BIZLife magazin, decembar 2013.

937 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
937
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
24
Actions
Shares
0
Downloads
4
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

BIZLife magazin, decembar 2013.

  1. 1. BIZLIFE xxx 1 Magazin za uspešan biznis i dobar život... Sve na jednom mestu! broj 7 // dec/jan 2013/14. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine tema broja koridori srbije // Mnogo babica, kilavi putevi BIZLife panel diskusija // Privreda Srbije na raskrsnici Godina Arapa Neophodne žestoke reforme ISTRAŽIVANJE BIZLIFE Miša Lukić // recept za uspehNaš gost: Kriza usporila proces ukrupnjavanja Regionalna konferencija Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija FMCG sektor do 2020. specijalno izdanje Dobar nivo kanadskih investicija Jaki menadžeri - jaka Srbija Intervju Roman Waschuk, ambasador Kanade u Srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji Intervju Milan Petrović predsednik Srpske acosijacije menaždera (SAM)
  2. 2. 03BIZLIFE uvodnik uvodnik I zaista, stiče se utisak da se u Srbiji, u poslednje vre- me, mnogo toga dešava više stihijski, nego planski. Odavno Savet stranih investitora u Srbiji ukazuje na neohodnost predvidivog poslovanja i da je za dolazak stranih investicija to jedan od ključnih pokazatelja sigurnosti. Danas, nažalost, Srbija time ne može da se pohvali. I usvajanje budžeta, istina na vreme, koji u startu predviđa deficit od 182,5 milijardi dinara ili 4,6 projek- tovanog BDP, ne uliva sigurnost, a sem toga članovi Fiskalnog saveta upozoravaju da planirane mere ne govore u prilog smanjenja ovog deficita. S druge strane, možemo da postavimo pitanje, a kako bi to izgledalo da jedna firma planira u startu da rasho- di značajno premašuju prihode? I šta bi se desilo da sve kompanije u Srbiji imaju u startu planiran 'budžetski deficit' ili je ovo ipak neuporedivo? Kako god bilo, tek kraj godine je svakako vreme da se svedu računi i da se napravi plan za narednu godinu. Tim medijske kuće BIZLife ovu godinu završava sa izrazitim rastom poseta na BIZLife portalu (www.bizlife. rs) i to čak tri puta većim od broja poseta sa kojim se startovalo. Od maja 2013. do danas smo uspešno organi- zovali četiri konferencije, dva okrugla stola i jednu panel diskusiju. Pred vama se nalazi broj 7 magazina BIZLife. I sada smo sasvim sigurni da smo doneli pravu odlu- ku u pravo vreme. Imali smo hrabrosti i iskoračili smo korak napred. Uvereni smo da smo poslovnoj javnosti Srbije i regiona ponudili novi pogled na poslovni život. Nismo zatvarali oči pred ekonomskim problemima, ali smo, po najviše na BIZLife događajima, ponudili i mogu- ća rešenja. Iza nas je jedna investiciona godina, a pred nama jedna razvojna. I upravo tako ćemo gledati na 2014. Ne planiramo bilo šta da čekamo, nego ćemo svim izazovi- ma koji se stavljaju pred jednu medijsku kuću, hrabro ići u susret, a sve u uverenju da su radikalne, privredne promene moguće, pa čak i u Srbiji, i ako BIZLife treba da bude prvi vesnik tih promena spremni smo da preuzme- mo tu ulogu. Nećemo čekati da nam se bolje sutra desi, sami ćemo ga napraviti. Pri tome, pored uspešnog biznisa, ni jednog momenta nećemo zanemariti činjenicu da samo srećan, zadovoljan i ispunjen pojedinac može da bude i poslovno uspešan, te ćemo i tim temama nastaviti da se bavimo i u narednoj godini. U to ime čestitam vam, i želim srećnu i uspešnu poslovnu 2014! Pri tome, pored uspešnog biznisa, ni jednog momenta nećemo zanemariti činjenicu da samo srećan, zadovoljan i ispunjen pojedinac može da bude i poslovno uspešan Srećno! Nedavno mi je jedna prijateljica, inače advokat, rekla da je odavno odustala od analiziranja svojih poslovnih (ne)uspeha. Ima kaže, utisak da joj od toga bude samo loše, a pozitivnih efekata nema Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs
  3. 3. 04 BIZLIFE sadržaj Impresum Business Magazine ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324broj 07 // decembar/januar DIREKTOR, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs ART DIREKTOR Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs IZVRŠNI UREDNIK Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs UREDNIK Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs UREDNIK LIFESTYLE Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs REDAKCIJA redakcija@bizlife.rs Gorica Bilal gorica.bilal@bizlife.rs Jovana Đurašković jovana.djuraskovic@bizlife.rs Ivana Čeković ivana.cekovic@bizlife.rs SARADNICI Branislava Lovre, Danica Stević, Mirjana Zec FOTO Đorđe Nenadić, Marko Rupena, Medija centar Beograd, foto servis Beta ASISTENT GLAVNOG UREDNIKA Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs MARKETING: KEY ACCOUNT Jelena Bulić jelena.bulic@bizlife.rs KEY ACCOUNT Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs ŠTAMPA Rotografika Segedinski put 72, Subotica DISTRIBUCIJA Centrosinergija IZDAVAČ Digital Life KOSOVSKA 30, 11000 BEOGRAD +381 11 303 52 74 + 381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. Sadržaj 08 Mnogo babica, kilavi putevi Koridori Srbije 12 Godina Arapa Ekonomski momenti koji su obeležili 2013. godinu 16 Dobar nivo kanadskih investicija Roman Wa schuk, ambasador Kanade u Srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji 20 U fokusu Mišković Ko se u 2013. najviše slikao 22 Jaki menadžeri - jaka Srbija Milan Petrović predsednik Srpske acosijacije menaždera (SAM) 24 Aerodromi u korak sa promenama? PwC o promenama u evropskoj avio industriji - 2. deo 27 FMCG sektor do 2020. BIZLife ConferencesEvents 44 Neophodne žestoke reforme „Privreda Srbije na raskrsnici“ 48 Reči koje su obeležile 2013. Izjave godine 54 Pasoš na ceni Značajne rezerve U fokusu stranih medija 55 Las Vegas ’preskače’ Evropu U fokusu stranih medija 58 Informacija zlata vredna Gedžeti 60 Izazov kao motivacija Svetlana Glumac direktor korporativnih i regulatornih poslova Danube Foods Group 62 Oni će napraviti rusvaj Uspešni menadžeri 64 Nastavlja se trend digitalizacije Poslovna komunikacija 66 Revolucija u komunikacijama Razgovor sa povodom 67 Snaga prirode Trendovi 68 Čovek sa vizijom Preduzetnik godine 69 Sudbina direktorskih naknada Istraživanje 74 Budimo se, ali moramo i da ustanemo Dragan Ilić Gorica Nešović, producenti i voditeljski par radio emisije 'Buđenje' 78 Veliki i kraj i početak godine Hrana za dušu 79 Nit novine čitam, nit gledam TV Boris Milivojević , glumac 80 Recepti za uspeh Miša Lukić, osnivač i vlasnik marketinške agencije Leo Burnett 83 Trpeza u znaku raskoša Dekoracija 84 Nova godina daleko, što dalje Egzotični dočeci 88 Svečano i pomereno Fashion Beauty 90 Sve je lako, samo treba znati Radinka Danilov izvršni direktor Agencije za odnose s javnošću Ruskin Hunt Strana 20 Strana 12 Godina Arapa U fokusu Mišković Ekonomski momenti koji su obeležili 2013. godinu Ko se u 2013. najviše slikao
  4. 4. Member of Erste Group www.erstegroup.com www.erstebank.rs Da li je vaša banka pravi partner u ostvarenju vaših investicija? Investicioni krediti Erste Banke osmišljeni su u skladu sa najnovijim trendovima na finansijskom tržištu, a prema specifičnim potrebama i zahtevima naših klijenata u različitim industrijama. Brzo, efikasno i pod veoma povoljnim uslovima, možete obezbediti sredstva kojima ćete u kratkom roku sa uspehom realizovati svoje poslovne planove i postići željene rezultate – uz snažnu podršku, veliko iskustvo i znanje visoko profesionalnog tima eksperata iz oblasti finansijskog poslovanja.
  5. 5. 06 BIZLIFE biznis panorama BIZNIS PANORAMA 'ODLAZIM, A VOLIM TE'- Silviju Berlusconiju, bivšem italijanskom premijeru oduzet je poslanički mandat, pošto je osuđen za utaju poreza. Dugogodišnji italijanski lider neće moći šest godina da se kandiduje na izborima za parlament, ali će ostati na čelu svoje stranke Forza Italia. 'E, KOME JA PRIČAM?!' - Lazar Krstić, ministar finansija u Skupštini Srbije u decembru prilikom rasprave o budžetu za 2014. 'SAD STE NAŠLI DA SE RAZGOVARATE?!' - Tomislav Nikolić, pred- sednik Srbije, Ivica Dačić, predsednik Vlade Srbije i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije na svečanosti povodom početka radova na deonici ’Južnog toka’ kroz. 'I ŠTA KAŽEŠ, KAD ĆE IZBORI U SRBIJI?' - Frederic Coin, predsednik Saveta stranih investitora u Srbiji i Matteo Patrone, šef Kancelarije EBRD u Srbiji na BIZLife panel diskusiji „Privreda Srbije na raskrsnici“. ’TVOJE LICE ZVUČI POZNATO’ – Milo Đukanović, premijer Crne Gore i Ivica Dačić, premijer Srbije, prilikom posete crnogorskog premijera Srbiji prvi put posle deset godina. 'HM, MENE STE NAŠLI?!' - Vladimir Putin, predsednik Rusije na redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu u Moskvi, kojoj je prisustvovalo više od stotinu novinara.
  6. 6. 07BIZLIFE biznis panorama 'ZNAČI TU ZAVRŠE GLASOVI?' - Sala Centra za broja- nje i rezultate izbora i kutije sa ponovljenih kosovskih lokalnih izbora sa glasačkim listićima u Kosovu Polju. 'OBEĆANJE LUDOM RADOVANJE' - Produženi vikend nakon Dana zahvalnosti u SAD nije doneo očekivani promet u trgovinama, a u američkoj nacionalnoj Fede- raciji za maloprodaju kažu da je i to jedna od vidljivih posledica tromog oporavka najveće svetske ekonomije. Potrošači širom SAD su pazarili raznu robu u vrednosti koja je za 1,7 milijardi dolara manja nego u istom perio- du prošle godine. 'Časna pionirska reč' - AngelaMerkel, kancelar Nemačke, nakon izbora većinom glasova nemačkog Bundestaga, i treći put polaže zakletvu. 'TO TI ZAVRŠENO!' - JorgAsmusen, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije u Narodnoj banci Srbije na konferenciji povodom završetka projekta ’Jačanje institucionalnih kapaciteta NBS’. 'MA, KAD TE UHVATIM NA SLEDEĆIM IZBORIMA U KLINČ!' - Vitali Klitschko, lider ukrajinske opozicione par- tije Udar, bokserski šampion izjavio da će biti novi pred- sednik Ukrajine na jednom od protesta koji već danima besne u toj zemlji zbog nezadovoljstva naroda odlukom vlasti da ne potpiše sporazum o pridruživanju EU.
