 2020 AssemblyNALED results and activities - 2020 Assembly
NALED results and activities - 2020 Assembly
 
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
Rezultati i aktivnosti NALED-a 2019/20
 
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
Istraživanje stavova građana o sivoj ekonomiji, maj 2018
 
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
Sektorska analiza tržišta maloprodaje u Srbiji, maj 2018.
 
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u SrbijiIstraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji
 
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasaPravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
Pravilnik o odštetnim zahtevima usled ujeda napuštenih pasa
 
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
Grey Book 10 - Recommendations for Eliminating Administrative Obstacles to Do...
 
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
Siva knjiga 10 - Preporuke za ukidanje administrativnih preporuka poslovanju ...
 
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obimStudija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
Studija: Siva ekonomija u Srbiji 2017. - karakteristike i obim
 
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
Upravljanje bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama kroz digitalizacij...
 
Nacrt Zakona o putevima
Nacrt Zakona o putevimaNacrt Zakona o putevima
Nacrt Zakona o putevima
 
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
Opstina Vrbas kao primer upravljanja bezbednosti saobraćaja kroz digitalizaci...
 
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćajaIzmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja
 
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokaluAnaliza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
Analiza rada lokalnih saveta i bezbednosti saobraćaja na lokalu
 
Cashless students
Cashless studentsCashless students
Cashless students
 
Cashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
Cashless Case Challenge 2017 - UmrežavanjeCashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
Cashless Case Challenge 2017 - Umrežavanje
 
Cashless Case Challenge 2017 - Triple A
Cashless Case Challenge 2017 - Triple ACashless Case Challenge 2017 - Triple A
Cashless Case Challenge 2017 - Triple A
 
Cashless Case Challenge 2017 - 24h
Cashless Case Challenge 2017 - 24hCashless Case Challenge 2017 - 24h
Cashless Case Challenge 2017 - 24h
 
Cashless Case Challenge 2017 - Štediše
Cashless Case Challenge 2017 - ŠtedišeCashless Case Challenge 2017 - Štediše
Cashless Case Challenge 2017 - Štediše
 
Cashless Case Challenge 2017 - S-Gen
Cashless Case Challenge 2017 - S-GenCashless Case Challenge 2017 - S-Gen
Cashless Case Challenge 2017 - S-Gen
 

Status regulatorne reforme - Izveštaj za II kvartal 2015.

