Novi
poslovni
mesečnik
Intervjui, komentari,
istraživanja,
stavovi...
broj 1 // maj 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RS...
BIZLife i Privredna komora Srbije organizuju stručni regionalni skup“CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU” u Privrednoj kom...
04 BIZLIFE
sadržaj
Sadržaj
Impresum
12 Sloveniji ne
treba strana
pomoć
Alenka Bratušek,
premijer Slovenije
16 Fiksni kurs
...
BIZLIFE
uvodnik
uvodnik
N
edavno je Mlađan Dinkić, ministar finansija i
privrede, razloge odustajanja od primene po-
reza ...
06 BIZLIFE
biznis panorama
BIZNIS PANORAMA
’Nova era’ – Ivica Dačić,
premijer Srbije i Dimitrij
Medvedev, predsednik Vlade...
07BIZLIFE
biznis panorama
’Gde je zapelo...?’ - Posetioci stoje ispred ulaza u muzej Louvre u
Parizu, koji je zatvoren zbo...
BIZLIFE
tema broja08
I
dok svetski mediji dogovor
Beograda i Prištine ocenjuju
istorijskim, ovdašnja javnost
je suzdržanij...
09BIZLIFE
tema broja
koja i mimo svetske krize ima
unutrašnje strukturne nelogič-
nosti i reforme koje godinama
odlaže.
Po...
10 BIZLIFE
tema broja
’da je na putu ka članstvu Srbije u
EU došlo do zastoja usled sporog
sprovođenja reformi u 2011, ali...
11BIZLIFE
tema broja
u Beogradu, koji smatra da su
podjednako važni i datum za
početak pregovora o članstvu
u EU i spovođe...
12 BIZLIFE
intervju broja
Sa zadovoljstvom napominjem da se odnosi između država u celokupnom
regionu poboljšavaju. Tome n...
13BIZLIFE
intervju broja
P
redstavljajući ciljeve nove
vlade, Alenka Bratušek,
prva žena premijer u
istoriji Slovenije je ...
14 BIZLIFE
intervju broja
pripremljeni i izvedeni postupci
za sanaciju bankarskog sektora i
ponovno obnavljanje ekonomije....
15BIZLIFE
intervju broja
Pod tim podrazumevam, pre sve-
ga, odnose na području trgovine,
carina, upravljanja i prelaženja
...
16 BIZLIFE
komentar
komentar
p
oznato je da se u Bosni i Hercegovini prime-
njuje valutni odbor, kao vid monetarne poli-
t...
17BIZLIFE
komentar
Milojko Arsić
profesor
Ekonomskog
fakulteta
komentarodsto, plate u BiH bile bi manje za deset odsto, kr...
18 BIZLIFE
komentar
pozitivan. Fiksiranje kursa dinara u formi
deviznog veća je moguće, već u kratkom
roku, uprkos visokom...
20 BIZLIFE
biznis i politika
Južni tok kroz Srbiju od kraja godinebiznis i politika
Gas sa
mirisom politikeI uprkos tome š...
21BIZLIFE
biznis i politika
svega sigurnih projekata kao što je
Južni tok. Upravo iz toga razloga
biti u Južnom toku je i ...
22 BIZLIFE
biznis i politika
jedino što se zna jeste da radove na
Južnom toku više niko ne može da
zaustavi, pa ni nedavna...
23BIZLIFE
biznis komentar
e
konomski oporavak u Srbiji ne treba oče-
kivati u narednih nekoliko godina,
budući da se očeku...
24 BIZLIFE
istraživanje
Ekonomija Srbije i svetaISTRAŽIVANJE
Dva napred, jedan nazad
Uočljivo je da na rang-
-listama među...
25BIZLIFE
istraživanje
napredak Srbije od 17 mesta, za-
hvaljujući elektronskom registru
sudskih zabrana koji APR, takođe,...
26 BIZLIFE
istraživanje
zbog implementacije dve izuzetno
značajne reforme: pojednostavlje-
nja otpočinjanja poslovanja, ef...
27BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
B
ez sumnje je da će pristupanje Hrvatske
Evropskoj uniji 1. jula 2013. godine doneti
određene ...
28 BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
K
ada je Bosna i Hercegovina, a time i Re-
publika Srpska, u novembru 2007. godine,
ratifikova...
29BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
P
osle EU, CEFTA je drugi najvažniji
spoljnotrgovinski partner Srbije. Učešće
trgovine Srbije s...
30 BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
U
laskom Hrvatske u Evropsku uniju njeni dalji tr-
govinski odnosi sa zemljama potpisnicama CE...
31BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
P
Privredni odnosi CEFTA potpisnica sa Hrvat-
skom će se sa njenim ulaskom u EU 1. jula 2013.
o...
32 BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
U
laskom u EU, Hrvatska napušta postojeće
trgovinske odnose i ulazi u spoljnotrgovinski
režim ...
33BIZLIFE
CONFERENCEEVENTS
P
Hrvatska pristupa EU 1. jula 2013. godine, kada će istupiti iz CEFTA spora-
zuma, kao i svih ...
34 BIZLIFE
intervju
Vladimir Mikić, generalni direktor Imperial TobaccoINTERVJU
S
ve države koje pristupaju
EU, u procesu ...
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
BIZLife magazin maj 2013.
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

BIZLife magazin maj 2013.

1,326 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,326
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
46
Actions
Shares
0
Downloads
5
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

BIZLife magazin maj 2013.

  1. 1. Novi poslovni mesečnik Intervjui, komentari, istraživanja, stavovi... broj 1 // maj 2013. // www.bizlife.rs // cena 149 RSDBusiness magazine tema broja Privredni efekti sporazuma Beograd - Priština // Dobar signal investitorima BIZLife Conferences&Events Sloveniji ne treba strana pomoć Neophodne strukturne reforme S23 Ako ne rizikujete, ne rastete S58 Fiksni kurs - garant stabilnosti S16 CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU S27 Biznis komentar Miodrag Kostić predsednik MK Group BDF Luj Robitej, umetnički direktor trupe Ballet Jazz Montreal Komentar Kemal Kozarić guverner Centralne banke BIH Prvi put za srpske medije premijer Slovenije Alenka Bratušek Južni tok kroz Srbiju od kraja godine Gas sa mirisom politike s20Biznis i politika
  2. 2. BIZLife i Privredna komora Srbije organizuju stručni regionalni skup“CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU” u Privrednoj komori Srbije, u utorak 21. maja 2013. Ovaj skup će okupiti predstavnike nadležnih državnih organa, privrednih komora, kao i predstavnike kompanija, ambasada i medija potpisnica CEFTA sporazuma. Pozvani govornici • Rasim Ljaljić, ministar unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija Republike Srbije (potvrdio) • Željko Sertić, predsednik PKS (potvrdio) • Vincent Degert, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji • Goran Knežević, ministar poljoprivrede Republike Srbije • Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije (potvrdio) • Bojana Todorović, pomoćnik ministra, Sektor za multilateralnu i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija Republike Srbije (potvrdila) • Milica Delević, predsednik Odbora za evropske integracije u Narodnoj skupštini Republike Srbije (potvrdila) • Nadan Vidošević, predsednik Hrvatske gospodarske komore • Nj. E. Željko Kuprešak, ambasador Republike Hrvatske u Beogradu (potvrdio) • Denis Čajo, predstavnik Državne kancelarije za trgovinsku politiku Republike Hrvatske • Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH (potvrdio) • Jago Lasić, predsednik Privredne komore Federacije BiH (potvrdio) • Ismet Kumalić, predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH (potvrdio) • Nemanja Vasić, potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH (potvrdio) • Maida Ibrišagić Hrstić, ministar za trgovinu i turizam Republike Srpske • Prof. dr Stevo Mirjanić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske • Mr Borko Đurić, predsednik Privredne komore Republike Srpske • Velimir Mijušković, predsednik Privredne komore Crne Gore (potvrdio) • Valon Saračini, ministar ekonomije Republike Makedonije • Branko Azeski, predsednik Privredne komore Makedonije • Valeriu Lazar, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Republike Moldavije • Georg Kuku, predsednik Privredne komore Moldavije •FlorjonMima,ministarekonomije,trgovineienergetikeAlbanije • Ilir Zhilla, predsednik Unije privrednih komora Albanije • Lazar Šestović, viši ekonomista Kancelarije Svetske banke u Beogradu (potvrdio) • Vladimir Međak, pomoćnik direktora, Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije (potvrdio) • Milivoje Miletić, direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije (potvrdio) • Kristina Đurić, direktor Biroa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije (potvrdila) Privredna komora Srbije, Beograd 21. maj 2013. u 10h stručni regionalni skup INSTITUCIONALNI PARTNER: ORGANIZACIONI PARTNER: PARTNER PANELA: PARTNER PUBLIKACIJE - BIZLIFE MAGAZIN: IMPERIAL TOBACCO „CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU”
  3. 3. 04 BIZLIFE sadržaj Sadržaj Impresum 12 Sloveniji ne treba strana pomoć Alenka Bratušek, premijer Slovenije 16 Fiksni kurs - garant stabilnosti Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BIH 17 Za Srbiju fluktuirajući kurs Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta 20 Gas sa mirisom politike Južni tok kroz Srbiju od kraja godine 23 Neophodne strukturne reforme Miodrag Kostić, predsednik MK Group 27 CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU BIZLife ConferencesEvents 28 Bez dalje liberalizacije Maida Ibrišagić Hrstić, ministar trgovine i turizma Republike Srpske 29 Prostor na regionalnom tržištu Bojana Todorović, pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija 30 Kompanije sele proizvodnju Nemanja Vasić, potpredsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine 31 Potencijalna mogućnost za Srbiju Velimir Mijušković, predsednik Privredne komore Crne Gore 32 Jače investicione aktivnosti Vladimir Međak, pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije 33 Akcenat na šećeru i cigaretama Kristina Đurić, direktor Biroa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije 34 Na gubitku lokalne kompanije Vladimir Mikić, generalni direktor Imperial Tobacco 36 Šansa za Srbiju i BiH Rodoljub Drašković, predsednik poslovnog sistema Swisslion- Takovo 42 Srbiji nedostaje entuzijazma Milan Petrović, generalni direktor 'Štampa sistema' i predsednik Srpske asocijacije menadžera 46 Strategija ključ uspeha Mirjana Prljević, savetnik za strateško pozicioniranje 52 Like, follow, hashtag... Marko Jevtić, direktor razvoja, Httpool 53 Borba za pažnju publike Igor Božić, medijski direktor Represent Communications 58 Ako ne rizikujete, ne rastete Luj Robitej, Umetnički direktor trupe Ballet Jazz Montreal 66 Rešena da ostvari svoje vizije Milka Tomić, direktor Business Solutions and Suport (BSS) i partner MicrosGroup L.D.G. 74 Retko i kratko se nećkam Vuk D. Vučević, Associete Partner, CBL Serbia Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs Portal menadžer Ivana Pešić ivana.pesic@bizlife.rs Art direktor Maja Jovanović maja.jovanovic@bizlife.rs Urednik Lifestyle Mirjana Pašćan mirjana.pascan@bizlife.rs Redakcija redakcija @bizlife.rs Ivana Mihajlović ivana.mihajlovic@bizlife.rs Milovan Miličković milovan.milickovic@bizlife.rs Dijana Đurović dijana.djurovic@bizlife.rs Saradnici: Danica Stević, Marija Damjanović, Daniela Ilić Foto: Jelena Vučetić, Marko Rupena, foto servis Beta Asistent redakcije Jelena Dević jelena.devic@bizlife.rs Marketing/Advertajzing Key Account Nataša Popović natasa.popovic@bizlife.rs Sales Representative Uroš Kečić uros.kecic@bizlife.rs Štampa Rotografika Segedinski put 72, Subotica distribucija Centro Štampa d.o.o. Izdavač DIGITAL Life Kosovska 30, 11000 Beograd +381 11 303 52 74 +381 11 303 52 75 www.bizlife.rs Strana 24 Strana 08 Business Magazine Saznajte više skeniranjem QR koda. Neophodna vam je aplikacija (QR code reader) koja će aktivirati kameru telefona i skeniranjem koda odvesti vas do dodatnog sadržaja. Dobar signal investitorima Dva napred jedan nazad Privredni efekti sporazuma Beograd-Priština Ekonomija Srbije i sveta Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija ISSN 2334-8011 COBISS SR-ID 198317324
  4. 4. BIZLIFE uvodnik uvodnik N edavno je Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, razloge odustajanja od primene po- reza na drugu nekretninu vredniju od 50.000 evra obrazložio rečima: „Shvatili smo da nije dobar tajming za primenu ekstraporeza, bez obzira na to što ga primenjuje skoro cela Evropa.“ Znači, nije pravo vreme za takvu odluku. S druge strane, Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije je rekao: „Mislim da danas imamo šansu da budemo deo normalnog sveta i Srbija tu šansu ne sme da propusti“, pojašnjavajući i razloge potpisivanja sporazuma sa Prištinom. Konačno, došlo je vreme da se donese i ovakva odluka. I kada se tako sagledaju stvari, ispostavi se da je sve stvar donošenja pravih odluka u pravo vreme. Uverena sam da upravo u vreme krize, smanjenih investicija, ekonomske nesigurnosti, treba imati hrabro- sti i iskoračiti korak napred. Mišljenja sam da je pravi momenat da se poslovnoj javnosti Srbije i regiona po- nudi jedan novi pogled na poslovni život. Upravo zbog toga smo se odlučili za izdavanje BIZLife magazina. BIZLife nema nameru da zatvara oči pred eko- nomskim problemima, pre svega Srbije, ali nam je i cilj da pokažemo mogući put rešenja određenih situacija u biznisu. Pored toga, potpuno svesna činjenice da živimo u vreme digitalizacije, odluka da se poslovnim ljudima ponude informacije kroz integrisane kanale komunikacije: BIZLife portal, BIZLife magazin i BIZLife konferencije više je nego ispravna. Misija BIZLife je jasna, prave poslovne informacije, na pravom mestu i u pravo vreme. Vizija BIZLife su regionalni integrisani kanali komu- nikacije – web, štampani mediji, konferencije, TV... Tim BIZLife je doneo odluku! BIZLife nema nameru da zatvara oči pred ekonomskim problemima, pre svega Srbije, ali nam je i cilj da pokažemo mogući put rešenja određenih situacija u biznisu Odličan tajming za BIZLife Kada shvatimo da je dobar tajming da se nešto uradi? Ukoliko imamo sreće (i/ili pameti) to nam se desi više puta u životu. Međutim, vrlo često smo skloni da kažemo da je prilika i prošla pored nas, a mi je nismo uočili i iskoristili Direktor, glavni i odgovorni urednik Tatjana Ostojić tatjana.ostojic@bizlife.rs 05
  5. 5. 06 BIZLIFE biznis panorama BIZNIS PANORAMA ’Nova era’ – Ivica Dačić, premijer Srbije i Dimitrij Medvedev, predsednik Vlade Rusije, prilikom nedavne posete premijera Srbije Rusiji ’Idemo dalje’ – Christine Lagarde, direktor MMF-a i David Lipton, zamenik direktora, na sednici prolećnog sastanka sa Svetskom bankom. Direktor MMF-a je istakla da će ukupno 430 milijardi dolara dodatnih resursa pružiti nekoliko zemalja uključujući Kinu, Rusiju, Australiju, Južnu Koreju, Singapur i Veliku Britaniju, a u u cilju po- moći posustalim ekonomijama širom sveta, a posebno u Evropi. ’Težak ovaj budžet’ - Sa 65 dana zakašnjenja Barack Obama, predsednik SAD je Kongresu izneo svoj predlog državnog računa za fiskalnu 2014. koja će početi 1. oktobra, sa ukupnim troškovima od 3,7 biliona dolara i deficitom od 744 milijarde dolara. Kina vozi ’u leru’? – Kina je zabeležila neočekivno usporeni rast privrede u prvom kvartalu 2013, što podstiče zabrinutost i nesigur- nost u oporavak. Druga po veličini ekonomija u svetu porasla je za 7,7 odsto u odnosu na 2012, što je smanjenje u odnosu na prethodni kvartal od 7,9 procenata. ’Ni zlato više nije ko što je bilo’ - Cena zlata u aprilu je pala za 7,8 odsto. Ovo je najveći pad na mesečnom nivou zabeležen od 2011. ’Sve što leti...’ - Najveći nemački vazdušni prevo- znik Lufthanza je u aprilu bio primoran da otkaže ve- ćinu letova, žaleći se na ‘preterane’ poteste sindikata, koji je organizovao jednokratni štrajk zaposlenih. ’Kockarska je tuga...’ - Nicos Anastasiades, kiparski predsednik, predstavio je plan za ekonomski oporavak. Plan predviđa otvaranje kockarnica i jačanje turističkog sektora kako bi se podstakao oporavak ekonomije. ’in vino veritas’ – William Koch, milijarder sa Floride (levo), i John Hueston, njegov advokat, ispred suda na Manhattanu, nakon odluke porote da su na aukciji 2005. ovom milijarderu vina prodata prevarom. Na ime kaznene odštete dobio je 12 milliona dolara i to samo dan kasnije pošto mu je sud dodelio 380.000 dolara na ime naknade štete. Koch je rekao da je to najbolje što mu se desilo od pobede na Američkom kupu 1992.
