SlideShare a Scribd company logo

Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame in personality theories and psychotherapy

Have a look!

1 of 21
RAZUMEVANJE STIDA U
TEORIJAMA LIČNOSTI I
PSIHOTERAPIJI
MILICATUŠUP
PSIHOLOG MASTER,
EAC SAVETNIK,
GEŠTALT PSIHOTERAPEUT,
INTEGRATIVNI PSIHOTERAPEUT POD SUPERVIZIJOM
BEOGRAD, 2016.
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame in personality theories and psychotherapy
KAKO IZAĆI NA KRAJ SA STIDOM?
 CILJ RADA:
 Rasvetliti uzroke i dinamiku nastajanja stida
(generiše se obično u ranom detinjstvu i potom
celokupnom iskustvu klijenata);
 Pružiti kvalitetniju pomoć klijentima na
osnovu dubljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja
 (Klijentima pomažemo da osveste skrivena,
potisnuta osećanja, a onda i svoje ponašanje
SADA i OVDE koje izvire iz njega - praktično je
nemoguće da uklonimo osećanje stida i
neadekvatnosti, te promenimo ponašanje bez
prepoznavanja stida i suočavanja sa njim)
KAKVO JE OSEĆANJE STID?
 STID je složeno, moćno, negativno osećanje opterećeno
kognitivnim viškom značenja koje ga od prolazne emocije
preobražava u vrstu afektivnog stanja ličnosti.
 Nastaje u pojmovnom i životnom sudaru personalizacije i
socijalizacije. Još u radovima Aristotela (Rhetorica,II,IV
v.p.e) srećemo fascinantnu analizu koja polazi od pitanja:
Od čega se i pred kim se ljudi stide/ne stide i u kom stanju
uma?
 (Stid je prožimajući fenomen polja, a može nastati zbog
nesporazuma, konstantne kritike, osude pa do
odbacivanja,kažnjavanja, napuštanja, smrti bližnjih u
ranom uzrastu, zanemarivanja i svih vrsta zlostavljanja.
Verski fanatizam i, kod nas češće, bolesti zavisnosti u
porodici dovode do dubokog, „sržnog srama“).
STID JE BOLNA EMOCIJA
 Stid je slika, fantazija, uznemirujuća ideja o poniženju pred
osobama koje volimo, koje poštujemo, cenimo i sa kojima se
identifikujemo.
 Manifestuje se kroz ćutanje, povlačenje, crvenilo, sakrivanje
rukom očiju, odvraćanje pogleda ili izbegavanje, prikriva se
veselošću, živahnošću, perfekcionizmom, težnjom ka što većem
broju postignuća, prkosom, besom, realnom/“glumljenom“
indiferentnošću sve do desenzitizacije.
 Imajući u vidu kulturološke razlike, kao geštaltista obraćam
pažnju kako na neverbalni aspekt tako i na značenje koje sobom
nose izrazi „poželeo sam da propadnem u zemlju“ ili „zemljo,
otvori se“, „dođe mi da umrem sada“ ,“bolje da sam mrtav“i sl.
STID KROZ TEORIJE LIČNOSTI
 Biheviorističke teorije (Miler i Dolard,1941) ističu klasično i
instrumentalno uslovljavanje kao glavne mehanizme razvoja ličnosti.
Emocionalna zavisnost odojčeta prema majci se objašnjava
sekundarnim potkrepljenjem, zadovoljavanjem fizioloških potreba
gladi i žedji što dovodi do razvoja i psihološke potrebe za drugim.
 Frojdova psihodinamička teorija koristi isti biogenetski model,
klasifikacija osećajnosti nalazi poreklo u libidu i nesvesnom, nagoni
imaju za cilj zadovoljenje, majka pruža hranu pa postaje objekat
anaklize (1926). Kasnije, (S.Frojd,1933,A.Frojd,1936) pitanje zavisnosti
deteta i kretanje ka zreloj autonomiji se razrešava kroz edipalnu krizu.
Dečak se identifikuje sa „agresorom“ – ocem usled straha od kastracije i
internalizuje standarde i zahteve društva. Kada se razreši edipalna
situacija, krivica zamenjuje stid kao socijalni modulator impulsa,
apetita i ponašanja, pomalja se savest. Kada je ponašanje u skladu sa
normama sredine superego nas „nagradjuje“ osećanjem ponosa, a kada
je suprotno javljaju se stid i osećanje krivice – griža savesti.