  7. 7. 08 BIZLIFE tema broja Koridori Srbije tekst: Danica Stević tema broja
  8. 8. 09BIZLIFE tema broja S rbija ima najlošije puteve među zemljama regiona i bivše Jugoslavije, pokazu- je poslednji izveštaj Svet- skog ekonomskog foruma (www. bizlife.rs) 2013-2014. i nalazi se na 119. mestu od 148. zemalja koje su obuhvaćene ovim rangiranjem. Istovremeno, tvrdi se da nijedan put, izuzev Kori- dora 10, ne zadovoljava potrebne kriterijume, a taj famozni panevrop- ski Koridor kroz Srbiju još uvek nije završen. Ni njegov severni deo, niti istočni i južni kraci, iako se svaka od prethodne tri godine pominjala kao godina u kome će Koridor 10, kroz Srbiju, konačno biti gotov. Obećavalo se tako da će Koridor biti izgrađen 2011, pa 2012, 2013. i tako redom. Poznata je i rečenica Mlađana Dinkića, iz jula 2008. godine kako je završetak Koridora 10 do 2011. prioritet tadašnje Vlade Srbije i kako ni on, a ni njegova stranka, G17 plus, neće izaći na sledeće izbore ukoliko ovaj put ne bude gotov u mandatu tadašnje vlade. Najnovije obećanje je 2016. godina do kada bi trebalo da se izgrade neizgrađene trase na ovom evrop- skom putnom pravcu, a koje još uvek stoje zbog propasti austrijske Alpine, nedostatka novca u budžetu, odustajanja Grka da finansiraju preuzete obaveze i sličnih peripetija. U međuvremenu, Srbija se upustila u izgradnju još jednog putnog pravca, takozvanog Ko- ridora 11, od Beograda do Južnog Jadrana, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić najavio je nedavno da će na proleće sigurno početi da se gradi i Moravski ko- ridor, to jest autoput od Pojata do Preljine, u planu je izgradnja puta od Novog Sada do Rume, a od ministra regionalnog razvoja Igora Mirovića čuje se i plan za nastavak Koridora 11 od Beograda ka Vršcu do Temišvara. Niko od njih, me- đutim, ne precizira ni kada će biti izgrađene već započete deonice, ni kojim će se to novcem graditi planirani autoputevi, pošto je po- znato da para u budžetu nema. A možda ovakvih disonantnih Koncesija je jedan od načina da se dobije autoput Svaka od prethodne tri godine proglašavana je godinom u kome će panevropski Koridor 10 biti završen, što se još nije desilo. U međuvremenu, od srpskih vlasti stižu informacije o gradnji Moravskog koridora, autoputa Novi Sad-Ruma, a sada i puta Beograd-Vršac-Temišvar, samo niko još ne govori kojim parama Mnogo babica, kilavi putevi koridor 11 Srbija se upustila u izgradnju još jednog putnog pravca, takozvanog Koridora 11, od Beograda do Južnog Jadrana. Dunav, neiskorišćeni put „Mislim da naše vlasti nisu svesne značaja vodnog saobraćaja i koristi koje bi naša privreda mogla imati od Dunavskog koridora, zvanog i Koridor 7“, kaže profesor Aćimović. On kaže da se protivi ideji bivšeg ministra infrastrukture da se kod Batajnice, dakle pet kilometara od Dunava, gradi logističko-kontejnerski centar za pretovar robe, jer je to daleko od reke i nada se da se od toga u međuvremenu odustalo. „Nama jeste potreban taj centar, ali negde na reci, bliže Dunavu. Ali kod nas država nema svesti da je taj vid saobraćaja znatno jefitniji i ekološki mnogo čistiji od pruge ili puta“, kaže Aćimović. On podseća da Evropska unija preko programa Marko Polo stimuliše kompanije da koriste vodeni saobraćaj. „Naša država nema novca za takve stimulacije, ali bi mogla da uloži u pretovarni centar na Dunavu i tako olakša preduzećima koja uvoze robu sa zapada da to rade brodom. Ovako, iako im je skuplje, oni se odlučuju za put, jer je brže i lakše“. → više informacija na www.bizlife.rs
  9. 9. 10 BIZLIFE tema broja šumova ne bi ni bilo da Srbija nije zemlja u kojoj tri ministra imaju 'svoj Koridor' u resoru, a svaki od njih voli da se meša, makar i medijski, u posao onog drugog. Pa tako Ilić priča o Moravskom kori- doru, a Mirović govori o nastavku Koridora 11 do Rumunije. A za to vreme, izgradnja novih kilometara autoputeva, toliko potrebnih srpskoj privredi i eko- nomiji, i dalje ide traljavo. Naime, iako je polovinom no- vembra u saobraćaj pušteno osam kilometara autoputa na južnom delu Koridora 10, prema makedon- skoj granici, od Donjeg Neradovca do Srpske kuće, drugih osam kilo- metara ovog puta, od Srpske kuće do Levosoja, čeka još uvek svog finansijera. Kako za BIZlife kažu u preduzeću Koridori Srbije (www. koridor10.rs), obe ove deonice fi- nansiraju se iz programa HiPERB, Vlade Grčke, ali je pomenuta Vlada obavestila naše vlasti da odustaje od finansiranja preostalih osam kilometara, pa se još uvek ne zna kako će se to finansirati, ni kada će radovi na ovom delu puta uopšte početi. „Koridori Srbije i Vlada Srbije preduzeli su sve neophodne aktivnosti kako bi se što pre rešio problem finansiranja ove deonice, jer novonastala situacija ne sme da ugrozi planove da u 2016. godi- ni bude završen Koridor 10“, kažu nam u ovom preduzeću. U međuvremenu, ove godine su zbog bankrota austrijskog predu- zeća Alpina, 'čuvenog' graditelja u Srbiji, stali i radovi na istočnom kraku Koridora 10, ka granici sa Bugarskom, pa je nakon višeme- sečnog zastoja, raspisan novi ten- der za izgradnju preostalih deo- nica na trasi Pirot-Dimitrovgrad. „Bankrot kompanije Alpina na globalnom nivou svakako je uspo- rio završetak konkretnih deonica ali, konačan rok u svakom slučaju neće biti probijen. Interesovanje za izgradnju 'Alpininih' deonica postoji i do sada je 19 kompanija već otkupilo tendersku dokumen- taciju“, kažu u Koridorima Srbije, koji su zainteresovanima ostavili rok do 9. januara naredne godine da se prijave za izgradnju nešto više od 14 kilometara ovog puta, u roku od 450 dana. U Koridorima, u čijoj nadležno- sti je ovaj najznačajniji, a pre sve- ga, evropski putni Koridor, kažu i da je severni krak Koridora 10, od Horgoša do Novog Sada završen, ali 'stoje' radovi na ipsilon kraku, od Kelebije do petlje Subotica jug, jer za tih 22,3 kilometra puta još uvek nema novca u državnom budžetu. Sa druge strane, ni ta famozna sanacija mosta Beška, još uvek nije sasvim gotova, iako je rok za izgradnju novog i popravku starog mosta, istekao još 2009. Zbog ovakvih kašnjenja i traljavosti u izgradnji neophodne putne infrastrukture, Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak na infrastrukturu kaže da bi bio zadovoljan da za četiri godine Srbija završi Koridor 10 i put od Beograda do Južnog Jadrana, pa makar i deo do Požege. „Neop- hodno je uspostaviti prioritet, a to su svakako Koridor 10 i takozvani Koridor 11 i ne počinjati ništa drugo dok se oni ne završe. Zbog nedostatka finansijskih i svih dru- gih kapaciteta, verujem da uskoro neće ni početi izgradnja nekih drugih pravaca, poput tog puta Novi Sad-Ruma, iako je on važan, a kamoli Beograd-Vršac-Temišvar. Zbog bankrota austrijskog preduzeća Alpina, 'čuvenog' graditelja u Srbiji u 2013. stali su i radovi na istočnom kraku Koridora 10, ka granici sa Bugarskom „ Neophodno je uspostaviti prioritet, a to su svakako Koridor 10 i takozvani Koridor 11 i ne počinjati ništa drugo dok se oni ne završe.” Slobodan Aćimović profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za infrastrukturu
  10. 10. 11BIZLIFE tema broja To, verujem, može biti započeto tek za nekoliko godina, a ne veru- jem da će biti završeno ni 2020“, kaže Aćimović. I kada smo već kod nastavka Koridora 11, odnosno njegovog istočnog dela, od Beograda, prema Rumuniji, na pita- nje BIZLife u ministar- stvu građevinstarva i urbanizma odgovore- no je sledeće: „U planu je izrada planske i teh- ničke dokumnetacije i za ovu deonicu, ali finansijska sredstva još nisu obezbeđena“. Teško da će se tako nešto usko- ro i desiti, pošto je sam ministar Velimir Ilić izjavio prethodnih meseci kako je odlučeno da se i na Koridoru 11, neizgrađene deonice finansiraju koncesijom, umesto kreditima, kao do sada. Vlada je, kažu u Ilićevom ministarstvu, donela odluku o davanju u konce- siju dela ovog autoputa i ovlastila Ministarstvo građevinarstva i urbanizma da sprovede postupak. „Planirano je da se koncesija da za deonice Surčin – Obrenovac i to izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine, Obrenovac – Preljina, održavanje i naplata putarine i Preljina – Požega izgradnja autoputa, održavanje i naplata putarine. Raspisan je konkurs za izbor koncesionara za kompanije koje su registrovane u Kini, a prema potpisanom Me- đudržavnom sporazumu između Srbije i Kine i u toku je prva faza konkursa u kojoj su se javile četiri kineske kompanije“, kažu za BI- ZLife u Ministarstvu Velimira Ilića i dodaju da je planirani rok za završetak radova oko 40 meseci, ali nam nisu odgovorili na koliko godina će biti data ova koncesija. Kako je prethodni pokušaj drža- ve da davanjem koncesije konzor- cijumu sada već ugašene Alpine i Por-a izgradi put od Horgoša do Požege, što je praktično modifiko- vani Koridor 11, propao i završio na međunarodnoj arbitraži, Slo- bodana Aćimovića smo pitali kako komentariše ovu novu odluku da se praktično taj isti put ponovo da koncesionaru. „Koncesija je jedan od načina da se dobije autoput i jasno je da koncesionar neće graditi tamo gde nema dovoljno saobraćaja i gde mu se ne isplati ta gradnja. Hrvati su recimo svoje autopu- teve gradili iz kredita, ali sada zbog teške situacije sa javnim finansijama moraju te puteve da prodaju. Dakle, gradili iz kredita koja posle nećete moći vraćati ili dati odmah pod koncesiju pa nek koncesionar gradi, na kraju se svede na isto. Što se tiče neuspele koncesije, bilo je mnogo različitih informaci- ja i polemike. Ako je tačno da je konceionar tražio da država garantuje za obim saobraćaja, to je nedopustivo. To ne bi smelo ni sada da se desi ni slučajno, jer niko nikome ne može da garantuje koliko će vozila tuda proći. Neka sam koncesionar izračuna koliko mu se to isplati ili ne“, kaže profe- sor Aćimović. I uprkos činjenici da novca u budžetu za izgradnju puteva nema, a ni zaduživanje se više ne isplati, država ne odustaje od izgradnje ni Moravskog koridora, odnosno puta od Pojata do Preljine. Zanimljivo je, međutim, da je ministar Ilić najavio nedavno da je sa Kinezima dogovoren najjeftiniji kredit na svetu, sa kamatnom stopom od dva odsto i počekom od pet godina, i da gradnja počinje na proleće, da bi nam sada iz njegovog ministarstva stigao nešto drugačiji odgovor: „Za sada realizaciju puta Pojate - Preljina, takozvani 'Moravski koridor' vodi Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Od prethod- nog dogovora sa kineskim par- tnerima se odustalo, upravo zbog nemogućnosti dogovora oko cene izgradnje ove deonice autoputa“. Podsetimo, bivša ministar- ka regionalnog razvoja Verica Kalanović najavljivala je početak gradnje ovog puta još krajem 2012, kada je sa Kinezima potpisan predugovor. Nevolja je, međutim, što su se Kinezi u međuvremenu predomislili, pa su pored ugovo- renih oko 500 miliona evra tražili dodatnih 150 miliona, zbog čega je ovaj posao očigledno i propao. Logično je zato se zapitati kako će onda i kojim novcem ta izgradnja početi na proleće. ● Za sada realizaciju puta Pojate - Preljina vodi Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave Izgradnja novih kilometara autoputeva i dalje ide traljavo
  11. 11. BIZLIFE xxx12 Godina Arapa Mnogi se sećaju da je 1995. godine tadašnja ministarka kulture Nada Popović-Perišić, proglasila u Srbiji ’Godinu kulture’. Ako bi trebalo izdvojiti šta je obeležeilo 2013. u Srbiji to jesigurno dolazak predstavnika UAE i najava arapskih investicija ISTRAŽIVANJE BIZLIFE EKONOMSKI MOMENTI KOJI SU OBELEŽILI 2013. GODINU tekst:MilovanMiličković G lavne zvezde 2013. bili su svakako šeici i njihov potencijal- ni novac. Posebno 'voljen’ od medija i vlasti bio je svakako šeik Bin Zayed, koji nas je posetio početkom, a onda i krajem godine, a malo ko sada priča o investicijama iz Nemačke ili SAD-a ili prethodnih godina ’tražene’ Rusije, već je termin ’investicija sa Bliskog Istoka’ postao već odoma- ćen u našoj javnosti. U ovom pregledu nismo pomi- njali višegodišnje pitanje privati- zacije Telekoma ili Elektroprivrede Srbije, velike najave mogućih inve- sticija ili boljeg života u narednih pet, deset ili trideset godina, već samo one događaje koji su imali kakav-takav epilog. Naravno, koli- ko god je to u Srbiji moguće. JANUAR Godina je počela onim što će je i obeležiti. Šeik Mohammad bin Zayed Al Nahyan, sleteo je na beo- gradski aerodrom i rekao da planira velika ulaganja. Konkretizacija dogovora iz Beograda i kasnije iz Abu Dabija, došla je u toku godine, pa je tako Etihad (www.etihad.com) uložio u Jat, a Razvojni fond UAE dao je zajam od 400 miliona dolara za poljoprivredu, istu cifru kao i proizvođač hrane Al Dahra za ulaga- nje u iznajmljivanje propalih farmi. Ova poseta kao da je bila signal za članove Vlade i različite političare, da ’na sva usta’ govore o investicijama sa Dalekog Istoka. Praktično, ne postoji nijedno propalo predu- zeće, ili ’sjajna lokacija’ u Srbiji koja nije ’proda- vana’ Arapima u poslednjih godinu dana. Tako je, na primer, tadašnji ministar saobraćaja Milu- tin Mrkonjić najavio interesovanje iz UEA u gradnju luka i drugih objekata na obalama Dunava, neki drugi su pričali o kupovini Crvene zvezde, uvek aktuelna lokacija Generalštaba u Beogradu bila je skoro svaki drugi dan u medijima kao mesto od ’strateškog značaja’ za investiciju nekog od šeika, a vrhunac predstave bila je najava iz Čačka da će ’biznismeni iz Emira- ta’ u Čačku praviti teren za polo. FEBRUAR Februar je obeležila jedna velika afera. Pokrajinski sekretar za po- ljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Goran Ješić, preko svog Twitter na- loga pokrenuo je priču o nivou aflatoksina u domaćem mleku. Ta informacija izazvala je veliku buru u javnosti, akti- virane su različite laboratorije za proveru kvaliteta mleka, počeo je rat saopštenjima i preko društve- nih mreža, same kompanije imale su svoje viđenje situacije, a epilog je kao što je običaj u Srbiji došao znatno kasnije. Sada već bivši ministar poljoprivrede Goran Kne- žević, čovek koji je kako bi uverio javnost da je mleko bezbedno popio čašu istog pred novinarima, ’pao’ je tek nekoliko meseci ka- snije u rekonstrukciji Vlade. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić u martu je rekao da će nivo aflatoksina u pravilnicima biti vraćen na 0,05 mikrograma i to se do danas nije desilo. Prema poslednjim najavama ovo će se desiti u prvoj polovini godine. Sam Ješić nalazi se pod istragom, jer se Razvojni fond UAE dao je zajam od 400 miliona dolara za poljoprivredu Jan. Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i princ prestolonaslednik šeik Mohammad bin Zayed Al Nahyan