  • 1. Poslednji svetionik regulatorne reforme II kvartalni izveštaj o statusu reformi 2015 USVOJENI PROPISI - Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu - Zakon o o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji - Zakoni o hipoteci, vazdušnom saobraćaju, akcizama i drugi propisi NACRTI ZAKONA - Građanski zakonik - Izmene i dopune Zakona o katastru - Izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine - Zakon o izvršenju i obezbeđenju - Zakon o stečaju BIROKRATSKE PROCEDURE I SPROVOĐENJE ZAKONA - Siva knjiga - Barometar podzakonskih akata
  • 2. Izveštaj pripremili: Đorđe Vukotić, Jelena Bojović, Dragana Ilić, Tatjana Volarev i Slobodan Krstović. OBAVEŠTENJE O AUTORSKOM PRAVU © 2015 Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija www.naled-serbia.org Sva prava zadržana. Ovim se daje dozvola za korišćenje, kopiranje i distribuciju sadržaja ovog dokumenta isključivo u neprofitne svrhe i uz odgovarajuće naznačenje imena, odnosno priznavanje autorskih prava NALED-a. Analize, tumačenja i zaključci izneti u ovom dokumentu ne moraju nužno reflektovati stavove predstavnika Izvršnog ili Upravnog odbora NALED-a. Svi napori su učinjeni kako bi se osigurala pouzdanost, tačnost i ažurnost informacija iznetih u ovom dokumentu. NALED ne prihvata bilo kakav oblik odgovornosti za eventualne greške sadržane u dokumentu ili nastalu štetu, finansijsku ili bilo koju drugu, proisteklu iz ili u vezi sa korišćenjem ovog dokumenta.
  • 3. 3 II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI Status sprovođenja reformi u drugom kvartalu 2015. • Drugi kvartal 2015. godine obeležila je intenzivna regulatorna aktivnost. U tom periodu Skupština je usvojila čak 41 zakon, od čega je 1/3 bitna za privredu. • U ovom kvartalu su usvojene 2 preporuke iz NALED-ove Sive knjige 7: Usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru sprovedena je preporuka 7.1, a usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci usvojena je preporuka br. 1.33 da se omogući realizacija hipoteke u vansudskom postupku. • 16. jula 2015. godine usvojen je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, čime se rešava jedno od nerešenih pitanja iz Zakona o planiranju i izgradnji - “konverzija uz naknadu”. • U aprilu je usvojen novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, čime je napravljen prvi krupan korak u reformi inspekcija. S obzirom da je od sredine jula počela primena pojedinih odredbi ovog Zakona koji se tiču nadzora nad neregistrovanim privrednim subjektima a ministarstvo je započelo i pripremu najznačajnijih podzakonskih akata, u najskorijem roku očekujemo prve rezutate ove reforme. • Iz resora Ministarstva finansija, Narodna skupština je 24. juna 2015. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je u kategoriju “akcizne” robe prevela električnu energiju. • Iz resora Ministarstva privrede, Narodna skupština je 27. maja 2015. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je na neodređeno vreme produžen rok za privatizaciju strateški važnih preduzeća, kojih po podacima koje je prezentovalo resorno ministartvo ukupno ima 35, od kojih 18 na teritoriji Kosova i Metohije. Takođe je propisan rok - 31. oktobar 2015. godine do koga poverioci ne mogu ostvariti prinudno izvršenje i prinudnu naplatu prema zaštićenim kategorijama pravnih lica. • 19. juna 2015. godine usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i Zakon o odbrani od grada, čime je na kraju rešen “sukob nadležnosti” koji je dovodio do nefunkcionisanja protivgradne zaštite, koja je zakazala i u maju ove godine. • Iz resora Ministarstva pravde usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci i Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a to ministarstvo je okončalo i javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (koji sadrži kolizione norme sa novousvojenim Zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu) kao i javnu raspravu o Nacrtu zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji sadrži sporne odredbe na koje smo ukazali resornom ministarstvu. • Dodatno, Ministarstvo pravde je u ovom kvartalu otvorilo javnu raspravu o Građanskom zakoniku, koja je planirana da traje narednih godinu dana (od 26. juna 2015. godine do 1. jula 2016. godine), što je primereno značaju ovog propisa. Ova izuzetno značajna reforma treba da se sprovede tako da ne ugrozi godinama balansirana zakonska rešenja, bitna za poslovanje u Srbiji. • U pripremi je i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji sadrži neke sporne odredbe, a osnovna je preporuka da zakon treba da reši ključni problem zbog koga stečaj u velikom broju slučajeva “ne funkcioniše”, a to su situacije u kojima ni poverioci, ni osnivači nemaju pravni interes za finansiranje stečajnog postupka (nije uređeno pitanje tzv. “automatskog stečaja”). • Od zakona značajnih za privredu, u drugom kvartalu 2015. godine usvojeni su i: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna; Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Zakon o zapaljivim gorivima i tečnostima i zapaljivim gasovima; Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi”. 03
  • 4. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 04 1) Podsećamo, u Sivoj knjizi VII smo dali gotovo rešenje za te izmene po sistemu “ključ u ruke” (Preporuka 1.26.) Ovako, dugotrajna procedura eksproprijacije stvara pravnu nesigurnost i na strani “posrednog” korisnika ekspropracije i na strani vlasnika čija se nepokretnost ekspropriše, jer prolongira isplatu naknade za ekspropri- sanu nepokretnost, kao i realizaciju investicije zbog koje se eksproprijacija sprovodi. U praksi, sužavanje kruga korisnika eksproprijacije na Republiku Srbiju, lokalnu samoupravu javna preduzeća i preduzeća u pretežnoj javnoj svojini, dovodi do blokiranja investicija za koje RS i JLS nisu u stanju da obezbede sredstva. Zbog toga se u izuzetnim slučajevima pribegava lex specialis-ima, kojima se jednokratno i u odnosu na jednog investitora rešava taj problem, pod rizikom isticanja neustavnosti takvog propisa i njegove neusklađenosti sa komunitarnim pravom. Naime, takavim propisom se ugrožava ustavno načelo garantovano članom 84. st. 1. i 2. Ustava koji propisuje da “svi imaju jednak pravni položaj na tržištu” i da su zabranjeni “akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja”, kao i sa članom 86. stav 1. Ustava, koji propisuje da “svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu”. Osnovni utisak u drugom kvartalu 2015. godine je da se regulatorna reforma značajno intenzivira- la. Pre svega smo dočekali dugo isčekivani Zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i izmene Zakona o hipoteci, a u skladu sa kalendarom regulatornih aktivnosti, usvojen je i Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemlji- štu uz naknadu. Ministarstvo pravde je otvorilo jednogodišnju javnu raspravu o Građanskom zakoniku, koja bi trebalo da mobiliše najširu stručnu javnost, u cilju očuvanja prav- nih rešenja, sadržanih u novousvojenim propisima, koji će se tim zakonikom staviti van snage. Nažalost, i dalje nije sprovedena reforma naknada za korišćenje javnih dobara, usvajanjem Zakona koji će propisati Registar tih naknada i obaveznost upisa svih naknada, u taj registar, pod pretnjom nemogućnosti njihove naplate. Ujedno nije uspostavljena kontrola visine taksi za us- luge koje naplaćaju imaoci javnih ovlašćenja, u skladu sa članom 17. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu. Takođe, nije izmenjen Zakon o eksproprijaciji, tako da u skladu sa modernim uporedno pravnim rešenjima, krug korisnika eksproprijacije proširi i na pravna lica u privatnoj svojini, uz ubrzanje i pojednostavljenje po- stupka eksproprijacije1 . U okviru ovog Kvartalnog izveštaja ćemo se bliže po- zabaviti: Usvojenim propisima: • Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji • Reč-dve o drugim zakonima: Zakon o izmenenama i dopunama Zakona o hipoteci, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, Zakon o odbrani od grada, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Nacrtima zakona u javnoj raspravi: • Nacrt građanskog zakonika • Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru • Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju • Nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju • Nacrt zakona o stečaju Birokratskim procedurama i sprovođenjem zakona: • Siva knjiga i • Barometar podzakonskih akata UVOD
  • 5. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 05 ZAKON O PRETVARANJU PRAVA KORIŠĆENJA U PRAVO SVOJINE NA GRAĐEVINSKOM ZEMLJIŠTU UZ NAKNADU 16.07.2015. godine usvojen je Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, čime je Ministarstvo građevi- narstva, saobraćaja i infrastrukture ispunilo obećanje dato u decembru prošle godine da će jedno od nere- šenih pitanja iz Zakona o izmenama i dopunama Za- kona o planiranju i izgradnji - “konverziju uz nakna- du” rešiti u prvoj polovini ove godine. U usvojenim zakonskim rešenjima vodilo se računa o stavovima koje je Ustavni sud zauzimao po ovom pitanju. Ovaj zakon rešava pitanje sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za kategoriju lica koja su taksativno navedena u članu 1. Zakona, a kojima je, spornom odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine, o kojoj smo pisali u prethodnim izveštajima2 , onemo- gućena konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, čime je građevinsko zemljište u njihovom posedu de facto blokirano za investicije. Da podseti- mo da je Ustavni sud, svojom presudom primenjivom i na situaciju nekorišćenja prava na konverziju, zauzeo stav da korisniku zemljišta to pravo ne može prestati po sili zakona, ako u propisanom roku nije izvršena konverzija ovog prava u pravo svojine, bez obzira da li je do tog roka nosilac prava na konverziju podneo zahtev za konverziju ili nije3 . Pohvalno je što Zakon, imajući u vidu osnov sticanja lica iz ove kategorije, kao i citiranu pravno obavezuju- ću odluku Ustavnog suda, pravo konverzije propisuje uz naknadu, koja odgovara tržišnoj vrednosti građe- vinskog zemljišta, ali uz pravo na umanjenje te cene po različitim osnovima. Članom 7. Zakona su propisani uslovi za umanjenje tržišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta i dato je ovlašćenje Vladi da za nedovoljno razvijene jedinice lokalne samouprave, u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći, odredi procenat uma- njenja, a članom 13. Zakona propisano je i pravo na umanjenje u iznosu od 30%, ako se naknada plaća u jednokratnom iznosu. Članom 8. Zakona je propisano da se naknada ne plaća za zemljište za redovnu upotrebu objekta, a površina zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se tako što se ukupna površina zemljišta pod objektima izgra- đenih na toj katastarskoj parceli (koja je utvrđena na osnovu podatka iz prepisa lista nepokretnosti) podeli sa maksimalnom površinom koju dozvoljava indeks zauzetosti na toj katastarskoj parceli (koji je utvrđen važećim planskim dokumentom, a na osnovu izdate informacije o lokaciji) i dobijeni količnik pomnoži sa ukupnom površinom katastarske parcele. Na ovaj na- čin je omogućeno da se naknada za konverziju ne plaća za onaj deo zemljišta za koji je plaćena naknada za ure- đenje tog zemljišta prilikom izgradnje objekta. Članom 15. Zakona dozvoljeno je pravo žalbe na re- šenje o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine, kojom se može obuhvatiti i utvrđena visina tržišne cene zemljišta. Članom 16. Zakona propisano je da 50% naknade ide u korist budžetskog Fonda za restituciju, a 50% u korist Republike Srbije, odnosno autonomne po- krajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od ti- tulara prava svojine na građevinskom zemljištu, čime se obezbeđuju sredstva za isplatu korisnika prava na restituciju. Članom 18. Zakona propisana je mogućnost da ko- risnici prava na konverziju uz nakandu mogu tražiti pretvaranje tog prava u prava zakupa na građevin- skom zemljištu na 99 godina uz nakandu. Time je ovim licima omogućeno da ostvare pravo na gradnju USVOJENI ZAKONI 2) Da podsetimo da je Odlukom Ustavnog suda broj IUz-68/2013 od 10.10.2013. godine stavljena van snage odredba člana 103. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji glasi: “Troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, od- nosno imovine isplaćenu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge stvarne troškove”. Ustavni sud je zauzeo stav da je tim rešenjem, koje predvidja pogodnost za privatizovana preduzeća i kupce imovine ili dela imovine u postupcima privatizacije, stečaja ili izvršenja, kod obračuna visine naknade za konverziju prava korišćenja ovih lica na građevinskom zemljištu, u pravo svojine, narušeno ustavno načelo jedinstva pravnog poretka, koje nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđeni zakonima kojima se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa budu poštovani i u posebnim zakonima, osim ako je tim sistemskim zakonom izričito propisana mogućnost drugačijeg uređivanja istih pitanja. Naime, Ustavni sud smatra da su takvim rešenjem narušeni osnovni principi Zakona o privatizaciji, po kome je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, kao i da ta pogodnost kod obračuna visine naknade ne predstavlja ustavnopravno prihvatljivu meru javnog interesa, da se omogući privođenje građevinskog zemljišta nameni izgradnjom objekata i njegovo racionalno korišćenje, jer takva pogodnost navodno predstavlja prekomerni teret za zajednicu u celini i posebno za korisnike restitucije. 3) Odluka Ustavnog suda I Uz broj 74/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 64 od 10.09.2010)
  • 6. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 06 na tom zemljištu, bez uslovljavanja da prvo steknu pravo svojine. Stavom 9. ovog člana je propisano sledeće: “Po upisu prava svojine na objektu koji je izgrađen na građevinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenog u skladu sa ovim zako- nom, na zahtev zakupca, može se izvršiti konverzija u skladu sa odredbama člana 8. ovog zakona.” Na ovaj način je zakonodavac omogućio besplatnu konverziju izgrađenog zemljišta. Time je korisnik pra- va na konverziju uz naknadu izjednačen sa svim dru- gim licima kojima je dozvoljena besplatna konverzija, čime se ponovo otključava izgradnja. Citirana odredba člana 18. stav 9. Zakona je od kru- cijalnog značaja, jer da podsetimo, stupanjem na snagu ovog zakona prestaje mogućnost građenja na osnovu prava korišćenja, u skladu sa članom 135. stav 3. Zakona4 . Ostaje nam i da vidimo da li će Vlada do 16.08.2015. godine, u skladu sa obavezom propisanom članom 7. Zakona, doneti Uredbu o procentu umanjenja tr- žišne vrednosti neizgrađenog građevinskog zemljišta prema stepenu razvijenosti jedinice lokalne samou- prave, kako bi primena Zakona bila omogućena od- mah po stupanju Uredbe na pravnu snagu. Imajući u vidu da nadležno ministarstvo uglavnom poštuje regulatonu dinamiku koju je obećalo, nemamo razloga da sumnjamo da će i taj propis biti donet blagovremeno. ZAKON O O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVATIZACIJI 27.05.2015. godine usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Po članu 6. stav 2. Zakona 31. decembar 2015. godi- ne je krajnji rok za privatizaciju svih 526 preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju. Izmenama zakona je unet novi stav 3. kojim je propisano da se stav 2. Zakona ne primenjuje na: „subjekte privatizacije koji su aktom Vlade određeni za subjekte privatizacije od strateškog značaja, kao i na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi ili pretežna delatnost obavlja na teri- toriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ili čija imovina se nalazi i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.” Tom odredbom je praktično na neodređeno vreme produžen rok za privatizaciju tih preduzeća, kojih po podacima koje je prezentovalo resorno ministartvo ukupno ima 355 , od kojih 18 na teritoriji KiM. Zakon je izmenjen i u cilju uspešnije privatizacije pre- duzeća za koja postoje uslovi za privatizaciju, tako što je unapređena procedura njihove privatizacije i propisana obaveza utvrđivanja realnog stanje njihove imovine, obaveza i kapitala. Međutim, sve te odredbe biće primenjive uglavnom na pomenutih 35 predu- zeća, obzirom da u ostalim slučajevima realno nije ostalo vremena za postupanje po istim. Za privredu je najbitnija odredba samostalnog člana 12. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o pri- vatizaciji, kojom je propisano da se do 31. oktobra 2015. godine ne mogu nastaviti, odnosno pokrenuti postupci prinudnog izvršenja i prinudne naplate, pro- tiv subjekta privatizacije za koji je do dana stupanja na snagu tog zakona Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prodaju kapitala i imovine ili je objavila javni poziv za izbor strateškog investitora, kao i protiv preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlja- vanje osoba sa invaliditetom, u odnosu na koja je pokrenut postupak restrukturiranja. ZAKON O IZMENENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O HIPOTECI Na potrebu izmene ovog zakona ukazujemo godina- ma i sa radošću smo dočekali da Zakon o izmene- nama i dopunama Zakona o hipoteci bude konačno usvojen 07. jula 2015. godine. Da podsetimo, za nas je ključna izmena propisana članom 26. Nacrta zakona, kojim se u potpunosti menja član 49. Zakona tako što stav. 2. tačka 2. pro- pisuje da i u slučaju vansudske prodaje sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle hipoteke radi čijeg namirenja je izvršena prodaja, odnosno zaključen naknadni ugovor) prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši njihovo brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je po- traživanje namireno u celosti, delimično ili je ostalo nenamireno. Gore komentarisani Nacrt Građanskog zakonika ovu materiju uređuje u celosti, tako da treba voditi raču- na da, u slučaju stavljanja van snage konačno unap- ređenog Zakona o hipoteci, sve unapređene odredbe tog zakona budu prenete u Građanski zakonik. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vazduš- nom saobraćaju usvojen je 21.05.2015. godine, u cilju usklađivanja tog propisa sa standardima i pre- poručenom praksom Međunarodne organizacije ci- vilnog vazduhoplovstva (ICAO) i pravnim tekovinama Evropske unije, kao i popunjavanja pravnih praznina i otkanjanja problema u primeni tog zakona u praksi, te otklanjanja kolizije u vezi sa nadležnošću za do- nošenje podzakonskih akata, tačnije kolizije između člana 265. Zakona o vazdušnom saobraćaju, po kojoj je Direktorat ovlašćen da donosi propise sadržane u 4) Član 135. stav 3. zakona glasi: “Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevin- skom zemljištu za ova lica. “ 5) Subjekti privatizacije od strateškog značaja koji su zaštićeni od poverilaca: Fabrika maziva Kruševac (FAM), Fabrika automobila Priboj (FAP), Politika a.d, HIP Petrohemija, PKB korporacija, Resavica, Jumko, Trajal korporacija, Galenika, Ikarbus, RTB Bor, Holding kablova Jagodina, Holding preduzeće Prva petoletka iz Trstenika i četiri njegova zavisna preduzeća - PPT TMO, PPT - Servoupravljači, PPT Kočna tehnika i PPT Zaptivke, kao i 18 preduzeća na teritoriji KiM.
  • 7. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 07 Aneksu I ESAA sporazuma i drugih članova Zakona koji propisuju drugačiju nadležnost. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akciza- ma usvojen je 24.06.2015. godine i u kategoriju akcizne robe je pre svega uveo električnu energiju, čime je promenio do sada važeće pravilo da je ak- ciza “porez na luksuz”. Ovo pravilo je uvedeno još 2004. godine kada su iz kategorije akcizne robe izbačeni so, bezalkoholna pića, etil aklohol, i od tada do danas je akciza naplaćivana samo na poje- dinu luksuznu robu. Doduše, i dalje se po mnogima jedan proizvod ne- pravedno našao u kategoriji akcizne robe, a to je vino, koje se u svetu uglavnom smatra hranom i za razliku od srpske poreske politike je daleko manje oporezovano od žestokih alkoholnih pića. Poslednjim izmenama zakona je uvedena akciza na: - nesagorevajući duvan, u iznosu od 40% minimalne akcize na 1.000 komada cigareta utvrđene za ka- tegoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta; - tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, u iznosu od 4 rsd po mililitru; i - električnu energiju za krajnju potrošnju, po stopi od 7,5%. Jedino je odložena naplata akcize na električnu ener- giju, koju ćemo početi da plaćamo počev od 1. av- gusta 2015. godine. Zakon uvodi i obavezu popisa zatečenih zaliha nesagorevajućeg duvana i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i to na dan stupanja Zakona na snagu. Da ponovimo, poslednjom izmenom Zakona je akcizom obuhvaćen proizvod koji se nikako ne može smatrati luksuzom, a to je električna energija. Ovakav zaokret otvara pitanje da li će i neki drugi proizvodi u budućno- sti postati “akcizna” roba. Praksa učestalog širenja liste “akcizne” robe stvara kod proizvođača zebnju da će se u budućnosti roba koju proizvode svrstati u “akciznu”, či- me bi se dodatno pogoršali uslovi njihovog poslovanja. Zbog toga apelujemo da se praksa širenja liste akciznih proizvoda izbegava kada je god to moguće. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O MINISTARSTVIMA I ZAKON O ODBRANI OD GRADA Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministar- stvima usvojen je 19.06.2015. godine, istog dana usvojen je i Zakon o odbrani od grada, a razlog je krajnje neuobičajen. Odsutvo adekvatne reakcije pro- tivgradne zaštite tokom maja meseca ove godine na- nelo je poljoprivrednicima i privredi Srbije ogromnu materijalnu štetu. Krivica za to što nisu nabavljene i ispaljene protivgradne rakete prebacivala se između Sektora za vanredne situacije MUP-a i Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a uzrok problema je na- vodno bio u neadekvatno propisanim nadležnostima ta dva republička organa. Junskim izmenama Zakona o ministarstvima je propi- sano da Republički hidrometeorološki zavod preuzi- ma od Ministarstva unutrašnjih poslova – Sektora za vanredne situacije zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite. Takođe je nadležnost za protivgradnu zaštitu prebačena sa MUP-a na Republički hidrometeorološ- ki zavod. Da podsetimo i ranijim zakonima o ministarstvima, još od 2011. godine, je nadležnost za protivgradnu zaštitu bila poverena MUP-u, pa se slični propusti ni- su dešavali. Iako ne možemo da se otmemo gorkom osećaju da su voćnjaci stradali zbog nadmudrivanja između dva republička organa, nadamo se da će pro- mena nadležnosti obezbediti funkcionisanje protiv- gradne zaštite u narednom periodu. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRAVNOJ ZAŠTITI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA Zakon o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna usvojen je 15.05.2015. godine, pre svega u cilju usklađivanja tog propisa se direktivama 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i sa- veta od 29. aprila 2004. godine o sprovođenju prava intelektualne svojine i sa Direktivom 98/71/EZ Evrop- skog parlamenta i Saveta o pravnoj zaštiti dizajna. Skrećemo pažnju na izmenu člana 11. Zakona, ko- jom je trajanje prava na industrijski dizajn skraćeno sa 25 na 5 godina od dana upisa u registar industrij- skog dizajna. Tačno je da je ostavljena mogućnost produženja zaštite tog prava još četiri puta po pet godina do ukupno 25. godina, ali uz plaćanje dodat- ne takse za svako produženje. Nije jasan efekat ove odredbe, osim što se jedna procedura pretvara u pet procedura, čime se i taksa za zaštitu prava plaća pet puta. Tačno je da je ova izmena praktično prepisan član 10. Direktive 98/71/EZ, ali smatramo da ni ra- nije, za nosioce prava povoljnije rešenje, nije bilo u koliziji sa tom odredbom komunitarnog prava. Takođe su značajne i odredba novog člana 25a Za- kona, koja propisuje obavezu izdavanja “uverenja o pravu prvenstva” licu koje je podnelo prijavu za priznanje prava na industrijski dizajn, kao i procesne odredbe koje bliže uređuju i pojačavaju zaštitu pra- va i to: odredbe novog člana 64a Zakona, koje bliže propisuju tužbu zbog povrede prava (granice tužbe- nog zahteva i postupanja suda po istim); odedbe čl. 66a, 66b i 66v, koje uređuju postupak za određiva- nje privremene mere; izmenjeni član 68, koji uređuje Postupak za određivanje obezbeđenja dokaza; kao i član 74a koji propisuje da je u ovoj materiji moguće izjaviti vanredni pravni lek - reviziju. ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o za- pošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je usvojen je 28.04.2015. godine, pre svega su
  • 8. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 08 precizirane odredbe u vezi sa osnovicom za utvrđi- vanje visine novčane naknade, koja se isplaćuje za slučaj nezaposlenostii (izmenjeni član 69. Zakona) i propisana je odgovornost agencija koje posreduju za zapošljavanje u inostranstvu prema licima koja zapošljavaju u inostranstvu (novi član 98a Zakona). Ostalim odredbama se popunjavaju manje pravne praznine i preciziraju nejasne odredbe dosadašnjeg teksta Zakona. ZAKON O ZAŠTITI PRAVA NA SUĐENJE U RAZUMNOM ROKU 07.05.2015. godine usvojen je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Predlagač je u članu 1. stav 2. Zakona obrazložio svrhu ovog zakona, a to je “da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupre- di nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku”. Prelaznim i završnim odredbama, tačnije članom 35. Zakona propisana je mogućnost poravnanja po pred- stavci podnetoj Evropskom sudu za ljudska prava, što ukazuje da nije zanemarljiv broj sporova koji se pred tim sudom već vodi protiv Republike Srbije zbog nee- fikasnosti domaćih sudova. Nadamo se da će se pronaći unutrašnji mehanizmi koji će podići efikasnost domaćih sudova, jer je u inte- resu građana i privrede da pravo na efikasno suđenje ostvari pred srpskim sudovima, a ne da se za zaštitu tog prava obraća Evropskom sudu za ljudska prava. Kao što smo već skrenuli pažnju u ranijim izveštajima, česta preseljenja sudija nameću opravdanu skepsu u vezi sa rešenjem ovog problema, a takva praksa odgo- vornost za neažurnost pravosuđa sa sudija prebacuje na resorno ministarstvo.
  • 9. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 09 NACRT GRAĐANSKOG ZAKONIKA Bez ikakve dileme, najznačajniji događaj za pravni sistem Srbije u drugom kvartalu 2015. godine nam je priredilo Ministarstvo pravde, otvaranjem javne rasprave o Nacrtu građanskog zakonika. Značaj ove velike kodifikacije je takav da može da promeni skoro sve pravne aspekte naših života, uključujući i poslov- nu klimu u Srbiji. Ovaj još uvek nedovršeni propis, koji već sada ima 2838 članova i 681 stranu, može da poboljša naš pravni sistem, tako što će ga fiksirati na duži vremenski period i učiniti konzistentnijim, ali isto tako postoji opasnost da ne bude dovoljno moderan i fleksibilan da isprati dinamiku i specifičnosti mo- dernog života, a pre svega teško sagledive, dinamične modalitete poslovanja XXI veka. Da podsetimo, poslednje velike kodifikacije obeležile su prvu polovinu XIX veka i sprovođene su kako bi se u pravnim sistemima tada naprednih država fik- sirala osnovna ljudska prava i slobode garantovane ustavom. I te, kao i sve ranije velike kodifikacije, od Hamurabijevog preko Justinijanovog do Dušanovog zakonika, imale su za cilj da obezbede pravnu sigur- nost, kao uslov za dalji napredak za to vreme najna- prednih država. Cilj velikih kodifikacija je da sve odredbe građanskog prava smeste u Građanski zakonik, a sve odredbe krivičnog prava u krivični zakonik i da na taj način građanima obezbede pravnu sigurnost, tj. osećaj da im se ne može desiti ništa što nije propisano u te dve knjige. Da li je to danas slučaj, odnosno da li je da- nas moguće objediniti sve te norme u dva zakonika? Da li ubrzani tempo života XXI veka trpi norme koje su zakonikom fiksirane na duži vremenski period? Da li bi danas važeće velike evropske kodifikacije s početka XIX veka6 i pored naknadnih izmena7 bile primenjive bez decenijama balansirane sudske prak- se i sa čim ćemo mi tu nepostojeću praksu nadome- stiti? Da li je u eri razvijenih elektronskih sistema, tj. elektronskih registara i lako pretraživih elektronskih baza propisa neophodno norme koncentrisati u obi- mne kodifikacije? Dobro promišljeni i iskreni odgovori na pitanja postav- ljena u prethodnom pasusu daju jedinstven odgovor na pitanje da li je Srbiji potreban Građanski zakonik. Sentimentalno sećanje da smo 1844. godine bili jedna od retkih država koje su donele svoj Građanski zakonik, nije dovoljan razlog za ponovno sprovođenje ove velike kodifikacije, bez koje smo nesrećnim slučajem ostali 1946. godine. Na žalost, vreme se ne može vratiti una- zad. Da podsetimo, Beograd je 1894. godine, tačno pedeset godina nakon usvajanja Građanskog zakonika, postao jedan od prvih evropskih gradova koji je uveo elektronski tramvaj, a gradski prevoz nam je danas je- dan od najskromnijih u Evropi. Očigledno je da svoje ambicije moramo prilagoditi zahtevima koje nam na- meće trenutak u kome živimo i sopstveni limiti. Da podsetimo, Krivični zakonik nije opravdao osnovni cilj te kodifikacije, jer i dalje kaznene odredbe brojnih zakona propisuju specifična krivična dela8 . Pre svega, prilikom donošenja propisa koji uređuju privredne odnose, nametnula se potreba da se specifična pro- tivpravna ponašanja sankcionišu kao krivična dela, jer se u suprotnom ne bi postigao cilj reformi ključ- nih za razvoj Srbije. Zbog toga je “čišćenje” poseb- nih zakona od odredbi koje propisuju krivična dela, sprovedeno prilikom donošenja Krivičnog zakonika, bilo jednokratno, a Ministarstvo pravde je vremenom i samo shvatilo da mora da odustane od formalnog zahteva da se krivična dela mogu propisivati samo Krivičnim zakonikom, jer drugačiju praksu nameće dinamika vremena u kome živimo. U suprotnom, Kri- vični zakonik bi se menjao više puta godišnje, baš kao što će to biti slučaj sa Građanskim zakonikom, ako zađe u materiju privrednog prava, statusnih i ugo- vornih registara i pravnog dejstva upisa u te registre, zastupničkih ovlašćenja, obligaciono pravnih ugovo- ra u privrednim odnosima i sl. pitanja od značaja za poslovanje. Insistiramo na činjenici da moderno doba podra- ZAKONI U JAVNOJ RASPRAVI 6) Francuski, austrijski, švajcarski i holandski građanski zakonici, kao i nemački Burgerliches Gesetzbuch, koji je sled ranijih kodifikacija građanskog prava sprovede- nih u Bavarskoj i Pruskoj u drugoj polovini XVIII veka. 7) Npr. holandski građanski zakonik Burgerlijk Wetboek noveliran je 1992. godine 8) Zakon o izboru narodnih poslanika; Zakon o tajnosti podataka; Zakon o bankama; Zakon o deviznom posovanju; Zakon o genetički modifikovanim organizmima; Zakon o sredstvima za zaštitu bilja; Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima; Zakon o privrednim društvima; Zakono stečaju; Zakon o privatizaciji; Zakon o planjiranju i izgradnji itd.