Recommended

More Related Content

What's hot

1 Zdravstvena psihologija 4
1 Zdravstvena psihologija 41 Zdravstvena psihologija 4
1 Zdravstvena psihologija 4petraognjenovic
 
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptxpetraognjenovic
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болестиSimonida Vukobrat
 
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija petraognjenovic
 
Shizofrenija
ShizofrenijaShizofrenija
Shizofrenijadr Šarac
 
Liriskais es
Liriskais esLiriskais es
Liriskais esjes no
 
Specificne reakcije na tjelesne gubtike
Specificne reakcije na tjelesne gubtikeSpecificne reakcije na tjelesne gubtike
Specificne reakcije na tjelesne gubtikepetraognjenovic
 
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDA
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDAPSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDA
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDApetraognjenovic
 
Znače nj e pojma nasilje
Znače nj e pojma nasiljeZnače nj e pojma nasilje
Znače nj e pojma nasiljezoranang
 
Psihosomatska oboljenja
Psihosomatska oboljenjaPsihosomatska oboljenja
Psihosomatska oboljenjadr Šarac
 
bol i psiholoske odrednice bola
bol i psiholoske odrednice bola bol i psiholoske odrednice bola
bol i psiholoske odrednice bola petraognjenovic
 
Odbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmiOdbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmidr Šarac
 

What's hot (20)

1 Zdravstvena psihologija 4
1 Zdravstvena psihologija 41 Zdravstvena psihologija 4
1 Zdravstvena psihologija 4
 
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx
3 Psihologija rehabilitacije SS.pptx
 
smpt
smptsmpt
smpt
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болести
 
Esquizofrenia
EsquizofreniaEsquizofrenia
Esquizofrenia
 
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija
Psihološke reakcije na gubitak tjelesnih funkcija
 
Shizofrenija
ShizofrenijaShizofrenija
Shizofrenija
 
gabriela grubisic
gabriela grubisicgabriela grubisic
gabriela grubisic
 
Liriskais es
Liriskais esLiriskais es
Liriskais es
 
Specificne reakcije na tjelesne gubtike
Specificne reakcije na tjelesne gubtikeSpecificne reakcije na tjelesne gubtike
Specificne reakcije na tjelesne gubtike
 
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDA
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDAPSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDA
PSIHOLOSKA POMOC NAKON TESKIH OZLJEDA
 
Psihoze
PsihozePsihoze
Psihoze
 
Znače nj e pojma nasilje
Znače nj e pojma nasiljeZnače nj e pojma nasilje
Znače nj e pojma nasilje
 
Stres
StresStres
Stres
 
nvk
nvknvk
nvk
 
Psihosomatska oboljenja
Psihosomatska oboljenjaPsihosomatska oboljenja
Psihosomatska oboljenja
 
bol i psiholoske odrednice bola
bol i psiholoske odrednice bola bol i psiholoske odrednice bola
bol i psiholoske odrednice bola
 
Mehanizmi odbrane
Mehanizmi odbraneMehanizmi odbrane
Mehanizmi odbrane
 
Odbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmiOdbrambeni mehanizmi
Odbrambeni mehanizmi
 
Caso Clínico de Esquizofrenia: discussão multiprofissional no hospital psiqui...
Caso Clínico de Esquizofrenia: discussão multiprofissional no hospital psiqui...Caso Clínico de Esquizofrenia: discussão multiprofissional no hospital psiqui...
Caso Clínico de Esquizofrenia: discussão multiprofissional no hospital psiqui...
 