  6. 6. 07BIZLIFE biznis panorama ’Gde je zapelo...?’ - Posetioci stoje ispred ulaza u muzej Louvre u Parizu, koji je zatvoren zbog protesta radnika muzeja, koji kao veliki problem svog posla ističu sve veći broj džeparoša u muzeju. Louvre tokom aprila svake godine privlači i do 30.000 posetilaca dnevno. ’Kada su cvetale...’ – Krajem aprila je u Beogradu održan sasta- nak Ivice Dačića, premijera Srbije, sa Stefanom Fileom, evropskim komesarom za proširenje. Evropski komesar je tom prilikom poručio da je cilj Evropske komisije da Srbija 25. juna dobije datum za poče- tak pristupnih pregovora. ’Dogovor kuću gradi’ - Njujorški sudija je početkom maja podržao nagodbu vrednu 55 miliona dolara između porodice Malkin, vlasnika Empire State Builidinga u srcu Manhattana i malih investi- tora, koji su se usprotivili planu porodice Malkin da tu kultnu zgradu transformišu u nekretninu za koju mogu kupe akcije. Ova odluka suda, praktično je otvaranje mogućnosti da se čuveni neboder pojavi na berzi putem IPO (inicijalne javne ponude). ’Ko zna zna’ - Warren Buffett, predsednik i glavni izvršni di- rektor, Berkshire Hathaway, Inc, govori 3. maja tokom proslave 25. godišnjice Ekonomskog kluba u Washingtonu. Dobit Berks- hire Hathawaya je u prvom tromesečju skočila za 51 odsto, kao rezultat dobrog poslovanja njegovih osiguravajućih društava i rasta vrednosti ulaganja. ’Prkoseći gravitaciji’ - Novi svetski trgovinski centar je već sada postao jedan od simbola Njujorka. Po projektu ovaj objekat će dostići visinu od 541,3 metara i 104 sprata, čime će ponovo postati najviša zgrada na severnoj hemisferi. ’Naravno, razumemo se’ - Ivica Dačić, premijer Srbije i Vincent Degert, šef Delegacije EU u Srbiji raz- govaraju tokom aprilske konferencije ‘Borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i pravosudna saradnja u regionu jugoistočne Evrope’ u Palati Srbija u Beogradu. ’Praznik rada’ – U Zagrebu je 3. maja održan javni protest članova Sindikata hrvatskih železničara i radnika društva Održavanje vagona.
  7. 7. BIZLIFE tema broja08 I dok svetski mediji dogovor Beograda i Prištine ocenjuju istorijskim, ovdašnja javnost je suzdržanija, mada njen eko- nomski deo ne krije zadovoljstvo sve većim šansama Srbije da u junu dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom. Malobrojni su oni koji se usuđuju da proriču da li će tako zaista i biti, jer nas iskustvo uči da na srp- skoj političkoj sceni nema garan- tovanih repertoara i da scenario može da se promeni u poslednjem trenutku. Tek, trenutno stanje u ekonomiji je više nego dramatič- no – glavnih glumaca je mnogo – rekordnih milion nezaposlenih. Statistika pokazuje da građani raspolažu sa 80 dinara po obroku, a preduzeća su sve nesposobnija da održe postojeći broj zapo- slenih, a kamoli da otvore novo radno mesto. Nelikvidnost, skupi krediti, visoki troškovi državne administracije, nekonkurentnost, pad tražnje... previše za ekonomiju Dobijanje datuma za početak pregovora sa EU u junu, uticaće na imidž zemlje u svetu, ali je čak i za povećanje kreditnog rejtinga potrebno da vlast uvaži zahteve MMF-a i skroji realan deficit budžeta, a za veće benefite poput svežeg stranog kapitala, potrebno je više od ’istorijskog parafa’. Šta može da se očekuje ukoliko Srbija u junu (ne) dobije datum, istraživao je BizLife Dobar signal investitorima TEMA BROJA Privredni efekti sporazuma Beograd-Priština tekst: Marija Damjanović Foto: Foto servis Beta Premijer Srbije Ivica Dačić u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton parafira sporazum
  8. 8. 09BIZLIFE tema broja koja i mimo svetske krize ima unutrašnje strukturne nelogič- nosti i reforme koje godinama odlaže. Poslovna zajednica, stručna javnost, pa i zvaničnici saglasni su oko rešenja i vide ga u stranim investicijama. Poseban problem je činjenica da u petoj godini svetske ekonomske krize kapitala fali na svim stranama sveta, a da ulagači mnogo pažljivije biraju destinaciju za ulaga- nje. Srbija kao zemlja koja godi- nama ide jedan korak napred, a dva nazad prema EU, nije ona koja obećava stabilnost i sigurnost, kako političku, tako i ekonomsku. Takvu sliku šalje kreditni rejting (neinvesticioni, špekulativni nivo) u kome se čita kako trenutna makroekonomska situacija, tako i politička, odnosno, zakonodav- na klima, te vladavina prava i sveukupan poslovni ambijent. Eventualnim dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU, slika Srbije će se zasigurno izmeniti što je i te kako važno, ali nažalost, po uverenju znalaca, ne i presudno za dolazak svežeg kapitala. No, prepustimo reč stručnjacima. Milica Delević, predsednik Skupštinskog odbora za evropske intergracije, ukratko objašnjava benefite dobijanja datuma navo- deći da će u tom slučaju Srbija za investitore značiti ’sigurnost i stabilnost’. “Nema boljeg ohrabrenja za ulagače od stabilnosti i predvidlji- vosti, kako ekonomske tako i poli- tičke. U slučaju dobijanja datuma postajemo uporedivi sa zemljama u EU, to je garant usvajanja i primene evropskih zakona i standarda. Ako pogle- date iskustva zemalja koje su ušle 2004. i 2007. godine, primetan je rast investicija nakon otvaranja pregovora što i mi možemo da očekujemo, ali svakako manje jer je kriza“, zaključuje Delevićeva. Da li to znači i više novca iz pretpristupnih fondova EU? Koliko će Srbija dobiti novca iz pretpristupnih fondova zavisi od budžeta EU, a ne od samog čina otvaranja pregovora. Ukoliko dobijemo datum u junu ove go- dine, to svakako može pozitivno da utiče na odluku EU o visini sredstava koja će izdvojiti za nas kada budu usvajali budžet za narednih sedam godina, objasnio je nedavno Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije. Pošto (verovatno) neće biti više novca iz pretpristupnih fondova, to nas još jednom upućuje na strane direktne investicije, koje su Srbiji neophodne. Ognjen Pribićević, savetnik u Institutu za društvenu delatnost i bivši amba- sador Srbije u Nemačkoj, podvlači ono što se proteklih nedelja moglo čuti u Briselu: datum je garancija da će Srbija jednog dana postati članica EU. „Srbija će tada biti označena kao teritorija Unije. Za strane investitore to je ključna stvar, ali ne za one koji dolaze sa 10, 20 ili 30 miliona evra, nego za one koji dolaze sa ogromnim investicijama. Verujem da velike investitore mo- žemo da očekujemo iz Nemačke i Austrije i eventualno Francuske”, konkretan je Pribićević. Kad se pogleda kreditni rejting Srbije, postaje jasnije zašto u Srbiju ne dolaze veliki investitori. Naprosto naša zemlja je svrstana u kategoriju špekulativnog nivoa (BB-) sa negativnim projekcija- ma kretanja privrede, a kada je oktobra prošle godine poslednji put smanjena ocena, stručnjaci agencije StandardPoor‘s upo- zoravali su na ovogodišnji deficit budžeta procenjujući ga na blizu šest odsto. Nisu predvideli ni Dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU, slika Srbije će se zasigurno izmeniti Prošla, 2013. ’najtanja’ godina Prošlogodišnji rezultat priliva stranih investicija najgori je u poslednjih 13 godina. „Realno prošle godine je bilo nešto ispod milijarde, tačnije 988 miliona evra. Što se tiče neto investicija, one su daleko manje, odnosno nešto preko 210 miliona evra, ali je prošla godina prva kad je naša javnost počela da se bavi neto investicijama, iz dnevnopolitičkih razloga. Naime, prvi put su zabeleženi veći odlivi, državno preuzimanje OTE paketa akcija u Telekomu, kao i jedna Telenorova transakcija svoje dobiti ovde, što se sve beleži pod šifrom strana ulaganja, pa je kritičarima više odgovaralo da se drže tog neto iznosa. Nas interesuje bruto, to jest prilivna strana i ona je bila 988 miliona realno”, podvlače u SIEPA-i. Iz EU više od tri milijarde evra Ukupna sredstva koja je EU iz svog budžeta (2007 - 2013) izdvojila za IPA program, odnosno pretpristupnu pomoć, bila su 11,5 milijardi evra. Srbija je godišnje dobijala 200 miliona evra, a za proteklih deset godina EU je u Srbiju neposredno uložila 2,2 milijarde evra ili više od 300 evra po glavi stanovnika. Ta suma je veća od tri milijarde evra kada se dodaju pojedinačna davanja određenih zemalja. Hrvatska je recimo na raspolaganju imala oko 160 miliona evra godišnje, da bi u godini u kojoj ulazi u EU dobila čak milijardu evra. Premijer Kosova Hašim Tači u prisustvu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton parafira sporazum planirani deficit Ovogodišnji planirani deficit je 3,6 odsto BDP-a, što je prema uverenju stručne javnosti, a i Međunarodnog monetarnog fonda, nerealno.
