Medicinska usluga kao izvozni artikal dr jasmina knezevic

974 views

Published on

Published in: Health & Medicine
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
974
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Medicinska usluga kao izvozni artikal dr jasmina knezevic

  1. 1. MEDICINSKA USLUGAKAO IZVOZNI ARTIKAL Dr Jasmina Knežević Bel Medic, Opšta bolnica Vrnjačka Banja 13. Oktobar 2011.
  2. 2. Istorijat• Sumerski hram (4000BC), sa bazenima - najstariji medicinski centar• Aesclepiusov Hram iz 300 godine BC - prvi međunarodni MC, koji je nudio gimnastiku, hram za meditaciju i temalne vode• U Rimsko doba, poznate termalne banje postaju ne samo centri zdravlja, ved i centri društvenog i biznis života tog doba
  3. 3. Istorijat• 1248 godine Mansuri Hospital u Kairu, imala je 4000 kreveta• Ville d’Eaux postaje poznato 1326 godine• u 16 veku razvijaju se St.Moritz, Baden Baden• postaju mondenski wellness centri bogatih i poznatih
  4. 4. Istorijat• 1933 godine American Bord of Medical Specialites (ABMS) uspostavljaju profesionalnu politiku i standarde i uveo sertifikaciju doktora• 1997 godine formira se i Joint Commission International (JCI) akreditaciono telo koje standardizovuje ustanove
  5. 5. Istorijat• 1997 godina je godina velike Azijske ekonomske krize• mobilisala sve da tragaju za novim mogudnostima tržišta• kredu ogromne investicije u privatni zdrastveni sektor• JCI standardi prihvataju bolnice u Tailandu, Singapuru i Indija• a za njima se utrkuju i ostale južne Azijske zemlje kao i zemlje Latinske Amerike• prave se partnerstva sa prominentnim US zdrastvenim osiguranjima
  6. 6. Uspeh - neminovan1. Napravljeni su luksuzni objekti, koji nisu bili otuđeni, hladni2. Sve usmereno ka tome da se pacijent oseda prijatno i udobno - hoteli 5 zvezdica
  7. 7. Azijski bum3. Uvedeni svi medicinski standardi – dakle bezbednost dignuta na najviši nivo4. Ušla zdrastvena osiguranja5. Ušle ozbiljne turističke organizacije u sistem6. Države dale zakonsku podršku, napravila ambijent i prepoznala to kao svoju šansu za sveukupni ekonomski rast zemlje
  8. 8. Rezultati• Biznis vredan preko $60 milijardi za koji se procenjuje da ce za 2012 godine dostici $100 milijardi• Procenat rasta preko 20%• Švajcarska sa svoje 129 bolnice i 8000 kreveta ostvaruje $ 3,4 milijarde, što je 18% tržišnog udela• Svaka 20 osoba u V.B. ide ili planira da ide u druge zemlje radi medicinske usluge• Realizovali su 2,65 miliona putovanja• Tajvan zaradi od zdrastvenog turizma milijardu dolara• Ex socijalističke zemlje drža korak (Češka, Poljska, Madjarska)
  9. 9. Ko su pacijenti1. Oni koji nisu osigurani, ili su delimično osigurani - U 2009. godini 61 milion amerikanaca nema osiguranje ili je nepotpuno2. Oni koji u svojim zemljama imaju velike liste čekanja - Britanci3. Oni koji imaju novac i žele viši kvalitet usluge nego što imaju u svojoj zemlji4. Oni koji hode da spoje lepo i korisno. Egzotična putovanja ili čuveni stomatološki vikendi na Balatonu
  10. 10. Analiza cena• Amerikanci smatraju da bi uštedeli 50-80% ako bi svi išli u inostranstvo na lečenje• U Tajlandu bajpas košta $22.000 a u USA $133.000• Veštačko koleno je u Singapuru $9.600 a u Americi $53.000• Face i neck lifting $12.000 u Americi na drugim mestima $3.000-4.000 cena• zamene kuka $40-60.000 u USA na drugima mestima $8.000- 18.000 - uključujici i troškove putovanja• Tajland je oko 20% skuplji od Indije dok je Južna Amerika 50 do 100% skuplja nego Indija