Viewers also liked

Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...
Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...
Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...Milica Tušup
 
Druga strana kreativnosti
Druga strana kreativnostiDruga strana kreativnosti
Druga strana kreativnostiProfpsiholog
 
Obrazac za globalni plan, blanko
Obrazac za globalni plan, blankoObrazac za globalni plan, blanko
Obrazac za globalni plan, blankoProfpsiholog
 
Ispitna pitanja RG
Ispitna pitanja RGIspitna pitanja RG
Ispitna pitanja RGEdin Begić
 
Dusevni poremecaji ttк1
Dusevni poremecaji ttк1Dusevni poremecaji ttк1
Dusevni poremecaji ttк1Profpsiholog
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Profpsiholog
 
Ličnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaLičnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaProfpsiholog
 
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenike
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenikeProgram nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenike
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenikeProfpsiholog
 
Frustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiFrustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiProfpsiholog
 
Dabar pitanja niza razina2
Dabar pitanja niza razina2Dabar pitanja niza razina2
Dabar pitanja niza razina2Lidija Kralj
 

Viewers also liked (20)

Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...
Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...
Developmental tasks of adolescence within the gestalt counseling and psychoth...
 
Obitelj i obrazovne institucije
Obitelj i obrazovne institucijeObitelj i obrazovne institucije
Obitelj i obrazovne institucije
 
Amnezija
AmnezijaAmnezija
Amnezija
 
Psihologija
PsihologijaPsihologija
Psihologija
 
Druga strana kreativnosti
Druga strana kreativnostiDruga strana kreativnosti
Druga strana kreativnosti
 
Motiv za kupovinu
Motiv za kupovinuMotiv za kupovinu
Motiv za kupovinu
 
Obrazac za globalni plan, blanko
Obrazac za globalni plan, blankoObrazac za globalni plan, blanko
Obrazac za globalni plan, blanko
 
Ispitna pitanja RG
Ispitna pitanja RGIspitna pitanja RG
Ispitna pitanja RG
 
Stvaranje odluke
Stvaranje odlukeStvaranje odluke
Stvaranje odluke
 
Misljenje TT
Misljenje TTMisljenje TT
Misljenje TT
 
Kreni u posao - marketing plan
Kreni u posao - marketing planKreni u posao - marketing plan
Kreni u posao - marketing plan
 
Psihologija тт
Psihologija ттPsihologija тт
Psihologija тт
 
Dusevni poremecaji ttк1
Dusevni poremecaji ttк1Dusevni poremecaji ttк1
Dusevni poremecaji ttк1
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
 
Motivi tt
Motivi ttMotivi tt
Motivi tt
 
Ličnost, gimnazija
Ličnost, gimnazijaLičnost, gimnazija
Ličnost, gimnazija
 
Osjeti
OsjetiOsjeti
Osjeti
 
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenike
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenikeProgram nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenike
Program nastavnog predmeta psihologija - prezentacija za učenike
 
Frustracije i konflikti
Frustracije i konfliktiFrustracije i konflikti
Frustracije i konflikti
 
Dabar pitanja niza razina2
Dabar pitanja niza razina2Dabar pitanja niza razina2
Dabar pitanja niza razina2
 

Similar to Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame in personality theories and psychotherapy

Motivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataMotivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataSimonida Vukobrat
 
Neuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-deceNeuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-decedr Šarac
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palAnita Kliment
 
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija psihologija
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija   psihologijaEmocionalni zivot coveka, razvoj emocija   psihologija
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija psihologijamasterski
 
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECE
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECERAZVOJ EMOCIJA KOD DECE
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECEtolnik
 
Agresija i agresivnost
Agresija i agresivnostAgresija i agresivnost
Agresija i agresivnostseminarski1234
 
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajiMentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajimamajana
 
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...Nebojsa Jovanovic
 
Постнатални период развића - Радисављевић Лука
Постнатални период развића - Радисављевић ЛукаПостнатални период развића - Радисављевић Лука
Постнатални период развића - Радисављевић ЛукаVioleta Djuric
 
Zamke Emocionalne Ucene.pptx
Zamke Emocionalne Ucene.pptxZamke Emocionalne Ucene.pptx
Zamke Emocionalne Ucene.pptxOlivera Vukovic
 
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnikazornik
 
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus  - Detinjstvo u xxi vekuDete plus  - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus - Detinjstvo u xxi vekuObrazovanjeplus
 
Adolescencija
AdolescencijaAdolescencija
AdolescencijaElyNess
 
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški CvrtilaKako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški CvrtilaTesla Ideas
 

Similar to Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame in personality theories and psychotherapy (20)

Motivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataMotivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekata
 
Neuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-deceNeuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-dece
 
Detinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-palDetinjstvo gabriela-pal
Detinjstvo gabriela-pal
 