  9. 9. 10 BIZLIFE tema broja ’da je na putu ka članstvu Srbije u EU došlo do zastoja usled sporog sprovođenja reformi u 2011, ali i suspenzije tehničkih razgovora o budućnosti Kosova’. Jasno je da bi, bar kada je odnos prema Kosovu u pitanju, Srbija mogla da dobije čak i viši kreditni rejting, ali kako se ne ocenjuje samo dijalog, situacija je neizvesna. Ovogodišnji planirani deficit je 3,6 odsto BDP-a, što je prema uverenju stručne javnosti, a i Međunarodnog monetarnog fonda, nerealno. Fiskalni savet nedavno je upozorio na pogorša- nje fiskalnih tokova u ovoj godini, procenjujući da će ’budžetska rupa’ dostići i pet odsto zbog odlu- ke Vlade da interveniše u Železari Smederevo, za šta je do sada po- trošeno oko 50 miliona evra. MMF ne krije zabrinutost zbog visoke inflacije (12 odsto prošle godine) upozoravajući Vladu da je vreme da donese dugoročan ’kredibilan’ plan smanjenja deficita. Konačno i ministar finansija, Mlađan Dinkić, nedavno je priznao da je budžet loše planiran navodeći da će ovo- godišnji prihodi biti manji za 30 milijardi dinara no što je planirao. To otvara, po mnogima, su- štinsko pitanje, a to je da li datum sam po sebi znači i dolazak velikih investitora ili je samo dobar signal koji valja podupreti konkretnim akcijama kreatora makroekonom- ske politike? “Ako ne bismo dobili datum, to bi umnogome pogoršalo poziciju zemlje na međunarodnom tržištu kapitala gde se Srbija zadužuje. Kamate bi bile više, a dolazak do novca teži. Postoji čak i moguć- nost izolacije Srbije u vidu tihog bojkota od strane američkih investitora. Tako je dobijanje datuma pozitivan korak za imidž zemlje, ali su nam za privlačenje investicija nužne reforme”, smatra Milojko Arsić, profesor Ekonom- skog fakulteta. Na nužne reforme poput izme- na Zakona o radu, ubrzanja izdava- nja građevinskih dozvola, primene usvojenih zakona… poslodavci ukazuju godinama. Recimo, osam godina se traži izmena Zakona o radu, godinama se apeluje na državu da uskladi radno vreme Poreske uprave sa radnim vreme- nom preduzeća (zašta ne treba ni vreme ni novac). Uostalom o uslo- vima poslovanja u Srbiji možda najbolje svedoči status podzakon- skih akata koje je trebalo doneti kako bi 25 zakona koji regulišu privredni život u Srbiji moglo i da se sprovod. Od 362, usvojeno je tek 206, a od toga 137 sa sedam meseci kašnjenja u proseku. Za 129 je istekao rok za donošenje, a kašnjenje je dve godine! Ne čudi stav Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta Kreditni rejting zemalja u regionu? Rejting kod agencije StandardPoor's BB-/negativno B / stabilni BB- / stabilni BB / stabilni BBB / stabilni BB+ / stabilni BB / stabilni BB+ / stabilni Rejtign kod agencije Fitch BB- / negativni BB+ / stabilni BBB- / stabilni BBB- / stabilni BB+ / negativni BBB- / negativni MMF ne krije zabrinutost zbog visoke inflacije (12 odsto prošle godine) upozoravajući Vladu da je vreme da donese dugoročan ’kredibilan’ plan smanjenja deficita “Nema boljeg ohrabrenja za ulagače od stabilnosti i predvidljivosti, kako ekonomske tako i političke. Milica Delević, predsednik Skupštinskog odbora za evropske intergracije Dobijanje datuma je pozitivan korak za imidž zemlje, ali su nam za privlačenje investicija nužne reforme. Milojko Arsić profesor Ekonomskog fakulteta Zemlja Srbija Bosna i Hercegovina Crna Gora Makedonija Bugarska Rumunija Mađarska Hrvatska Ekonomska ’anamneza’ Srbije BDP 2012. 1,7 odsto Inflacija 2012. 12 odsto Javni dug 65 odsto BDP-a Stopa nezaposlenosti 28 odsto Broj zaposlenih 1,7 miliona Broj penzionera 1,7 miliona
  10. 10. 11BIZLIFE tema broja u Beogradu, koji smatra da su podjednako važni i datum za početak pregovora o članstvu u EU i spovođenje strukturnih reformi, ali ističe da bi bilo dobro da Srbija najpre postane savreme- na uređena evropska država sa svim propisima koje one imaju, da funkcioniše na sličan način, pa da onda konkuriše za članstvo u EU. Ako Srbija spro- vede sve neophodne reforme i uredi svoj ekonomski i politički prostor, tako da investi- tori budu spremni da dođu, čak i izostanak evropske perspek- tive ne bi bio veliki gubitak, oce- nio je Savić u izjavi beogradskim medijima, a njegov stav u nešto pesimističnijoj ili realističnijoj varijanti, deli i Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon. Iako dobijemo datum, u EU nikada ući nećemo, ukoliko ne sprovedemo reforme koje odlaže- mo 13 godina. Ako za godinu i po dana ne sprovedemo sistemske reforme doživećemo ekonomski slom što će izazvati teške posledice na unutrašnjem planu, a takve nas neće prihvatiti ni Evropa. Treba da uspostavimo uslove za razvoj indu- strije, normalan finansijski sistem, normalne kamate, stabilan i realan kurs, prihvatljive poreze za firme u Srbiji”, preporučuje Pavičić. Stav Hasana Hanića, dekana Beogradske bankarske akademije, u najkraćem rezimira mišljenje one škole ekonomske misli koja veruje da je rad na reformama važniji od dobijanja datuma za pri- stupne pregovore sa EU. Dobijanje datuma ubrzalo bi reformski proces, veruje Hanić objašnjvajući da se bez reformi ne mogu stvoriti pretpostavke za reša- vanje gorućih ekonomskih problema, kao što su visok budžetski deficit ili javni dug, o čemu smo ranije govorili. Podseća da za reforme nije potrebna posebna finansijska podrška EU. “Za te procese potrebne su rešenost i politička spremnost, jer određene reforme, sigurno neke pojedince i možda političke stran- ke dovode u nepovoljniji položaj”, zaključuje Hanić. Konačno, šta o svemu misle nadležni? “Dobijanje datuma bi svakako povećalo investicioni rejting zemlje”, kažu u Agenciji za promo- ciju izvoza i strana ulaganja SIEPA odgovarajući i na naše pitanje ima li domaća privreda kapaciteta za otvaranje novih radnih mesta ili je ključ privrednog rasta isključivo u rukama stranaca. “Beležimo jačanje domaće pri- vrede. Često se domaće kompanije uključuju u dobavljačke lance stranih kompanija i time dobijaju stalni priliv novca, kao i transfer tehnologija. U tim uslovima, one povećavaju svoj kapacitet za nova zapošljevanja. Čak 60 odsto kori- snika našeg Programa finansijske podrške investicijama su domaća preduzeća. Oni svakako ne mogu da ostvare masovna zapošlja- vanja kao svetski giganti poput Benettona, Golden Lady, Yurae, ili Boscha, ali su sve hrabriji u svojim planovima za širenje”, navode iz SIEPA-e. Od demokratskih promena do danas u Srbiju je ušlo oko 18 milijardi evra stranih investicija, a ove godine očekuju se svega dve milijarde evra. Da li će se ovi planovi i ostvariti biće svakako jasnije već na leto. ● Komplikovane ocene, jednostavne poruke Najbolja ocena kod agencija StandardPoor's i Fitch čije se ocene uglavnom gledaju je AAA, a najgora D. Kao orijentir mogao bi da posluži broj slova. Naime, svaka od ocena (A, B, C, D) ima tri nivoa, odnosno, jedno, dva ili tri slova. Veći broj slova bolja je ocena. Takođe, uz slova ide i oznaka minus ili plus kao nijansirana ocena, a mimo toga obeležava se i prognoza kretanja ekonomije buduće zemlje sa ’pozitivno’, odnosno, ’negativno’. Od AAA do A: Visoke ocene, preporučljive za investitore (investicioni nivo) Od BBB+ do BBB: Zadovoljavajuća sposobnost izvršenja obaveza, umeren kreditni rizik (investicioni nivo) Od BB+ do BB: Postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali je prisutan rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i znatan kreditni rizik (neinvesticioni, špekulativni nivo) Od B+ do B: Trenutno postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali je prisutan visok rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i visok kreditni rizik Od CCC + do CC: Loša sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, veoma visok kreditni rizik Od CC do C: Nesposobnost ili veoma loša sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, bankrot ili visoka verovatnoća bankrota Od DDD do D: Nesposobnost izvršenja finansijskih obaveza, bankrot. Ako Srbija sprovede sve neophodne reforme i uredi svoj ekonomski i politički prostor, tako da investitori budu spremni da dođu, čak i izostanak evropske perspektive ne bi bio veliki gubitak Fiskalni savetnedavnoje upozorio na pogoršanje fiskalnih tokova u ovoj godini → više informacija na www.bizlife.rs
  11. 11. 12 BIZLIFE intervju broja Sa zadovoljstvom napominjem da se odnosi između država u celokupnom regionu poboljšavaju. Tome nesumnjivo doprinosi dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Posebno pozdravljam i nedavnu izjavu predsednika Tomislava Nikolića u vezi sa tragičnim događajima za vreme rata u BiH INTERVJU BROJA Ekskluzivno za BIZLife Alenka Bratušek, premijer Slovenije tekst: Tatjana Ostojić Marija Damjanović
  12. 12. 13BIZLIFE intervju broja P redstavljajući ciljeve nove vlade, Alenka Bratušek, prva žena premijer u istoriji Slovenije je rekla da je prioritet njene vlade da ne doživi grčki scenario. U kojoj meri je ozbiljna ekonomska situacija u Sloveniji govori i činjenica da je Evropska komisija mišljenja da Španija i Slovenija predstavljaju trenutno najveći rizik u evrozoni. Da li Slovenija ima plan za izlazak iz krize, da li to može da uradi sama, kakvi su njeni odnosi sa susedima i zemljama u regionu eksluzivno u intervjuu za BIZLife govori Alenka Bratušek, premijer Slovenije. ● Kao i druge države Evropske unije, i Slovenija se sreće sa krizom u ekonomskom i ban- karskom sektoru. Koji su najveći izazovi sa kojima se vaša država suočava i da li ćete poteškoće moći da rešite sami? - Slovenija zaista nije usamljeno ostrvo, ali se, kao i druge evropske države, suočava sa ekonomskom i finansijskom krizom. Neophodno je da što pre popravimo ban- karski sektor i da se pobrinemo da on ponovo počne da obavlja svoju osnovnu funkciju, a to je kreditiranje zdravih ekonomskih preduzeća. Naravno da znam da reči nisu dovoljne. Samo delima ćemo ube- diti finansijska tržišta i evropske institucije da nam nije potrebna strana pomoć. Još jednom moram da naglasim da su nas u prošlosti potpuno neopravdano poredili sa Kiprom. Naš bankarski sektor je znatno manji od kiparskog, a i po nekim makroekonom- skim pokazateljima smo u boljoj situaciji nego Kipar. Istina je da su prognoze za Sloveniju loše, ali ako nam uspe da pravim postup- cima to promenimo, na dobrom smo putu. ● Sami napominjete da je slo- venački proračun u nezavidnoj situaciji. Uprkos tome što ste se uspešno zadužili, kamate su bile visoke. Ima li alternative među- narodnoj pomoći Trojke? - Naravno. Mislim da je, kako za Evropsku uniju, tako i za njene države članice, bolje da Slove- nija svoje poteškoće reši sama. Alternativa Trojki su dobro Sloveniji ne treba strana pomoć Prva žena premijer u istorijiSlovenije „Želela bih da mene, kao i sve ostale žene, ne ocenjuju po tome što smo žene, već po tome koliko smo uspešne u onome što radimo. Ne pridajem posebnu važnost činjenici da sam prva žena premijer u istoriji Slovenije, ne bavim se time. Svu energiju usmeravam na svoj posao, ” kaže Alenka Bratušek. Predstojeće članstvo Hrvatske je u svakom pogledu i u interesu Slovenije. Ona je jedina susedna država Slovenije koja još uvek nije članica EU
  13. 13. 14 BIZLIFE intervju broja pripremljeni i izvedeni postupci za sanaciju bankarskog sektora i ponovno obnavljanje ekonomije. ● Posle dugogodišnjeg spora sa Hrvatskom, slovenački par- lament je jednoglasno podržao ulazak Hrvatske u EU. Šta se menja u odnosima dveju zemalja, naročito nakon ulaska Hrvatske u EU? - Zajedno sa našim susedom smo već prešli značajan istorijski put. Sigurni smo da ćemo u budućnost sa sobom poneti sve pozitivne elemente dasadašnjeg suživota, susedstva i kulturne blizine i da ćemo ih i dalje razvijati. Predstojeće članstvo Hrvatske je u svakom pogledu i u interesu Slovenije. Ona je jedina susedna država Slovenije koja još uvek nije članica EU. Hrvatska je među naj- važnijim trgovinskim partnerima Slovenije i najznačajnija desti- nacija za slovenačke investitore i zato će njeno članstvo u EU, u ekonomskom smislu, zasigurno uticati na jačanje saradnje između dve države. Ulaskom Hrvatske u EU doći će do izražaja povezanost i međusobna zavisnost naših dveju ekonomija. Ekonomska saradnja će ojačati zbog uzajamnih koristi dveju ekonomija. Pojaviće se i dodatne mogućnosti za intenziviranje saradnje Slove- nije i Hrvatske i na području pre- kogranične saradnje, na primer, mogućnost zajedničkog crpljenja EU sredstava, kao i u okviru razli- čitih regionalnih inicijativa. Ovaj uticaj će se svakako osetiti i u sferi međuljudskih odnosa, na područjima obrazovanja, kulture i nauke. ● Kako će ulazak ove zemlje uti- cati na čitav region i kako gledate na evrointegracije Balkana? - Ulaskom Hrvatske, granice EU će se pomeriti nešto dublje u region, što je izuzetno pozitivno. U isto vreme, zapadni Balkan će sa Hrvatskom u EU dobiti dodatnu državu zagovornicu procesa proši- renja. Svakako možemo očekivati da će članstvo i obaveze, koje iz toga proizlaze, promeniti odnose Hrvatske sa ostalim državama u regionu do neke mere, što je logična posledica članstva u EU. Mislim da je, kako za Evropsku uniju, tako i za njene države članice, bolje da Slovenija svoje poteškoće reši sama Alenka Bratušek je rođena 31. marta 1970. u Celju. Studirala je na Fakultetu prirodnih nauka i tehnologije na Univerzitetu u Ljubljani. Magistrirala iz oblasti menadžmenta na Fakultetu za društvene nauke Univerziteta u Ljubljani. Pre ulaska u politiku, radila je za šest godina na čelu Uprave za budžet u Ministarstvu finansija Slovenije. Danas živi u Kranju, sa suprugom, kćerkom i sinom. „Nisam se lako odlučila za politiku, jer to nije baš cenjen posao“, izjavila je Alenka Bratušek, za koju Slovenci kažu da je trenutno i najlepša žena u politici. 2008. - neuspešno se kandidovala za parlament na listi socijalno liberalne stranke Zares 2011. - na vanrednim parlamentarnim izborima izabrana je na listi stranke Pozitivna Slovenija 2011. - predsednik je Parlamentarnog odbora za kontrolu budžeta januar 2013. - imenovana je za predsednika stranke Pozitivna Slovenija nakon što se njen osnivač i lider Zoran Janković privremeno odrekao svih funkcija u stranci zbog tvrdnji koje su iznete u izveštaju Komisije za sprečavanje korupcije. 27. februara 2013. - izabrana za mandatara nove vlade Slovenije. 20. marta 2013. - Bratušekova formira vladu. Biografija Politička karijera