  12. 12. BIZLIFE xxx 13 tereti za uznemiravanje javnosti, nanošenje štete mlekarskoj indu- striji i građanima Srbije. Prema nekim podacima, proizvođači mle- ka na našem tržištu, zbog pojave aflatoksina, samo u februaru su izgubili oko 50 miliona evra. Februar je obeležio i dolazak novog čoveka na čelo jedne veoma važne institucije. Ivan Simič postao je direktor Poreske uprave Srbije. A gde je došao saznao je tek kasnije. Godinu je obeležila njegova borba da bogatiji sugrađani napokon plate porez, da naše prodavnice i lokali počnu da izdaju fiskalne račune, a da se u Srbiji uvede takozvani ’poreski moral’. Teško da je uspeo u tome. Medijski su naročito propraćene akcije na Exitu i Guči, gde se utvr- dilo da je istina da izuzetno mali broj prodavaca izdaje račune, a posebno će ostati u sećanju pismo Simiča vlasnici lokala, koja prodaje pljeskavice, u kojem je moli da ubuduće izdaje fiskalne račune. Vlasnica je nastavila po starom, a lokal je zatvoren. MART U martu je potpredsednik izda- vačke kompanije Forbes (www. forbes.com), Christopher Forbes posetio Srbiju. Konstatovao je da Srbija ima dobre razvojne poten- cijale i mogućnosti za privlačenje stranih investicija u poljoprivredi, energetici, telekomunikacijama i auto – industriji, ali posebno ga je zainteresovao Telekom Srbija. On je izrazio spremnost da podrži Telekom Srbija u ostvarivanju saradnje sa eminentnim svetskim kompanijama iz oblasti telekomu- nikacija. Toliko. U martu su počela i prva hapšenja u aferi ’Razvojna banka Vojvodine’. Troje bivših čelnika Razvojne dobilo je pritvor zbog sumnje da su oštetili tu banku za 2,5 milijarde dinara, a Vlada je odlučila da Poštanska štedio- nica preuzme Razvojnu banku Vojvodine. APRIL PayPal je stigao u Srbiju. „Srećni smo što možemo da ponudimo srpskim potrošačima lako i jedno- stavno rešenje za kupovinu putem interneta. Ovo je naš globalni zadatak i današnje omogućavanje servisa je nastavak naše preda- nosti da uvedemo PayPal usluge u balkanskom regionu“, izjavio je tada Damien Perija, regionalni menadžer za Centralnu i Istočnu Evropu. Međutim, ostao je jedan pro- blem, jer preko ovog servisa iz Srbije može samo da se šalje novac i kupuje u inostranstvu, dok opcije primanja novca i prodaje neće biti dostupne. Znači ništa od zarade za građane Srbije. Iako je Narodna banka Srbije saopštila da ne po- stoje zakonske prepreke ni odluke koje ograničavaju poslovanje kom- panije PayPal u Srbiji, taj problem i dalje nije rešen. NBS traži od PayPala da uvede dinar. Teško. Nakon devet meseci u Železari Smederevo pokrenuta je visoka peć, čime je obnovljena proizvod- nja u tom preduzeću. Na posao se vratilo 5.300 ljudi, a država je rekla da to nije samo podrška gradu Smederevu već čitavom me- talskom kompleksu Srbije. U aprilu je sprovedena i jedna za naše uslove neobična akvizicija. Telekomunikacioni gigant Telenor kupio je KBC banku. Kako su rekli iz ove kompanije, Telenor Srbija želi da korisnicima u Srbiji donese napredne mobilne finansijske usluge, a ’kupovina KBC Banke najvažniji je korak u ovom proce- su’. U Telenoru su procenili da će ova investicija podržati ekonomski rast Srbije i uvesti atraktivne mo- bilne finansijske usluge na tržište. MAJ Premijer Ivica Dačić u maju je krenuo u ’ekonomsku ofanzivu’ na SAD. On je u nekoliko dana posetio američke tehnološke gigante Google, Oracle, Microsoft, Apple, Hewlett Packard, a sastao se između ostalog i sa izvršnim direktorom kompanije Bill Gatesa, Steve Ballmerom, koji mu je u oktobru uzvratio posetu u Beo- gradu. Iako je premijer, između ostalog, najavio dolazak Googlea i Applea u Srbiju do kraja godine, to se nije desilo. u aprilu je nakon devet meseci u Železari Smederevo pokrenuta visoka peć, čime je obnovljena proizvodnja u tom preduzeću Feb. Mar. Maj Apr.
  13. 13. BIZLIFE xxx14 Bez fiskalne konsolidacije, Srbija će godinu završiti sa budžetskim deficitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP, rekli su iz Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nakon prve posete Srbiji u ovoj godini. Oni su ocenili da je ekonomska situacija u Srbiji loša, da je poslovni ambijent slab i da Srbija svoj model razvoja mora da okrene izvozu. Zagrabačko izdanje časopisa Forbes objavilo je u maju listu naj- bogatijih srpskih biznismena, gde se na prvom mestu nalaze vlasnici Victoria Groupe Zoran Mitrović i Milija Babović. Uz ogradu da se ne može pouzdano znati ko je zaista najbogatiji u Srbiji, slede Miroslav Bogićević (Farmakom), Petar Matić (MPC Holding), Goran Perčević (Interkomerc), Miodrag Kostić (MK Group), Velibor Đurović, Ivica Vukelić i Saša Glušac (Veletabak), Predrag Ranković Peconi (Invej), Vojin Lazarević (Rudnap Group), Vuk Hamović (EFT Beograd), Slobodan i Bojan Radun (Radun Inženjering). JUN „Prva pristupna konferencija za Srbiju biće održana najkasnije u januaru“, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuy i tako izrazio volju evrop- skih lidera da otvore pristupne pregovore sa Srbijom. „Pregovori o članstvu u EU u najboljem slučaju, ukoliko Srbija bude uspešno gradila partnerstva sa zemljama EU i stekla poverenje ključnih međunarodnih aktera, trajaće četiri do pet godina, a ako se stvari ne budu odvijale na taj način, mogu trajati i čitavu dece- niju,“ izjavio je povodom odluke Brisela premijer Ivica Dačić. Srbija je u junu dobila još jednog predstavnika u važnoj finansijskoj instituciji. Milica Delević postala je zamenik generalnog sekretara u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Milica Delević jedan je od vodećih domaćih eksperata za EU, bila je direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU i pomoćnik ministra spoljnih poslo- va zadužena za evrointegracije. Jedna strana kompanija u junu je odustala od privatizacije. Ame- rička kompanija Valeant uputila je Ministarstvu finansija i privrede pismo kojim saopštava da odustaje od privatizacije Galenike, između ostalog, i zbog neprijateljskog stava sindikata i zaposlenih prema potencijalnoj privatizaciji. JUL Miroslav Mišković pušten je iz pritvora nakon što je njegova kompanija Delta Holding uplatila jemstvo od 12 miliona evra. Su- đenje za zloupotrebe s putar- skim preduzećima počelo je u novembru. U julu je prvi srpski komšija, Hr- vatska, ušla u Evropsku uniju, a to je odmah u domaćoj javnosti pokre- nulo pitanje oko CEFTA sporazuma. U svim komentarima podvlačeno je da je povlačenje Hrvatske iz CEFTA sporazuma ostavlja upražnjeno mesto liderske uloge na tržištima zemalja članica, što bi u budućnosti mogla da bude upravo Srbija. AVGUST Nema više Jata, dobili smo Air Serbia (www.airserbia.com). Vlada Srbije i Jat Airways potpisali su sa Etihad Airways sporazum o strateš- kom partnerstvu kojim će kompa- nija iz Ujedinjenih Arapskih Emira- ta postati vlasnik 49 odsto kapitala srpske avikompanije. Vlada Srbije će zadržati 51 odsto vlasništva u Air Serbia, a Etihad je 1. oktobra preuzeo upravljanje kompanijom. Direktor Air Serbia postao je Dane Kondić, a prvi avion nazvan je po Novaku Đokoviću. Kompaniji se najavljuje veliki uspeh. Američka firma Securum Equity Partners raskinula je sporazum s Vladom Srbije o izgradnji solarnog parka. Investicija od 1,75 milijardi evra propala je jer Srbija nije ispunila obaveze iz sporazuma kojim je bilo predviđeno da se obezbedi lokacija od 3.000 hektara za izgradnju solarne elektrane snage 1.000 megavati. Američka kompanija je najavila i da će na međunarodnoj arbitraži tražiti odštetu od 160 miliona evra. Simpo je postao državna kompanija. Rukovodstvo Simpa prihvatilo je predlog Vlade Srbije da se poreski dug pretvori u akcije države, koja bi tako postala većin- ski vlasnik preduzeća. Srbija je u junu dobila još jednog predstavnika u važnoj finansijskoj instituciji. Milica Delević postala je zamenik generalnog sekretara u EBRD Jun Jul Avg.
  14. 14. BIZLIFE xxx 15 SEPTEMBAR Početkom septembra završena je saga o rekonstrukciji Vlade Srbije. Građanima je predstavljena nova vlada sa dosta novih i neo- čekivanih imena, a čini se da su, iako je u početku vladalo mišljenje da će to biti novi ministar kulture Ivan Tasovac, glavne zvezde ustvari ministar privrede Saša Ra- dulović i ministar finansija Lazar Krstić. Potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je velike i teške rezove, a novi ministri, mere koje će dati rezultate već u sledećoj godini, kada bi i građani mogli da osete boljitak. Vlada je dobila i renomirane savetnike iz inostranstva, Dominique Stross Kahna, bivšeg direktora MMF-a koji je najavio da će pomoći Srbiji da reši probleme, i bivšeg austrij- skog kancelara Alfred Gusenbaue- ra, koji je najavio poboljšanje imidža Srbije u svetu. OKTOBAR Novi ministar finansija Srbije Lazar Krstić predstavio je ekonom- ske mere, a one koje su se najviše ’svidele’ medijima tiču se manjih plata u javnom sektoru, povećanje PDV-a sa osam na 20 odsto i znat- no smanjenje subvencija. Krstić je upozorio da bi Srbija za dve godine otišla u bankrot bez novih ekonomskih mera koje nisu lake. U oktobru je MMF drugi put posetio Srbiju i saopštio da je spreman da podrži Srbiju putem finansijskog aranžmana i kon- sultacija, kako bi joj pomogao u smanjenju duga na srednji rok, a jedna od možda ne toliko medijski ’jakih’ vesti pojavila se u pojedinim medijima. Naime, ’Medunarodni konzorcijum za istraživačko novi- narstvo’ iz Vašingtona saopštio je da su srpski biznismeni bliski vla- stima preko ofšor firmi, a na tuđe ime, od 2000. do 2011. godine izneli iz Srbije čak 51 milijardu dolara. NOVEMBAR Zavarivanjem prvih cevi u selu Šajkaš u Vojvodini, počela je grad- nja gasovoda Južni tok kroz Srbi- ju. Prema rečima srpskih čelnika, Srbija time postaje energetsko čvorište i šalje jasnu poruku svetu da je vredna za investiranje i ozbi- ljan strateški partner. Kao što je i najavljivano, predstavnici vlada Srbije i Rusije i kompanije Gasprom potpisali su tri ugovora koji se tiču izgradnje gasovoda. Ugovori, odnosno, dogo- vori sa Gaspromom, prema rečima Dušana Bajatovića, direktora Srbi- jagasa, odnose se na finansiranje i transparetnost svih procedura projekta. Potpisivanjem protokola o finansiraju Južnog toka dobijene su sve garancije da će i finansij- ski uslovi biti ispunjeni, rekao je Bajatović. Za izgradnju deonice gasovoda, Gazprom će Srbijagasu odobriti kredit od oko 175 miliona evra, po najpovoljnijim uslovima. U novembru je ministar privre- de Saša Radulović najavio da će program ekonomskih ambasadora biti ukinut, a najavio je i gašenje Agencije za privlačenje stranih investicija i promociju izvoza (SIEPA). Epilog je ostavka Božidara Laganina, direktora Agencije, zbog navodnog ’proganjanja od strane ministra’. Najveći izvoznik u 2013. godini bila je kompanija Fiat automobili Srbija. Za deset meseci ove godine FAS je izvezao automobila za ukupno milijardu i 282 miliona evra. Na drugom mestu po izvozu je Naftna industrija Srbije (230,9 miliona evra), zatim sledi Tigar Tyres iz Pirota (203,4 miliona). DECEMBAR U decembru je Srbija dobila i budžet za sledeću godinu. Sa 134 glasa ’za’ i 40 glasova ’protiv’, Skupština Srbije usvojila Zakon o budžetu za 2014, koji predvi- đa prihode od 929,94 milijarde, rashode od 1.113 milijardi dinara i deficit od 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto BDP. Parlament je u celini usvojio Zakon o budže- tu. Predlogom državnog budžeta predviđeno je i zaduživanje od 662,5 milijardi dinara. Taj novac biće iskorišćen za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima. ● u novembru su predstavnici vlada Srbije i Rusije i kompanije Gasprom potpisali tri ugovora koji se tiču izgradnje gasovoda Okt. Sep. Nov. Dec.
