Četinarske šume

22,580 views

Published on

  • Be the first to comment

Četinarske šume

  1. 1. Č etinarske š ume
  2. 2. Šumski ekosistemi <ul><li>Šuma je najsloženiji ekosistem koji naseljavaju različiti organizmi i u kome dominiraju različite vrste drveća u izgradnji biocenoze. Složenosti šuma se ogleda u njihovoj izraženoj spratovnosti i medjusobnoj povezanosti članova biocenoze. </li></ul>
  3. 3. Vrste šuma <ul><li>- Lišćarske zimzelene </li></ul><ul><li>- Lišćarske listopadne </li></ul><ul><li>- Četinarske zimzelene </li></ul>
  4. 4. Č ETINARSKE ZIMZELENE Š UME <ul><li>Č etinarske zimzelene š ume se razvijaju na na š im najvi š im planinama, uslovima hladne planinske klime. U ovom podru č ju vladaju kratka sve ž a leta i duge veoma hladne zime. </li></ul>
  5. 5. Problemi u š umama <ul><li>1.Nepovoljnost zimskog perioda za biljke </li></ul><ul><li>-Problem niskih temperatura najve ć i broj biljaka je re š io tako š to u zimskom periodu zbacuje svoje li šć e i prelazi u fazu potpunog mirovanja. Pupoljci su za š ti ć ene dlakama I smolom, dok debela kora š titi osetljive unutra š nje delove stabala od smrzavanja. </li></ul>
  6. 6. Nepovoljnosti zimskog perioda za ž ivotinje <ul><li>- Opasnost od smrzavanja re š ili su tako š to pred zimu napuste hladne predele i odu u toplije ju ž ne krajeve. Druge ž ivotinje, koje ostaju na ovim hladnim prostorima, menjaju svoju “tanku letnju garderobu za tople zimske jakne”. Mnogobrojni insekti I drugi beski č menja c i pre ž ivljavaju zavu č eni u dublje delo v e zemlji š ta, stena ili stabala, gde miruju ć i č ekaju toplije uslove. </li></ul>
  7. 7. <ul><li>- Nedostatak hrane re š avaju tako š to odlaze u toplije krajeve u kojima ima dovoljno hrane. Druge ž ivotinje, naprimer medved , pred zimu sakupljaju veliku koli č inu hrane, samo š to oni tu hranu skladi š te u obliku rezervnih masti ispod ko ž e, kao debelo salo. Ž ivotinje koje imaju potko ž no salo su sveli njihovu aktivnost preko zime na minimum tako š to padaju u zimski san. </li></ul>
  8. 8. Biljke u š umama <ul><li>Zimzelene č etinarske š ume imaju relativno jednostavnu strukturu. Njima se razlikuju sprat visokog drve ć a, sprat niskih ž bunova i sprat zeljastih biljaka. </li></ul>
  9. 9. Tipovi č etinarskih š uma <ul><li>Kod nas vladaju različite planinske klime, pa z bog toga postoji nekoliko tipova č etinarskih š uma. Na toplijim planinama blizu mora razvijaju se š ume </li></ul><ul><li>munike i molike, a </li></ul><ul><li>na hladnijim planina- </li></ul><ul><li>ma u dublji m delovi- </li></ul><ul><li>ma koninenata šume </li></ul><ul><li>smr č e, belog bora, omorike. </li></ul>
  10. 10. Sprat drve ć a i žbunova <ul><li>U razli č itim č etinarskim š umama sprat drve ć a izgradjuju razli č ite vrste drve ć a. Kod nas se mogu na ć i jos i crni bor, jela, bradati li š aj. </li></ul>
  11. 11. Sprat drve ć a <ul><li>U spratu drve ć a ž ive mnogobrojne vrste insekata, ptica i poneki sisar. Naj č e šć e vrste su krstokljun, jelova senica, sova u š ara, crna zuna, kuna zlatica i ris. Sprat ž bunova je siroma š an. Izgradjuju ga malobrojne vrste kao š to su borovnica, malina i planinska ribizla. Izmedju njih se mogu sresti ž ivotinje kao š to su kralji ć , medved i vuk. </li></ul>
  12. 12. Prizemni sprat <ul><li>U prizemnom spratu listopadnih š uma ž ive razli č ite gljive, mahovine, paprati i zeljaste biljke. Lisi č arke, borovi vrganji i ze č ja so č a č esti su stanovnici prizemnog sprata. </li></ul>
  13. 13. Prizemni sloj š ume <ul><li>Ž ivotnu zajednicu prizemnog sloja š ume č ine mnogobrojni insekti I beski č menjaci, a od ki č menjaka su svakako najinteresantniji mali I veliki jastreb. </li></ul>
  14. 14. Uništavanje šuma i njihovih ekosistema <ul><li>Nekada su šume prekrivale brdsko </li></ul><ul><li>područje naše zemlje, dok sada ne- </li></ul><ul><li>staju zbog čovekove potrebe za plo- </li></ul><ul><li>dnim i obradivim površinama. To </li></ul><ul><li>ujedno i uništava naše šumske eko- </li></ul><ul><li>sisteme, na šta sve manje ljudi obra- </li></ul><ul><li>ćaju pažnju. “Mora šumadijskih šu- </li></ul><ul><li>ma ” se mogu naći samo u malobro- </li></ul><ul><li>jnim prirodnim dobrima, gde je nji- </li></ul><ul><li>hovo istrebljenje i seča strogo zabranjena. </li></ul>

×