  14. 14. 15BIZLIFE intervju broja Pod tim podrazumevam, pre sve- ga, odnose na području trgovine, carina, upravljanja i prelaženja granica i drugo. Pritom očekujem da će to dodatno podstaknuti ostale države da odlučnije pri- hvate akcije i reforme i još više poboljšaju ispunjenje kriterijuma za približavanje Evropskoj uniji. Slovenija odlučno podržava aktivan nastavak politike širenja EU. Proces se neće završiti sve dok granica EU na Balkanu ne bude više potrebna i dok sve države regiona ne budu sasvim rav- nopravni partneri koji će sve efikasnije sarađivati unutar EU. ● Kakvo je iskustvo Slovenije? U kojim oblastima privreda i građani najpre osete benefite priključenja evropskoj porodici naroda? - Na početku bih naglasila da je sam proces uključivanja u EU - proces prilagođavanja, odnosno, promene zakonodav- stva, struktura i načina delovanja izuzetno važan. Samo ukoliko se država, koja je kandidat, dobro pripremi, može ozbiljno da deluje kao ravnopravan partner unutar EU i tako ubire sve plodove koje članstvo nudi. Vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, stabilna ekonomska sredina, sve su to ele- menti koji se razvijaju i utvrđuju u procesu integracije. To snažno utiče kako na pojedinca, tako i na društvo u celini. ● Kako vidite bilateralne i eko- nomske odnose u regionu, pre svega Slovenije i Srbije? - Sa zadovoljstvom napominjem da se odnosi između država u celokupnom regionu poboljšava- ju. Tome nesumnjivo doprinosi dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. Posebno pozdravljam i nedavnu izjavu predsednika Tomislava Nikolića u vezi sa tragičnim događajima za vreme rata u BiH. Srbija je time pokazala svoju privrženost kon- struktivnoj regionalnoj saradnji i uspostavljanju dobrosusedskih odnosa. Sve to vidim kao značajnu polugu u podsticanju regional- ne stabilnosti, pri čemu je od ključnog značaja implementacija usvojenih dogovora. ● Kako izgleda porodični život predsednice vlade? Može- te li poslovne probleme da ostavite pred kućnim pragom i kod kuće budete samo mama i partnerka? - Trudim se da porodični život razdvajam od posla. Naravno, to nije uvek moguće. Moram reći da u poslednjih neko- liko nedelja kod kuće provodim vrlo malo vremena. Kada uveče dođem kući, ukućani obično već spavaju, tako da je za porodični život uglavnom rezervisan kraj sedmice, iako često i tada imam poslovne obaveze. U svemu tome je dobro što su moja oba deteta već skoro odrasla, kćerka ima 19, a sin 15 godina, tako da razumeju da posao kojim se bavim znači promene u našem dosadašnjem porodičnom životu. ● Kako vidite ulogu žena u politici? - Kao što sam već objasnila, želela bih da nas, žene, ocenjuju po tome koliko smo uspešne u svom poslu i da na mišljenje o nama ne utiče samo to što smo žene. Činjenica je da na neke stvari žene imaju drugačije poglede od muškaraca i zato bi trebalo da nas u politici bude više. Međutim, za to moramo da se pobrinemo mi same – kako u ekonomiji, tako i u politici, možemo da učinimo da nas bude više na ’visokim’ polo- žajima i da predsednice vlade ne budu samo izuzeci. ● Ekonomska saradnja će ojačati zbog uzajamnih koristi dveju ekonomija Sa zadovoljstvom napominjem da se odnosi između država u celokupnom regionu poboljšavaju. Tome nesumnjivo doprinosi dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa
  15. 15. 16 BIZLIFE komentar komentar p oznato je da se u Bosni i Hercegovini prime- njuje valutni odbor, kao vid monetarne poli- tike, koji podrazumeva 100 odsto pokrivenost domaće valute u opticaju rezervnom valutom, u našem slučaju evrom, i fiksnu vezanost domaće va- lute za rezervnu. Iako se smatra konzervativnim, ovaj model je dao pozitivne rezultate. Pre svega, osigurao je monetarnu stabilnost, što je posebno važno u uslovima krize. Konvertibilna marka je vezana za evro fiksnim kursom, i ima i više nego stoodstotno pokriće. U slučaju Bosne i Hercegovine posto- jeći model monetarne politike zaista se pokazao opravdanim, otpornim na krizu, drži nisku inflaciju, privrednici imaju izvesne garancije da neće doći do erozije njihovih zarada. Reč je o striktnom, konzervativnom modelu, koji zabranjuje CBBiH da kreditira banke ili državu, i koji ne daje dovoljno instrumenata monetarne politike za instituciju kao što je CBBiH. Ali, ovaj model je ipak doveo do niske inflacije, stabilnosti valute i do jačanja poverenja stanovništva u domaću valutu, a posebno do jačanja poverenja stranih investitora, koji su došli na bosanskohercegovačko tržište i počeli da pružaju usluge koje su danas skoro iste kao u EU. Čak i mnogo jače zemlje, poput Nemačke, Italije i Francuske, svoj monetarni suverenitet su prenele na Evropsku centralnu banku, što jasno govori kako monetarna stabilnost, koja je valutnim odborom uvedena u BiH, nema alternativu. Valutni odbor daje dovoljno neza- visnosti CBBiH i ravnopravan status svim građanima i privrednim subjektima da mogu da računaju sa konstantnom monetarnom politikom bez iznenađe- nja, sa niskom inflacijom i promenom kursa domaće valute. Monetarna stabilnost je izuzetno važna za BiH, i postoji opasnost da bi s promenom odnosa prema monetarnoj politici nastalo mnogo više problema nego koristi. Ovakva monetarna politika doprinosi i stabiliza- ciji inflatornih očekivanja i konvergenciji inflacije ka nivou u zemljama rezervne va- lute – evra, za koju je fiksnim kursom vezana konvertibilna marka. Zahvaljujući tome u BiH već duže vreme prevladava relativno niska inflacija, što ima uticaj na postizanje tako željene makroekonom- ske stabilnosti i poslovnog ambijenta, pogotovo u kontekstu negativnih iskustava s visokom inflacijom na našim prostorima u prošlosti. Domaća valuta je stabilna zahvaljujući, pre svega, striktnom provođenju valutnog odbora kao monetarne politike u našoj zem- lji. Ovakvu ocenu u više navrata dali su i Predsedniš- tvo i Parlament BiH, koji su podržali dalje sprovođenje zakonom uspostavljenog modela monetarne politike u BiH. CBBiH je zahvaljujući pažljivo planiranoj obave- znoj rezervi u prethodnim godinama uspela da pomo- gne bankarskom sektoru da održi likvidnost. Pomogla je jačanju likvidnosti komercijalnih banaka smanje- njem stope obavezne rezerve, što je učinjeno tri puta od izbijanja globalne krize. Ne delimo mišljenje koje iznose pojedini pripadnici akademske zajednice, da je fiksni kurs glavni razlog nekonkurentosti, kao ni to da je poguban za izvoznike. Analize CBBiH pokazale su da je on vrlo realan. Ciljana inflacija, koju neki ekonomisti zagovaraju, negativno bi uticala na većinu građana BiH. U slučaju inflacije od na primer deset Fiksni kurs - garant stabilnosti Čakimnogojačezemlje,poputNemačke,ItalijeiFrancuske,svojmonetarni suverenitetprenelesunaEvropskucentralnubanku,štojasnogovorikako monetarnastabilnost,kojajevalutnimodboromuvedenauBiH,nemaalternativu Kemal Kozarić guverner Centralne banke BIH Ovakav vid monetarne politike je karakterističan za nestabilna područja, a činjenica da se uvodi u rovita makroekonomska okruženja za kakvo se smatra i BiH, jasno govori da mi još nismo spremni za promenu postojećeg modela Valutni odbordaje dovoljno nezavisnostiCBBiH iravnopravan statussvim građanima
  16. 16. 17BIZLIFE komentar Milojko Arsić profesor Ekonomskog fakulteta komentarodsto, plate u BiH bile bi manje za deset odsto, kreditna zadu- ženja bi bila veća za deset odsto, uvozni proizvodi i reproma- terijal bi poskupili za deset odsto, jedino bi neki izvoznici bili u nešto povoljnijoj situaciji. Ali, takav model značio bi i veliku neizvesnost, jer postoji realna opasnost od inflatorne spirale iz koje se teško izlazi. Sa stanovišta bankarskog sektora, mo- del valutnog odbora doprinosi nižem riziku deviznog kursa, a samim tim i snižavanju sistemskog rizika. Usled neprikladne ročne usklađenosti između plasmana i izvora sredstava na početku kreditne ekspanzije, banke su se oslanjale na strane izvore sredstava, kako bi finansirale dugoročne kredite u BiH. I pored propisa regulatora o neto otvorenoj poziciji, zbog valutnog odbora nije dolazilo do oscilacija u vrednostima aktive i pasive banaka usled promena u kursevima, jer je oko 70 odsto kreditnog portfolija banaka indeksirano ili izdato u stranim valutama. Najveći deo ovih indeksiranih i plasmana u stranim valuta- ma, čak oko 95 odsto, jeste u sidrenoj valuti. Ovakva valutna usklađenost između plasmana i obaveza komercijalnih banaka bila je povoljna i sa stanovišta stanovništva, jer je mali broj njih imao poteškoća sa otplatom postojećih dugovanja usled aprecijacije valute za koju je kredit bio vezan. Monetarna poli- tika BiH je jedna od oblasti koje funkcionišu i predstavlja sidro slabe domaće ekonomije. Ovakav vid monetarne politike je karakterističan za nestabilna područja, a činjenica da se uvodi u rovita makroekonomska okruženja za kakvo se smatra i BiH, jasno govori da mi još nismo spremni za promenu postojećeg modela. Parlamentarna skupština BiH odlučila je da se ovakva monetarna politika nastavi na neodređeno vreme, i CBBiH će i nadalje monetarnu politiku da vodi u okviru valutnog odbora. Smatramo da je valutni odbor najbolje rešenje za BiH u ovom trenutku. Najbolje za male, otvorene ekonomije i za nestabilne uslove poslovanja. ● Ne delimo mišljenje, koje iznose pojedini pripadnici akademske zajednice, da je fiksni kurs glavni razlog nekonkurentosti, kao ni to da je poguban za izvoznike Za Srbiju fluktuirajući kurs Srbija već nekoliko godina primenjuje režim ciljane inflacije i sa njim kompatibilan režim upravljano fluktuirajućeg kursa. Rezultati navedenih politika mogu se u najboljem slučaju oceniti kao skromni - inflacija je visoka, a uz to inflacija i kurs dinara se karakterišu visokom varijabilnošću I majući u vidu relativno skromne rezultate i visoku evroiziranost privrede Srbije, rasprava o promeni režima monetarne politike i režima kursa je podjednako legitimna, kao i rasprava o mogućnosti unapređenja modela ciljane infla- cije i režima kontrolisano fluktuirajućeg kursa. U tom smislu relevantna alternativa postojećem modelu monetarne politike i režimu kursa je uvođenje deviznog veća, kao što su to uradile Bosna i Hercegovina i Bugarska. U vezi sa uvođenjem deviznog veća postavlja- ju se dva osnovna pitanja. Prvo - da li je u Srbiji moguće već sada uvesti devizno veće, a drugo, da li je to poželjno, imajući u vidu osnovne ciljeve privrede i društva - rast privredne aktivnosti i zaposlenosti. Odgovor na prvo pitanje je