  15. 15. 16 BIZLIFE intervju Postoje podsticaji za investiranje i Srbija ima komparativne prednosti kao zemlja, ali mogla bi bolje da organizuje administrativne procese i da obezbedi kontinuitet za investitora Dobarnivo kanadskih investicija tekst: Branislava Lovre intervju Roman Waschuk, ambasador Kanade u Srbiji i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji Roman Waschuk sa predstavnicima kanadske poslovne zajednice u Srbiji
  16. 16. 17BIZLIFE intervju A mbasador Kanade u Srbiji od 2011. godine Roman Waschuk iskusan je diploma- ta sa preko 25 godina iskustva. Njegova ekselencija je ujedno i akreditovani ambasador na nerezidencijalnoj osnovi u Crnoj Gori i Makedoniji. Poslovna klima Srbije, nivo kanadskih investicija u Srbiji bili su samo povod za razgovor sa ambasadorom Wasc- hukom za BIZLife. ● Poboljšanje poslovne klime, zadržavanje starih i privlačenje novih investitora su samo neki od poteza koje Vlada Srbije ističe kao ključne kako bi se ekonomska situacija poboljšala. Da li ste zadovoljni dosadašnjim ulaganjima Kanade i da li će taj trend biti nastavljen? - Mislim da ambasadori nikada nisu u potpunosti zadovoljni aktuelnim stanjem investicija, ali ako uporedite trenutno stanje sa prethodnim godinama, mogu da kažem da smoponosni na posti- gnute rezultate. Ove godine je u Vojvodini u Odžacima otvoren prvi proizvodni pogon kompa- nije MagnaSeating. Godinu dana ranije kanadsko-američka pivara Molson Coors Beer Companyku- pila je Apatinsku pivaru i platila jedan od najvećih poreza Srbiji. Takođe, veoma je važno istaći višego- dišnje poslovanje kompanije Pharma- Swiss, koja je lider u oblasti farmakologije i biotehnologije. Istakao bih i da se u Srbiji nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave rudarstvom i ispituju mo- gućnosti eksploatacije različitih rudnih bogatstava. Spomenuo bih i firme iz oblasti energetike koje planiraju da grade hidroelektra- ne ili privatno, ili u saradnji sa EPS-om. Mislim da to uopšte nisu loši rezultati za Kanadu, koja je prekookeanska zemlja i koja nije geografski bliska Srbiji. ● Koliko je Srbija, prema Vašem mišljenju privlačna i pogodna za kanadske investicije i investitore? - Mislim da sve zavisi od oblasti kojom se bavi neka firma. Postoje podsticaji za investiranje i Srbija ima komparativne prednosti kao zemlja, ali mogla bi bolje da or- ganizuje administrativne procese i da obezbedi kontinuitet za investitora. Svaki ozbiljan investitor planira pet, deset ili 20 godina unapred. Primer za to su projekti u oblasti rudarstva-za pripremu projekta, istraživanja i otvaranje rudnika neophodno je minimum deset do 15 godina. Znači, normalno je da se za to vreme promene jedna, dve, tri vlade, ali tada dolazimo do pitanja kontinuiteta politike jedne zemlje i naravno do administracije. Veo- ma je važno da kontinuitet postoji, jer projekat ne može potpuno da se menja posle svake promene vlasti. Razgovarao sam sa ljudima iz Vlade i oni su razumeli važnost toga i sada taj stav prepoznaju i kanadski investitori. ● Srbija je obezbedila određene podsticaje za investitore. Da li je to po mišljenju kanadskih investi- tora dovoljno podsticajno? - Trenutno imate diskusiju u Srbiji koji je najbolji način da se poboljša ambijent za ulaganja, a govori se i o efikasnosti novčanih podsticaja za investitore. Mislim da i jedno i drugo ima svoju važnu ulogu, ali podsticaji ne bi smeli da budu kompenzacija za kompli- kovani poslovni ambijent. Uloga ambasadora je,između ostalog i ta da budu savetnici za kompanije zemalja iz kojih dolaze i mi smo ti kojima se obraćaju kada imaju neko pitanje ili komplikacije. Tada ih ili posavetujemo ili im preko svojih kontakata pomažemo da Uloga ambasadora je, između ostalog i ta da budu savetnici za kompanije zemalja iz kojih dolaze IT sektor je perspektivna priča, a Srbija ima i prosvetni sistem koji zna da proizvede genijalce kanadske kompanije U Srbiji se nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave rudarstvom i ispituju mogućnosti eksploatacije različitih rudnih bogatstava kao i firme iz oblasti energetike koje planiraju da grade hidroelektrane ili privatno, ili u saradnji sa EPS-om. Roman Waschuk i patrijarh srpski Irinej
  17. 17. 18 BIZLIFE intervju nađu pravog poslovnog partnera sa kojim mogu da realizuju posao. ● Tokom Treće međunarodne konferencije o mineralnim resur- sima u Republici Srbiji, koja je u novembru održana u Beogradu, izjavili ste da „makroekonomisti Srbije zaboravljaju da bogatstvo Srbije u mineralnim resursima može, u budućnosti značajno da transformiše ekonomiju zemlje“. - Zaista je tako kada gledate celo- kupan potencijal, a ne samo jedan rudnik. Potencijalno u Srbiji posto- ji dobra mogućnost da se otvori po tri,četiri, pet ne samo kanadskih firmi, nego i novih rudnika tokom sledećih deset do 15 godina. To je za ovaj region korisno, ali samo ako Srbija organizuje ambijent i za prerađivačku industriju, tada se dobija promenjena slika jednog regiona. Jedna kanadska firma koja radi istraživanja Bora istakla je i prednost Srbije, ne samo kada je reč o mineralnim bogatstvima. Srbija ima prednost zbog dobrih komunikacija, puteva i železni- ce i tako dalje, pogotovo ako je uporedite sa drugim zemljama gde se takođe rade istraživanja, na pri- mer daleki sever Kanade ili cen- tralna Afrika. Situacija je u Srbiji, što se tiče infrastrukture, veoma dobra. Prerađivanje minerala plus železnica plus putevi daju idealan ambijent za izvoz u region. ● Ističete da bi Srbija mogla u budućnosti da poveća svoj bruto doprinos ukoliko nastavi dogo- vore sa investitorima u oblasti rudarstva. Međutim, istraživanja nalazišta rude nikla nedavno su izazvala burne reakcije stanov- nika na područjima za koje su dodeljene dozvole za istraživanja usledile su i različite reakcije u stručnoj javnosti. - Svaki mineral ima specifičnost. Ljudi takođe, imaju različite informacije, jedne mogu da plaše, a druge ne. U Kanadi imamo pro- izvodnju nikla već 120 godina i to se sada radi na ekološki odgovo- ran način, ali mislim da ne može čitava diskusija oko rudarstva u Srbiji da kruži oko samo jednog specifičnog minerala. Ova oblast je bogatstvo koje može odgovorno da se razvija za budućnost Srbije. Kanadske firme su, na primer, tokom poslednjih pet godina in- vestirale oko 300 miliona dolara u istraživanje minerala u Srbiji. ● Kada govorimo o značajnim in- vesticijama, nedavno je završena prva faza izgradnje EmbassyTe- chzones IT Parka u Inđiji. Različiti podaci pokazuju da IT stručnjaci U Srbiji se nalazi 12 kanadskih kompanija, koje se bave rudarstvom i ispituju mogućnosti eksploatacije različitih rudnih bogatstava „Srbija je sada u takvoj fazi da svi traže priliku kako bi Srbija uspela. Sada su svi toliko investirali u ovaj proces pridruživanja, a kada kažem svi, mislim na zemlje iz okruženja, zemlje EU, ali izemlje kao što su Amerika i Kanada, koje podržavaju proces pridruživanja, odnosno evropski proces Srbije. Znači u interesu je svih i Srbije i njenih partnera da to uspe.“ Proces evropskih integracija Roman Waschuk i Julia Feeney, ambasador Australije u Srbiji
  18. 18. 19BIZLIFE intervju jednostavno pronalaze posao u Srbiji ili ubrzo nakon završetka studija dobijaju posao u stranim kompanijama. Da li je IT sektor oblast koja bi mogla da pomogne ekonomskom razvoju tokom narednih godina? - Kada sam pričao sa jednim Kanađaninom, koji radi za veliku evropsku IT firmu, istakao je da trenutno preferiraju da outsor- ce-uju kadrove iz jugoistočne Evrope, a ne na primer iz Kine ili Indije, zato što se zbog geo- grafskih, kulturoloških i drugih momenatalakše uklapaju u kulturu firme i dasu do sada imali dobre rezultate. Takođe, kvalitet vidim i po tome što sam tokom par meseci sreo dva predstavni- ka različite firme, iz istog grada u Kanadi, koje prodaju srpski softver na severno-američkom tržištu i to je sada potpuno nor- malna stvar. Imamo i firme koje su ovde razvijale svoje tehnološke kapacitete ili su kupovale srpske firme za svoj razvoj, dakle IT sektor je veoma perspektivna priča. Srbija ima i sjajne đake iz matematičkih gimnazija, koji su uspešni na svim matematičkim olimpijadama. To znači da Srbija ima i prosvetni sistem koji zna da proizvede genijalce. ● Spomenuli ste srpske, mlade, obrazovane ljude. Ukoliko bi neko odlučio da nastavi ško- lovanje u Kanadi ili da se tamo zaposli kakve su mogućnosti za dobijanje viza? - Postoje tri opcije, a jedna je studiranje. Imamo takve vize gde neko može tokom pet godina da živi u Kanadi, pola vremena da studira, a pola vremena da radi, i to je jedna opcija. Druga opcija je privremeni rad. Kada nedostaju stručnjaci u Kanadi, na neko ograničeno vreme godinu, dve, tri neko dolazi i radi. I kao treću opciju imamo tradicionalnu emigraciju, odnosno, useljenje u Kanadu, za stručnjake. To su tri puta, ali kada je reč o emigraciji- to je proces koji traje do godinu, godinu i po dana. Proces dobijanja viza za univerzitet i privremeni rad je mnogo brži i time se bavi kanadska ambasada u Beču, ali veći deo formulara može da se popuni elektronskim putem. ● Koliko je interesovanje za odla- zak iz Srbije u Kanadu? - Ne verujem da će opet biti ta- kvog talasa kakav je zabele- žen devedesetih godina. Situacija u Srbiji je sada mnogo stabilnija i kako mi je rekao rektor Elektroteh- ničkog fakulteta, svaki student posle završetka njihovog fakulteta nađe posao, uroku od dva, tri meseca. Tražnja za kadrovima u Kanadi postoji, ali je i kapacitet zapošljavanja ovde porastao. ● Imamo i obrnutu situaciju. Ljudi iz Kanade dolaze i rade ovde. Koliko su zadovoljni i kakva su njihova iskustva? - Većina je zadovoljna i želi da ostane što je moguće duže ovde, ali fenomen ’fali ti jedan papir’ po nekog može da iznervira. Kompenzacija za birokratiju su, naravno, stil života, topli ljudski odnosi i klima. ● Imenovani ste za ambasadora Kanade u Srbiji tokom 2011. go- dine. Kakva su Vaša dosadašnja iskustva? - Mislim da je Srbija bolja nego njena reputacija van zemlje i bolja nego što osećaju mnogi građani same Srbije. Neko bi mogao sada da kaže lako je nekom ko ima kanadsku platu da govori kako je lep život ovde... Razočaranje koje je bilo primetno, tokom tranzicije, poslednjih dvadeset i nekoliko go- dina ponekad prikriva pozitivne stvari koje postoje u Srbiji i koje se neguju. Kada, recimo, govorimo o kulturnom životu, standardno je da se čita u novinama da kultura više ne postoji u Srbiji i da jei ta oblast propala, kao ida je sve osta- lo propalo. Kao neko ko mora i želi da poseti svaki kulturni doga- đaj u Srbiji, znam da to nije istina, i ne postoje kulturna dešavanja samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Somboru… Somborsko Narodno pozorište je imalo jako uspešne predstave u Torontu po- četkom novembra. Dakle, sve ovo funkcioniše bolje nego što mnogi misle, iako svuda ima potrebe za finansiranjem i boljom organiza- cijom i postavljanjem prioriteta. U Srbiji ima više pozitivnih stvari, nego negativnih. Ima u Srbiji više boje, a ne samo crna. ● Kanadske firme su, na primer, tokom poslednjih pet godina investirale oko 300 miliona dolara u istraživanje minerala u Srbiji Srbija je bolja nego njena reputacija van zemlje i nego što osećaju mnogi njeni građani
