Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Globalni trendovi i profitabilnost poštanskog sektora srbije

414 views

Published on

  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Globalni trendovi i profitabilnost poštanskog sektora srbije

  1. 1. Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge Lidija Gligorić, viši saradnik za regulaciju tržišta u Republičkoj agenciji za poštanske usluge* Danas Conference Center - Hotel Hyatt Regency sreda, 5. mart 2014. godine *Ovde izneti stavovi predstavljaju lični stav autora i ne predstavljaju nužno i stavove Republičke agencije za poštanske usluge
  2. 2. -relevantan pad obima pismonosnih pošiljaka tokom samo jedne godine, uz predviđanje daljeg pada - udeo međunarodnih pošiljaka zanemarljiv u ukupnom obimu, sa trendom bržeg opadanja *izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013 *
  3. 3. * *izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013 - „Obični” paketi ne obuhvataju ekspresne poštanske servise, koji postaju dominatan način distribucije robe poštanskim kanalima, tako da pokazatelje u ovom segmentu moramo uzeti sa određenom rezervom. - stručnjaci Svetskog poštanskog saveza predviđaju povećanje obima u oba segmenta, i to posebno u međunarodnom.
  4. 4. * *izvor: Development of postal services in 2012, UPU, Bern, 2013 - počevši od 2006. godine pismonosne pošiljke beleže značajan pad, da bi od 2010. godine nastavile da padaju ispod nivoa od 1991. godine - paketske usluge, uz retke izuzetke beleže pouzdan rast (podaci ne obuhvataju ekspres komercijalne poštanske usluge, koje bi još više pojačale ovaj trend)
  5. 5. Godina Vrsta usluge (u procentima od ukupnog broja izvršenih usluga)* Pismonosne pošiljke Paketski i logistički servisi Finansijski servisi Ostale usluge 2001. 53,2 9,9 14,5 22,4 2002. 52,4 10,4 15,2 22 2003. 51 11,1 16,9 21 2004. 51,2 10,8 16,1 21,9 2005. 52 11,3 15,3 21,4 2006. 49,2 14 16,4 20,4 2007. 48,3 15,4 17 19,3 2008. 47,6 16,6 17,4 18,4 2009. 45,8 15,4 18,1 20,7 2010. 44,7 17,1 18,4 19,7 2011. 44,4 18,3 18,6 18,7 -Evidentno opadanje udela pismonosnih usluga, kao i kontinuiran i stabilan rast usluga iz domena paketskih i logističkih servisa (u pitanju su servisi koji skoro bez izuzetka se koriste za neke od vidova daljinske prodaje) *izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013
  6. 6. Region Vrsta usluge (u procentima od ukupnog prihoda)* Pismonosne pošiljke Paketski i logistički servisi Finansijski servisi Ostale usluge Industrijalizovane zemlje 50,2 37,8 7,9 4,1 Istočna Evropa i CIS 42,2 10,7 26,8 20,4 Azija i Pacifik 20,2 11,8 60,6 7,4 Arapske zemlje 24,2 9,3 27,5 39 Latiska Amerika i Karibi 58,2 34,7 2,9 4,2 Afrika 56,6 11,5 18,2 13,7 -u industrijalizovanim zemljama najveći deo prihoda dolazi od osnovne poštanske delatnosti - već smo konstatovali pouzdan rast paketskih i logističkih servisa -u zemljama Istočne Evrope (a u Srbiji približno deli prosečne procente za ovaj region), imajući u vidu izgrađenost infrastrukture postoji veliki prostor za dalje unapređenje poslovanja u ovom domenu *izvor: Postal statistics 2011 – A summary, Economic and Regulatory Affairs Directorate, UPU, Bern, 2012
  7. 7. Region Način dostave pošiljaka (u procentima od ukupnog)* Na kućnu adresu Preuzimanje od poštanskog operatora Populacija bez dostave Industrijalizovane zemlje 96,9 3,1 0 Istočna Evropa i CIS 97,6 2,4 0 Azija i Pacifik 94,7 4,8 0,6 Arapske zemlje 61,3 28 10,7 Latiska Amerika i Karibi 79,7 12,6 7,7 Afrika 21,1 49,2 29,7 - potpuna pokrivenost stanovništva poštanskim servisima u zemljama Istočne Evrope (u Srbiji je pokrivenost dostavom na kućnu adresu praktično 100%) - dokaz da su granični troškovi svakog novog korisnika praktično ravni nuli *izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013