  • 10. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI zumeva da držva propisima sprovodi javne politike, koje se menjaju dinamikom koja je nezamisliva čak i za XX vek. Ovde ne aludiramo da su velike kodifikacije prevaziđene, već skrećemo pažnju na to da ne smeju zalaziti u uređenje materije na koju se utiče čestim intervencijama u komunitarnom pravu, i to pre sve- ga uredbama i direktivama, koje su obavezujuće se- kundarno pravo EU. Radi se o delikatnim pitanjima, pre svega u vezi sa procedurama, pravim dejstvom pravnih radnji i akata, statusnim pitanjima i formom u kojoj se zaključuju pravni poslovi, kada se obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis com- munautaire nameće u vrlo kratkim rokovima. Sumarnim pregledom Nacrta Građanskog zakonika uočene su oblasti, kojima nije mesto u Građanskom zakoniku, imajući u vidu činjenicu da zakonike ne tre- ba često menjati, a da su te oblasti predmet čestih intervencija, pre svega zbog potreba unapređenja administrativnih i poslovnih procedura i periodičnog usaglašavanja sa izmenama direktiva EU, a u slučaju npr. tržišta finansijskih usluga i zbog potrebe unapre- đenja kontrole ili izmene uslova poslovanja subjekata koji obavljaju tu delatnost. Pre svega, to su oblasti koje uređuju pravna lica (čl.43. do 80.), prokuru (čl. 123. do 132.), finansijski lizing (čl. 856. do 889.) i založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u re- gistar (čl. 2043. do 2104.). Takođe, sumarnim uvidom u pojedinačne odredbe Građanskog zakonika uočeno je da su neke odredbe, koje se direktno primenjuju na poslovanje, u koliziji sa važećim posebnim zakonima (lex specialis), a često i sa modernim konceptima pravnih instituta koje ure- đuju ili komunitarnim pravom. Tako npr: - Uočena je greška u formulaciji člana 49. stav 4. Za- konika, koji propisuje dejstvo prema trećim licima registrovanih ograničenja ovlašćenja. Taj član je u direktnoj koliziji sa član 33. Zakona o privrednim društvima, koji dejstva ograničenja za zastupanje propisuje u skladu sa 11 EEC direktivom, tako da prema trećim licima deluje isključivo registrovano ograničenje supotpisom, dok su sva ostala ograni- čenja za zastupanje internog tipa čak i ako su upisa- na u javni registar; - Član 53. Zakonika propisuje da su odredbe tog zakonika o unutrašnjoj organizaciji udruženja i o pravima i obavezama članova dispozitivne prirode, tj. da se primenjuju ako statut udruženja ne sadrži drukčija pravila. Za razliku od ove odredbe Zakon o udruženjima propisuje da su obavezni organi udru- ženja skupština i zastupnik. Da li će ove odredbe ostati u koliziji ili je namera da se Zakon o udruže- njima sa svih 90 članova stavi van snage, uključujući i odredbe o stranim udruženjima, koje su uslov za njihovo poslovanje u Srbiji (upis u registar, dobija- nje matičnog broja i PIB-a), a ovu materiju Zakonik ne uređuje, čime faktički onemogućava poslovanje stranih udruženja na teritoriji Republike Srbije.; - Član 125. Građanskog zakonika propisuje da pro- kura jedino ne sadrži ovlašćenje za otuđenje i op- terećenje nepokretnosti, osim ako je za svaki takav posao dobijeno posebno punomoćje, dok član 38. Zakona o privrednim društvima, u skladu sa upo- redno pravnim rešenjima propisuje da prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da: 1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjem nepokret- nosti i udela i akcija koje društvo poseduje u dru- gim pravnim licima; 2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva; 3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu; 4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom. Takođe, Građanski zakonik ne prepoznaje specifič- nost prokure koju izdaje preduzetnik. Primetno je da su u Građanski zakonik uključene i oblasti u kojima su skoro menjani zakoni, uz velike polemike javnosti (npr. uloga javnih beležnika pri- likom zaključenja ugovora i u procedurama koje se sprovode u vezi sa pravima iz porodičnih i naslednih odnosa; hipoteka; jedinstvo prava nepokretnosti i sl.), tako da će biti vrlo teško ponovo ispratiti da li je Građanski zakonik u potpunosti usklađen sa kom- promisima i zahtevima poslovne zajednice inkorpori- sanim u te zakone. Na kraju, moramo da odamo priznanje impresivnom radu na ovoj ogromnoj kodifikaciji. Nije ni čudo što su Ministartvo pravde i veliki broj stručnjaka, koji su se od 16.11.2006. godine smenjivali u radu na ovom poslu, kada je Komisija za izradu zakonika formirana, Nacrt Građanskog zakonika pripremali više od de- ceniju, da bi ga najzad 25.06.2015. godine prikazali očima znatiželjne stručne javnosti. Naša ključna primedba je što tokom izrade Građan- skog zakonika nisu organizovane fokus grupe, preko kojih bi se pribavili neophodni inputi od asocijacija u privredi i dr. relevantnih udruženja u civilnom sektoru, kao i od profesionalaca i administracije koja te propi- se primenjuje. Ostaje nam da se nadamo da će javna rasprava planirana da traje godinu dana (od 26. juna 2015. godine do 1. jula 2016. godine), što je primere- no značaju ovog propisa, biti organizovana na način koji će omogućiti da se otkloni pomenuti nedostatak konsultacija, tokom izrade teksta Nacrta Građanskog zakonika, a tekst propisa unaprediti u meri koja će ot- kloniti opasnost od neželjenih efekata koje taj propis može prouzrokovati poslovanju u Srbiji. NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU 08. Juna 2015. godine okončana je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Nacrt zakona pred- viđa značajne izmene i dopune važećeg Zakona o državnom premeru i katastru (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 18/2010, 65/2013 i 15/2015 - odluka US - dalje: Zakon). Evidentno je da je Nacrt zakona uzeo u obzir reformu izdavanja građevinskih dozvola, propisanu Zakonom o planiranju i izgradnji usvojenim u decembru mesecu prošle godine. Međutim, pored dobrih rešenja, oči- gledno je da brojna rešenja iz ovog zakona nisu ispra- tila moderan koncept pomenute reforme, pa ćemo se pre svega osvrnuti na ta rešenja, u želji da utičemo na poboljšanje teksta Zakona. 10
  • 11. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI Pozitivne strane predloženih izmena Zakona su sledeće: 1) Podržavamo izmenu člana 11. Zakona, kojom je drugostepeni postupak u vezi sa upisima u Katastar premešten iz ministarstva nadležnog za građevinar- stvo u Zavod. Nadamo se da će se time stvoriti uslovi za efikasnije rešavanje predmeta po žalbi na prvoste- pena rešenja, jer je jasno da Zavod u drugostepenom postupku jednostavnije može ispravljati propuste pr- vostepenog organa i uticati na ujednačavanje prakse svojih područnih jedinica. Međutim, problem je što Zakonom nije propisan rok u kome će Zavod rešiti brojne zaostale predmete, koji su se u prethodnim godinama gomilali u Ministar- stvu, a to je neophodno jer se sada na drugostepe- no rešenje čeka već više od dve, pa i tri godine. Bez propisivanja roka za okončavanje tih drugostepenih postupaka, može se očekivati inertno ponašanje Za- voda, na šta upozorava loša višegodišnja praksa te institucije. Sugerišemo da se u čl. 83. ili 84. Zakona o izmenama i dopunama Zakona propiše krajnji rok u kome će se rešiti nagomilani predmeti u drugom stepenu koje Zavod preuzima od Ministarstva. 2) Izmenom člana 126. Zakona dodat je novi stav 6, kojim je propisanje rok od sedam radnih dana za od- lučavanje po zahtevu za upis, odnosno 30 radnih da- na u složenijim predmetima, što je pozitivan pomak u odnosu na ranije rešenje koje nije poznavalo rokove, pa nije bilo jasno da li su uopšte bili propisani roko- vi za postupanje u obavljanju ove značajne funkcije vođenja javne knjige, tj. javnog registra najvrednije imovine. Načelne primedbe na Nacrt zakona su sledeće: 1) Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona ne uvodi ni jednu kaznenu odredbu u odnosu na odgo- vorna lica i zaposlene u RGZ-u u slučaju kršenja za- konskih obaveza, uključujući i sankcije za zaposlene koji ne postupaju u skladu sa rokovima iz člana 126. Zakona, pa se ne može očekivati povećanje ažurnosti te institucije, na čiji rad javnost već godinama ima velike primedbe. Da poodsetimo, RGZ se već godina- ma proziva kao jedna od najneažurnijih republičkih institucija. Imajući u vidu da Zakon ni do sada nije propisivao sankcije za odgovorna lica i zaposlene u RGZ-u, ne očekujemo da će ta institucija promeniti stare “loše navike”, čiji smo bili svedoci u proteklim godinama. Smatramo da se, bez sankcionisanje nezakonitog postupanja zaposlenih u RGZ-u, pre svega neblago- vremenog rešavanja po zahtevima, neće podići efika- snost rada RGZ-a. Nije jasno zbog čega u vezi sa sankcionisanjem za- poslenih RGZ-a nije preuzeto rešenje iz člana 210. Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da se te reforme uporedno sprovode, pod okriljem istog ministarstva. Da podsetimo, članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano prekršajno kažnjavanje odgo- vornih lica za nepostupanje u skladu sa rokovima i to novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana. 2) Glava VIII uređuje procenu vrednosti nepokretno- sti, a izmenjeni član 152. Konstituisanje Registra cena nepokretnosti. Smatramo da je neophodno propisati svrhu te procene. Naime, čl. 65. i 66. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona menjaju se važeći čl. 151. i 152. Zakona koji uređuju vrednosti pojedinačne nepo- kretnosti i Registar cena nepokretnosti. Iako se mo- že pretpostaviti značaj ove evidencije u postupcima utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava i po- reza na imovinu, kao i pojedinačnih sudskih postu- paka u vezi sa naknadom štete ili naplatom osigu- ranja, svrha te evidencije nije jasno propisana ovim zakonom, što bi bilo uputno, imajući u vidu visoke troškove vođenja tog registra. Ako se ne propiše da se ti podaci prikupljaju i obrađuju u cilju utvrđiva- nja tržišne vrednosti pojedinačnih nepokretnost, bar za potrebe vođenja poreskog postupka, troškovi uspostavljanja ovakvog registra neće imati realno opravdanje. Primedbe na pojedine članove su sledeće: 1) Članom 5. Nacrta zakona je propisana izmena čla- na 13. Zakona, a u stavu 3. tačka 2) propisan je uslov da zaposlena lica “moraju biti zaposlena sa punim radnim vremenom”. Smatramo da je ovaj uslov oštro postavljen i da nije jasno zbog čega ta lica ne bi mogla biti zaposlena npr. sa nepunim radnim vremenom ili po ugovoru o delu. 2) Članom 63. Zakona propisano je da se podaci o nepokretnostima upisani u katastar nepokretnosti smatraju istinitim i pouzdanim i niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja.” Predlažemo da se ova odredba dopuni na način da se u stavu 1. posle reči „nepokretnostima“ doda „i prava na njima“. Pored toga je potrebno dodati stav 2. koji glasi:“Ukoliko ipak lice koje se pouzdalo u podatak iz katastra nepokretnosti pretrpi štetu, za nastalu šte- tu je odgovorna Republika Srbija.“ Smatramo da je neophodno predvideti da načelo pouzdanja postoji kako za podatke o nepokretnostima tako i za podat- ke o pravima na nepokretnostina. Takođe, potrebno je decidno ukazati na odgovornost Republike Srbije za podatke iz katastra nepokretnosti jer tako načelo pouzdanjau javne registre dobija pun smisao, a time se vrši snažan uticaj na sam katastar nepokretnosti da na brižan i valjan način obezbedi da podaci koji su upisani odgovaraju istini. 3) Članom 23. Zakona o izmenama i dopunama Za- kona menja se član 74. Zakona koji uređuje “upis ne- pokretnosti”. Smatramo da je ceo stav 5. nejasan, a to može dovoditi do proizvoljnih tumačenja u praksi. Npr. nameće se pitanje kako poseban deo nepokret- nosti može biti upisan na osnovu upisa u prethodno važećoj evidenciji nepokretnosti (tačka 1.) i zašto se to pravilo ne odnosi na cele objekte, već samo na de- love objekta koji nije upisan u Katastar? Naročito je nejasna tačka 4. za koju nije moguće pro- tumačiti čak ni na koje objekte se odnosi, pa ga je neophodno preraditi. 4) U članu 25. Zakona o izmenama i dopunama Za- kona menja se član 76. Zakona. 11