  19. 19. 20 BIZLIFE Biznismeni u medijima Biznismeni u medijima U fokusu Mišković 1 // MIROSLAV MIŠKOVIĆ Od početka svoje poslovne ka- rijere sve do njegovog hapšenja u decembru 2012. najpoznatiji srpski biznismen, Miroslav Mišković, gotovo da je uspešno odolevao prekomernoj medijskoj ekspo- niranosti. Iako škrt u izjavama, na- ročito intervjuima koje je uredno odbijao, najbogatiji čovek u Srbiji i među najbogatijim pojedincima u Evropi je tokom prvih deset mese- ci tekuće godine definitivno ozna- čen kao centralna ličnost domaće štampe. Njegovo ime navođeno je u proseku tri do četiri puta na dnevnom nivou, dok je broj njegovog medijskog pojavljivanja dvostruko veći od pominjanja drugoplasiranog menadžera. O zainteresovanosti medija za sudbinu prvog čoveka Delte (www.deltaholding.rs) govori i po- datak da je 27 odsto od ukupnog broja izveštaja u celosti ili u formi najave plasiran na naslovnim stranama, dok je 35 odsto članaka objavljeno na udarnim stranama. Za razliku od drugih menadžera koji su putem intervjua nastojali da (veštački) održe kredibili- tet i pozitivnu sliku u javnosti, Miroslav Mišković je za ovu vrstu medijske komunikacije vrata držao zatvorena. Jedini zvaničan izvor podataka bio je internet sajt pušten u rad tokom marta, na kojem su postavljene informacije o životu i delu osnivača i predsedni- ka Delta Holdinga. Publicitet koji su generisale ak- tivnosti Miroslava Miškovića bio je ujednačan tokom svih meseci, izuzev septembra kada je donekle umanjen. Mediji danas u niskom startu iščekuju epilog suđenja, koji će predstavljati svojevrsnu prove- ru Miškovićevog okrnjenog uticaja i demistifikovati dilemu da li moć pojedinca u Srbiji ipak može da prevaziđe državnu moć. Brojke: - Ukupno 1.099 objave - 4 objave dnevno - 27% objava na naslovnim stranama - Četvrtina objava označeno kao događaj dana 2 // MIODRAG KOSTIĆ Nagrade, društveno odgovorne aktivnosti, iznošenje predloga za tekst: Mila MAMUŽIĆ analitički sektor Real Time Clipping Predstavljamo vam pet biznismena čije kompanije posluju na ovim prostorima, a koji su imali najviše pažnje srpskih medija Miroslav Mišković je tokom prvih deset meseci 2013. definitivno označen kao centralna ličnost domaće štampe Ko se u 2013. najviše slikao
  20. 20. 21BIZLIFE Biznismeni u medijima poboljšanje stanja domaće privrede i komentari na aktuelna politička dešavanja, učinili su da se prvi čovek MK grupe (www.mkgoup.rs) Miodrag Kostić domogne jedne od najboljih pozicija medijske prisutnosti. Statistički posmatrano, Kostić je u domaćoj štampi tokom posmatranog perioda dnevno pominjan jednom ili dva puta, dok je 17 odsto objava plasirano na samoj naslov- noj strani medija. Za razliku od prvoplasiranog menadžera, koji je novinare bez izu- zetka ostavljao uskraćene za razgovor, Miodrag Kostić se neretko odazivao pozivima na intervju. Evidentirani podaci pokazuju izvestan kontinuitet u komunikaciji sa medijima, te su inter- vjui sa njim evidentirani gotovo jednom mesečno. U medijima je figurirao pre svega kao ’privrednik-predlagač’, što je naročito došlo do izražaja tokom letnjih me- seci u kojima je domaća štampa intezivno prenosila Kostićeve izjave o stanju srpske privrede i ekonomije. Izjave Miodraga Kostića na temu rada Vlade i stanja političke scene u Srbiji su, takođe, zauzele zna- čajnu medijsku pažnju. Doprinosu vidlji- vosti vlasnika MK grupacije doprinelo je i objavljivanje Forbesove liste najbogatih ljudi u regionu, na kojoj se na petom me- stu pozicionirao upravo Miodrag Kostić. Osnivač MK Grupe je poneo i epitet jednog od najmoćnijh ljudi u Srbiji, i našao se na tradicionaloj Blicovoj listi na visokom četvrtom mestu, a kompa- nija na čijem je čelu nekoliko puta je proglašavana najuspešnijom u Srbiji i regionu. Miodrag Kostić je tokom analiziranih meseci u medijima percipiran i kao društveno odgovoran pojedinac, nakon što je sa majkom osnovao zadužbinu za socijalnu zaštitu dece u Vojvodini. Naime, porodica Kostić ustupila je porodičnu kuću koja je prenamenjena za smeštaj bolesne dece sa Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Brojke: - Ukupno 472 objave - 17 odsto objava na naslovnim stranama 3 // Kirill Kravchenko Pominjanje imena prvog čoveka NIS-a (www.nis.rs), Kirilla Kravchenka, u analiziranom razdoblju gotovo da je u potpunosti bilo oslobođeno svih tema koje se bar u nekom momentu nisu dotakle ulaganja, kako u razvoj kompanije, tako i zajednice unutar koje posluje. Samo u prvoj polovini godine plasi- rana su četiri krucijalna intervjua, koji su pompezno najavili širenje NIS-a: za RTS, B92, Deutsche Welle i EuroActiv, koje su ubrzo po objavljivanju preneli gotovo svi relevantni štam- pani mediji. Kravchenko je tokom svih deset meseci u medijima slovio za govornika koji najavljuje velike i dugoročne projekte, a neretko su objavljivane njegove fotografije u prisustvu nekih od najvećih državnih zvaničnika. Interesantan podatak predstavlja da je ilustrovanost bila zastupljena u čak 75 odsto zabeleženih objava. Značajan broj medija u kojima je eksponiran imao je lokalni karakter, što je posledica usmerenosti kompanije na angažman po regijama. Brojke: - Ukupno 287 objava - 4 intervjua za prvih 6 meseci u 2013. - Svakih 7 dana objava u Blicu - 75 odsto ilustrovanih objava 4 // VESELIN JEVROSIMOVIĆ Ime Veselina Jevrosimovića u domaćoj štampi učestalije je navođeno uz funkciju predsednika Atletskog saveza Srbije, negoli predsednika kompanije ComTrade Group (www. comtrade.com). U poređenju sa ostalim menadžeri- ma, koji su svoje medijsko prisustvo dominantno ostvarivali u medijima informativno-političke i ekonomske sadržine, Jevrosimovićeva vidljivost je imala blaga odstupanja, te su njegovom poslovnom, a pre svega privatnom ži- votu bili posvećeni i lifestyle, takozvani ’celebrity’ magazini. U tom kontek- stu, pažnju medija privlačio je njegov luksuzni način života, kao i prisustvo događajima u javnosti označenim kao jet-set dešavanja. Brojke: - Ukupno 211 objava - 16 objava na naslovim stranama 5 // ANTONIO CESARE FERRARA Podatak da je Fiat (www.fiatsrbija.rs) od samog dolaska u Srbiju u medijima označen kao jedan od najvećih investi- tiora, a pre svega kao ’mamac’ za sve buduće ulagače, opravdava statistiku da se upravo direktor ove kompanije našao na listi pet najzastupljenijih menadžera. Njegova medijska pojavljivanja bila su u analiziranom periodu precizno definisana i usko skoncentrisana na nekoliko ključnih događaja: ozvaničava- nje sponzorstva Olimpijskom komitetu Srbije, Fijatove investicije u Srbiji, kao i predstavljanje popularnog modela 500L. Na taj način Antonio Cesare Ferrara je u medijima bio primetan isključivo i bez odstupanja kao prvi čovek jednog od najvećeg stranog ulagača. Brojke: - Ukupno 119 objava - 13% objava na naslovnim stranama. ● Miodrag Kostić u medijima je figurirao pre svega kao ’privrednik- predlagač’
  21. 21. 22 U pravo ti menadžeri svakodnevno se su- sreću sa mnogim izazovima poslovanja i iskustveno mogu da doprinesu unapređe- nju poslovnog ambijenta u Srbiji. O tome smo razgovarali sa Milanom Petrovićem, predsedni- kom Srpske acosijacije menaždera (SAM). ● Šta SAM izdvaja od ostalih udruženja? - Srpska asocijacija menadžera okuplja pre svega menadžere, a ne kompanije. Nama je u prvom planu pojedinac, uspešan menadžer na rukovodećim pozicijama u kompaniji, ali i vlasnik kompanije. SAM svoje aktivnosti bazira na četiri stuba: saradnja sa Vladom, regionalna saradnja kroz platformu SAMIT 100 lidera, edukacija i umrežavanje naših članova. Ponosni smo na činjenicu da neformalno druženje i kontakti koji naši članovi ostvare u okviru SAM-a često budu dodatna osnova za sjajne poslovne saradnje. I naravno edukacija menadžera, kao važan element kontinuiranog razvoja svakog pojedinca. Verujemo da svi u ovoj zemlji imamo isti cilj, a to je da Srbija bude lepše mesto za život i bolje mesto za rad. Da bi država bila bolja, potrebna joj je jaka privreda. Da bi privreda bila jaka, potrebne su joj jake i profitabilne firme, a njima su neophodni, dobri i i uspešni menadžeri. Zbog toga je važno da mi kao Srpska asocijacija menadžera obezbedimo da naši menadžeri unapređuju svoja znanja, veštine i iskustva i budu stub naše privrede. ● Kada se sumira 2013. kakvi su rezultati? - Kao i za kompletnu privredu Srbije, odlazeća 2013. je i za SAM bila godina izazova. Pad prihoda i profi- ta sa kojim se kompanije suočavaju nije najprijatniji ambijent ni za rad Asocijacije. Međutim, trudeći se da razumemo potrebe naših članova, napravili smo dinamičan plan aktivnosti u kojima će svaki član moći da pronađe svoj poslovni interes i zadovoljstvo. Sa vrhunskim igračima u Upravnom odboru, ’reprezentativcima’ u ljudskom i profesionalnom smislu, sve je bilo mnogo lakše ostvariti. Isto tako, moram da istaknem izvršnu kancelariju SAM-a, na čelu sa izvršnom direktorkom Jelenom Bulatović. Brojčano mali, ali organizaciono veoma moćan tim kancelarije je sa puno strasti i entuzijazma, uspešno realizovao svoj posao. I svaki član SAM-a je svojom pozitivnom energijom, nesebičnim deljenjem znanja i iskustava, pružio ogroman doprinos, čime zaokružujemo 2013. Na kraju, godinu završavamo i dodelom Godiš- njih nagrada najboljim pojedincima i kompanijama. Iako nije ključan parametar, dodatno sam veoma ponosan što će kraj godine biti u znaku velikog broja članova, koji je najveći od osnivanja SAM-a. Ovo je uspeh svih nas zajedno, a za mene lično i veliki izazov. ● Kako biste opisali jednog uspešnog menadžera u Srbiji? - Svaki uspešan menadžer mora da ima dobro obrazovanje, da teži sticanju novih znanja, da ima jasan fokus, da bude spreman na promene i konstantan rad, da bude timski orijentisan, da ima trudeći se da razumemo potrebe naših članova, napravili smo dinamičan plan aktivnosti u kojima će svaki član SAM-a moći da pronađe svoj poslovni interes i zadovoljstvo Jaki menadžeri - jaka Srbija Srpska asocijacija menadžera od Vlade ne traži, već nudi pomoć. Asocijacija okuplja 300 menadžera iz realnog sektora, koji su na čelu uspešnih firmi i timova od preko 70.000 zaposlenih, koji godišnje stvaraju posao u vrednosti od 12 milijardi evra, što čini trećinu BDP-a Srbije Milan Petrović predsednik Srpske acosijacije menaždera (SAM) Kod nas se menadžment još uvek zasniva na principu borbe za opstanak INTERVJU tekst: Milovan Miličković BIZLIFE intervju
  22. 22. 23 jake komunikacijske veštine i da kontinuirano teži i ličnom i poslovnom unapređenju. Logičkim sledom, vrednosti koje ima kompanija su vrednosti koje nose i njeni zaposleni, i obratno. Međutim, i kod nas i u svetu, postoji nesklad u realnom životu. Postoje menadžeri koji zaboravljaju da njihova snaga dobrim delom dolazi iz snage po- slovnog sistema koji stoji iza njih. Kada se taj sistem izmakne, ne ostane mnogo od njihove menadžerske dimenzije. Kod nas se menadžment još uvek zasniva na principu borbe za opstanak, a u naprednim pri- vredama na principu partnerstva. Jedan od principa od kojeg ne odustajem je prin- cip ’If there is no win-win, no deal.’ Sinergija, par- tnerstvo, razumevanje vrednosti i uvažavanje druge strane u poslu je osnova za uspeh na duge staze, i ovo propovedam kao svoju menadžersku misiju. ● Organizovali ste Veliki Forum menadžera sa specijalnom gošćom Tanjom Miščević na temu EU integracija sa porukom da se i privrednici uključe u proces i budu kredibilni partneri Vladi u nimalo lakom zadatku. Na koji način uspešni menadžeri i privrednici mogu pružiti podršku? - Cilj tog Foruma bio je da privrednici iz prve ruke dobiju osnovne smernice i objašnjenja kako izgleda proces pridruživanja EU i koji su izazovi koji nas na tom putu čekaju. Naša fantastična gošća, Tanja Mi- ščević je na veoma profesionalan, ali u isto vreme pitak način predstavila ovu temu, i tom prilikom samo odškrinula vrata tog, za sve nas, veoma obi- mnog i kompleksnog procesa. Interes privrede je da bude u koraku sa pro- menama.Važno je da se na ovom putu obezbedi što veća mogućnost dvosmerne komunikacije, uz razumevanje neophodnosti adekvatnog usaglaša- vanja standarda i regulativa, ali i boljeg korišćenja potencijala tržišta zemalja EU. SAM će u narednom periodu raditi na podizanju svesti javnosti, a poseb- no privrednika o procesu integracija u EU. ● Svaki uspešan menadžer mora da ima dobro obrazovanje, da teži sticanju novih znanja, da ima jasan fokus, da bude spreman na promene i konstantan rad... Zadovoljni smo saradnjom sa Vladom Saradnja sa Vladom Srbije je pre svega zamišljena kao dvostrana komunikacija, dijalog zainteresovanih strana i rešavanje problema teške situacije u kojoj se nalazi privreda Srbije. Ono na šta smo posebno ponosni je zajednička borba protiv sive ekonomije. U saradnji sa vodećim kompanijama iz naftnog i duvanskog sektora, pre svega sa našim članovima NIS i BAT, okupili smo sve ključne donosioce odluka u Srbiji i na sastanku u Vladi predstavili probleme vezane za nelegalnu trgovinu naftnih i duvanskih proizvoda, kojom budžet Srbije godišnje gubi i do 300 miliona evra, i ukazali na moguća rešenja. Nakon sastanka, Vlada je zatražila hitnu akciju nadležnih organa na suzbijanju nelegalne trgovine akciznim proizvodima i doslednu primenu postojećih propisa u ovim industrijskim oblastima. Sastanak premijera Ivice Dačića sa predstavnicima naftne i duvanske industrije Drugi SAMIT 100 biznis lidera jugoistočne Evrope BIZLIFE intervju