  17. 17. 18 BIZLIFE komentar pozitivan. Fiksiranje kursa dinara u formi deviznog veća je moguće, već u kratkom roku, uprkos visokom fiskalnom deficitu i visokom deficitu u tekućem platnom bilan- su. Fiksni kurs bi, uz dosledno poštovanje pravila devizog veća, bio dugoročno odr- živ. Suprotno mišljenju nekih ekono- mista u Srbiji, u slučaju uvođenja deviznog veća ne postoji rizik od trošenje deviznih rezervi. S obzirom na to da je već sada moguće uvesti devizno veće, neophodno je da se procene prednosti i troškovi koji bi nastali u tom hipotetičkom slučaju. Prednost fiksnog kursa je u tome što bi eliminisao rizike i troškove koji nastaju zbog promena kursa. Fiksni kurs bi smanjio inflaciju i kamatne stope, pa bi uslovi privređivanja postali predvidljiviji, a troškovi poslovanja manji. Osnovni nedostak fiksnog kursa je to što bi on mogao da bude na nivou koji ne odgovara konkurenosti privrede. U slučaju fiksnog kursa konku- retnost privrede bi se mogla obnoviti sma- njenjem zarada, penzija i troškova države, odnosno, preko interne devalvacije. Među- tim, zarade i penzije se teško smanjuju, pa zbog toga zemlja može u dužem periodu da ostane nekonkurentna, a to znači da se suočava sa visokom nezaposlenošću i spo- rim rastom. Koliko je teško smanjiti zarade, penzije i troškove države, u demokratskim društvima, najubedljivije pokazuju primeri Grčke, Španije i Portugalije. Naravno, postoje primeri baltičkih zemlja u kojima su plate i penzije relativno lako smanjene, ali mislim da su za nas relevatniji primeri zemalja južne Evrope. Druga mogućnost je da se zadrži po- stojeći model monetarne politike i režim kursa, ali da se smanje njihove mane – precenjenost dinara i visoka varijabilnost kursa. Opšta prednost fleksibilnog kursa je u tome što je njegovom promenom moguće promeniti cene svih domaćih pro- izvoda iskazane u evrima, čime se gotovo trenutno menja međunarodna cenovna konkurenost privrede. Na primer, ako su zarade iskazane u evrima visoke u od- nosu na nivo produktivnosti, one se lakše svode na konkurentan nivo depresijacijom nacional- ne valute, nego smanjenjem apsolutnog nivoa zarada. Pored toga, promene kursa značajno utiču i na imovinsku poziciju rezi- denata i na inflaciju. Stoga smanjenje realne vrednosti dinara, kojim se popravlja cenovna konkuretnost privrede, mora da bude postepeno, kako se ne bi generisali kapitalni gubici, odnosno, kursne razlike, kod građana, privrede i države i povećala inflacija. Stoga, po mom mišljenju Srbija, bar u toku nekoliko narednih godina, treba da zadrži model ciljane inflacije i uprav- ljano fluktuirajući kurs, ali da pri tome odgovarajućom kombinacijom monetarne i fiskalne politike smanji varijabilnost kursa i inflacije, i realni kurs približi ka ravnotežnom nivou. Politika fleksibilnog kursa ima potencijalne prednosti čak i u vi- sokoevroiziranoj privredi, a da li će se one iskoristiti zavisi od toga koliko su monetar- na i fiskalna politika uskađene, kao i da li su usmerene ka dugoročnim ciljevima ili ka privremenim koristima. ● Ekonomski oporavak u Srbiji ne treba očekivati u narednih nekoliko godina Najveći zadatak vlade bi trebalo da bude da pronađe rešenja kako da sanira bilanse preduzeća i da otpiše ono što mora, a podigne na zdrave noge ono što je moguće Fiksni kurs bi, uz poštovanje praviladevizogveća, biodugoročno održiv
  18. 18. 20 BIZLIFE biznis i politika Južni tok kroz Srbiju od kraja godinebiznis i politika Gas sa mirisom politikeI uprkos tome što je bugarski premijer nedavno izjavio kako bi Bugarska morala da preispita svoje učešće u Južnom toku, a u Srbiji se još uvek ne zna kako će trasa biti finansirana, izgradnja, kažu, kreće krajem godine i sve teče po planu I ako je, nakon nedavnog boravka srpske državne delegacije u Moskvi, domaćoj javnosti još manje jasno kojim, bolje reći, či- jim parama će se finansirati deoni- ca gasovoda Južni tok kroz Srbiju, oba partnera u ovom poslu, i domaći Srbijagas i ruski Gasprom, tvrde za mesečnik BIZLife da pri- preme teku po utvrđenom planu. Štaviše, od Alekseja Milera, prvog čoveka Gasproma, moglo se čuti da radovi na ovom projektu kreću pre roka, već krajem ove godine, umesto januara 2014. kako je ranije dogovoreno. O potrebnih 1,7 milijardi evra, da bi gas potekao kroz Srbiju od Zaječara do Mađar- ske, ali i kracima ka Hrvatskoj i Republici Srpskoj, tek će da se raz- govara. Tokom boravka premijera Ivice Dačića i državne delegacije u Moskvi obelodanjeno je da su Rusi voljni da sami finansiraju ceo gasovod, a da će Srbija svoj deo da vraća kroz odricanje od tranzitne takse. To za BIZLife potvrđuju i u samom Gaspromu. „Gasprom je zaista predložio da finansira izgradnju Južnog toka u Srbiji, što bi Srbija vratila kroz prihode od tranzitnih taksi. To pokazuje našu posvećenost ovom poslu i njegovoj imple- mentaciji“, kažu u ovoj ruskoj kompaniji. Ali, Dušan Bajatović, prvi čovek Srbijagasa, preduzeća koje je vlasnik 49 odsto kompanije Južni tok Srbija, osnovane u Švajcarskoj, za potrebe izgradnje i upravljanja bu- dućim gasovodom, kaže za BIZLife da će finansiranje tek biti predmet razgovora na najvišem nivou između Gasproma i Srbijagasa i to već u narednim nedeljama. „Već smo uložili deo sredstava od oko 19 miliona, a za ovu godinu je pla- nirano još oko 75 miliona evra. Da li će ovaj novac i biti angažovan sa naše strane zavisi i od konkretne ponude našeg partnera. Takođe, želimo da obezbedimo priliv od dividendi za Srbijagas u bilo kom scenariju“, kaže Bajatović. Na pitanje odakle Srbijagasu novac da finansira svoj udeo u zajedničkom preduzeće, što je naj- manje 800 miliona evra, Bajatović odgovara: „Posao je prema preli- minarnim podacima iz studije op- ravdanosti vredan oko 1,7 milijardi evra. Sa kolegama iz Gas proma je dogovoreno da se do 30 odsto projekta finansira uplatom kapitala akcionara, a da minimum 70 odsto bude projektno finansiranje, odnosno, da se finansira kreditima koje će kasnije vraćati zajedničko predu- zeće Južni tok Srbija iz poslova- nja gasovoda. Mogu vam reći da postoji ogromno interesovanje ruskih ali i nemačkih, italijanskih, pa i američkih banaka za ovaj pro- jekat. Velika je likvidnost banaka u Evropi, a malo je dobrih i pre Premijer Srbije Ivica Dačić i i članovi srpske delegacije razgovaraju sa zvaničnikom VTB banke Vasilijem Nikolajevičem Titovom i predstavnicima banke, u Moskvi Lična karta gasovoda Ukupna dužina: 2.380 km Kopneni deo: 1.455 km Vodeni deo: 925 km Vrednost investicije: 16 milijardi evra Pun kapacitet: 63 milijarde kubnih metara gasa -2018. g. Početni kapacitet: 15,75 milijardi kubnih metara - 2016. g. tekst: Danica Stević foto: beta Od AleksejaMilera moglose čutida radovi kreću pre roka, većkrajemove godine
  19. 19. 21BIZLIFE biznis i politika svega sigurnih projekata kao što je Južni tok. Upravo iz toga razloga biti u Južnom toku je i stvar pre- stiža“, uveren je Bajatović. Sa druge strane, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević nije takav optimista. Objašnja- va za BIZLife da je država još 2008. godine brzopleto potpisala Međudržavni sporazum koji je Srbiju stavio u neravnopravan položaj. On podseća da je greška napravljena kada je dozvoljeno da Gasprom bude većinski vlasnik za- jedničkog preduzeća, iz čega pro- ističe da smo mi sada u njihovoj milosti. „U sporazumu jasno piše da je Srbijagas dužan da finansira 49 odsto vrednosti gasovoda, a Gasprom 51 odsto, jer su toliko i vlasnici zajedničkog preduzeća. Ako se sa Rusima dogovori da oni sami finansiraju celokupan posao, pošto mi para ionako nemamo, pitanje je kako će se taj novac kasnije vraćati. Jer tranzitnu taksu naplaćuje zajedničko preduzeće, a ono je u rukama Gasproma, koji ima 51 odsto vlasništva. Jedino što Srbijagas kao suvlasnik dobija od tog preduzeća su dividende, ali koliko kompanija u svetu ne isplaćuje dividende nego rein- vestira. Dakle, sve je to još uvek neizvesno. A, da niko zasigurno ne zna koliko ćemo mi prihodovati od te takozvane tranzitne takse najbolje potvrđuje činjenica da jedan državni zvaničnik priča o 200, a drugi o 300 miliona evra godišnje. Dakle, ne znaju ni sami“, kaže Kovačević. On upozorava da ukoliko se ispostavi da tih divi- dendi, od kojih bi se vraćali krediti bankama ili Rusima, ako preuzmu finansiranje celog posla, ne bude, ceh će da plate građani Srbije, jer je država preuzela takvu obavezu sporazumom sa Rusima. Drugim rečima, mi smo se obavezali da ćemo graditi Južni tok, kao i da ćemo platiti svoj deo u tom poslu, ovako ili onako. A dok to ne bude poznato, mapa južnog toka gazprom 50% gazprom 50% gazprom 50% gazprom 50% gazprom 51% desfa 50% mvm 50% plinvodi 50% omv 50% srbijagas 49% gazprom 50% gazprom 50% Bulgar energy holding 50% Wintershall holding 15% eni 20% edf 15% Južni tok transport AG - deo gasovoda ispod Crnog mora Austrija - Južni tok Austrija Bugarska- Južni tok Bugarska Grčka - Južni tok Grčka Mađarska - Južni tok Mađarska Slovenija - Južni tok Slovenija Srbija- Južni tok Srbija Kompanije učesnici u projektu Južni tok → više informacija na www.bizlife.rs
  20. 20. 22 BIZLIFE biznis i politika jedino što se zna jeste da radove na Južnom toku više niko ne može da zaustavi, pa ni nedavna izjava Ma- rina Rajkova, premijera prelazne Vlade Bugarske, koji je rekao kako ta zemlja mora još jednom da pre- ispita svoje učešće u ovom projek- tu vrednom 16 milijardi evra. Tako barem za BIZLife kažu u ruskom Gaspromu. „Konačna investiciona odluka za bugarsku deonicu Juž- nog toka usvojena je u novembru i mi smo spremni da uradimo sve što od nas zavisi da realizacija projekta bude na vreme.“ Zbog izjave Rajkova, ali i raznih polemika i opstrukcija, koje su se od početka, najpre na političkom polju, vodile o ovom projektu, Bajatović podseća da Južni tok nije samo ekonomsko-energetski projekat, već i politički, pa je stoga izjavu premijera Bugarske po- trebno tumačiti u tom kontekstu. „Često su poslednjih nekoliko go- dina iz Bugarske dolazile oprečne izjave o ovom projektu, ali kao što vidite projekat uspešno napreduje u svim zemljama. Bugari su već pristali i potpisali da ruska strana preuzme finansiranje i upravlja- nje projektom. Verovatna je želja novog premijera da skrene pažnju na sebe kao novog partnera. U skladu sa tim i posmatram sasta- nak sa ruskim ambasadorom u Bugarskoj, koji je usledio odmah posle te izjave i saopštenje nakon sastanka da je Bugarska potpuno posvećena projektu, i da Bugarska gradi strateške odnose sa Ruskom Federacijom“. Tako da, tvrde naši sagovornici, svi radovi teku po planu. Idejni i glavni projekat za deonicu kroz našu zemlju biće završeni do kraja juna, a eksproprijacija zemljišta kroz koje će gasovod prolaziti ubzana je usvajanjem Zakona o Južnom toku, kaže Bajatović. „Kako su i obezbeđena sredstva za ovu namenu, građani mogu očeki- vati da će sve peuzete obaveze biti izmirene krajem maja“, tvrdi prvi čovek Srbijagasa. Inače, procena je da će troškovi eksproprijacije biti oko 24 miliona evra, a procenu vrednosti naknade koja će se davati vlasnicima zemljišta radiće Poreska uprava. U Gaspromu i Srbijagasu pod- sećaju da iza ovog, kako kažu, jed- nog od najvećih investicionih pro- jekata u Evropi, stoje i evropske kompanije poput italijanskog ENI- ja, francuskog EDF-a i nemačkog Wintershalla, koji zajedno imaju polovinu vlasništva u kompaniji Južni tok transport, nadležnoj za izgradnju gasovoda preko Crnog mora, što bi valjda trebalo da bude dokaz da cela Evropa ima koristi od budućeg gasovoda, a projekat neće biti zaustavljen uprkos naga- đanjima kako on ne odgovara ni zapadnoj Evropi ni Americi. ● Pregled najvažnijih događaja jun 2007. Potpisan Memorandum o razumevanju između italijanske kompanije ENI i ruskog Gasproma o partnerstvu u projektu Južni tok. jun 2010. Potpisan Memorandum o razumevanju između Gasproma i kompanije EDF. mart 2011. Potpisan Memoradum o razumevanju između Gasproma i kompanije Vinteršel. maj 2009. GaspromiENIsaglasili sedapovećajukapacitet gasovodasa31na63 milijardekubnihmetaragasa. januar 2008. Potpisan Međudržavni sporazum između Rusije i Bugarske. Potpisan Međudržavni sporazum između Rusije i Srbije. septembar 2009. Potpisan Međudržavni sporazum između Rusije i Turske. novembar 2009. Potpisan Međudržavni sporazum između Rusije i Slovenije. Osnovana kompanija Južni tok Srbija. novembar 2012. Konačna investiciona odluka za Bugarsku i Sloveniju. oktobar 2012. Konačna investiciona odluka za Srbiju i Mađarsku. februar 2008. Potpisan Međudržavni sporazum između Rusije i Mađarske. „Posao je prema preliminarnim podacima iz studije opravdanosti vredan oko 1,7 milijardi evra.” Dušan Bajatović Generalni direktor Srbijagasa „U sporazumu jasno piše da je Srbijagas dužan da finansira 49 odsto vrednosti gasovoda, a Gasprom 51 odsto.” Milan Kovačević konsultant za strana ulaganja
