Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Vreme, klima i klimatski elementi

1,536 views

Published on

Prezentacija iz predmeta geografija - Vreme, klima i klimatski elementi

Published in: Education
  • Be the first to comment

Vreme, klima i klimatski elementi

  1. 1. ВРЕМЕ, КЛИМА И КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
  2. 2. • ВРЕМЕ је тренутно стање атмосфере, тј. климатских елемената, изнад одређеног места • КЛИМА представља средњу вредност климатских елемената у дужем периоду (обично дужем од 10 година) на одређеној територији • наука која проучава време зове се • наука која проучава климу зове се шта мислите, да ли су време и клима речи за исту појаву; да ли постоје разлике између времена и климе? МЕТЕОРОЛОГИЈА КЛИМАТОЛОГИЈА
  3. 3. • КЛИМАТСКИ (временски) ЕЛЕМЕНТИ СУ: 1. Сунчево зрачење или инсолација 2. температура ваздуха 3. ваздушни притисак 4. ветар 5. влажност ваздуха и испаравање 6. облачност 7. падавине • зашто су нам важни подаци о климатским елементима?
  4. 4. 1. СУНЧЕВО ЗРАЧЕЊЕ (h) је топлотна енергија коју атмосфера и Земљина површина добијају од Сунца • то је трајање Сунчевог сјаја изнад неког места количина топлоте коју Земљина површина и ваздух примају од Сунца зависи од УПАДНОГ УГЛА СУНЧЕВИХ ЗРАКА – што је угао већи, веће је загревање
  5. 5. • закључите, у којим областима на Земљи је највеће загревање површине и ваздуха? • у областима око екватора, јер на њих Сунчеви зраци падају под највећим углом, па су те области најтоплије хелиограф – инструмент којим се мери количина Сунчевог зрачења
  6. 6. • атмосфера се не загрева директно од Сунца, већ од Земље
  7. 7. • количина примљене топлоте од Сунца зависи и од подлоге – КОПНО СЕ БРЖЕ ЗАГРЕВА И ХЛАДИ У ОДНОСУ НА ВОДУ, АЛИ ВОДА ДУЖЕ ЗАДРЖАВА ТОПЛОТУ; зашто? у току дана и лета копно је топлије од мора у току ноћи и зиме море је топлије од копна шта мислите, да ли се брже загревају песак и голи стеновити терени или шуме?
  8. 8. • понекад температура може да расте са повећањем висине и та појава се назива температурна инверзија 2. ТЕМПЕРАТУРА ВАЗДУХА (°C) се СНИЖАВА: - идући ОД ЕКВАТОРА КА ПОЛОВИМА - СА ПОРАСТОМ НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ (за 0,6°C на 100 m висине); шта мислите, зашто?
  9. 9. термометар – инструмент за мерење температуре ваздуха метеоролошка кућица
  10. 10. 3. ВАЗДУШНИ ПРИТИСАК (mb) је притисак који ваздух својом тежином врши на Земљину површину СМАЊУЈЕ СЕ СА: - ПОВИШЕЊЕМ ТЕМПЕРАТУРЕ – при вишој температури ваздух се шири, па постаје ређи и лакши, издиже се и на тај начин врши мањи притисак на подлогу - ПОВЕЋАЊЕМ НАДМОРСКЕ ВИСИНЕ – јер је ваздух разређенији и лакши, па врши мањи притисак на површину
  11. 11. • закључите, где је ваздушни притисак нижи, а где виши, око екватора или полова и зашто је то тако? • око екватора је увек низак, а око полова висок барометар – инструмент за мерење ваздушног притиска
  12. 12. • нормални ваздушни притисак износи 1.013 mb 1.013˃ mb висок ваздушни притисак 1.013˂ mb низак ваздушни притисак • поље ВИСОКОГ ВАЗДУШНОГ ПРИТИСКА назива се АНТИЦИКЛОН (доноси суво и ведро време) • поље НИСКОГ ВАЗДУШНОГ ПРИТИСКА назива се ЦИКЛОН (доноси падавине)
  13. 13. 4. ВЕТАР је хоризонтално струјање ваздуха које настаје због разлика у ваздушном притиску • ветар се увек креће из поља вишег ка пољу нижег ваздушног притиска • правац ветра се односи на страну света са које ветар дува • Вилдов ветроказ и анемометар одређују правац и брзину ветра (m/s) • јачина ветра се мери помоћу Бофорове скале, која има 12° графички приказ учесталости и смера дувања ветра назива се ружа ветрова
  14. 14. • ветрови се деле на: а) СТАЛНЕ б) ПЕРИОДИЧНЕ (монсуни) в) ЛОКАЛНЕ (кошава, фен, бура, југо, торнадо, ураган, тајфун и др.) торнадо
  15. 15. КРУЖЕЊЕ ВОДЕ У ПРИРОДИ
  16. 16. 5. ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА (%) и ИСПАРАВАЊЕ • вода испарава са површине Земље (копна, водених површина и вегетације) у виду водене паре под утицајем Сунчевог зрачења • дакле, ИСПАРАВАЊЕ је претварање воде у гасовито стање, тј. водену пару • ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА показује колико водене паре има у ваздуху хигрометар – инструмент за мерење влажности ваздуха
  17. 17. • зависе од температуре: - виша температура → веће испаравање, мања влажност - нижа температура → мање испаравање, већа влажност или - са повећањем надморске висине снижава се температура ваздуха, а повећавају се влажност ваздуха и количина падавина
  18. 18. • за ваздух који при одређеној температури садржи највећу могућу количину водене паре каже се да је засићен воденом паром • ако би се такав ваздух још загрејао, повећала би се његова способност примања водене паре (топлији ваздух се шири, ређи је, па је у стању да прими већу количину водене паре од хладнијег) • када се тако топао и пун влаге ваздух попне у висине и расхлади, он постаје презасићен воденом паром, па долази до КОНДЕНЗАЦИЈЕ и СУБЛИМАЦИЈЕ
  19. 19. 6. кондензацијом и сублимацијом настају ОБЛАЦИ И ПАДАВИНЕ – када се водена пара расхлади на одређеној висини, она се претвара у капљице воде (кондензација) и кристале леда (сублимација) КОНДЕНЗАЦИЈА – претварање водене паре у течно стање СУБЛИМАЦИЈА – претварање водене паре у чврсто стање (уколико је температура веома ниска, капљице воде се преварају у снег и лед)
  20. 20. • прекривеност неба облацима назива се ОБЛАЧНОСТ • ако облаци настану у најнижим слојевима атмосфере, то је МАГЛА дакле, облаци су састављени од капљица воде и кристала леда шта смо научили: кондензацијом настаје киша, сублимацијом настаје снег
  21. 21. 7. ПАДАВИНЕ се излучују из облака (високе падавине), али могу да настану и при самом тлу (ниске падавине) • високе падавине: киша, снег, град • ниске падавине: роса, слана, иње, поледица • НАЈВЕЋА КОЛИЧИНА ПАДАВИНА НА ЗЕМЉИ излучи се у областима ОКО ЕКВАТОРА
  22. 22. кишомер служи за мерење количине падавина
  23. 23. • температура ваздуха и количина падавина у неком месту приказују се помоћу климадијаграма презентацију припремила наставница географије Јована Веселиновић

×