  23. 23. 24 ISTRAŽIVANJE Aerodromi u korak sa promenama? Velike promene u avio industriji u Evropi, koje već nekoliko godina predstavljaju ogromne izazove za sve učesnike, će svakako odigrati svoju ulogu i u Srbiji U prethodnom broju BizLife pisali smo o po- teškoćama sa kojima se avio prevoznici u Evropi suočavaju, uključujući do nedavno i naš JAT a sada AirSerbia. JAT nije prva avio kompanija u Evropi u čiju vlasničku strukturu je ušao Etihad. Pored srpskog avio prevoznika, Etihad ima i učešće od 29 odsto u kompaniji Air Berlin kao i tri odsto u AerLingus. Ima još primera kompanija sa Bliskog Istoka koje se pojavljuju u sličnoj ulozi: Qatar ima 35 odsto vlasniš- tva u avio prevozniku Cargolux. Ovakvi primeri bi bili i češći da potencijalni kupci i investitori nisu u situaciji da se suočavaju sa brojnim pravnim preprekama, kao i sa regulativom koja sprečava potpuno operativno spajanje kompanija. Među ove prepreke spadaju i ograničenja u pogledu stranog, odnosno, neevropskog vlasništva (koje može iznositi naj- više 49 odsto, a povrh toga postoji i testiranje ’efektivne kontrole’ koje ovaj procenat može i dodatno smanjiti) i učešće država u kapita- lu kompanija. Spajanja i preuzimanja Avio tržište u Evropi je 2011. i 2012. bilo svedok brojnih spajanja i preuzimanja koje su znatno izmenile strukturu tržišta. Potreba da se poslovanje konso- liduje i da se postigne ekonomija obima među velikim svet- skim avio prevoznicima je i dovela do ovih spajanja i preuzimanja. Postoji još nekoliko bitnih razloga: na taj način se ulazi na tržišta u razvoju ili se povećava udeo na razvijenim tržištima, smanjuju se troškovi poslovanja i dolazi do održivije profitabilnosti. Do potpunog spajanja, među- tim, ne dolazi toliko često, jer se pred potencijalne kupce i investi- tore postavljaju brojne pravne i regulatorne barijere, gde spadaju i ograničenje prava vlasništva za strane kupce i postojeće učešće država u vlasničkoj strukturi evropskih avio prevoznika. Otvoreno je pitanje da li nacionalne i evropske regulative prate tržišnu realnost sa kojom se globalni avio prevoznici suočavaju. Danas među međunarodnim avio prevoznicima dominira oblik udru- živanja u alijansu; model koji u drugim industrijskim granama nije zaživeo ili nije dostigao taj stepen zrelosti. Pitanje je na kom nivou bi alijanse danas bile da se avio industrija razvijala kao i druge in- dustrije. UPwC-u (www.pwc.com) verujemo da bi u tom slučaju bilo mnogo više investicija i preuzi- manja kompanija van nacionalnih granica što bi verovatno dovelo do osnivanja globalnih avio prevozni- ka umesto današnjih domi- nantnih nacionalnih avio prevoznika. Alijanse među avio prevo- znicima su tek drugi najpogodniji odgovor na sveprisutnu potrebu za većom konsolidacijom. Uz pomoć alijansi avio prevoznici ne moraju da idu na potpuno operativno spajanje kompanija, a mogu da prošire svoje geografsko prisustvo i da postignu delimičnu optimizaciju poslovanja (pre svega u pogledu ekonomije opsega), dok je sam učinak ovih alijansi različit kod raznih avio prevoznika. S pravom možemo pretpo- staviti da će vremenom doći do postepene liberalizacije u pogledu vlasništva u avio kompanijama i upravljačkih prava. Kako će se to odraziti na globalne avio alijanse? Zajednička odlika svih alijansi je Otvoreno je pitanje da li nacionalne i evropske regulative prate tržišnu realnost Globalne alijanse Tri globalne alijanse, Star Alliance, oneworld i SkyTeam, danas okupljaju više od 50 avio kompanija. One imaju različite stepene integracije i pojedinačne članice primenjuju različite nivoe uključivanja. Star Alliance je verovatno najviše integrisana alijansa dok se oneworld kreće u suprotnom smeru. PwC o promenama u evropskoj avio industriji - 2. deo tekst: Anna Sargeant stručnjak za strategiju avio industrije iz kancelarije PwC-u Velikoj Britaniji Veronika Tasić Vušurović rukovodilac projekata u oblasti saobraćaja iz kancelarije PwC u Srbiji BIZLIFE istraživanje
  24. 24. 25 nestabilnost te je teško zasigurno prognozirati da li će na dugi rok one opstati ili kako će izgledati. Dugoročno, postojeća struktura pa čak i samo postojanje alijansi nije potpuno izvesno. Spajanje kompa- nija donosi mnogo veće ekonom- ske i finansijske koristi nego bilo kako integrisana alijansa. Čak se može desiti da partneri u alijansi uopšte neće biti prvi kandidati za preuzimanje i spajanje. Neizvesna budućnost Sve ove promene utiču na ne- izvesnu budućnost evropskog avio tržišta. Već godinama stručnjaci koji prate ovu granu predviđaju potrese na tržištu i nastanak četi- ri-pet mega avio kompanija. 94 evropskih avio prevoznika je bankrotiralo u periodu od 2001. do 2010. Većina ovih kompanija je pru- žalo usluge u oblasti niskobudžet- nih, regionalnih ili čarter letova. Ali među žrtvama je bilo i nekoliko nacionalnih avio prevoznika. Najupečatljiviji primer je Alitalia koja je posustala 2010. Mađarski MalévAirlines i španski Spanair su 2012. likvidirani zbog prevelikih finansijskih problema, ali je bilo i drugih, manje poznatih prevoznika koji su doživeli istu sudbinu (Cirrus, CzechConnect, AirAlpes). Analiza koju je sproveo Pri- cewaterhouseCoopers ukazuje da bi moglo doći do raslojavanja evropskog tržišta te da će krat- kim, lokalnim avio linijama domi- nirati niskobudžetni prevoznici. Evropski dugolinijski prevoznici će svoje lokalne avio linije orga- nizovati tako da služe njihovim dugim relacijama i fokusiraće ih samo nekoliko regionalnih centara. Lufthansa je najavila da će svoje letove koji ne idu iz Fran- kfurta ili Minhena rebrendirati u German wings što potvrđuje ovaj trend. Ovakav scenario bi kreirao specifične poslovne modele, optimizovane za kratkolinijsku i dugolinijsku mrežu, i putnicima bi ponudio jasan izbor. Takođe, smatramo da bi kod avio prevoznika koji su u potpu- nom ili delimičnom državnom vlasništvu situacija trebalo da se promeni. Većina ovih kompanija već neko vreme daje signale da razmatra opciju privatizacije ili da traže strateškog partnera. Države više nemaju dovoljno dubok džep da pomažu svo- jim avio kompanijama koje se konstanto bore sa gubicima. Dok konkretni potencijalni investitori postoje, njihov novac još nije ušao u avio prevoznike (uz izuzetak srpske nacionalne kompanije). Ovo je delom zbog toga što iz perspek- tive putnika i drugih potrošača ovi nacionalni avio prevoznici nisu diferencirani te se stoga muče da održe korak sa niskobudžetnim kompanijama koje se probijaju u njihov vazdušni prostor. Avio pre- voznici koji su pak imali značajne investicije se mogu diferencirati i pružiti kvalitetniju i potpuniju uslugu svojim putnicima. Evropsko zakonodavstvo zabra- njuje subvencionisanje što država- ma otežava da nastave sa praksom finansiranja stalnih gubitaka. (Deo propasti mađarskog prevoznika se vezuje za odluku EU iz 2011. po kojoj je Malev morao da vrati nezakonito dodeljene državne sub- vencije. A češki CSA je, takođe, bio pod istragom u vezi navodno neza- konite državne pomoći.) Čak i kada bi države našle načine da podrže svoje perjanice u avio industriji, ograničenja EU u pogledu državnih subvencija otežavaju dalje finansira- nje gubitaša u avio industriji. (U narednom broju ćemo pisati o aerodromima u Evropi i kako se oni nose sa krizom i novim trendo- vima u ovoj industrijskoj grani.) ● Spajanje kompanija donosi mnogo veće ekonomske i finansijske koristi nego bilo kako integrisana alijansa spajanja i preuzimanja u avio sektoru 2011. i 2012. Manjinsko učešće Qatar/Cargolux Hainan-ACT ACT/Finncomm BA/Iberia IAG/BMI LAN/TAM Air Asia/Malaysia Etihad/Air Berlin Preuzimanje /spajanje jun 2011. jul 2011. avgust 2011. januar 2012. april 2012. jun 2012. evropski avio prevoznici koji traže investitore Avio prevoznici u državnom vlasništvu //Izvor: Analiza PwC-a Air Moldova Moldavija Air Lingus IRSKA Chech Airlines češka LOT POLJSKA SAS ŠVEDSKA Air Baltic litvanija Virgin Atlantic velika britanija Tarom RUMUNIJAJAT Airways SRBIJA TAP PORTUGAL Cyprus Airways KIPAR Aegean Airlines Olympic Air GRČKA BIZLIFE istraživanje
  25. 25. BIZLIFE xxx26
  26. 26. FMCG sektor do 2020. s p e c i j a l n o i Z d a n j e
  27. 27. FMCG sektor do 2020. 28
  28. 28. FMCG sektor do 2020. 29 Veliki svetski i evropski trgovinski lanci lako ’oduvaju’ regionalne trgovce sa tržišta ukoliko ovi ne sarađuju između sebe, sa proizvođačima i potrošačima Jaki - samo udruženi B I Z L I F E Regionalna konferencija, FMCG sektor do 2020. Tekst: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić T rgovina je kao izlog, slika i prilika stanja ekonomije, ko- ja teško može biti mnogo bo- lja ili mnogo gora od opštih ekonomskih pokazatelja. U tom ’izlo- gu’ vidite sve slabosti i snagu doma- ćih proizvođača, ali i potrošača koji te proizvode kupuju. I naša trgovina ose- ća posledice velike nezaposlenosti, ma- le privredne aktivnosti i pada kupov- ne moći. Prosečan potrošački račun bio je 2007. godine 500 dinara, a da- nas je svega 365 dinara. Iz godine u go- dinu beleži se pad kupovne moći i to se odražava na FMCG sektor, na potroša- če i nove ulagače. Ovo je ocena učesnika BIZLife konfe- rencije ’FMCG sektor do 2020. godine’ u čijem radu su učestvovali ministri i predstavnici ministarstava iz regiona, vodeći menadžeri trgovinskih lanaca i proizvođača na Balkanu, kao i istraži- vači tržišta i tržišnih kretanja. „Trgovina je oblast koja je doživela najbrže dramatične promene u posled- nje dve decenije jer se od prometa malih prodavnica prešlo na trgovinu bazira- nu na trgovinskim lancima, ogromnim marketima i super marketima“, ocenio je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije na početku razgovora. „Druga velika promena je u oblasti proizvodnje i snabdevača robom, ali i kod potrošača koji se odlučuju za ku- povinu robe na jednom mestu“, ka- že ministar Ljajić. „Na njih utiču trgo- vinski lanci koji zauzimaju dominantan položaj i uticaj prema proizvođačima.“ Za Maidu Ibrišagić Hrstić, ministra
  29. 29. FMCG sektor do 2020. 30 trgovine Ministarstva trgovine i tu- rizma Republike Srpske značaj doma- će proizvodnje ogleda se u svim aspek- tima domaće ekonomije, pa naglašava kako je potrebno obezbediti podršku domaćim proizvođačima. „Potrebno je uticati na svest građa- na da kupuju domaće kvalitetne proi- zvode. Minstarstvo kroz projekat ’Naše je bolje - kupujmo domaće’ u Republici Srpskoj, nastoji da promoviše upravo vrednosti domaće proizvodnje, a sve u cilju povećanja zaposlenosti, čuvanja radnih mesta, jačanja konkurentnosti domaće privrede i smanjenja deficita u robnoj razmeni. Neophodno je suzbija- ti monopolističko ponašanje, manipu- lacije sa maržama, netržišna ponašanja. Sudbina domaće proizvodnje najviše zavisi od odnosa proizvođača i trgovi- ne, a u prednosti će biti oni proizvo- đači sa vlastitim kanalima distribuci- je maloprodaje kao i oni koji se namen- tnu trgovačkim lancima svojim kvali- tetom i cenom.“ Kako maloprodajne cene direktno za- vise od visine trgovačkih marži, u inte- resu je potrošača i proizvođača da one budu što niže. Međutim, na osnovu predočenih podataka, trgovačke marže u Srbiji značajno su veće od proseka marži u regionu, a o evropskim zemlja- ma bolje je i ne govoriti. Ministarka Ibrišagić Hrstić ističe da su u Republici Srpskoj marže propisane zakonom koga se trgovci pridržavaju. Niže cene i tr- govačke marže mogu se u Srbiji očeki- vati tek kada znatnije poraste konku- rencija. Za Marijanu Agić Molnar, direktor- ku GfK, kjučna tačka za analizu FMCG je početak 2009. godine i početak kri- ze. Do tada svi su rasli visokim stopa- ma, a podaci pokazuju da te visoke sto- pe nećemo uskoro gledati na našem, ali ni na tržištima u okruženju. „Naš potrošač je siromašan. U Srbiji 2008. radilo je 38 odsto stanovniš- tva koje je izdržavalo ostalih 60 odsto. Danas radi svega 31 odsto i izdržava ostatak. Nezaposlenost je ključni pro- blem Srbije i svih zemalja u okruženju.“ Tokom 2011. i 2012. proizvođači su počeli da povećavaju cene za onoliko koliko su im porasli troškovi u proi- zvodnji. Potrošači su, da bi se zaštiti- li od tih udara, nastavili da troše istu količinu novca kao i ranije, ali da kupu- ju manje proizvoda. U jednom trenut- ku kupovalo se 20 odsto manje količina nego 2008. godine. „Drugi način štednje je ređi odlazak u kupovinu“, ocenjuje Agić Molnar. Oko 70 odsto naših kupaca su cenovno osetljivi, s tim što su oko 30 odsto ekono- mični potrošači koji se rukovode cenom robnih marki. Drugi su oni koji traže dodatnu vrednost. Kalkulišu između cene i kvaliteta, prate trendove i vole da probaju nove proi- zvode. Treća grupa su ’bezbrižni’, njima nije važna cena, skoncentrisani su u gradovima, mlađi su, kupuju manja pakovanja, češće idu u kupovine, ali ne u velike nabavke. Ivana Mladenović, direktor za Category Management, Henkel Sve je manja kupovna moć, sve je manje para, pa ta priča o brojnom dolasku velikih sistema nije tačna. Male STR pro- davnice sve više beže u crnu zonu, ne prijavljuju radnike, a reč je o desetnama hiljada objekata. Prosečna vrednost računa sve više se smanjuje, promet će rasti tamo gde se nude veći popusti jer je sve veći pritisak na kupovnu moć potrošača. Region predstavlja perspektivu jer ima je- zičku prednost, kultorološku sličnost, stoga je proces regionalne konsolidacije nužan i to će se događati. Potrebna je intenziv- nija saradnja privrednika u regionu jer oni mogu bolje da sarađuju nego njihove drža- ve. Veće firme treba da izrastu u regionalne igrače. Trebaju za to političku podršku ili minimalno uklanjanje prepreka koje danas postoje kao i dobar nastup. Vasilije Zerdo direktor, Štampa sistem Dejan Ljuština direktor PwC, Jugoistočna Evropa Trgovina je oblast koja je doživela najbrže dramatične promene u poslednje dve decenije
