Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Hrana za gnev

908 views

Published on

Published in: News & Politics
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

Hrana za gnev

  1. 1. Hrana za gnev, strah i verbalni seksNauče nas, nekako, da gnev i prenos gneva znače iskrenost, da samo kad „puknemo“ i poputbujične vode krenemo da prenosimo svoj celokupna, čisti, ničim ublažen gnev zbog nekoga inečega, nauče nas, (nekako, a pogrešno), da samo tada govorimo stvarno ono što mislimo ida je samim tim prenos gneva u svakoj komunikaciji – super, odobravamo ga vedinski. I retkose zapitamo „a šta nam je doneo taj transfer gneva i kakvog se dobra od toga desi“? Uz gnevse idealno slažu jake reči, verbalni seks i pretnje, prezir, uz grmljavinu gneva utihne svakavolja za dijalogom, jer gnev traži monolog, traži samo dutljivo uživanje vedine koja je istognevna, ali „navijački“, u tišini. Šta nam je slatka hrana za prihvatanje takve „etike gneva“,za volju da gnevom iskazujudi nezadovoljstvo zbog postojanja nekog problema, istovremenoa oprečno u stvari – sprečavamo rešavanje?Jedna stara poslovica kaže „u srdita popa prazni bisazi“ (poslovice naše kulture i inače suzlatan kovčeg mudrosti narativa koje su nam ostavile mnoge prethodne bezimenegeneracije, svo njihov iskustvo skupljeno u metafore, ali katkada se čini da ih retko čitamo) iodnosi se na običaj da se „popu nešto daje“ za uslugu kojuobavlja. Čini se da ni na same popove ova poslovica ne utiče– češde su srditi i u „svom pravednom gnevu“ nego štodrugačijim pristupom pokušavaju da u „svoje bisage“ stavenešto, materijalno ili ne.Šta nam je hrana za gnev?Nezadovoljstvo, ugrožavanje naših etičkih stavova, nepravde,svedočenje posledicama tuđeg gneva, osujedenost, osedanjeda smo u bezizlaznoj situaciji, trpljenje, kinjenje, mržnja,poniženje, osedanje bespomodnosti, omalovažavanje,osedanje ugroženosti tuđim postupcima ili rečima, nedostatak našeg autoriteta kod onih zakoje smatramo da moraju da nas slušaju, bespogovorno, često želja za osvetom i najslađahrana od svih – neodoljiva želja da se „ispraznimo“, da se gnevom „naspominjemo majaka isve rodbine“ onima ili onome što nas iritira, nervira, što nam smeta, ma koliko „sitno ili krupno“ bilo. Ta „najslađa“ hrana gneva je hrana za monologe, za motiv da se nekome u komunikaciji dokaže i pokaže da ga se može „izgaziti, slomiti, puknuti, zdrobiti, razvaliti, razbiti, rasturiti, na param- parčad ga pokidati“ – sve su to izrazi koje često i bez ikakve smetnje koristimo pričajudi o nameri da sa nekim razgovaramo. I pri tome lažemo da
  2. 2. hodemo razgovor – hodemo transfer našeg gneva iništa više, hodemo strasno da osetimo trenutnoodobravanje dutljive vedine usklicima „ala mu jekaz`o, ala mu je stres`o u njušku!“, hodemo dokaze ovladavini „etike gneva“ kao jedinoj valjanoj, jedinojmogudoj i jedinoj koja se ne sme dovoditi u pitanje,jer šta demo sa svom tom hranom našeg gneva, štademo ako sve to počne da truli u nama, neiskazano,zatomljeno, kontrolisano? Kako demo izgledati iskreni, bez gneva? Kako de nam poverovatida stvarno mislimo to što govorimo ako izostane verbalizacija te emocije sa svim pratedim„tvrdim, seksualnim“ glagolima i kako demo drugačije udutkati sve one koji kao netraženisavet ponude – (samo)kontrolu gneva pričajudi tiho (i ne vodedi psa sa sobom) da de svakignev samo opisivati stanje, nikada nede nuditi nikakvo rešenje, osim korišdenja gneva „perse“.Za svaku je svađu potreban - gnev. I svaka takva svađa obično saopštava samo ono što tajdrugi s kojim se svađamo i onako ved zna. Svađa je susret dva gneva i retko, vrlo retkozavršava ikako drugačije osim da nas sopstveni gnev „smori, isprazni“ i da nam takosvađalački monolog usahne. Ali zapamtimo ga celog i kad nabuja ponovo koristimo, mahom,iste reči i ste fraze, jer nam je i emocija ona ista, tako da je bilo kakav napredak maloverovatan.Kakav je rečnik svakog gneva?Pažljivim slušanjem lako demo „skupiti“ i izbrojati učestanost nekih vrsta reči: a) Arsenal uvreda rečnika gneva je lako čitljiv, koristimo kao „jake reči ili metafore“ imenice i glagole (svesno ili ne) kojima se (uglavnom) na uvredljiv način opisuje neka grupa ljudi ili neka neizbežna osobina jednog čoveka ili pojedini postupci ljudi ili koristimo „životinjske metafore“, na primer: - 1. „kurva, ženturača, jezičara, opajdara, „kao neka žena“, tračara“ (sve pogrdni izrazi i inače upudivani