  21. 21. 23BIZLIFE biznis komentar e konomski oporavak u Srbiji ne treba oče- kivati u narednih nekoliko godina, budući da se očekuje pogoršanje ekonomskih prilika u Evropi, posebno u evrozoni. Obaranje deficita i javnog duga može osnažiti ekonomsku, budžetsku i opštu finansijsku situaciju u zemlji. U Srbiji bi moglo više da se uradi i na planu aktivnih mera, kao što je usavr- šavanje i podrška mladih. Pored toga, potrebno je i svesti budžetski deficit na manji nivo, zatim ukloniti administrativne barijere za poslovanje, ali i sprovesti poreske reforme kojima bi se sma- njilo fiskalno opterećenje rada. Najveći problem u Srbiji je i dalje problem preduzeća u restrukturiranju. Imate 174 preduze- ća u restrukturiranju, u kojima radi skoro 50.000 ljudi. Potrebno je da se svakom od tih preduzeća neko ozbiljno posveti, kako bi se sagledalo koji su njihovi potencijali, da li u njih u ovom trenutku možete nešto uložiti, da bi mogla da se vrate na tržište. Najveći zadatak Vlade bi trebalo da bude da pronađe rešenja kako da sanira bilanse preduzeća i da otpiše ono što mora, a podigne na zdrave noge ono što je moguće. Srbija ima 50 odsto više admi- nistracije nego što nam je potreb- no za ovaj nivo BDP-a. Promene ne mogu biti samo deklarativnog karaktera, moramo se usredsre- diti na suštinsko menjanje usta- ljenih loših praksi, i to zbog naše dobrobiti, a ne zato što neko drugi kaže da tako tre- ba.Tek onda se može razmišljati o drugim stvarima, poput monetarne i fiskalne politike. Da bi Srbija ostvarila pozitivne efekte neophodno je povećanje efikasnosti birokratije i državne regulative, izgrad- nja kvalitetne infrastrukture, delotvornog pravnog okvira za poslovanje, suzbijanje korupcije. Ekonomska kriza koja je zadesila Srbiju je prouzrokovana nelimitira- nim zaduživanjem svih. Verujem da ćemo uskoro krenuti da fundamentalno rešavamo probleme i da ćemo se konačno okrenuti radu, a ne zaduživanju. Ukoliko Srbija ’pobedi’ sebe i obezbedi potrebne prihode koji mogu da opravdaju rashode, možemo očekivati sve- tlo na kraju tunela. Za to su nam na prvom mestu 2013. potrebne strukturne reforme. ● Neophodne strukturne reforme „Verujem da ćemo uskoro krenuti da fundamentalno rešavamo probleme I da ćemo se konačno okrenuti radu, a ne zaduživanju“ Miodrag Kostić predsednik MK Group BIZNIS komentar Najveći zadatak vlade bi trebalo da bude da pronađe rešenja kako da sanira bilanse preduzeća i da otpiše ono što mora, a podigne na zdrave noge ono što je moguće Srbijaima 50odsto višeadministracije negoštonamje potrebnozaovaj nivoBDP-a
  22. 22. 24 BIZLIFE istraživanje Ekonomija Srbije i svetaISTRAŽIVANJE Dva napred, jedan nazad Uočljivo je da na rang- -listama međunarodnih finansijskih institucija, Srbija svake godine zabeleži veliki napredak u makar tri oblasti, ali isto toliko nazaduje u nekim drugim. Šta otkriva detaljan uvid u poslednji izveštaj Svetske banke Doing business, predstavlja vam BIZLlife S rbija je među najboljima u svetu po brzini otpoči- njanja posla, a najlošija, već tradicionalno, po brzini i procedurama izdavanja građevinskih dozvola. Ovako bi, najkraće, mogli da se opišu zaključci poslednjeg izveštaja Svetske banke Doing business za Srbiju, koji jednom godišnje ’meri’ lakoću poslovanja u 185 država. Srbija je na rang-listi za ovu godinu zauzela 86. mesto, što je napredak sa prošlogodišnje 95. pozicije. Od oblasti koje se mere u izveštaju, Srbija je napredova u tri: osnivanje preduzeća (firma od prošlog februara može da se osnuje i sa 100 dinara osnivačkog kapitala), sprovođenje ugovora i rešavanje pitanja nesolventnosti (uvođenje privatnih izvršitelja). Zvonko Obradović je na čelu Agencije za privredne registre, koja je doprinela da se Srbija u poslednjem izveštaju ’popne’ za 49 lestvica na ovoj rang-listi po indi- katoru ’pokretanje poslovanja’. „Izveštaj Svetske banke Doing business objavljuje se na godiš- njem nivou kao globalni indeks konkuretnosti zemalja, a koji sadrži merenje po osnovu deset indikatora. Po indikatoru ’pokreta- nje poslovanja’ naša zemlja je prošle godine napredovala ukupno 49 pozicija, zahvaljujući usvajanju Zakona o privrednim društvima i otklanjanju zahteva za minimalni početni kapital prilikom otvaranja firmi u Srbiji. Na listi 185 zemalja, naša zemlja se danas nalazi na 42. mestu u svetu, dok istovremeno ulazi u krug 87 zemalja u svetu koje ne zahtevaju osnovni početni kapital prilikom registracije firmi, čime pruža neposrednu olakšicu početnicima u poslovanju“, ističe Zvonko Obradović i dodaje: „Iz iznetog se može da se zaključi da Srbija nije nikakav poseban primer zemlje koja je po ovom osnovu od- lučila da ukine osnivački kapital, već je u pitanju uobičajena praksa u svetu da se postupa na ovakav način. Može da se zaključi, takođe, da je ispunjen osnovni cilj da se registracija firme u svetu što više sprovodi ujednačeno, nezavisno od toga u kojoj državi registrujete firmu. Po ovom osnovu Srbija je usaglašena sa najsavremenijom svetskom praksom. Izveštaj Svetske banke Doing business, takođe, po kriterijumu ’rešavanja nesolventnosti’ beleži uticajni faktori Investitori ocenjuju vreme koje im je potrebno za otpočinjanje i gašenje poslovanja, dostupnost i cenu kvalifikovane radne snage, veličinu tržišta i druge faktore koji utiču na poslovanje. tekst: Daniela Ilić Srbija se najlošije kotira kada je reč o proceduri izdavanja građevinskih dozvola, zauzima 179. mesto od ocenjivanih 185 država
  23. 23. 25BIZLIFE istraživanje napredak Srbije od 17 mesta, za- hvaljujući elektronskom registru sudskih zabrana koji APR, takođe, vodi. „Isti Izveštaj svrstava Srbiju u grupu vodećih deset reforma- tora u svetu, što na sajtu Svetske banke može da se razume i kao poruka koja prezentuje vi- sok reformski kapacitet naše zemlje“, dodaje Obradović. Đorđe Vuko- tić, pravni ekspert Balkanskog centra za regulatornu reformu i saradnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, ukazuje na to da ozbiljni strani investitori pažljivo biraju destinaciju za svoja ulaganja. „Oni traže destinaciju sa stimu- lativnim poslovnim okruženjem, odnosno, ono što je u celom svetu poznato pod nazivom Business Friendly Environment“, kaže Đor- đe Vukotić i ističe da stimulativno poslovno okruženje pre svega podrazumeva da država garantuje pravnu sigurnost investicije, da su administrativne procedure jednostavne, brze i jeftine, da je pravosudni sistem efikasan, a poreska politika stimulativna. Investitori ocenjuju vreme koje im je potrebno za otpočinjanje i gašenje poslovanja, dostupnost i cenu kvalifikovane radne snage, veličinu tržišta i druge faktore koji utiču na poslovanje. Odluku donose na osnovu informacija prikupljenih iz raznih izvora. To su iskustva drugih investitora, mi- šljenja i analize lokalnih i međuna- rodnih eksperata iz raznih oblasti, a pre svega uporedne anali- ze i izveštaji relevantnih međunarodnih insti- tucija i respektabilnih analitičara. Treba napomenuti da samo finansijski najmoćniji strani investitori ulažu značajnija sredstva u analize koje prethode donošenju odluke o investiciji, a da na investicionu od- luku investitora manje ekonomske moće daleko više utiču proce- ne relevantnih međunarodnih institucija, kao što je studija Doing business. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, podseća na izveštaj Svetske banke od pre tri godine. „Izveštaj Doing business za 2010. godinu kaže da Srbija po pristupu kreditnim informacijama zauzima četvrto mesto na svetu, a drugo u Evropi. I to je ono što zavisi od bankarskog sektora. Međutim, mnogo puta smo isticali, nisu ekonomski problemi ove zemlje u bankarskom sektoru i to je velika razlika u odnosu na druge zemlje: Grčku, Island, Irsku, Španiju, Portugaliju. Gotovo bez izuzetka su tamo problemi nastali u bankama i širili se u okruženje. Banke sa ogromnim depozitima su ušle u probleme, jer je kreditna zaduženost građana velika“, kaže Veroljub Dugalić. I Vukotić se osvrće unazad. „Tačno je da Srbija ne zauzima zavidnu poziciju na navedenim listama. Međutim, Srbija je u bliskoj prošlosti imala značajne pomake u poboljšanju uslova po- slovanja. Podsetiću vas da je Srbija u Izveštaju Svetske banke Doing business za 2006. godinu identifi- kovana kao najveći reformator samo finansijski najmoćniji strani investitori ulažu značajnija sredstva u analize koje prethode donošenju odluke o investiciji, a da na investicionu odluku investitora manje ekonomske moći daleko više utiču procene relevantnih međunarodnih institucija Izveštaj svetske banke Doing business pokazuje da se Srbija popela na 86. mesto Kolikonam treba... mesto 42 41 40 76 82 94 103 103 149 179 Oblast Osnivanje preduzeća Upis nepokretnosti Dobijanje kredita Dobijanje priključka za struju Zaštita investitora Međunarodna trgovina Sprovođenje ugovora Rešavanje nesolventnosti Plaćanje poreza Dobijanje građevinskih dozvola Oblast Dobijanje građevinske dozvole Broj dana 269 Broj procedura 18 četvrti u svetu Izveštaj Doing business za 2010. godinu kaže da Srbija po pristupu kreditnim informacijama zauzima četvrto mesto na svetu, a drugo u Evropi. I to je ono što zavisi od bankarskog sektora.
  24. 24. 26 BIZLIFE istraživanje zbog implementacije dve izuzetno značajne reforme: pojednostavlje- nja otpočinjanja poslovanja, efika- snost novouspostavljene Agencije za privredne registre i uvođenja PDV-a, ali što je paradoksalo i zbog ubrzanja postupaka pred Privrednim sudovima koji više nisu trajali u proseku tri nego dve godine“, podvlači Vukotić. Međutim, čak i te godine Srbija je zauzela nezavidno 92. mesto od ukupno ocenjivanih 155 zemalja, zbog veoma lošeg rangiranja ostalih oblasti koje se ocenjuju prilikom rangiranja: izdavanje građevinskih dozvola, izdavanje licenci, uslovi za spoljnotrgovinski promet, registracija vlasništva na nepokretnostima, izvršenje ugovo- ra. Te godine su lošije od nas bili kotirani naši susedi Albanija - 117 i Hrvatska 118, a bolje Slovenija 63, Makedonija 81, Bugarska 62 i Rumunija 78. Izveštaj Svetske banke Doing business za 2013. pokazuje da se Srbija popela na 86. mesto, a opet zbog poboljšanja uslova za otpočinjanje poslovanja (usvajanje Zakona o privrednim druš- tvima iz 2011. godine), ubrzanja postupka izvršenja ugovornih obaveza (uvođenje privatnih izvršitelja) i smanjenja insolventno- sti. Međutim, naši susedi su u međuvremnu daleko više napredovali: Albanija (85), Hrvat- ska (84), Slovenija (35), Makedo- nija (23), Bugarska (66) Rumunija (72) i svi su od nas bolje rangirani osim BiH (126). Srbija se najlošije kotira kada je reč o proceduri izdavanja gra- đevinskih dozvola, zauzima 179. mesto od ocenjivanih 185 država. „Rang-liste potencijalne inve- stitore opredeljuju da li će uopšte uzeti u razmatranje investiranje u određenoj državi. Trenutno loše kotiranje Srbije na tim listama šalje loš signal. Ono sigurno neće blokirati investiciju u delatno- stima za koje Srbija ima druge komparativne prednosti, kao na primer investicije u viskoprofitabilne i stra- teške privredne grane, kao što su telekomu- nikacije, energetika, eksploatacija rudnih bogatstava, ali će svakako odložiti investiticije u druge privredne grane. Loše kotiranje Srbije u vezi sa izdavanjem građe- vinskih dozvola, šalje investitori- ma poruku da će im trebati dosta vremena da izgrade ili adaptiraju proizvodne hale, pa samim tim i da otpočnu proizvodnju“, upozo- rava Vukotić. Građevinske dozvole od nas sporije izdaju samo Tadžikistan, Kina, Indija, Ukraina, Albanija i Eritreja. Jasno je da investitori zbog lošeg rangiranja na Doing business listi u oblasti izdavanja građevinskih dozvola neće odu- stati od investicija u Kini, Indiji i Ukrajini, jer su to ogromna tržišta, ali veličina tržišta nažalost nije komparativna prednost Srbije, pa bi nadležni trebalo ozbiljno da porazmisle. ● Izveštaj Svetske Banke ’Doing business’, po kriterijumu ’rešavanja nesolventnosti’, beleži napredak Srbije od 17 mesta, zahvaljujući elektronskom registru sudskih zabrana „Poslovno okruženje pre svega podrazumeva da država garantuje pravnu sigurnost investicije.” Đorđe Vukotić, pravni ekspert Balkanskog centra za regulatornu reformu „Po indikatoru ’pokretanje poslovanja’ Srbija je prošle godine napredovala ukupno 49 pozicija.” Zvonko Obradović, Direktor Agencije za privredne registre (APR) „Banke sa ogromnim depozitima su ušle u probleme, jer je kreditna zaduženost građana velika.” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Trenutno loše kotiranje Srbije na rang listama šalje loš signal