  30. 30. FMCG sektor do 2020. 31 „Svaka peta kupovina je presečena. U Hrvatskoj potrošači su se štitili kupu- jući proizvode trgovačke marke, pa je njihovo učešće u prometu oko 20 od- sto. Kupujući jeftinije zadržali su iste količine, dok je u BiH zabeležen ose- tan pad.“ Marketinški stručnjaci utvrdili su da je do pre nekoliko godina dominantno geslo bilo ’Ja kupac’ što znači da su po- trošači voleli kvalitetnije proizvode i kupovali više od planiranog. „Sada se taj segment smanjio, a do- minantan je ’smart shopper’, kupac ko- ji vodi računa o akcijama i sniženjima, manje je orijentisan ka brendovima i kupuje po spisku. Njih je oko trećina i rado kupuju trgovačke marke,“ isti- če Agić-Molnar Kada je o budućnosti reč, ocena je da bi orijentacija prema regionu jedino mogla doneti ostvarivi i željeni rast. Na ruku lokalnim i regionalnim kompani- jama ide i to što, kako se ističe, ova tr- žišta više nisu u fokusu velikih, global- nih kompanija. Potrošačke navike su se promenile, pa se sada traži pogodnost, komfor u kupovini, blizina. Potrošači su sve manje spremni da idu u velike for- mate jer ih vide kao izazov i mesta gde će potrošiti više nego što su planirali. Zato se mali dobro snalaze, jer nude šta je važno potrošaču i jer su mu blizu. Dejan Ljuština, direktor PwC, Jugoistočna Evropa, ukazuje da je trži- Prosečan potrošački račun bio je 2007. godine 500 dinara, a danas je svega 365 dinara. Iz godine u godinu beleži se pad kupovne moći i to se odražava na FMCG sektor, na potrošače i nove ulagače Ne delim optimizam da je srpsko tržište najperspektivnije i da će rasti velikom dina- mikom. Sva naša tržišta su pod pritiskom i u srednjororočnom periodu se ne možemo nadati rastu koji je veći od tri odsto, a BDP mora da raste bar tri odsto da bi generisao zaposlenost. Ne može se očekivati boljitak u kraćem periodu. Marijana Agić Molnar, direktor GfK Makroekonomsko okruženje nam ne ide na ruku i ne treba očekivati neki brzi boljitak. Tražnja će da pada pa će na tržištu ostajati oni koji nude bolje uslove. Tradicionalni načini izvoza su prevaziđeni i sada izvoz gura maloprodajna mreža i distributeri. Mi to nemamo. Mi nemamo trgovački lanac koji izvozi u regionu. Još se ne shvata da dolaze globalni igrači koji se povlače sa istoka. Ovde će biti brutalna trka i niko neće preživeti ako se ne pripremi na vreme. Ja govorim o Kraftu, Nestle, ali šta će biti kada dođu oni koji su od njih veći. To treba da razume i Vlada Srbije. Meni nije jasno zašto se ne ide na izvoz gotovih prozvoda. Miloš Jelić Izvršni direktor, Nelt Grupa Dr Daniel M. Boehi CEO Knjaz Miloš/COO Bambi
  31. 31. FMCG sektor do 2020. 32 šte Balkana specifično po tome da što po- trošač ima manje novca, on je sve zahtev- niji. Na drugim tržištima, sa smanjenjem novca snižavaju se očekivanja, ali ovde je obrnuto. To stavlja ogroman napor i priti- sak na proizvođače da se prilagode speci- fičnim potrebama potrošača. „Postoje samo individualne investici- je koje su male, a stranog kapitala nema. U regionu nema mnogo dobrih prilika za ulaganje. Ozbiljan kapital traži profit od deset do 15 odsto. Ako se ne desi značajni- je regionalno povezivanje naših firmi, ve- like firme će ih progutati,“ kaže Ljuština, dodajući kako članstvo u EU nije garancija da se to spreči. Jedini način da vlasništvo kapitala ostane u regionu, što je jako bit- no, je ukrupnjavanje i jačanje uloga lokal- nih i regionalnih igrača bez obzira da li je reč o proizvođaču, trgovcu ili distributeru. Prednost lokalnih kompanija je u to- me što razumeju kupce i poznaju njihove navike, navodi Ljuština. „Potrebno je ve- zati kupce za sebe i svoj brend, a to je u današnje vreme najbolje učiniti koristeći digitalne tehnologije. Pod tim ne podra- zumevam samo e-trgovinu, već korišće- nje društvenih mreža u marketinške svr- he, pozicinoranje na tržištu, prepoznatlji- vost među kupcima. Malo je ovde kom- panija koje to koriste. Takođe, potrebno je razmišljati van granica zemlje i posma- trati ceo region kao potencijalno tržište, ali nažalost ni u tom slučaju nema mnogo proizvođača ili distributera koji tako raz- mišljaju.“ Kada je reč o dolasku inostranih trgo- vačkih lanaca Daniel Boehi je istakao da još uvek ne postoji svest o pravoj kon- kurenciji. „Tek smo zagrebali po površi- ni kada je reč o tome. Inostrani diskontni lanci tek dolaze, a veliki svetski proizvo- đači još uvek su angažovani na azijskom ili severnoafričkom tržištu. Međutim, usko- ro će se većina vratiti Evropi, a region ju- goistočne Evrope igraće najvažniju ulo- gu u tome. Proizvođači u Srbiji zbog to- ga moraju da imaju jasnu strategiju razvo- ja, da znaju šta žele da postignu u buduć- nosti i kako će razvijati svoje brendove.“ Prema rečima Vladimira Todorovića, generalnog direktora makedonskog trgo- vinskog lanca Tinex, najmanji formati ne- maju velike šanse, ali zbog navika potro- šača za male formate postoji nada. „Veliki formati mogu da ponude jeftiniju robu i to je ono što potrošači traže“, objašnjava Todorović. Dr Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgo- vine i telekomunikacija, kaže da potrošači Srbije imaju oko šest milijardi evra godiš- nje za kupovinu. U Srbiji postoji 1.450 fir- mi koje se bave trgovinom, a njihova re- alizacija je oko 3,5 do četiri milijardi evra godišnje, a najvećih 20 trgovaca odnese oko 50 odsto u ukupnoj prodaji registro- vanih subjekata, kojih ima oko 24.000. • Potrošači su, da bi se zaštitili od tih udara, nastavili da troše istu količinu novca kao i ranije, ali da kupuju manje proizvoda Zahtevi kupaca su sve veći - traži se bolji kvalitet i niža cena. Teško da će mali izdržati pritisak velikog formata. Veliki formati teže koncentraciji kupovine. U nabavci mali ne može da bude jeftiniji kao veliki već se snabdevaju preko maloprodaje velikih. Lokalnim kompanijama fale ino- vacije u proizvodnji i tehnologiji kako bi svoje proizvode mogle da plasiraju na EU tržište. Najveći gubici su ako se izvoze samo sirovine i ako se orijentiše samo na region, a pogledi retko bacaju ka EU ili Rusiji. Takve orijentacije moraju da se preokrenu, ali za to su potrebne investicije koje regio- nalni igrači nemaju bez udruživa- nja. Region treba gledati kao jedno tržište i tu treba tražiti šansu, jer nam naš region omogućava najveći prostor za razvoj. Dragomir Kostić generalni direktor Atlantic Brands Aleksandar Jerić menadžer prodaje, Victoria Ggroup
  32. 32. FMCG sektor do 2020. 33
  33. 33. FMCG sektor do 2020. 34 Tekst: Mirjana Zec Foto: Đorđe Nenadić O tvarajući regional- nu BIZLife konferenci- ju ’FMCG sektor do 2020.’ Rasim Ljajić, potpredsed- nik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je istakao da su promene u ovom sek- toru neminovne, i na kraju krajeva na njih se ne može ni uticati, jer na njih utiče snaga učesnika na tržištu. Tu je pre svega mislio na velike trgovinske lance, koji zauzimaju dominantan po- ložaj ne samo kada je reč o drugim uče- snicima na tržištu, nego i kada je reč o proizvođačima. • U kojoj meri se sektor robe široke po- trošnje izmenio u Srbiji i regionu? - Na strukturi maloprodajnih formata se najbolje odslikava promena u ovom sektoru. U Srbiji smo 2003. imali 72 odsto učešća malih radnji na tržištu, a u 2011. to je palo na 53 odsto. U Bugarskoj je bilo 62, a 2011. 51 odsto, danas i ma- nje. Rumunija je imala 58 odsto malih radnji, a 2011. 38 odsto. Poljska 41 od- sto, a svega 19 odsto u 2011. Hrvatska 40, pa 28 odsto, Slovačka 36, a u 2011. 19 odsto, da ne govorim za Mađarsku, Češku i Ukrajinu koja je ostala na prak- tično 22 odsto. S druge strane imate koncentraci- ju deset najvećih trgovaca na malo u periodu od 2003. do 2011. To se vidi, upravo, u Srbiji, gde je deset trgovaca imalo 18 odsto učešća u 2003, a 43 od- sto 2011. U Češkoj su držali 58 odsto u 2007, 81 odsto u 2011. Učešće velikih trgovaca je u Slovačkoj sa 61 odsto uče- šća skočilo na 86 odsto, u Mađarskoj sa 56 na 67 odsto, u Hrvatskoj sa 45 na 76 odsto, u Bosni i Hercegovini sa 33 od- sto u 2007, na današnjih 45 odsto. • U kojoj meri je ekonomska kriza uticala na ovaj sektor? - Naravno da je ekonomska kriza uti- cala u velikoj meri na usporavanje ovog procesa ukrupnjavanja. Ono što bi bila suština teme FMCG sektora do 2020. jeste značajan pad prometa u malo- prodaji. Sem Hrvatske, koja verovat- no zbog turističke sezone beleži ne- što manji rast, sve druge zemlje be- leže pad, Srbija za 8,3 odsto, Bosna i Hercegovina 8,7 odsto, a Slovenija čak pad prometa od pet odsto. • Kako ocenjujete srpsko tržište robom široke potrošnje? - Iz svega ovoga do sada, možemo da zaključimo da je tržište Srbije još uvek nedovoljno razvijeno, posebno kada se radi o pokrivenosti svih delova Srbije velikim trgovinskim lancima, hiper- marketima i supermarketima. Ali to je i tržište koje ima najveći potencijal u re- gionu. Današnja vrednost tog tržišta je nekih 70,6 milijardi dolara i procenjuje se da će 2016. to iznositi 105 milijardi „Današnja vrednost srpskog tržišta je nekih 70,6 milijardi dolara i procenjuje se da će 2016. to iznositi 105 milijardi dolara.“ Kriza usporila proces ukrupnjavanja Imali smo promenu Zakona o trgovini koja je u velikoj meri olakšala dolazak trgovinskih lanaca u smislu otklanjanja zakonskih prepreka, imali smo besmislene birokratske procedure, čak i u zakonskom rešenju B I Z L I F E Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Regionalna konferencija