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija psihologija
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija   psihologijaEmocionalni zivot coveka, razvoj emocija   psihologija
Emocionalni zivot coveka, razvoj emocija psihologija
 
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECE
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECERAZVOJ EMOCIJA KOD DECE
RAZVOJ EMOCIJA KOD DECE
 
O emocijama
O emocijamaO emocijama
O emocijama
 
Detinjstvo
DetinjstvoDetinjstvo
Detinjstvo
 
Agresija i agresivnost
Agresija i agresivnostAgresija i agresivnost
Agresija i agresivnost
 
Psihijatrija
PsihijatrijaPsihijatrija
Psihijatrija
 
Opažanje osoba
Opažanje osobaOpažanje osoba
Opažanje osoba
 
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećajiMentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
Mentalno zdravlje psihologija gimnazija mentalni poremećaji
 
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
Sposobnosti kao osnov za integraciju u O.L.I. Integrativnoj Psihodinamskoj Ps...
 
Постнатални период развића - Радисављевић Лука
Постнатални период развића - Радисављевић ЛукаПостнатални период развића - Радисављевић Лука
Постнатални период развића - Радисављевић Лука
 
Zamke Emocionalne Ucene.pptx
Zamke Emocionalne Ucene.pptxZamke Emocionalne Ucene.pptx
Zamke Emocionalne Ucene.pptx
 
Agresija
AgresijaAgresija
Agresija
 
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika
3. stilovi kontakta u porodici i zadatak za nastavnika
 
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus  - Detinjstvo u xxi vekuDete plus  - Detinjstvo u xxi veku
Dete plus - Detinjstvo u xxi veku
 
Prirucnik za roditelje_skola_bez_nasilja
Prirucnik za roditelje_skola_bez_nasiljaPrirucnik za roditelje_skola_bez_nasilja
Prirucnik za roditelje_skola_bez_nasilja
 
Adolescencija
AdolescencijaAdolescencija
Adolescencija
 
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški CvrtilaKako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
Kako se nositi s Emocionalno zahtevnim situacijama? Ljiljana Drenški Cvrtila
 

Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame in personality theories and psychotherapy