  25. 25. 27BIZLIFE CONFERENCEEVENTS B ez sumnje je da će pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula 2013. godine doneti određene promene u dosadašnjim ekonomskim odnosima Srbije i ostalih potpisnica CEFTA sporazuma. Naime, trgovina većine potpisnica CEFTA odvijaće se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), sem u slučaju Moldavije i Kosova*, koji nemaju SSP. Promene u trgovinskim tokovima Hrvatske i Srbije, ali i drugih zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, oče- kuju su u oblasti agrara i prehrambene industrije, dok se veće promene ne očekuju kod prometa industrijskih proizvoda. Naime, u slučaju doslovne primene SSP između Srbi- je i Hrvatske, a kada je u pitanju carinska zaštita, uslovi za izvoz iz Srbije na tržište Hrvatske bi se poboljšali, dok će se za neke hrvatske proizvode naplaćivati cari- ne, koje se primenjuju na sve ostale članice Evropske unije. Slična situacija je i s ostalim potpisnicama CEFTA sporazuma. Budući da bi se to negativno odrazilo na trgovinu Hrvatske sa potpisnicama CEFTA, Evropska komisija je pokrenula pregovore sa svim potpisnicama CEFTA o izmeni SSP-a i pratećim aneksima, sa ciljem da se za Hrvatsku zadrže isti uslovi izvoza na njihovo tržište. Kakav će biti konačan izgled trgovinskih odnosa Hrvatske i Srbije definisaće Evropska komisija i Vlada RS u pregovorima koji su u toku. Posebna pažnja u tim pregovorima se obraća na izvoz šećera i uvoz cigareta. Dokle se stiglo sa ovim pregovorima, kao i na ostala pitanje odnosa između Hrvatske i zemalja potpisnica CEFTA sporazuma daće i Stručni regionalni skup ‘CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU’, 21. maja 2013. godine u Privrednoj komori Srbije u organizaciji BIZLife i PKS. In- stitucionalni partner ovog skupa je Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije. ● CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU BIZLIFE CONFERENCEEVENTS → više informacija na www.bizlife.rs
  26. 26. 28 BIZLIFE CONFERENCEEVENTS K ada je Bosna i Hercegovina, a time i Re- publika Srpska, u novembru 2007. godine, ratifikovala Sporazum o izmeni i pristupanju Centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini (CEFTA 2006) imala je za cilj ukidanje barijera i olakšavanje kretanja robe i usluga sa drugim zemljama potpisnicama Sporazuma. Prihvatanjem CEFTA 2006 Bo- sna i Hercegovina i Republika Srpska, ujedno, opredelile su se za liberalizaciju tržišta robe i usluga, nadajući se uspešnoj ekonomskoj i trgovinskoj saradnji u regionu, koja predstavlja bitan preduslov za približavanje Evrop- skoj uniji. Jedna od zemalja potpisnica CEFTA 2006 je i Hrvat- ska, koja će od 1. jula 2013. godine, nakon što postane članica Evropske unije, prestati da bude članica CEFTA 2006, a čime će za nju prestati da važi postojeći Spo- razum. Time će Hrvatska izgubiti povlašćeni carinski režim koji ima sa istim. Izvoz Bosne i Hercegovine u Re- publiku Hrvatsku, u odnosu na celokupan izvoz u zemlje CEFTA 2006, veoma je značajan i čini oko 47 odsto, dok ukupan uvoz Bosne i Hercegovine iz Hrvatske čini oko 57 odsto ukupnog uvoza iz zemalja CEFTA 2006. Ono što će biti problem za proizvođače iz Bosne i Hercegovine u razmeni sa Republikom Hrvatskom, nakon njenog pristupanja, jesu još uvek postojeće necarinske i teh- ničke barijere, koje se ogledaju u nemogućnosti izvoza proizvoda zbog nepostojanja akreditovanih laboratorija za ocenu uslaglašenosti proizvoda. S obzirom na to da sporazum CEFTA 2006 daje veće koncesije od onih koje su zastupljene u postojećem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ulaskom Repu- blike Hrvatske u Evropsku uniju, proizvodi iz Hrvatske biće skuplji i manje konkurentni u odnosu na ostale pro- izvode poreklom iz zemalja članica CEFTA 2006. Ovo je, ujedno, i prilika kako za domaće proizvođače, tako i za ostale proizvođače iz zemalja članica CEFTA 2006, da povećaju svoje tržišno učešće na štetu proizvođača iz Republike Hrvatske. S druge strane, ova činjenica će pri- nuditi određeni broj kompanija iz Republike Hrvatske, da, u cilju zadržavanja svojih pozicija i dalje dostupnosti tržištima zemalja CEFTA, na kojima bi poslovali pod povoljnijim uslovima, svoju proizvodnju organizuju u istim, gde najveće šanse imaju Bosna i Hercegovina i Re- publika Srbija, zbog svog geografskog položaja. Dodatan razlog za preseljenje svoje proizvodnje u zemlje CEFTA, svakako je činjenica da hrvatske kompanije ostvareni gubitak usled manjeg plasmana u zemlje CEFTA teško mogu da kompenzuju povećanim plasmanom na tržištu Hrvatske i Evropske unije. To je i razlog što određene kompanije već proširuju ili se pripremaju da prošire svoje pogone koje imaju u Bosni i Hercegovini i Republi- ci Srpskoj, dok određeni broj kompanija traži partnere za preseljenje svoje proizvodnje. Bosna i Hercegovina nije spremna da dodatno liberalizuje svoje tržište i insistiraće se na zadržavanju postojećih carinskih opterećenja za uvoz definisanih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazumom su definisane vrste robe i proizvodnje koje bi Bosna i Hercegovina trebalo da razvije do ulaska u Evropsku uniju, kako se u budućnosti, u okruženju sa potpunom liberalizacijom i jakom konkurencijom, ne bi dogodio kolaps privrede Bosne i Hercegovine, a što je prihva- ćeno i od Evropske unije. Davanje dodatnih koncesija znatno bi ugrozilo domaću proizvodnju, a naročito poljoprivrednu i prehrambenu proizvodnju. Trenutno se vode pregovori o potpisivanju Protokola uz privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske unije i Bosne i Hercegovine radi pristupanja Hrvatske u članstvo Evropske unije. ● Davanje dodatnih koncesija znatno bi ugrozilo domaću proizvodnju, a naročito poljoprivrednu i prehrambenu Bez dalje liberalizacije „Ulaskom Republike Hrvatske u Evropsku uniju, proizvodi iz Hrvatske biće skuplji i manje konkurentni u odnosu na ostale proizvode poreklom iz zemalja članica CEFTA 2006“ Maida Ibrišagić Hrstić ministar trgovine i turizma Republike Srpske BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU
  27. 27. 29BIZLIFE CONFERENCEEVENTS P osle EU, CEFTA je drugi najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije. Učešće trgovine Srbije sa CEFTA potpisnicama u 2012. godini je predstavljalo 15,7 odsto od ukupne trgovinske razmene sa svetom, sa 27,9 odsto učešća u ukupnom izvozu i 8,2 odsto u ukupnom uvozu sa svetom. Najznačaj- nije CEFTA strane u srpskom izvozu su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija. Od formiranja CEFTA, trgovinska razmena sa članicama beleži konti- nuirani rast, sa izuzetkom 2012. godine zbog ekonomske krize. Međutim, već u prva dva meseca 2013. izvoz u CEFTA beleži rast od 14,8 odsto, dok je uvoz zabeležio pad od 4,5 odsto u odnosu na isti period 2012. Činjenica je da će pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji 1. jula 2013. doneti promene u dosadašnjim ekonomskim odnosima između Srbije I Hrvatske, jer će se trgovina odvijati u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), umesto u okviru Sporazuma CEFTA. Kada posmatramo industrijske proizvode, prema CEFTA sporazumu razmena između čla- nica CEFTA obavlja se bez carine. Kada je SSP u pitanju, potpuno ukidanje carina sa naše strane u odnosu na EU će se ostvariti 1. januara 2014. godine. To znači da kada su industrijski proi- zvodi u pitanju, pristupanje Hrvatske EU neće značajnije uticati na trgovinske tokove između dve zemlje. Međutim, u oblasti agrara i prehrambene industrije doći će do nekih promena u carinskoj zaštiti. Naime, između Srbije i Hrvatske se u okviru CEFTA, recipročno primenjuje bescarin- ski pristup za oko 68 odsto proizvoda, dok su za ostale proizvode utvrđene preferencijalne kvote sa nultom carinom ili preferencijalnom carinom u okviru kvote za osetljive proizvode kao što su na primer: meso, mleko, mlečne i mesne prera- đevine, jabuke, pšenica, kukuruz, šećer, duvan, cigarete i drugo. Međutim, prema SSP, Srbija može pot- puno slobodno da izvozi poljoprivredne proizvode na tržište EU, bez carina i kvota (sem kvota sa sniženom cari- nom za goveđe meso, vino, pastrmke, šećer), dok Srbija prema EU zadržava carine na određene poljoprivredne proizvode i nakon isteka tranzicionog perioda 2014. godine. Ovo znači da će se, kada je u pitanju carinska zaštita, uslovi za izvoz iz Srbije na tržište Hrvatske poboljšati, dok će se za neke hrvatske proizvode naplaćivati carine koje se primenjuju za članice Evropske unije. Poskupljenjem proizvoda koje je Hrvatska do sada izvozila na tržište CEFTA realno se stvara mogućnost da Srbija iskoristi taj moment i plasi- ra više svojih proizvoda u okviru CEFTA. Srbija u CEFTA ostaje dominantna članica, sa najvećim suficitom ostvarenim u trgovini u okviru sporazuma. Od CEFTA potpisnica, Srbija je najveća, sa najvišim udelom u trgovini kako industrijskih, tako i poljoprivrednim proizvodi- ma, posebno kada je reč o izvozu, pa bi teorijski trebalo da ima najveće šanse da zauzme prostor na regionalnom tržištu. ● Prostor na regionalnom tržištu „Poskupljenjem proizvoda koje je Hrvatska do sada izvozila na tržište CEFTA realno se stvara mogućnost da Srbija iskoristi taj moment i plasira više svojih proizvoda u okviru CEFTA“ Bojana Todorović pomoćnik ministra, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija u oblasti agrara i prehrambene industrije doći će do nekih promena u carinskoj zaštiti Već u prva dva meseca 2013. CEFTA beleži rast od 14,8 odsto BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU
  28. 28. 30 BIZLIFE CONFERENCEEVENTS U laskom Hrvatske u Evropsku uniju njeni dalji tr- govinski odnosi sa zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma moraće ubuduće da se posmatraju kao tr- govinski odnosi između zemalja potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropske unije. Takođe, treba naglasiti da bi bilateralni razgovori između pojedinih potpisnica CEFTA sporazuma i Hrvatske na temu liberalizacije trgovinskih odnosa i postizanje takvog bilateralni- og sporazuma praktično značili nemogućnost opstanka CEFTA sporazuma. Činjenica da Hrvatskoj ulaskom u Evropsku uniju postaju dostupni mnogi benefiti, koje pruža Evropska unija u obliku korišćenja povoljnih finansijskih sredstava iz evropskih fondova kao i bescarinska robna razmena Hrvatske sa svim potpisnicama EU, dovela bi Hrvatsku u privilegovan položaj u odnosu na sve članice CEFTA, te bi u eventualno međusobno liberalizovanoj trgovini hrvatske kompanije imale podsticaj koje kompanijama iz zemalja CEFTA nisu dostupne. S obzirom na to da je Hrvatska imala ogroman suficit u trgovini sa ostalim potpisnicama CEFTA sporazuma normalno je očekivati da će proizvodi hrvatskih kompanija, na kojima će se obračunati carinska opterećenja, prilikom uvoza postati nekon- kurentni na tržištu zemlje uvoznice, potpisnice CEFTA. Naravno, hrvatske kompanije su svesne te činjenice pa su otpočele proces preseljenja dela proizvodnje i to uglavnom u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. U Bosni i Hercegovini ulazak Hrvatske u EU vidimo kao šansu da se smanji deficit koji BiH ima u trgovini sa zemljama CEFTA sporazuma od oko dve milijarde KM. Delom supstitucijom uvoza hrvatskih proizvoda domaćom proizvodnjom, a delom proizvod- njom za hrvatske kompanije u BiH i time bi smo povećali izvoz u ostale članice CEFTA sporazuma. Pošto je uvoz agroindustrijskih proizvoda iz Hrvatske u BiH bio oko 28 odsto ukupnog uvoza, to je istovremeno šansa za Srbiju da poveća svoje učešće na tržištu BiH, gde Srbija tradicio- nalno ima veliko prisustvo. Ako posmatramo izvoz agroindustrijskih proizvoda iz BiH u Hrvatsku, od 1. jula biće u znatno manjem obimu, zbog činjenice da mnoge kompanije iz BiH koje su svoje proizvode do sad izvozili u Hrvatsku, neće biti u mogućnosti da u kratkom roku prilagode svoju proizvodnju potrebama zadovoljenja evropskih standarda. Pored toga, sada o eventualnom smanjenju kriteriju- ma za izvoz više ne odlučuje Hrvatska već Brisel, što će dovesti do znatnog smanjenja izvoza iz BiH u Hrvatsku, a verovatno će se sa sličnim problemom manje ili više susresti i ostale članice CEFTA. Sve ovo je samo još jedan razlog koji ide u prilog tezi da trgovinski odnosi između potpisnica CEFTA sporazuma i Hrvat- ske, odnosno EU, još nisu došli u fazu da može da se razgovara o potpunoj liberalizaciji istih. ● U Bosni i Hercegovini ulazak Hrvatske u EU vidimo kao šansu da se smanji deficit od oko dve milijarde KM, koji BiH ima u trgovini sa zemljama CEFTA sporazuma Kompanije sele proizvodnju „Trgovinski odnosi između potpisnica CEFTA sporazuma i Hrvatske, odnosno EU, još nisu došli u fazu da može da se razgovara o potpunoj liberalizaciji istih“ Nemanja Vasić potpredsednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine Prednost selidbe Motiv hrvatskih kompanija da deo proizvodnje presele u BiH i Srbiju su istovremeno i prednost BiH i Srbije u odnosu na ostale članice CEFTA sporazuma, a te prednosti su: - obim dosadašnje razmene Hrvatske sa BiH i Srbijom je znatno veći nego sa ostalim potpisnicama CEFTA sporazuma -mogućnostbescarinskogizvozaizBiHuTursku - mogućnost bescarinskog izvoza iz Srbije u Rusiju - geografski položaj BiH i Srbije u odnosu na Hrvatsku - tradicionalne veze Hrvatske i BiH, posebno sa onim delovima BiH gde je naseljeno hrvatsko stanovništvo - opšte mišljenje da će BiH među poslednjim potpisnicama CEFTA ući u EU. BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU
  29. 29. 31BIZLIFE CONFERENCEEVENTS P Privredni odnosi CEFTA potpisnica sa Hrvat- skom će se sa njenim ulaskom u EU 1. jula 2013. odvijati na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koje su pojedinačno zemlje zaključile sa EU. Suštinske promene se odnose na stepen liberalizacije, otvorenosti tržišta, kao i oštrije zahteve prilikom plasmana robe na tržište Hrvatske. Zbog promene režima trgovine koji će pratiti ulazak Hrvatske u EU i koji će se negativno odraziti na trgovinu Hrvatske sa potpisnicama CEFTA, Evropska komisija je pokrenula pregovore sa svim potpisnicama CEFTA o izmeni SSP-a i pratećim aneksima sa ciljem da se za Hrvatsku zadrže isti uslovi izvoza na njihovo tržište. To je i inače praksa EU, koja je takve izmene Sporazuma pregovarala i kod pridruživanja drugih zemalja EU. Sa predstavnicima Crne Gore održana su do sada dva tehnička sastanka na zahtev Evropske komisije, na kojima je evropska strana predložila izmenu aneksa kroz odobravanje dodatnih koncesija od strane Crne Gore za jedan broj proizvoda za koje će Hrvatska ula- skom u EU imati nepovoljniji tretman nego što ga tre- nutno ima. U pitanju su grupe prizvoda: sir, maslinovo ulje, suhomesnati proizvodi, voda i voda sa dodatkom šećera i konzervirane sardine, za koje Hrvatska i inače nije imala slobodan pristup, ali su konce- sije bile povoljnije nego koncesije date EU. Može se očekivati da će u realizaciji regionalne trgovine sličan prilaz imati Evropska komisija prilikom redefinisanja trgovinskih odnosa svih CEFTA potpisnica, usled promena koje će nastati sa punoprav- nim članstvom Hrvatske u EU. Ukoliko analiziramo interese proizvođača, uočavamo da oni uvek traže zaštitu za svoju proizvodnju, odnosno, proizvode, dok stanovništvo traži trgovinu bez plaćanja carina. CEFTA je priprema za šire integracije i ne treba očekivati zaštitu uvođenjem, odnosno, zadržavanjem carina. Primena STO sporazuma, na čijim pravilima se zasniva CEFTA 2006, pruža mogućnosti za unapređenje proizvodnje uz definisane mehanizme zaštite. Članstvo Hrvatske u EU treba posmatrati kao potencijalnu mogućnost, kako sa stanovišta pristupa tržištu robe, preuzumanje dela tržišta drugih CEFTA potpisnica, tako i pristupa tržištu usluga, uvođenje viza i drugih ograničenja od strane Hrvatske. Srbija bi nakon 1. jula 2013. godine, srazmerno veličini i proizvodnim mogućnostima, mogla da po- stane glavni igrač na regionalnom tržištu. Po obimu razmene, tržište CEFTA je na drugom mestu za Srbiju, odmah iza EU. Međutim, CEFTA tržište je jedino na kome Srbija ostvaruje značajan suficit. Udeo CEFTA u ukupnom izvozu se kreće oko 25 odsto, dok je udeo u uvozu nešto iznad deset odsto. Ukoliko izme- ne SSP-a, koje je inicirala Komisija, ne budu usvojene do 1. jula srpski proizvodi bi mogli da iskoriste taj gap i još bolje se pozicioni- raju u regionu, posebno na tržištu BiH, kao i na sopstvenom tržištu, jer od svih CEFTA zemalja Srbija najviše uvozi iz Hrvatske, više od 30 odsto. Sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima u primeni, mogli bi biti razlog za organizovanje proizvodnje u Srbiji od strane hrvatskih privrednika, pri čemu se podrazumeva da će poslovni interesi buti vodilja za ulaganja. ● Potencijalna mogućnost za Srbiju „Evropska komisija je pokrenula pregovore sa svim potpisnicama CEFTA o izmeni SSP-a i pratećim aneksima, sa ciljem da se za Hrvatsku zadrže isti uslovi izvoza na njihovo tržište“ Velimir Mijušković predsednik Privredne komore Crne Gore Ukoliko izmene SSP-a koje je inicirala Komisija ne budu usvojene do 1. jula, srpski proizvodi bi mogli da iskoriste taj gap i još bolje se pozicioniraju u regionu, posebno na tržištu BiH, kao i na sopstvenom tržištu Cefta je priprema za šire integracije i ne treba očekivati zaštitu uvođenjem, (zadržavanjem) carina BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU
  30. 30. 32 BIZLIFE CONFERENCEEVENTS U laskom u EU, Hrvatska napušta postojeće trgovinske odnose i ulazi u spoljnotrgovinski režim koji EU ima sa sadašnjim trgovinskim partnerima Hrvatske. Najveći efekti toga će se osetiti izlaskom Hrvatske iz CEFTA sporazuma. Promena će značiti da će određeni proizvodi koji su se iz Hrvatske uvozili u države CEFTA bez carinskog opterećenja ili sa malim iznosima carine, sada doći pod režim naplate carine. Budući da svi sporazumi (SSP) EU sa državama CEFTA predviđaju potpunu liberalizaciju uvoza industrijskih proizvoda poreklom iz EU, ova promena će se odnositi na poljoprivredne i prerađene poljoprivredne proizvode. Prema SSP sa Srbijom, potpuna liberalizacija uvoza industrijske robe poreklom iz EU će biti završena 1. januara 2014. godine. Promena carinskog režima u najvećem broju slučajeva će značiti viši nivo carine za proizvode iz Hrvatske. Postoji sa druge strane i manji broj proizvoda gde za uvoz iz EU važi povoljniji režim od režima za CEFTA države. Hrvatska privreda na ovakvu situaciju može da odgovori na dva načina. Prvi odgovor je preseljavanje dela proizvodnje u jednu od država CEFTA. Ovo je pre svega opcija za preduzeća kojima je CEFTA tradicional- no tržište. U tom slučaju doći će do porasta investicija iz Hrvatske u region. Iz Hrvatske je u Srbiju prošle godine uloženo 132 miliona evra, što Hrvatsku čini najvećim neto investitorom u Srbiji prošle godine. Pitanje za ana- lizu je koliko je izlazak iz CEFTA na ovo uticao. Činjenica je da bi ulaganjem u Srbiju, preduzeća iz Hrvatske, koja ionako planiraju preseljenje proizvodnje u CEFTA regi- on, jednim potezom došle i do pristupa tržištu Rusije, što može da da Srbiji dodatnu atraktivnost za ulatanje iz Hrvatske. Ipak takva mogućnost postoji već duži niz go- dina, ali nije razvila značajnije interesovanje preduzeća iz Hrvatske. Drugi odgovor je prihvatanje gubitka nastalog napla- tom carine, a što je realna opcija za preduzeća koja se fokusiraju na tržište EU. Sa druge strane investicone linije, ulazak Hr- vatske u Evropsku uniju, može vrlo povoljno da se odrazi na povećanje broja investicija iz Srbije u Hrvatsku. Ulaskom Hrvatske u EU i stupanjem na snagu SSP između Srbije i EU, počeće da se primenjuje i član 53 SSP, kojim EU i njene države članice u pogledu poslovnog nastanjivanja preduzećima iz Srbije garantu- ju nacionalni tretman, a obe strane (EU i Srbija) uzdržavaće se od donošenja propisa ili mera kojima se uvodi diskriminacija u pogledu poslovnog nastanjivanja preduzeća dveju strana . ● Iz Hrvatske je u Srbiju prošle godine uloženo 132 miliona evra, što Hrvatsku čini najvećim neto investitorom u Srbiji prošle godine Promena carinskog režima u najvećem broju slučajeva će značiti viši nivo carine za proizvode iz Hrvatske Jače investicione aktivnosti „Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju može vrlo povoljno da se odrazi na povećanje broja investicija iz Srbije u Hrvatsku“ Vladimir Međak pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU Ulazak Hrvatske u EU može vrlo povoljno da se odrazi na povećanje broja investicija iz Srbije
  31. 31. 33BIZLIFE CONFERENCEEVENTS P Hrvatska pristupa EU 1. jula 2013. godine, kada će istupiti iz CEFTA spora- zuma, kao i svih ostalih bilateralnih (EU, EFTA i Turska) i multilateralnih trgovinskih sporazuma (STO), koji nisu u skladu sa zajedničkom trgovin- skom politikom EU, kao isključive nadležnosti Unije i početi sa primenom spoljnotrgovinskog režima EU. Posledice ulaska u EU Hrvatska će najviše osetiti u trgovini poljoprivredno-pre- hrambenim proizvodima, koji čine jednu trećinu njene robne razmene sa zemljama CEFTA. Prema Autonomnim trgovinskim preferencijalima EU za zemlje Zapadnog Balkana, odobrenim 2000. godine, ove zemlje na tržište EU mogu da plasiraju sve industrijske i većinu poljoprivrednih proizvoda na tržište EU po bescarinskom režimu (izuzeci vino, šećer, riba i proizvodi, juneće meso). U isto vreme, svoja tržišta za industrijske proizvode iz EU otvaraju postepeno, u skladu sa dinamikom utvrđenom Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju, dok će tržišta poljopri- vredno-prehrambenih proizvoda delimično ostati zaštićena sve do njihovog punopravnog članstva u EU. U novim okolnostima, Srbija će većinu svojih proizvoda moći da plasira na hrvatsko tržište pod mnogo povoljnijim uslovima nego što je to trenutno moguće, posmatrano samo sa aspekta carina, ali uz obavezu ispunjavanja zahteva u pogledu tehničkih standarda. Hrvatska će počev od 2014. kao država članica EU uživati u Srbiji bescarinski tretman za određene kategorije poljoprivrednih proizvoda u skla- du sa odredbama SSP, dok bi njen izvoz određenog broja poljoprivrednih proizvoda (kao što su meso, mleko, maslac, sir, kukuruz, šljive, jagode, trešnje, paradajz, paprika, sirće...) i dalje bio pod carinskim opterećenjem sve do ulaska Srbije u EU. Novi trgovinski režim sa Hrvatskom koji će definisati SSP, biće u načelu nešto povoljniji za Srbiju u odnosu na CEFTA. Međutim, njegov konačan izgled definisaće Evropska komisija i Vlada RS u pregovorima koji su u toku. Posebna pažnja obraća se na izvoz šećera i uvoz cigareta. ● Akcenat na šećeru i cigaretama Konačan izgled novog trgovinskiog režima sa Hrvatskom definisaće Evropska komisija i Vlada RS u pregovorima koji su u toku Kristina Đurić direktor Biroa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije Posledice ulaska u EU Hrvatska će najviše osetiti u trgovini poljoprivredno- prehrambenim proizvodima, koji čine jednu trećinu njene robne razmene sa zemljama CEFTA BIZLIFE CONFERENCEEVENTS CEFTA nakon pristupanja Hrvatske EU Molimo Vas da popunjen i overen primerak prijave za učešće pošaljete na +381 11 303 52 75 ili na natasa.popovic@bizlife.rs Datum: Potpis i pečat: NAPOMENE: - Cena pojedinačne kotizacije je 200€ - Članice PKS-a ostvaruju popust od 50% - U cenu nije uračunat PDV P RI J AV A stručni regionalni skup ________________________________________ Kompanija ________________________________________ Ime i prezime ________________________________________ Funkcija ________________________________________ Adresa kompanije ________________________________________ Poštanski broj ________________________________________ Država ________________________________________ Telefon ________________________________________ Mobilni telefon ________________________________________ Fax ________________________________________ E-mail ________________________________________ PIB Privredna komora Srbije, Beograd 21. maj 2013. u 10h
  32. 32. 34 BIZLIFE intervju Vladimir Mikić, generalni direktor Imperial TobaccoINTERVJU S ve države koje pristupaju EU, u procesu pridru- živanja koji prethodi punopravnom članstvu deklarišu koji su, i u kojim oblastima, negativni ekonomski efekti koje ta država da trpi kao direktnu posledicu ulaska u EU. Evropska komisija, potom, traga za mogućim rešenjem kako da se toj državi kompenzuje taj gubitak. Postoji više načina: jedan je, što je slučaj sa Srbijom, da se, u direktnim pregovorima između Evropske komisije i zemlje, ili zemalja, koje su direktan učesnik odnosa sa zemljom koja pristupa EU pronađe zakonsko rešenje koje će anulirati gubitak zemlji koja pristupa EU, i, drugi, da Evropska komisija na neki drugi način kom- penzuje taj gubitak zemlji koja pristupa EU, objašnjava Vladimir Mikić, generalni direktor Imperial Tobacco, i dodaje: „Evropska komisija je otvorila to pitanje i dijalog sa nadležnim institucijama Srbije, ekspertski timovi obeju strana su izneli svoje stavove i kalkulacije mogućih rešenja, i sada se očekuje politički dogovor na najvišem nivou pregovarača. Takođe, važno je reći da Srbija nema nikakvu formalnu obavezu da prihvati bilo kakav predlog Evropske komisije, ali, treba uvek imati na umu da će Srbija, u eventualnom procesu pridruživa- nja EU, imati iste takve dijaloge sa Evropskom komisijom, ali sada sa ’druge strane’, u kojima će očekivati razumevanje i svesrdnu pomoć Komisije u potrebi da kom- penzuje svoje gubitke nastale kao direktna posledica punopravnog članstva EU.“ ● Šta jednu duvansku kompaniju sa aspekta poslovanja najviše pogađa nakon ulaska Hrvatske u EU? - To, pre svega, zavisi o kakvoj se kompaniji radi, da li je u pitanju internacionalna ili lokalna kompa- zatvaranje u nacionalne okvire nije dobro ni za koga, a, u ovom slučaju, posebno ne za regionalne proizvođače najvažniji sporazum CEFTA je prvi, i, uz SSP, do sada najvažniji sporazum koji omogućava zemljama celog regiona da izađu iz okvira svojih granica i da, pod jednakim uslovima, posluju na mnogo većem tržištu. Na gubitku lokalnekompanije Važno je reći da Srbija nema nikakvu formalnu obavezu da prihvati bilo kakav predlog Evropske komisije, ali, treba uvek imati na umu da će Srbija, u eventualnom procesu pridruživanja EU, imati iste takve dijaloge sa Evropskomkomisijom

×