  11. 11. Najtraženije usluge Top destinacije na svetskom tržištu• Plastična hirurgija • Francuska• Operacije na srcu • USA• Operacije kuka i kolena • Španija• Vantelesna oplodnja • Italija• Dentalne usluge • UK• Urogenitalne operacije • Turska• Operacije na očima • Nemačka• Terapija malignih bolesti • Malezija • Meksiko
  12. 12. Ono što brine• Nepostojanje Guidelines-a u mnogim zemljama• Nisu sve bolnice akreditovane po JCI ili bilo kojim drugim standardima• Nema osiguranje od medicinske greške• I generalno postoperativni tok može da bude nedovoljno dugo praden i pogoršan letom i dugim putovanjem
  13. 13. Podela1. Hoteli sa wellnessi spa centrima o imaju kozmetiku, masaže, bazene o uvode i preventivnu medicinu sa ozbiljnom dijagnostikom (Slovenija, Italija...)2. Banje sa rehabilitacionim centrima o uglavnom u sistemu državnog zdrastva o kao nastavak lečenja u bolnicama hroničnih bolesnika ili operacija o Igalo - Norveški pacijenati- o sada Ribarska banja, Atomska banja - pacijenti iz regiona3. Zdrastvene ustanove, bolnice i ordinacije, privatne i državne gde se obavlja standardna medicina
  14. 14. Kakva je situacija kod nas?• Imamo dobre lekare, jeftinu uslugu ali ne i adekvatne kapacite• Ima puno pravnih ograničenja, koja koče razvoj ovog sektora• Privatan sektor mali i u razvoju• Postoji 1200 ustanova u kojima radi 2931 lekara• državne ustanove imaju kapaciteta, ali sa večernjim klinikama napravljena konfuzija i ušlo se u koliziju interesa• postoje liste čekaja za naše građane a operišu se stranici za novac i u radno i u neradno vreme – izaziva veliko nezadovoljstvo
  15. 15. Ko su nam pacijenti?1. Naši ljudi iz dijaspore - oni koriste skoro sve medicinske i stomatološke usluge2. Pacijenti iz okruženja (Bosna, R.Srpska, Crna Gora), šalju njihovi Fondovi o KBC Dedinje, ortopedska bolnica na Banjici, o Miloš klinika ima ugovor sa Crnom Gorom i Distriktom Brčko o Beogradski KBC za operacije srca do januara sa RS3. Pacijenti iz sveta o dolaze pojedinačno - preko sajta ili od naših ljudi u dijaspori o stomatologija, plastična hirurgija, urogenitalna hirurgija, očne bolesti o pionirski pokušaji - mi imamo oko 150 pacijenata koja su došla iz sveta samo da bi se uradile operacije
  16. 16. Šta možemo uraditi?1. Podrška države je neophodna, treba promeniti klimu, imati partnerski odnos sa privatnim sektorom2. Promeniti masu zakona, koji koče razvoj ili poskupljuju poslovanje, a ne služe ničemu3. Doneti nove zakone vezane za turizam i zdrastvo- primer Hrvatska4. Povedati smeštajne kapacitete5. Podstadi lekare da otvaraju svoje ordinacije, a one koji ved imaju da se razvijaju6. Mora se unaprediti servis7. Slobodne kapacitete državnih ustanova iznajmiti privatnicima8. Uvesti vodiče dobre prakse9. Pokušati privudi strana osiguravajuda društva i turističke organizacija10. Težiti da svoje ustanove standardizujemo i akreditujemo
  17. 17. Zaključak• Ne smemo zaboraviti da je naša usluga izvoz iako nema prelaska granice• Posedujemo veliku vrednust koju nismo valorizovali• U svetu su svi u pokretu, i pacijenti i doktori - i mi se moramo razmrdati• TOS i LKS ved pokazale incijativu da ovu našu oblast razvijamo• Kao što vidimo mnogo toga se desilo u zadnjih 10 godina u svetu• Samo udruženi možemo se takmičiti sa njim

×