  • 1. RAZUMEVANJE STIDA U TEORIJAMA LIČNOSTI I PSIHOTERAPIJI MILICATUŠUP PSIHOLOG MASTER, EAC SAVETNIK, GEŠTALT PSIHOTERAPEUT, INTEGRATIVNI PSIHOTERAPEUT POD SUPERVIZIJOM BEOGRAD, 2016.
  • 3. KAKO IZAĆI NA KRAJ SA STIDOM?  CILJ RADA:  Rasvetliti uzroke i dinamiku nastajanja stida (generiše se obično u ranom detinjstvu i potom celokupnom iskustvu klijenata);  Pružiti kvalitetniju pomoć klijentima na osnovu dubljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja  (Klijentima pomažemo da osveste skrivena, potisnuta osećanja, a onda i svoje ponašanje SADA i OVDE koje izvire iz njega - praktično je nemoguće da uklonimo osećanje stida i neadekvatnosti, te promenimo ponašanje bez prepoznavanja stida i suočavanja sa njim)
  • 4. KAKVO JE OSEĆANJE STID?  STID je složeno, moćno, negativno osećanje opterećeno kognitivnim viškom značenja koje ga od prolazne emocije preobražava u vrstu afektivnog stanja ličnosti.  Nastaje u pojmovnom i životnom sudaru personalizacije i socijalizacije. Još u radovima Aristotela (Rhetorica,II,IV v.p.e) srećemo fascinantnu analizu koja polazi od pitanja: Od čega se i pred kim se ljudi stide/ne stide i u kom stanju uma?  (Stid je prožimajući fenomen polja, a može nastati zbog nesporazuma, konstantne kritike, osude pa do odbacivanja,kažnjavanja, napuštanja, smrti bližnjih u ranom uzrastu, zanemarivanja i svih vrsta zlostavljanja. Verski fanatizam i, kod nas češće, bolesti zavisnosti u porodici dovode do dubokog, „sržnog srama“).
  • 5. STID JE BOLNA EMOCIJA  Stid je slika, fantazija, uznemirujuća ideja o poniženju pred osobama koje volimo, koje poštujemo, cenimo i sa kojima se identifikujemo.  Manifestuje se kroz ćutanje, povlačenje, crvenilo, sakrivanje rukom očiju, odvraćanje pogleda ili izbegavanje, prikriva se veselošću, živahnošću, perfekcionizmom, težnjom ka što većem broju postignuća, prkosom, besom, realnom/“glumljenom“ indiferentnošću sve do desenzitizacije.  Imajući u vidu kulturološke razlike, kao geštaltista obraćam pažnju kako na neverbalni aspekt tako i na značenje koje sobom nose izrazi „poželeo sam da propadnem u zemlju“ ili „zemljo, otvori se“, „dođe mi da umrem sada“ ,“bolje da sam mrtav“i sl.
  • 6. STID KROZ TEORIJE LIČNOSTI  Biheviorističke teorije (Miler i Dolard,1941) ističu klasično i instrumentalno uslovljavanje kao glavne mehanizme razvoja ličnosti. Emocionalna zavisnost odojčeta prema majci se objašnjava sekundarnim potkrepljenjem, zadovoljavanjem fizioloških potreba gladi i žedji što dovodi do razvoja i psihološke potrebe za drugim.  Frojdova psihodinamička teorija koristi isti biogenetski model, klasifikacija osećajnosti nalazi poreklo u libidu i nesvesnom, nagoni imaju za cilj zadovoljenje, majka pruža hranu pa postaje objekat anaklize (1926). Kasnije, (S.Frojd,1933,A.Frojd,1936) pitanje zavisnosti deteta i kretanje ka zreloj autonomiji se razrešava kroz edipalnu krizu. Dečak se identifikuje sa „agresorom“ – ocem usled straha od kastracije i internalizuje standarde i zahteve društva. Kada se razreši edipalna situacija, krivica zamenjuje stid kao socijalni modulator impulsa, apetita i ponašanja, pomalja se savest. Kada je ponašanje u skladu sa normama sredine superego nas „nagradjuje“ osećanjem ponosa, a kada je suprotno javljaju se stid i osećanje krivice – griža savesti.
  • 7. UTICAJ DRUŠTVA I KULTURE  U brojnim savremenim društvima STID je osećanje „rezervisano“ za decu, žene, nezrele osobe, bolesne, siromašne, nezaposlene, stare ljude, invalide, manjinske narode, LGBT populaciju...čak i informatički nepismene!  Moguće je i kod dobronamernih roditelja da KULTUROLOŠKI SKRIPT može štetiti deci ako se internalizuje rano u životu.  Na pr. posramljujuće poruke vezane za golotinju, telo, fiziološke potrebe usvojene u 2-3 godini mogu dovesti do smanjenog kapaciteta za intimnost u odraslo doba, rodna neravnopravnost može imati koren u postiđivanju devojčica i zahtevu da kriju sve vezano za ženske telesne f-je kao nešto neprirodno, loše, „prljavo“, trudnoća se skriva dok god je to moguće u nekim kulturama (English, 1975)