  34. 34. FMCG sektor do 2020. 35 dolara. Dakle, očekivani rast je 50 od- sto. Ako to uporedite sa potencijalnim rastom tržišta u Hrvatskoj i Sloveniji, u Hrvatskoj se očekuje rast od 15,5 od- sto, u Sloveniji još i manje, ispod deset odsto, vidite zapravo da je ovo tržište, u regionalnom smislu, bez ikakve real- ne konkurencije. Imajući u vidu startnu osnovu koja je niska, imajući u vidu ve- ličinu tržišta, Srbija postaje vrlo zna- čajno, potencijalno tržište i za strana ulaganja u oblasti trgovine. Ono što mi pokušavamo da učinimo je da stvorimo zakonsku regulativu koja će ići u prav- cu dalje liberalizacije. Imali smo pro- menu Zakona o trgovini koja je u ve- likoj meri olakšala dolazak trgovinskih lanaca u smislu otklanjanja zakonskih prepreka, imali smo besmislene biro- kratske procedure, čak i u zakonskom rešenju. Još važnije je da stvorimo po- slovni ambijent za dolazak, ne samo tr- govinskih lanaca već stranih investito- ra i ulagača. To je mnogo teži posao od donošenja i usvajanja zakona. • Kako se srpska trgovina nosi sa sve ni- žom kupovnom moći potrošača? - Trgovina je na žalost ili na sreću, sli- ka i prilika stanja ekonomije i privrede u jednoj zemlji. Ona teško može da bu- de mnogo gora ili mnogo bolja od op- šteg ekonomsko privrednog ambijen- ta, odnosno, opštih ekonomsko-pri- vrednih pokazatelja. Ovo je samo je- dan izlog gde vi vidite sve slabosti ili jačinu nacionalne domaće ekonomije i privrede. Tako da i naša trgovina ose- ća posledice manje privredne aktivno- sti, velike nezaposlenosti, male kupov- ne moći. Imali smo 2007. prosečan po- trošački račun od 500 dinara, a sada je 365 dinara. Imamo iz godine u godinu pad kupovne moći, to se odražava i na ukupan sektor, to se odražava na po- trošače i to se odražava i na potenci- jalne, nove ulagače i investitore. Ono što jeste naša obaveza to je da učini- mo sve da zakonsku regulativu prilago- dimo dolasku novih trgovinskih lana- ca, novih ulagača i investitora. Da krat- ko podsetim, u ovih godinu dana pored Zakona o trgovini, izmenili smo Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o zašti- ti konkurencije, usaglasili ga sa svim evropskim direktivama u ovoj obla- sti, treba da donesemo potpuno no- vi Zakon o zaštiti potrošača, početkom iduće godine donosimo Zakon o ogla- šavanju, i uz donošenje Zakona o rob- nim berzama, koji je već završen i sada je u procesu javne rasprave, imaćemo u potpunosti zaokružen pravni okvir za oblast trgovine. Nadam se da će to bi- ti podsticaj i za domaće trgovce, ali i za strane ulagače i investitore. • Koliko je uputno da ministri pozivaju tr- govce i proizvođače da snize svoje cene, kao što je učinjeno u Republici Srpskoj? - Mala anegdota koja je možda poru- ka za sve nas koji smo članovi vla- de i u izvršnoj vlasti da na ovo polje Trgovina je slika i prilika stanja ekonomije i privrede u jednoj zemlji. Ona teško može da bude mnogo gora ili mnogo bolja od opšteg ekonomsko privrednog ambijenta „Ne možemo da utičemo na odluke nezavisnih regulatornih tela po pitanju spajanja Agrokora i Mercatora u Srbiji. Komisija za zaštitu konkurencije doneće svoju odluku, i kakva god ona bila mi moramo da je poštujemo. Verujem da će ta odluka biti bazirana apsolutno na činjenicama i argumentima, ali pre toga, svako izjašnjavanje ne bi bilo uputno, naročito, predstavnika izvršne vlasti. Izmenili smo Zakon o zaštiti konkurencije u onim delovima koji se tiču rokova, izašli smo u susret zahtevu Komisije, zatim Evropske unije, da bi dali dovoljno prostora Komisiji za donošenje odluka u zakonski predviđenim rokovima, drugim rečima u razumnim rokovima. Imali smo ranije slučajeva da su zbog kašnjenja mnoge odluke kasnije padale na sudovima.“ Spajanje Agrokora i Mercatora
  35. 35. FMCG sektor do 2020. 36 oko cena ne treba da ulazimo, jer mo- že da bude jako, jako štetno. Naime u Parlamentu sam učestvovao u pred- stavljanju jednog zakona i na diskusiju jednog poslanika, koji je govorio da ce- na ulja treba da bude značajno niža ne- go što jeste s obzirom da je cena sun- cokreta ove godine skoro za 40 do 50 odsto niža nego prošle godine, odgo- vorio sam. Rekao sam da je tačno da je prošle godine cena bila 480 evra po to- ni suncokreta, da je ove godine ta ce- na pala na 260 do 280 evra po toni i da po svim inputima bi cena ulja tre- balo da bude ispod 100 dinara, ali da mi ne diktiramo cene i ne odlučujemo o tome, jer se cene slobodno formiraju na tržištu. Međutim, u toku je bio ten- der za nabavku ulja za Robne rezerve. Imali smo dva ponuđača, jedan je nu- dio cenu 104, drugi 102 dinara po li- tri i komisija, sastavljena od pet lju- di iz Direkcije za robne rezerve, koja godinama radi taj posao, sa pet prema nula, je odlučila da se poništi konkurs. Na pitanje zašto, objasnili su da je to zbog toga što je litar skuplji za dva di- nara. Kako skuplji kad imamo dve po- nude, ne i treću. Na to su odgovorili, da je to tačno, ali da je ministar rekao da cena može biti ispod 100 dinara. I bukvalno svih pet članova Komisije su odlučili da ponište tender, da Direkcija ne nabavi ulje pozivajući se na izjavu koju sam dao u skupštinskoj raspravi i koju sam pojasnio. Tako da više oko cena i poziva trgovcima da povećavaju ili snižavaju cene je krajnje nezahval- no govoriti. • Vrlo često može da se čuje da su trgo- vačke marže u Srbiji više nego drugde u Evropi? - Nažalost, zbog lošije konkurenci- je, imamo marže koje su značajno vi- še od proseka i u regionu, a da ne go- vorim od proseka u zemljama Evropske unije. Prosečna marža 2011. godine bila je 19,7 odsto, a 2012. ona je porasla već na 21,3 odsto. • Da li dolazak novih trgovačkih lanaca može da dovede do snižavanja cena? - Nema drugog puta. Ne znam koji je drugi put koji može da dovede do sni- žavanja cena, nego dolazak novih veli- kih igrača, dolazak drugih igrača i do- maćih, i inostranih. Kao što znate, ce- ne ne mogu da se administrativno ure- de, ne mogu da se adminstrativno sni- ze, jedini način je pojačana konkuren- cija. U ovom momentu u Srbiji nema- mo ni jedan diskontni lanac, čak i uče- šće velikih trgovinskih lanaca je kod nas u značajnom zaostatku. Učešće pet najvećih trgovinskih lanaca u zemlja- ma EU je iznad 50 odsto, u skandinav- skim zemljama, u Danskoj 84 odsto, Norveškoj 80 odsto, Švedskoj 79. To je proces koji je neuzaustavljiv sviđalo se to nama ili ne, na to ne možete na bilo koji način da utičete ili da kontrolišete. Jedino što mi možemo i treba da uradi- mo je da stvorimo ambijent za dolazak novih igrača. • I naša trgovina oseća posledice manje privredne aktivnosti, velike nezaposlenosti, male kupovne moći. Imali smo 2007. prosečan potrošački račun od 500 dinara, a sada je 365 dinara „Najrealniji je dolazak Lidla. Najrealnije, jer su kupili desetak lokacija, očeku- jemo da će do kraja godine kupiti još. Potrebno je 15 lokacija kako bi započeli sa izgradnjom i otvaranjem svih objekata u jednom danu. Kada će se to desiti zavisi od papirologije koja treba da bude završena, dobijanja odgova- rajućih dozvola, lokacijskih i građevinskih i svih drugih. Pomažemo koliko možemo da se taj proces ubrza mada ljudima u opštinama to ne ide baš lako. Imamo zainteresovane i druge trgovinske lance, ali u ovom momentu bi dolazak Lidla bio najznačajniji, imajući u vidu da bi to bio prvi diskontni lanac koji posluje i radi u Srbiji.“ Izvestan dolazak Lidla
  36. 36. FMCG sektor do 2020. 37 Tekst: Ivana Mihajlović N ovi trendovi ukrupnjavanja tržišta dolaze kao prirod- ni odgovor na sve veće za- hteve moderne ekonomije i rastuće konkurencije, kaže za BIZLife Christoph Till, generalni direktor kompanije Henkel Srbija, komentari- šući moguće oblike regionalnog udru- živanja. Prema njegovom mišljenju ma- nja tržišta imaju poteškoća da se izbore sa jačom i većom konkurencijom, sto- ga nastoje da udruže svoje snage, a ta- kav pristup ima svojih prednosti, naro- čito za zemlje u razvoju. • Dok se do 2008. godine razmišljalo ka- ko navesti potrošače da potroše što vi- še novca na robe iz sektora FMCG, danas smo svedoci sve praznijih potrošačkih korpi. Kako ocenjujete FMCG sector da- nas, posebno u regionu i Srbiji? - U odnosu na period pre privatizacije koju je Henkel sproveo u Srbiji, danas vidimo različite promene na domaćem tržištu, a jasan uzlazni trend počeo je da opada. Recesija je uticala na kupov- nu moć građana i promenila navike po- trošača koji danas sve više traže promo- cije i specijalne ponude naših brendova. Stoga i proizvođači moraju da se prila- gode nastaloj situaciji, kako bi brzo i efi- kasno odgovorili na zahteve potrošača. • Ukrupnjavanje trgovine je neminov- nost. Do kraja godine očekuje se odlu- ka o spajanju Mercatora S i Agrokora i na teritoriji Srbije. Kako proizvođači gleda- ju na ova ukrupnjavanja? - Kao kompanija gradimo dobre odnose sa svim našim poslovnim partnerima. Brzo se prilagođavamo svim promena- ma na tržištu kako bi izašli u susret po- trebama potrošača na najbolji način. • Da li u narednom periodu možemo da očekujemo dolazak još nekih trgovačkih lanaca u Srbiju? - Za razliku od Slovenije i Hrvatske, strani trgovački lanci nisu u značajnom broju ušli na tržište Srbije. Uprkos brojnim najavama i činjenici da je Srbija sa 7,2 miliona potrošača inetere- santna velikim trgovačkim lancima, još uvek se ne može jasno predvideti ka- da bi velike evropske kompanije mo- gle da dođu u Srbiju. Očekujemo da će se u budućnosti broj stranih investito- ra povećati. Dolazak velikih kompani- ja u sektor maloprodaje svakako je po- zitivno za potrošače, jer sa sobom no- si jačanje konkurencije na tržištu i po- boljšanje uslova poslovanja. • Po vašem mišljenu koji je to broj trgo- vina koji bi doveo do veće konkurentno- sti i snižavanja cena roba za potrošače? - Idealan broj trgovina značajno zavisi od potreba i navika potrošača. Primetili smo trend jednokratnih i vikend kupo- vina koji ubrzava konsolidaciju u smi- slu broja tržišta. Dolazak velikih komapnija u sektor maloprodaje sa sobom nosi jačanje konkurencije na tržištu i poboljšanje uslova poslovanja Srbija ima potencijal Recesija je uticala na kupovnu moć građana i promenila navike potrošača koji danas sve više traže promocije i specijalne ponude naših brendova Christoph Till, predsednik kompanije Henkel SrbijaK o r p o r a t i v n i i n t e r v j u
  37. 37. FMCG sektor do 2020. 38 • Nekada su proizvođači robe široke po- trošnje diktirali uslove, a odavno su tu ulogu preuzeli trgovci. Koliko danas mo- gudabuduteškipregovorisatrgovcima? - Trgovci i proizvođači nalaze se na su- protnim stranama istog cilja, a to je za- dovoljenje potreba potrošača i obezbe- đivanje najbolje ponude. Stoga je uvek moguće pronaći dobra rešenja i uzaja- mno razumevanje. Kao što sam već po- menuo, smatramo da kvalitet nije mo- guć bez dobre saradnje sa našim po- slovnim partnerima, a naš uspeh zavisi od uspeha naših partnera. Najbitniji su kupci i potrošači i uvek težimo da za- dovoljimo njihove potrebe. Oni veru- ju u proizvode Henkela, koji se kupu- ju svakodnevno u brojnim maloprodaj- nim radnjama. • Često se danas koristi izraz da je kriza druga reč za šansu. Da li Henkel i u vreme krize planira nove investicije? - Kontinuirane investicije i inovacije predstavljaju strateški pristup Henkela širom sveta.Tokom deset godina inve- stirali smo 130 miliona evra u Srbiji. Prošle godine započeli smo novi inve- sticioni ciklus ukupne vrednosti od 40 miliona evra koji će biti plasirani to- kom naredne četiri godine u nekoliko projekata. Kao jedan od tih projeka- ta ove godine smo otvorili novu pro- izvodnu liniju u frabrici u Kruševcu. Radi se o investiciji vrednoj 4,6 mili- ona evra za inovativni proizvod Bref Duo Stick koji se proizvodi samo u ovoj fabrici. Tim potezom ojačali smo ulogu Henkela na globalnom nivou. Takođe, ove godine smo otvorili i novo skladište u Kruševcu, investici- ju vrednu više od četiri miliona evra. Ovo skladište je važno zbog činjenice da se sad sve nalazi ’pod jednim kro- vom’. Zamenili smo fragmentirano re- šenje sa osam fizički odvojenih lokaci- ja i poboljšali uslugu na domaćem tr- žištu, čime smo obezbedili rast proi- zvodnog postrojenja u Kruševcu ka izvoznim tržištima. Naša najveća investicija u ovoj godi- ni odnosi se na proizvodnju inovativ- nog proizvoda u oblasti kućne hemije. Investicija je vredna 30 miliona evra i ojačaće pogon u Kruševcu, što će dove- sti do otvaranja oko stotinu novih rad- nih mesta. Projekat predstavlja najve- ću investiciju Henkela u Srbiji naredne godine, a početak proizvodnje planiran je u drugoj polovini 2014. • Dolazak velikih komapnija u sektor maloprodaje svakako je pozitivno za potrošače, jer sa sobom nosi jačanje konkurencije na tržištu i poboljšanje uslova poslovanja Kontinuirane investicije i inovacije predstavljaju strateški pristup Henkela širom sveta.Tokom deset godina investirali smo 130 miliona evra u Srbiji Srbija je zemlja sa velikim potencijalom i brojnim mogućnostima za dalji razvoj. Henkel je 2002. prepoznao potencijal, karakteristike i prednosti srpskog tržišta, snagu lokalnih brendova i sjajan geografski položaj. Privatizacija Merime smatra se jednom od najuspešnijih u Srbiji. Tokom prve decenije Henkel je investi- rao više od 130 miliona evra u Srbiji, a danas snabdevamo više od 55 miliona potrošača u regionu. Sproveli smo brojne projekte modernizacije proizvodnje i implementirali najnovije tehnologije održivog razvoja, a sve to dovelo je do značajnog povećanja proizvodnje. Uspešna privatizacija Puštanje u rad nove proizvodne linije u Kruševcu

×