  8. 8. Kretanje svetske ekonomije u odnosu na „poštansku ekonomiju” u periodu 1980-2011. godine na globalnom nivou (iskazano u procentima, kao bazna godina uzeta 1990. godina) tamna linija - kretanje svetske ekonomije; svetla linija- kretanje poštanskog sektora* -osamdesetih godina prošlog veka smatralo se da kretanja u poštanskom sektoru u velikoj meri zavise od kretanja u globalnoj ekonomiji -početkom ovog veka je postalo evidentno da to nije slučaj, jer uprkos optoj ekonomskoj ekspanziji poštanski sektor nastavio da pada. -nakon 2008.godine i velike recesije u svetskoj ekonomiji, poštanski sektor je ostao manje-više stabilan. - može se zaključiti da eventualni neiskorišćeni infrastrukturni potencijali poštanske mreže, mogu imati i određene antirecesione efekte, posebno u zemljama poput Srbije *izvor: Universal Postal Union, Development strategies for the postal sector: an economic perspective, Berne, 2013
  9. 9. U SLUČAJU SUKOBA ODREDABA OVOG ZAKONA SA ODREDBAMA DRUGOG ZAKONA (ZAKONI KOJIMA SE REGULIŠU OBLIGACIONI ODNOSI, TRGOVINA, TURIZAM, OGLAŠAVANJE, ELEKTRONSKA TRGOVINA, ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE, USLUGE OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA I SLIČNO), PRIMENJUJU SE ODREDBE OVOG ZAKONA OSIM AKO ODREDBE DRUGOG ZAKONA NE PRUŽAJU VEĆI NIVO ZAŠTITE POTROŠAČU (član 3. stav 8.) POTROŠAČ JESTE FIZIČKO LICE KOJE NA TRŽIŠTU PRIBAVLJA ROBU ILI USLUGE U SVRHE KOJE NISU NAMENJENE NJEGOVOJ POSLOVNOJ ILI DRUGOJ KOMERCIJALNOJ DELATNOSTI (član 5. stav 1. tačka 1) 35) KORISNIK POŠTANSKE USLUGE JE POŠILJALAC ILI PRIMALAC; 36) POŠILJALAC JE LICE KOJE ZAHTEVA IZVRŠENJE POŠTANSKE USLUGE; 37) PRIMALAC JE LICE KOME JE UPUĆENA POŠTANSKA POŠILJKA. (član 3. stav 1.) ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA (NACRT) ZAKON O POŠTANSKIM USLUGAMA
  10. 10. PREDLOG REGULATORNOG OKVIRA PROBLEM NIJE NEKA EVENTUALNO LOŠA REGULACIJA, NEGO NEPOSTOJANJE BILO KAKVOG REGULATORNOG OKVIRA NA TRŽIŠTU POŠTANSKIH USLUGA, KADA SU POŠTANSKE USLUGE U FUNKCIJI MALOPRODAJNOG KANALA! MOGUĆ POTENCIJALNO VELIKI NAPREDAK U SMISLU REGULISANJA OVOG PROBLEMA U BUDUĆEM ZAKONU O ZAŠTITI POTROŠAČA! ČLAN 29. STAV 1. TAČKA 15. NACRTA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA Pre nego što se potrošač obaveže ugovorom na daljinu, odnosno ugovorom zaključenim izvan poslovnih prostorija ili odgovarajućom ponudom za zaključivanje ugovora, trgovac je dužan da potrošača na jasan i razumljiv način obavesti o sledećim podacima... POSTOJANJU NJEGOVOG UGOVORNOG ODNOSA SA POŠTANSKIM OPERATOROM PREKO KOGA POTROŠAČ MOŽE, U SLUČAJU REKLAMACIJE ZBOG NESAOBRAZNOSTI, DA POŠALJE ROBU O TROŠKU TRGOVCA PREDLOŽENO U SKLADU SA NAJAKTUELNIJIM REŠENJIMA EVROPSKOG ZAKONODAVSTVA, PA ČAK I U NEČEMU ISPRED!
  11. 11. ZAKLJUČAK DALJINSKA TRGOVINA IMA IZUZETNE POTENCIJALE KAO FAKTOR UKUPNOG EKONOMSKOG RAZVOJA I TO VEĆ U ODREĐENOJ MERI I JESTE ČINJENICA DA JE TO ISTOVREMENO I KANAL KROZ KOJI SE OBAVLJA I VELIKI BROJ RAZLIČITIH NELEGALNIH TRGOVINSKIH OPERACIJA I NA DRASTIČAN I NEPORPAVLJIV NAČIN NARUŠAVAJU PRAVA POTROŠAČA, DEROGIRA I USPORAVA OVAJ PROCES, SA PRETNJOM DA MU NANESE NENADOKNADIVU ŠTETU NEOPHODNO JE PREDUZETI ODREĐENE REGULATORNE AKTIVNOSTI U CILJU ZAŠTITE POTROŠAČA, JEDNAKO KAO I LEGALNIH TRGOVACA I POŠTANSKIH OPERATORA, I KOLIKO JE TO MOGUĆE, ELIMINISANJA FAKTORA KOJI KORISTE OVAJ KANAL ZA NELEGALNE RADNJE OVAKVIM REGULISANJEM, OMOGUĆEN UKUPNI RAZVOJ DALJINSKE TRGOVINE MOŽE SAMO STIMULATIVNO DELOVATI NA DALJE ULAGANJE U INFRASTUKTURNE KAPACITETE POŠTANSKIH OPERATORA I NJIHOVE POSLOVNE AKTIVNOSTI
  12. 12. HVALA NA PAŽNJI!!! Sva pitanja su dobrodošla! slavko.djumic@rapus.rs lidija.gligoric@rapus.rs

×