  • 8. ČOVEK IMA UROĐEN KAPACITET(RESPONSIVNOST) ZA STID  Razvojna teorija E.Eriksona (1950 ) nam može pomoći pri rasvetljavanju geneze osećanja stida. Naš psihosocijalni razvoj prolazi kroz osam stadijuma gde svakom odgovara odredjeni osnovni kvalitet ega. Stadijumi su odredjeni spremnošću osobe da se stalno kreće napred,da bude svesna i proširuje mrežu socijalnih odnosa u koje stupa.  Prvi stadijum je do kraja 1.godine.Beba sasvim zavisi od nege i pažnje odraslih, prvenstveno majke ili osobe koja se o njoj najviše stara.Ukoliko dobija pažnju, negu, podršku i ljubav beba će početi da razvija osećanje poverenja (naspram nepoverenja), kako u majku tako i u svet oko sebe (osnova sposobnosti vezivanja i kasnije).  Drugi stadijum je od 1. do 3.godine u kome dete razvija samostalnost i nezavisnost od drugih ukoliko su roditelji osetljivi za potrebe i volju deteta da nešto samo čini.Time počinju da izgradjuju detetovo samopouzdanje, sposobnost samokontrole, samostalno odlučivanje - autonomija (nasuprot stida i sumnje).  Po Eriksonu, imamo urodjen kapacitet (responsivnost) za stid koji je razvojno primitivnija emocija od osećanja krivice koja će se javiti ako se ne ostvare zadaci trećeg perioda (3-5 god )u kome dete slobodno istražuje, uči novo, razvija inicijativu te započinje moralni razvoj. Ukoliko zadaci nisu ostvareni osoba može u mladosti i u srednje doba ući u krizu, što se potvrdjuje i kod mojih klijenata.
  • 9. BOLBI I AINSWORT TEORIJE ATAČMENTA-VEZIVANJA  Dž.Bolbi (1956-1960) predlaže da se izraz emocionalna zavisnost zameni opštim izrazom atačment-vezivanje koje definiše kao „trajnu psihološku povezanost izmedju ljudskih bića“.  U ranom razvoju, za dete je najznačajnije biće majka/staralac, a vezivanje može biti shvaćeno kao bezbednost i sigurnost koju oni obezbedjuju detetu. Vezivanje je bazično ljudsko ponašanje, povećava detetove šanse da preživi jer ono ima univerzalnu potrebu da bude što bliže majci/staraocu kada je ugroženo.  Naslanjajući se na radove Harloua i Bolbija M.Einsvort (1969) izdvaja 4 stila afektivne vezanosti.
  • 11. ČETIRI STILA AFEKTIVNE VEZANOSTI - PRIVRŽENOSTI  1.SIGURNAVEZANOST – dete slobodno istražuje u prisustvu majke / staraoca, kontaktira strane osobe, uznemireno kada ona ode, veselo kad se vrati  2.ANKSIOZNO - AMBIVALENTNO NESIGURNO VEZIVANJE  3.ANKSIOZNO - IZBEGAVAJUĆE NESIGURNO VEZIVANJE  4.DEZORGANIZOVANO - DEZORJENTISANO VEZIVANJE  TRI NESIGURNA STILA predisponiraju decu za osećanje stida, neadekvatnosti i niže vrednosti
  • 12. LJUBAV, BRIGA I POŠTOVANJE KAO PREVENCIJA STIDA  Bolbi ističe da, ako hoćemo da shvatimo razvoj deteta, važnije da ispitamo način na koji se postupalo sa njim kao sa ljudskim bićem kroz čitavo njegovo detinjstvo, pre nego da posmatramo samo hranjenje u ranom periodu. (Zazo, 1980)  Kada dete ne prima dovoljno poštovanja, majčine brige ili je ljubav uslovljena javlja se stid i sa njim povezani brojne psihičke i socijalne teškoće.  Svrha stida – „modulirajućeg osećanja“ je da utiče na osećanja drugih i zaštiti self od uzbuđenja- žudnje za nečim što želimo, a pritom procenjujemo da nećemo biti prihvaćeni.
  • 13. KADA I KAKO SE STID (ipak) JAVLJA  U duhu Geštalta,Veeler (1996) navodi dva predstavnika teorije osećajnosti: Kaufmana (1989) i Tomkina (1987) koji govore o stidu koji je u svojoj srži POVLAČENJE.  POTREBE nas dovode u stanje povredljivosti, one mogu biti potisnute, gubimo svesnost o njima. Ostaje anticipacija poniženja. Kada ona postane hronična javlja se, po Kaufmanu „internalizovani stid“.