  • 12. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI Predlažemo da se u stavu 3. reči: “ili u skladu sa zako- nom kojim se uređuje sticanje prava na građevinskom zemljištu” zamene rečima: “, osim ako se upis vrši po službenoj dužnosti u skladu sa članom 102. stav 2. Za- kona o planiranju i izgradnji, kada se udeli upisuju u skladu sa članom 104. st.1. i 2. tog zakona”.U suprot- nom, neće biti jasno kada i kako se upis susvojine vrši. 5) Članom 31. Zakona o izmenama i dopunama Za- kona menja se član 82. Zakona, kojim se definiše koje zabeležbe se upisuju u katastar nepokretnosti. Pred- lažemo da se ovaj član dopuni još jednom tačkom u kojoj će se omogućiti zabeležba postojanja ugovora ili aneksa kojim se regulišu odnosi povodom potraži- vanja obezbeđenog hipotekom. Kako se prema sada predloženom zakonskom rešenju u tekstu hipote- karnog upisa neće iskazivati rok, na ovaj način bi se zainteresovanim stranama učinilo javnim postojanje npr. aneksa kojim je produžen rok dospelosti nekog potraživanja tako da se učine transparentnim izvesne promene potraživanja obezbeđenog hipotekom. 6) Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Za- kona, dodaje se novi član 82a Zakona, kojim se pro- pisuje mogućnost zabeležbe upravnog spora i pravnih posledica tog upisa u odnosu na treća lica. Smatramo da je, u cilju garantovanja pravne sigur- nosti, neophodno precizirati tu odredbu tako da bude jasno da vođenje upravnog spora nema prave posledice na savesne sticaoce, tačnije ako zabeležba nije postojala u momentu sticanja, već je upisana na- knadno. Imajući u vidu da upis ove zabeležbe zavisi isključivo od stranke koja je pokrenula upravni spor, treba precizirati da zabeležba ima pravno dejstvo pre- ma trećim licima nakon podnošenja zahteva za upis te zabeležbe, jer je evidentno da takav zahtev može biti podnet neblagovremeno. Kako bismo dokumentovali naš stav, Podsećamo da odredba predložene izmene člana 130. stav 3. Zako- na glasi: “(3) Stranka koja je pokrenula upravni spor dužna je da odmah dostavi i službi dokaz o pokretanju uprav- nog spora radi upisa zabeležbe pokretanja upravnog spora, o čemu se obaveštavaju stranke u postupku.” Dakle, šta ako ne postupi u skladu sa tom obavezom? Nelogično je da posledice snosi savesno treće lice, a ne neodgovorni tužilac u upravnom sporu. 7) Članom 32. Zakona o izmenama i dopunama Zakona, dodaje se novi član 82b Zakona, kojim se propisuje mogućnost zabeležbe “prvenstvenog reda” i pravnih posledica tog upisa. Smatramo da je neop- hodno precizirati taj član tako da bude jasno kada se vrši “predbeležba” iz člana 78. Zakona, a kada “zabeležba prvenstvenog reda” iz člana 82b Zako- na. Uvođenjem zabeležbe “prvenstvenog reda”, kao posebnog upisa, a bez navođenja slučajeva u kojima se takav upis može izvršiti, dodatno se razvodnjava i obesmišljava svrha “predbeležbe”, propisane članom 78. Zakona, koja je i po važećem propisu nejasna, pa je njena primena u praksi nedosledna. Da podsetimo, područne jedinice RGZ-a ni do danas nisu znale kako da postupaju po zahtevima za pred- beležbu prometa nepokretnosti, traženom na osnovu predugovora o prodaji nepokretnosti, iako je taj pro- met uslovan i prededbeležbu je trebalo vršiti u skladu sa članom 78. Zakona. Sada se problem još više kom- plikuje, pa je u potpunosti nejasno u kojim slučajevi- ma u praksi će se upis vršiti u skladu sa članom 78. a kada u skladu sa novim članom 82b Zakona. Takođe, nije jasna svrha limitiranja roka važenja pred- beležbe na 60 dana, kada se predbeležba konstituiše isključivo uz saglasnost vlasnika nepokretnosti. Ova- kvom odredbom se bez jasnog razloga ograničava autonomija volje vlasnika nepokretnosti, odnosno ograničava se njegovo pravo da zabeležbu dozvoli npr. na 6 meseci ili godinu dana, čime mu se name- ću troškovi višestrukog upisa u cilju produženja tog prava. Limit bi jedino imao logiku, ako vremenski rok nije predviđen pravnim osnovom za upis zabeležbe prvenstvenog reda. Sugerišemo bar da se rok od 60 dana produži na 6 meseci ili godinu dana. 8) Predložena je i izmena člana 124. Zakona, tako da tačka 1. u stavu 1. glasi: “1) ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno na- ziv, jmbg, odnosno mb, prebivalište i boravište, od- nosno sedište podnosioca zahteva i lica u čiju korist se zahteva upis;” Ovakva formulacija ne sadrži dovoljan broj podata- ka za pravno lice, jer naziv ne sadrži pravnu formu pravnog lica, već samo naziv, koji može biti identičan među različitim formama pravnih lica (npr. ustanova, fondacija, doo, ad i sl). 9) Predloženi stav 5. člana 124. Zakona glasi: “(5) U zahtevu za upis stranka može zahtevati do- stavljanje rešenja poštom preporučeno na zahtevanu adresu, neposredno u prostorijama Službe ili putem internet aplikacije.” Ovakvo dostavljanje nije u skladu sa zakonom, i u koliziji je sa zakonom koji uređuje elektronski doku- ment. Naime, rešenje se ne može uredno dostaviti u formi u kojoj se ne može doneti. Na predloženi na- čin se stranka jedino može obavestiti da je rešenje doneto, ali je sigurno da se stranci rešenje ne može dostaviti na predloženi način. Zbog navedenog predležemo da se reči: “ili putem in- ternet aplikacije “ zame rečima: “ili putem elektronske pošte u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku dostavu, u formi elektronskog dokumenta sa serti- fikovanim potpisom, donetim u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument “ U istom smislu sugerišemo i intervenciju na član 53. Zakona o izmenama i dopunama Zakona, u smislu usklađivanja člana 127. stav 4. Zakona sa predlože- nom izmenom člana 124. stav 4. Zakona. U suprotnom se stvara pravna nesigurnost, jer nije jasno kako će se uopšte računati rokovi za žalbu na rešenje dostavljeno putem internet aplikacije. Da li na štetu podnosioca, tako što će se smatrati da je ovakvo sporno uručenje uredno, ili pak na štetu trećih zainteresovanih lica, ako se žalba, bez obzira na rok u kome je izjavljena, bude smatrala blagovremnom? 10) Član 51. Zakona o izmenama I dopunama Zako- na u stavu 6. Definiše izuzetke od primene redosleda rešavanja zahteva za upis. Predlažemo da se u ovom stavu doda nova tačka 4) koja glasi:“zabeležbu hipo- tekarne prodaje na osnovu Zakona o hipoteci“ kao i 12
  • 13. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI tačka 5) koja glasi:“ za upis izmene prvenstvenog re- da iz člana 131. ovog Zakona“. Naime, u praksi veliki problem hipotekarnom poveriocu koji je podneo zah- tev za zabeležbu hipotekarne prodaje može napraviti pravilo da katastar nepokretnosti hronološki rešava zahteve po redosledu prijema jer hipotekarni duž- nik može podneti veliki broj zahteva pre zahteva za zabeležbu hipotekarne prodaje i tako značajno pro- longirati i opstruirati proces. Takođe, zahtev za upis izmene prvenstvenog reda iz člana 131. ovog Zakona mora imati prioritet pri odlučivanju. 11) Član 53. Zakona o izmenama i dopunama Zako- na, kojim se menja član 127. stav 6. Zakona, propi- suje oglašavanje. Sugerišemo da se produži rok oglašavanja na 15 dana i da se propiše obaveza RGZ-a da obezbedi neprekidan i nesmetan javni pristup preko interneta “Oglasnoj tabli”, na kojoj se rešenje oglašava zbog nemogućnosti uručenja, te pretraživanje tog rešenja po broju zahteva, adresi nepokretnosti i vlasniku ne- pokretnosti, uključujući i unos podatka o donetom rešenju u vlasnički list za tu nepokretnost, kako bi se zainteresovanim licima omogućio blagovremen uvid u rešenje i korišćenje pravnog leka. Dakle, jedino nesmetan interent pristup i jednostav- no pretraživanje baze Oglasne table, uz striktno pro- pisivanje obaveze RGZ-a da obezbedi ovaj uvid, uma- njuje pravnu nesigurnost koju stvara “pretpostavka uručenja”. 12) Član 54. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona, kojim se menja član 128. Zakona, potrebno je dopuniti tako da propisuje da se po službenoj duž- nosti unosi i podatak o broju rešenja koje nije konač- no jer u suprotnom se na osnovu uvida u List nepo- kretnosti ne može utvrditi koje rešenje nije konačno, što dovodi do toga da list nepokretnosti nije dovoljno pouzdan i iziskuje potrebu pribavljanja uverenja kata- stra o ovoj okolnosti. 13) Sugerišemo da se u članu 71. Zakona o izmenama i dopunama Zakona, kojim se menja član 173. Zako- na, propiše da je Zavod dužan da pristup internetom trećim licima radi uvida obezbedi neprekidno, bez naplate naknade za pružanje te usluge. U suprotnom se neće obezbediti adekvatna transparetnost sistema RGZ-a. Pored toga smatramo da je potrebno izmeniti stav 3. ovog člana tako da omogući da svako može podneti zahtev i dobiti list nepokretnosti u skladu sa zakonom. S obzirom da je reč o javnim knjigama, ne sme se ograničiti broj lica koja mogu dobiti od RGZ list nepokretnosti, već se on mora učiniti dostupan svakom. NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU Iako se Zakon o vraćanju oduzete imovine i obe- štećenju menjao pre nepunih pola godine, dana 25.12.2014. godine, kada su uklonjene odredbe koje su bile u direktnoj koliziji sa već usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama zakona o planiranju i iz- gradnji, zabrinjava činjenica da Novi zakon na sajtu Minisatrstva pravde (u vezi sa kojim je javna rasprava okončana 26. juna, a u okviru koje je navodno spro- vođena javna rasprava u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu) sadrži sporne odredbe koje su u koliziji sa Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbe koje su u koliziji sa Zakonom o pretvaranju prava ko- rišćenja u pravo svojine uz naknadu. Zbog ovakvih situacija postaje očigledno koliko je ne- popravljivo dinamičan regulatorni život Srbije. Razumljiva je potreba da se unapredi nedorečeni tekst Zakona o vraćanju oduzete imovine i obešteće- nju, ali je nejasno kako su i posle više izmena tog pro- pisa ostale pravne praznine koje se moraju popuniti. Naime, članom 7. Nacrta zakona menja se član 22. tako što se izmenjenim stavom 3. propisuje da se starom vlasniku: “može vratiti deo izgrađenog gra- đevinskog zemljišta, osim dela ispod objekta i dela koji služi za redovnu upotrebu tog objekta, ukoliko se na preostalom delu katastarske parcele mogu for- mirati jedna ili više građevinskih parcela, a sve u smi- slu propisa kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište.” Da podsetimo, po usvojenom Zakonu o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu imalac prava korišćenja ostvaruje pravo na konverziju ovog istog zemljišta uz naknadu. Nemoguće je da na istom zemljištu oba lica ostvare pravo vlasništva po različitim osnovama, pa je ove odredbe neophodno uskladiti. Takođe, članom 7. Nacrta zakona, menja se član 22. Zakona, tako što se obim restitucije proširuje i na nepokretnosti koje su bile u valasništvu pravnih lica, koje se vraćaju direktno potomcima njihovih osniva- ča, bez obzira na terete i likvidnost tih preduzeća. Ne ulazeći u pravičnost identičnog tretmana fizičkih lica vlasnika nepokretnosti i osnivača pravnih lica koja su u vlasništvu imala nekretnine, nameće se pitanje da li je resorno ministarstvo izradilo analizu efekata ove odredbe, kako bi sagledalo obim obaveza koje država dodatno preuzima ovom odredbom, kao i moguć- nost podele nepokretnosti između naslednika brojnih akcionara, u slučaju kada se nepokretnost vraća po- tomcima osnivača akcionarskih društava. Skrećemo pažnju da odsustvo konsultacija tokom izrade propisa, kao i nedostaci u sprovođenju javne rasprave, direktno utiču na smanjenje pravne sigur- nosti. NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Najviše polemike u drugom kvartalu ove godine je izazvala javna rasparava o Nacrtu zakona o izvr- šenju i obezbeđenju sprovedena u periodu 02.04.- 30.06.2015. godine. Ovo pre svega jer se radi o za- konu krucijalnom za poslovanje, a i zbog toga što je odlučeno da se samo nakon 4 godine menja važeći zakon, koji je na moderan način uredio ovu materiju. Nacrt Zakona o izvršenju i obezbeđenju donosi bit- no drugačija sistemska rešenja u postupak izvršenja i obezbeđenja. Bitne izmene su pre svega sadržane u glavi IV Zako- na, i to u delu koji reguliše žalbu i prigovor, odnosno 13
