Жак Превер
Жак Превер је био француски песник. Превер
је аутор чувене песме „Барбара“, веома популаран
међу младима педесетих година XX века. Познат и
по сценаријима за филмове Марсела Карнеа
„Обала у магли“, „Хотел Север“, „Деца раја“ и
„Љубавници из Вероне“.

Преверова сарадња са надреалистима трајала је све
до разлаза са Бретоном 1928. године.
Од 1930, заједно са млађим братом, филмским
режисером, Пјером Превером радио је на реализацији
неколико филмова, као глумац, асистент и сценариста;
касније је писао сценарије и дијалоге за Реноара, Карнеа,
Гремијона, Кајата, Отан Лару и друге режисере.
Тридесетих година Превер је почео да пише и за
кабарее, кафе-театре и авангардне позоришне трупе:
краће драме, монологе, хорске реситале и шансоне.
Сарађује са композитором Жозефом Козмом и
позоришном групом „Октобар“.

Избор поезије Жака Превера:
Барбара
Башта
Фијеста
Увело лишће
Париз у ноћи

Barbara
Sećaš li se Barbara, padala je kiša
neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla
nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod
krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici
Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije,
zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju,
zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je
padala nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i
očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika,
krvi već prosto kiša iz oblaka koji nestaju
kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od
Bresta, od koga nije ostalo ništa.