  • 14. POTREBE KAO IZVOR STIDA, DEFEKTNOSTI, INFERIORNOSTI  Lee (2007) koristi izraz osnovni (ground) stid – osećaj nisam OK, bezvredan SAM u svojoj suštini.  On ističe važnost sazrevanja orbitofrontalnog koretksa koji je „monitor“ stida i pripadanja.  Dete treba da se nauči normalizaciji razočarenja (ne mogu sve potrebe biti zadovoljene). Razočarenje postaje „alat pripadanja“, kada ga integriše dete može da podnese dešavanja u polju i da se u njih kreativno uključi, te da doživi sebe kao voljeno i vredno.
  • 15. U DREVNO DOBA, SAZNATI IME NEPRIJATELJA JE MOĆ NAD NJIM  Danas, u psihoterapiji, STID možemo nazvati našim unutrašnjim neprijateljem.  U stidu je IZVOR brojnih uznemirujućih stanja:  Sumnji u sebe, bespomoćnosti, očajanja, bezvrednosti, inferiornosti, neadekvatnosti, usamljenosti, izolacije, otuđenja, depresije, mazohizma, agresivnosti, kompulzivnosti, cepanja selfa, desenzitizacije, poremećaja ishrane, paranoidnih i shizofrenih fenomena do poremećaja karaktera narcističkog i graničnog tipa.
  • 16. PSIHOTERAPIJSKI ODNOS I SAVEZ KAO REPARATIVNI DIJADNI PROCES STID je osećanje koje je obično U POZADINI BESA, STRAHA iTUGE sa kojima se prvo susrećemo i radimo. Ključno je da terapeut prepozna i imenuje stid i u procesu „dovede“ klijenta do svesnosti. K.Evans (1994) svesnost upoređuje sa loptom koja pluta – delovi koji su ispod/iznad površine vode se smenjuju. Bez tog pokreta, neki aspekti selfa mogu ostati sakriveni nama i drugima sa kojima će kontakt biti „zamrznut“ (fiksni nedovršeni geštalt). STID nije defekt u ličnosti već NEDOSTATAK SPREGE IZMEĐU OSOBE I NJENE SREDINE!
  • 17. DELOTVORNA PARADOKSALNA TEORIJA PROMENE (Beisser,1970)  Željena promena se ne dešava kroz grčevite pokušaje klijenta da se promeni već kada on uloži vreme i napor da bude potpuno u svojoj sadašnjoj poziciji, uz što širu svesnost i ne prebacujući lokus kontrole drugima.  Podneti realnost svog načina postojanja u svetu je ono što čoveku daje ravnotežu i podršku za razvoj kroz svesnost i potom izbor.
  • 18. BUBEROV JA-TI ODNOS KAO EGZISTENCIJALNI SUSRET  Terapeut ulazi u fenomenološki svet klijenta i zajedno sa njim doživljava njegovo viđenje sveta. Klijent je veoma osetljiv na kritiku, preosetljiv, perfekcionista, krije (se) podatke , postupke, misli da je užasna osoba sa koju niko ne bi voleo kada bi znao kakva je!  Kontakt se ostvaruje kroz tri važne karakteristike: INKLUZIJU, PRISUSTVO i POSVEĆENOST ONOME IZMEĐU (Yontef,1991)  Saosećajni terapeut pomaže narcistički razvoj osobe čime, u krajnjem, povećava kapacitet klijenta za samopoštovanje (Kohut, 1987)
  • 19. ČEMU TEŽIMO U PSIHOTERAPIJSKOM RADU?  U procesu rada naše pitanje nije samo „KoVas je postiđivao u prošlosti?“ nego i „KakoVas ja postiđujem upravo sada?“ Uz puno poštovanje, pratimo klijentov doživljaj. Ujedno, svesni smo i svog procesa i onoga što se dešava u prostoru između, transfernih i kontratransfernih sadržaja koje „dopuštamo“ da klijent u nama izazove.  Osvešćujemo klijentove dominantne mehanizme odbrane i načine kreativnog prilagođavanja.  SA NOVOM SVESNOŠĆU MOGUĆI SU NOVI IZBORI, PRESTANAK SAMOOPTUŽBI TE VIĐENJE SEBE OSNAŽENOG I SA PUNOVIŠE SAMOPOUZDANJA
  • 20. KLIJENT POSTAJE SEBI BRIŽNI I NEGUJUĆI RODITELJ  Postepeno i polagano dobijamo sliku i validiramo suštinske potrebe klijenta. Klijent želi da terapeut, imajući dovoljno vremena i (što je ključno) strpljenja, spozna sve njegove aspekte te da ga prihvati i poštuje kao celinu (R.Erskin, Dž.Morsund,2016)  Tada klijent zadobija zdrav autoregulišući proces, te uz pozitivan, topao stav dopušta i bira za sebe potrebnu „hranu“ iz polja za punije i zadovoljnije življenje.
  • 21. ZAŠTO JE KONTAKT SRCE PSIHOTERAPIJE? Susret pun ljubavi i prihvatanja je jedini lek za stid