  • 14. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI ponovo uvodi dvostepenost u odlučivanju. Naime, ponovo je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, o kojoj sada odlučuje drugostepeni sud. Smatramo da će predlo- ženi koncept usporiti proceduru izvršenja u Srbiji, što će negativno uticati na pravnu sigurnost i poslovanje. Sudovi u Srbiji nemaju dovoljno administrativnih i fi- nansijskih kapaciteta da efikasno rešavaju u izvršnim postupcima, što je jedan od uzroka velikog broja za- ostalih predmeta u izvršnoj materiji i mnogih drugih problema u postupku izvršenja. Ovakvo rešenje će neminovno imati negativne posledice na poslovanje u Srbiji, jer će poverioci teže naplaćivati svoja potraživa- nja, a pokretnim i nepokretnim stvarima koja su pred- met izvršenja će protokom vremena dodatno padati cena na tržištu. Smatramo ovo rešenje neadekvatnim prevashodno iz sledećih razloga: - Žalbeni razlozi propisani članom 71. Zakona omo- gućavaju da se žalba izjavi iz brojnih razloga, što će po pravilu produžiti izvršne postupke, bilo to u kon- kretnom slučaju celishodno ili ne; - Iako je članom 75. stav 3. Zakona propisano da je drugostepeni sud dužan da rešenje po žalbi donese u roku od 15 dana, imajući u vidu praksu sudova i prosečno trajanje postupaka, sigurni smo da ovaj rok neće biti ispoštovan pa će ova odredba, baš kao i svi drugi sporovi koji se vode po “hitnom” postup- ku ostati samo “mrtvo slovo na papiru”, koje neće dati željene efekte. - Imajući u vidu da je postupanje u drugom stepenu u nadležnosti Apelacionih sudova, koji već dugo vre- mena ne odlučuju u postpucima izvršenja, usvajanje ovih odredaba će dodatno usporiti rad tih sudova, ako se u njima ne sprovedu organizacione promene, odnosno ne izvrši formiranje posebnih veća i dodat- no angažovanje na značajnom broju novih predme- ta, što sumnjamo da je planirano istovremeno sa stupanjem Zakona na snagu. Neshvatljiv je propust u članu 48. Nacrta zakona, što u red verodostojnih isprava nije uvršten i izvod iz poslovnih knjiga za izvršene usluge (verodostojna isprava propisana članom 18. stav 2. tačka 4. va- žećeg Zakona). Naime, pravna i fizička lica u svom poslovanju ne izdaju fakture, a naročito kada se radi o fiksnim novčanim obavezama koje dospeva- ju periodično, a pre svega o zakonskim i ugovornim obavezama (zakupnina, pretplate za medijski servis, kablovske operatere i sl.). Iz tog razloga predlažemo da se kao verodostojan isprava uvrsti i: “obračun do- spelih a neplaćenih zakonskih, odnosno ugovornih fiksnih novčanih obaveza koje dospevaju periodično (zakupnina, pretplate za medijski servis, kablovske operatere i sl.)”. Član 52. Zakona propisuje načelo srazmere, tj. da se sud, odnosno javni izvršitelj, stara da izborom sred- stva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja postigne ravnotežu između što delo- tvornijeg i povoljnijeg namirenja izvršnog poverioca i težnje da se što manje zadre u imovinu izvršnog dužnika. Čak je članom 492. stav 1. propisano da težu disciplinsku povredu predstavlja “određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere”. Da pod- setimo i po važećem zakonu (član 20. stav 8.) je javni izvršitelj dužan da se stara da izborom sredstva i pred- meta izvršenja što je manje moguće zadire u imovinu izvršnog dužnika. Međutim, rigidnost ovog načela, postavljena Nacrtom zakona, dovodi u pitanje da li će sudovi uopšte pristupati izvršenju na imovini veće vrednosti, što može da dovede u pitanje sprovođenje izvršenja, onosno naplatu potraživanja. U čl. 98. i 99. Zakona, kojim se omogućuje odlaganje izvršenja, nije propisan rok do kada najkasnije izvršni dužnik može da predloži odlaganje, što je u suprotno- sti sa načelom hitnosti i može dovesti do zloupotreba od strane izvršnog dužnika i štete za zainteresovane kupce. Član 166. Zakona propisuje da početna cena za pro- daju nepokretnosti ne može biti manja od 70% proce- njene vrednosti. Smatramo da ne postoji ni teorijsko niti praktično utemeljenje za ovo rešenje, s obzirom da se tržišna cena definiše kao vrednost koju je kupac spreman da plati, te je jasno da na prvoj prodaji treba ponuditi 100% procenjene vrednosti, nakon čega se na osnovu dostavljenih ponuda cena može umanjiti i stvar u kratkom roku ponovo ponuditi na prodaju. S druge strane, definisanje donje granice u visini od 50% procenjene vrednosti može se smatrati celishod- nim zbog izbegavanja zloupotreba koje su se javile u praksi. Ipak, do propisivanja precizne metodologije za utvrđenje “tržišne cene” nepokretnosti i 70% ne- realno utvrđene tržišne cene može biti više od 100% realne tržišne cene, naročito imajući u vidu aktuelne precenjene vrednosti, koje utvrđuje Poreska uprava, kao i ranije precenjene vrednosti privatnih procenite- lja za potrebe banaka. Član 174. stav 1. Zakona propisuje da je sporazum stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom moguć u periodu od isteka 10 dana od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, pa do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja ili donošenja zaključka kojim se utvrđuje da drugo javno nadmetanje nije uspelo. Predloženo rešenje ograničava i izvršnog dužnika i izvršnog poverioca ne štiteći njihove interese, budući da je reč o odnosu koji nastaje slobodnom voljom stranaka u postupku. Smatramo da je bolje važeće zakonsko rešenje, po kojem je sporazum stranaka o prodaji moguć za sve vreme trajanja postupka. Smatramo da je značajno unapređen deo Zakona koji reguliše postupak prodaje nekretnina po osnovu rea- lizacije hipoteke i da otklanja mnoge probleme koji su se pojavili u procesnom smislu u realizaciji hipoteke. Međutim te odredbe treba uskladiti sa Zakonom o hipoteci, čije su izmene usvojene 7. jula 2015. godine. Takođe je i položaj izvršilaca bolje regulisan, jer su po- oštreni uslovi za njihovo postupanje, što je opravda- no imajući u vidu probleme koji su se pojavili u praksi, kao i značaj profesionalizacije i odgovornosti ove pro- fesije zarad povećanja pravne sigurnosti i efikasnosti pravnog sistema. Ipak su potrebna dodatna unapre- đenja, posebno u izjednačavanju ovlašćenja izvršitelja sa ovlašćenjima suda u vršenju istih procesnih radnji. Neprihvatljiva je odredba člana 511. Nacrta zakona, 14
  • 15. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI kojom je propisano da se izvršni postupak pokrenut više od dve godine pre stupanja na snagu tog zako- na prekida po sili zakona danom stupanja na snagu zakona, a da je izvršni poverilac (koji želi da nastavi postupak) dužan da sudu, odnosno javnom izvršitelju podnese predlog da se postupak nastavi, u roku od 30 dana od prekida postupka, a da se u protivnom postupak izvršenja obustavlja. Ovakvim rešenjem bi došlo do kažnjavanja poverilaca za neefikasnost sud- skog postupka, iako su platili visoku inicijalnu taksu za pokretanje tog postupka, što je neprihvatljivo. Osim toga, poveriocima bi bila ukinuta Ustavom za- garantovana već stečena prava. Predlažemo da se Nacrt zakon unapredi u skladu sa iznetim primedbama, kao i da se detaljno sagleda- ju sve moguće posledice predloženih rešenja, kako bismo dobili pravedna, efikasna i jasna zakonska rešenja, relativno jednostavna za primenu, kako za ovlašćena lica i organe, tako i za stranke u postupku. NACRT ZAKONA O STEČAJU U javnosti se pojavio tekst Nacta Zakona o izmena- ma i dopunama Zakona o stečaju. Iz teksta sledi da resorno ministarstvo namerava da izvrši manje inter- vencije, od kojih su neke sporne. Ono na šta prevashodno ukazujemo je neophodnost da Nacrt zakona propiše funkcionalan mehanizam za sprovođenje tzv. „automatskog stečaja“. Naime, propisivanje obaveze dužnika da podnese predlog za pokretanje automatskog stečaja neće rešiti situacije u kojima ni poverioci, ni osnivači nemaju pravni interes za finansiranje stečajnog postupka, a upravo su te si- tuacije problem koje Zakon treba da reši uvođenjem instituta-mehanizma “automatskog stečaja”. Predloženo rešenje iz Nacrta zakona propisuje obave- zu samog dužnika da pokrene stečajni postupak u slu- čaju nesposobnosti plaćanja koja traje godinu dana, uz obavezu polaganja predujma troškova stečajnog postupka, koji može uplatiti svako zainteresovano li- ce, osim u slučaju pokretanja postupak sporazumnog finansijskog restrukturiranja. Nacrt zakona propisuje i obavezu organizacije koja se bavi prinudnom na- platom da javnom tužilaštvu dostavi informaciju o pravnim licima koja su obustavila plaćanja u periodu dužem od godinu dana. Međutim, potrebno je da Nacrt zakona da rešenje za slučajeve kada niko nije zainteresovan da plati troš- kove stečajnog postupka. bez nametanja dodatnih obaveza i odgovornosti, koje nemaju efekte. Smatra- mo da bi primaran cilj Ministarstva trebalo da bude da u skladu sa primedbama iz Odluke Ustavnog suda broj IUz-850/2010 (“Sl. glasnik RS”, br. 71 od 25. jula 2012) preradi ranije važeće odredbe odeljka X Zakona: Posebni postupak u slučaju dugotrajne nes- posobnosti za plaćanje, čija je svrha bila da se obez- bedi gašenje “spavajućih” privrednih društava, ali ne na teret same privrede, već u korist povećanja opšte pravne sigurnosti. Sve ostalo je manje važno, jer važe- ći zakon sadrži rešenja koja funkcionišu u praksi i u skladu su sa najboljim uporedno pravnim rešenjima. Ministartvo privrede je srećom nasledilo uglavnom novu regulativu, izrađenu u skladu sa komunitarnim pravom i najboljom međunarodnom regulativom u tim oblastima. Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju i zakoni koje u vođenje registara primenjuje APR, ni posle više godina primene nisu pokazali oz- biljnije nedostatke, te ih nije potrebno suštinski me- njati. Saglasni smo sa tim da ako već treba uvesti moguć- nost da poslove stečajnog upravnika obavljaju i pri- vredna društva, a ne samo preduzetnici, da se onda to pravo može dodeliti isključivo ortačkim društvima, jer jedino ta forma organizovanja garantuje isti ste- pen odgovornosti stečajnog upravnika, pa samim tim i savesnosti koja je ključna u zaštiti interesa poveri- laca. Bilo kakvo dodatno proširenje kruga privrednih društava koja bi se bavila delatnošću stečajnih uprav- nika, uključujući čak i na komanditna društva, bilo bi loše rešenje, jer bi to dovelo do relativizacije odgo- vornosti, što bi značajno unazadilo važeće zakonsko rešenje. Takođe, sugerišemo da se propiše mahanizam koji će omogućiti da se slučajnim odabirom stečajnog upravnika obezbedi stečajni upravnik koji je kvali- fikovan da vodi određene vrste postupaka, imajući u vidu delatnost stečajnog dužnika i težinu i obim stečajnog postupka u kome se angažuje. Treba uvažiti predlog da se uvedu različite kategorije li- cenci stečajnih upravnika u zavisnosti od vrednosti imovine stečajnog dužnika, delatnosti koju je duž- nik obavljao i težine stečajnog postupka (broj spo- rova i poverilaca, složenost dužničko poverilačkih odnosa i sl.), te da se za svaku kategijru propiše obavezni minimum osiguranja od profesionalne odgovornosti, koje treba da pribave i plate sami upravnici. Smatramo da je potrebno redefinisati predloženu izmenu člana 27. tač. 7) i 8) Zakona, kojom se ste- čajnom upravniku nameće obaveza pripreme pla- na reorganiazacije, odnosno ako to nije izvodljivo, plana prodaje stečajnog dužnika, odnosno njegove funkcinonalne celine. Na predloženi način se zaštita stečajnog dužnika nameće kao prioritet, čime se na- rušavaju legitimna prava stečajnih poverilaca. Naime, reorganizacija je opravdana samo u slučajevima ako je to povoljnije za poverioce, i ako postoje uslovi za nastavak poslovanja stečajnog dužnika. Odluku o tome da li će se sprovoditi reorganizacija treba da donesu poverioci, za svaki konkretan stečaj. Napro- tiv, kada je reč o reorganizaciji, zakon treba izmeniti tako da se ubrza donošenje odluke o istoj, te dono- šenja odluke o bankrotstvu, kako bi se što prešlo na unovčenje imovine i isplatu poverilaca. Moguće je da je rešenje za ovaj problem izmena člana 36. stav 4. Zakona tako što će se propisana kvalifikovana većina poverilaca koja predstavlja 70% ukupnih potraživanja stečajnih poverilaca, smanjiti na 60%, čime se neće izgubiti ubedljiva većina poverilaca neophodna za do- nošenje ovako važne odluke. Pored toga što smo već sugerisali da se u cilju gašenja “spavajućih” firmi prerade i aktiviraju odredbe odelj- ka X Zakona: Posebni postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, tako što će se usaglasiti sa 15
  • 16. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 16 Odlukom Ustavnog suda broj IUz-850/2010, predla- žemo da se Zakon unapredi i u sledećem: - da se obezbedi efikasniji nadzor nad radom stečaj- nih upravnika, kao i mehanizmi za blagovremenu reakciju u slučaju težeg kršenja zakona i kodeksa etike (npr. uvođenje instituta suspenzije upravnika ili razrešenja do okončanja postupka pred ALSU) - da se stečajnom sudu i odboru poverilaca daju do- datna ovlašćenja kojim će se povećati efikasnost stečajnog postupka (davanje saglasnosti na ključne odluke u vezi sa unovčenjem imovine; uspostavlja- nje efikasnijeg nadzora nad troškovima stečajnog postupka i sl.); - da se prošire nadležnosti Odbora poverilaca i pro- piše obaveza stečajnih upravnika da sa njima sara- đuju, kao i sankcije za stečajne upravnike koji ne poštuju tu obavezu. Imaući u vidu činjenicu da je postupak izrade Zakona u ranoj fazi, nadamo se da će naše dobronamerne sugestije biti uvažene i unete u tekst tog zakona.
  • 17. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 17 REŠAVANJE PRIORITETNIH ZAHTEVA PRIVREDE SIVA KNJIGA 7 – PREGLED REZULTATA U ovom kvartalu su praktično usvojene samo 2 pre- poruke iz Sive knjige 7. Usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru, spro- vedena je preporuka 7.1. da se izvrši reforma, ali obzi- rom da je ta preporuka već uneta u tabelu u izveštaju iz prethodnog kvartala, ona ne utiče na poboljšanje stanja u tabeli; Usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci, usvojena je preporuka br. 1.33 da se omogući realizacija hipoteke u vansudskom postupku; Ukoliko bi se usvojio Nacrt zakona o izmenama i do- punama Zakona o državnom premeru i katastru, bila bi usvojena i preporuka 5.6. - da se napravi razlika u redosledu rešavanja zahteva koji se odnose na objekte i na zemljište pri RGZ-u, ali predloženim nacrtom i dalje nisu usvojene sledeće preporuke: i. 5.3. - propisati rok za upis prava svojine u katastar nepokretnosti; ii. 5.4. - omogućiti upis prava preče kupovine u kata- star nepokretnosti; iii. 5.5. - omogućiti zakupcu da u katastar upiše ugo- vor o kratkoročnom zakupu; Preostaje nam da vidimo da li će podzakonskim aktom ili praksom RGZ-a biti prevaziđena praksa zbog koje su te preporuke i formulisane kako je gore navedeno. Očekujemo da u idućem kvartalu, izmenama Zakona o arhivskoj građi, bude sprovedena preporuka 10.2. da se omogućiti privrednim subjektima čuvanje regi- straturskog materijala isključivo u elektronskom obli- ku, čime bi se otvorila mogućnost i da se u januaru 2016. sprovede i preporuka 5.2. - pribavljanje gra- đevinske dozvole uvođenjem jedinstvenog, centralizo- vanog online sistema za izdavanje dozvola. br. Nadležna institucija Ukupan broj preporuka Rešeni problemi Delimično rešeni Nerešeni problemi Nove preporuke 1. Ministarstvo finansija 37 2 5 27 3 2. Ministarstvo privrede 1 0 0 1 0 3. Ministarstvo zdravlja 13 0 2 6 5 4. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 9 3 2 2 2 5. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 10 4 2 3 1 6. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 2 0 0 2 0 7. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 1 0 1 0 0 8. Ministarstvo rudarstva i energetike 2 1 0 1 0 9. Ministarstvo pravde 5 0 2 2 1 10. Ministarstvo kulture i informisanja 2 0 0 1 1 11. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 5 0 0 5 0 12. Više ministarstava 8 0 1 6 1 13. Skupština RS i sekretarijat za zakonodavstvo 1 0 0 0 1 14. Narodna banka Srbije 2 0 1 1 0 15. Lokalna samouprava 2 0 1 1 0 UKUPNO 100 10 17 58 15
  • 18. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI 18 BAROMETAR PODZAKONSKIH AKATA Barometar podzakonskih akata NALED-a je delimično revidiran i trenutno sadrži listu od 387 podzakonskih akata, koje je trebalo doneti, kako bi se 37 zakona koji regulišu pitanja bitna za privedu mogli u potpunosti implementirati. Do sada je usvojeno 239 podzakonskih akata, od čega: • 176 posle isteka roka predviđenog zakonom (proseč- no kašnjenje je oko 290 dana) • 63 pre isteka roka. Još uvek nije usvojeno 148 podzakonskih akata, od čega je: • za 144 istekao je rok za njihovo donošenje predviđe- no zakonom • za 4 još nije istekao rok za njihovo donošenje predvi- đeno zakonom; U drugom kvartalu doneto je 16 podzakonskih akata od kojih samo jedan u zakonski predviđenom roku. Naj- više akata, ukupno 11, donelo je Ministarstvo građevi- narstva, saobaćaja i infrastrukture u vezi sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Negativan trend kašnjenja u donošenju podzakonskih akata se nastavlja, pa je prosečno kašnjenje produženo na više od 1150 dana koliko iznosi sada. Usvojeno pre roka....................................63 Usvojeno posle roka..............................176 Neusvojeni istekao rok..........................144 Neusvojeni nije istekao rok.......................4 STATUS PODZAKONSKIH AKATA PREMA BAROMETRU NALED-A
  • 19. II K VARTALNI IZV E Š TA J O S TAT US U REFORMI Na kraju drugog kvartala 2015. godine možemo biti zadovoljni regulatornim aktivnostima Vlade, pre sve- ga zbog usvajanja Zakona o inspekcijskom nadzoru, izmena Zakona o hipoteci i usvajanja Zakona o pre- tvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevin- skom zemljištu uz naknadu. Očigledno je da Ministartvo finansija ni u ovom kvartalu nije stavilo fokus na regulativu, već na popu- njavanje budžeta i rezanje rashoda. Uz razumevanje hitnosti popunjavanja budžeta, skrećemo pažnju na neophodnost izmene Zakona o eksproprijaciji i stav- ljanja van snage neustavnih odredbi Zakona o pore- skoj upravi i poreskoj administraciji9 . Evidentno je da je najveća boljka Vlade ta što mini- starstva tokom izrade propisa, po pravilu, ne spro- vode adekvatan konsultativni proces10 , niti analizu efekata ključnih mera koje ti propisi uređuju, usled čega dolazi do kolizije propisa i tokom primene izo- staju očekivani efekti reformi. Ove nedostatke ne može pokriti čak ni višemesečna javna rasprava o propisu, jer je tada suviše kasno da se menja koncept propisa. Retki izuzeci, kao što su ZAKLJUČAK npr. široke i raznovrsne konsultacije sprovedene pri- likom izrade Zakona o izmenama i dopunama Zako- na o planiranju i izgradnji i Zakona o inspekcijskom nadzoru, samo su izuzetak koji potvrđuje pravilo da ministarstva, tokom izrade propisa, niti sprovode konsultacije, niti vrše analizu efekata mera koje pro- pisuju. Iz tih razloga, apelujemo na rane konsultacije sa privredom i stručnom javnosti kako bi se na vreme ukazalo na nedostatke u konceptu propisa koji se donosi. Nadamo se skorom usvajanju propisa, i to po moguć- nosti zakona, koji će propisati obavezu ministarstava da prilikom izrade propisa sprovode konsultacije i analizu efekata propisa (AEP) i precizno urediti način sprovođenja konsultacija i AEP, kako bi se unapredio kvalitet propisa. Ovo bi definitivno trebalo da bude prioritet Vlade, jer neka ministarstva ne shvataju oz- biljno obaveze propisane članom 39. stav 1. tačka 2. i 40. stav 1. Poslovnika Vlade, već smatraju da ne treba da analiziraju efekte propisa koje predlažu, odnosno usvajaju. Takva praksa ne dozvoljava ozbiljne pomake u regulatornom procesu i kvalitetu regulative. 9) Da podsetimo, član 29. st. 9. i 10. Zakona propisuju da Agencija za privredne registre ne može izvršiti brisanje privrednog subjekta iz Registra, niti registrovati statusne promene i vršiti promene podataka koji se odnose na osnivača, odnosno člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja, u periodu od dobijanja obavešte- nja Poreske uprave da će se kod privrednog subjekta vršiti poreska kontrola, pa sve do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola završena. Tim odredbama su ugrožena ustavna prava na slobodu preduzetništva i samostalnost privrednih subjekata, na koja je NALED detaljno ukazao u III Kvartalnom izveštaju za 2014. goidinu, kao i kroz preporuku broj 1.35. u Sivoj knizi VII 10) Fokus grupe, ankete i okrugle stolove, kojim bi obezbedile neophodne inpute stručne javnosti i regulisanih subjekata 19