ženama, upotrebljavaju se i za muškarce ili za postupke), - 2. „peder, mlakonja, šonja, kurvar, kilav, smrad“ (sve pogrdni nazivi za muškarce) - 3. „idiot, retard, šizofreničar, ludak, kljakav, slepac“ (sve nazivi koji se odnose na posebne osobine kod ljudi, a smatraju se uvredom) i na kraju (ali nikako poslednje) oblici ljudskog ponašanja i postupaka: - 4. „lažov, lopov, licemer, fašista, krvnik, izdajnik, uvlakač, ljiga, ološ, hohštapler, ubica“, a uz sve i svaku drugu reč često stoji: - 5. „kravo, konju, svinjo, magarče, gmazu, zmijo, volino“, što pokazuje šta u stvari mislimo o tim životinjama koristedi ih kao metafore rečnika gneva. b) Psovke koje koristimo podrazumevaju da je uvreda spominjanje majke, oca, bilo koga od rodbine, spominjanje polnih organa u uvredljivom kontekstu, spominjanje
  3. 3. opštenja sa životinjama ili direktno obradanje koje je čisto obedanje seksualnog čina, a pre ili kasnije – psovke gneva nam saopštavjau jednu neverovatnu stvar, da „poneseni emocijom“ iskreno smatramo da je seks odlično sredstvo za uvrede (što nam, valjda, inače nije) i da de svako odlično razumeti ako mu jasnim, psovačkim rečnikom kažemo šta demo mu sve seksom raditi i kako, a pogotovo zašto.Što jači i brutalniji izbor unutar rečnika gneva odaberemo, to nam naš sopstveni gnev izgledamodnije i snažnije, a upuden „sagovorniku“ treba da učini magičnu stvar – da na njega ostaviposledice, da učini da se promeni ponašanje ili osobina koja je hrana našeg gneva, koja gastvara i izaziva.Gnevne reči imaju razne osobine, ali tu, neophodnu – nemaju, nikada nisu ni imale, nemajumod da uklone bilo šta što hrani naš gnev.Gnev je, za promene koje mislimo da njime možemo ostariti, sasvim neproduktivna emocija,gnev služi isključivo nama samima, za opisivanje svega što mislimo, ali znamo da jeneprihvatljivo da se glasno kaže u uobičajenoj komunikaciji, gnev služi i za odobravanje onih koji se s nama u tome slažu, ali još uvek nemaju dovoljno nakupljenog gneva da sami „zagrme“ rečnikom kojim gnev pokušava da poništi sve ono čime je hranjen. Primera ima koliko god želimo: a) Vozite i neko oko vas, po vašrm mišljenju, ne vozi kako treba, provaljuje gnev sa „konju, idiote, ... pa spominjanje nekog seksa“ b) Dete vas je razgnevilo, nahranilo vam gnev nekim strahom, provaljuje gnev kojim ga pitate „jesi li normalan, meni ti to da radiš magarče, ... pa sve do čuvene ja sam te rodila, ja du te i ubiti“, da ne spominjem lakodu kojom se tada gnev „pretače“ u batine, u udarac, u „zapamtideš ti mene!“ i zato odmah netraženi savet: ako osetite da vas gnev prema detetu obuzima tako da potpuno gubite kontrolu, uhvatite svoje sopstvene šake iz leđa i kleknite na detetovu visinu, dobra čuda mogu da se dese c) Okruženje u kom radimo hrani nas nezadovoljstvom, osujedenošdu, gomila nam gnev, ali se ne usuđijemo da „zagrmimo“, zato koristimo „zamenu za gnev“ – spletkarimo, intrigarimo, koristimo isti rečnik gneva ublažavajudi ga među istomišljenicima prenosom međusobnog gneva sve dok se ne izgrade okolnosti u kojima gnev provaljuje i javno d) Javne službe, državna uprava, šalteri, institucije administracije, svi oni razni koji treba da nam pruže neku uslugu, hrane naš gnev kad osetimo da nas ne uvažavaju, da nas ponižavaju, da nam se obradaju „s pozicija modi“ do ugrožavanja i tada „provaljuje gnev“ kojem smo česti svedoci, a katkada i učesnici ili navijači, bez obzira da li prisustuvjemo ili svedočimo kasnijem opisu nekog događaja
  4. 4. Da li je rešenje ved čuvena naučena i ponuđena „korektnost“ u međusobnom obradanju, da liobavezna „promena rečnika“ zaista smanjuje, zaista uklanja naš gnev?Rečnik gneva je posledica onoga što naš gnev hrani, one su afrodizijak toj hrani i ako se samonjime bavimo postignuti rezultat bide vidljiv jer se nametnutim načinom ophođenja menjaponašanje zabranom korišdenja reči iz „arsenala gneva“, gradi se društveno pravilo kojim sepropisuje kako jeste, a kako nije prihvatljivo iskazivati svoj gnev. Ali to nije dovoljno i lako seod toga pravi karikatura, lako je podsmevati se propisima o rečima koje treba ili ne trebakoristiti, teško je jasno pokazati da ni gnev ni rečnik gneva nikada, ali nikada ne dovode dobilo kakvog poboljšanja ičega što nam gnev hrani, a pogotovo je teško pokazati da korišdenjeseksualnih glagola kao uvreda nikada ni do kakvog seksa nije dovelo niti je šta začelo irazmnožilo kao dobro.Posebna oprečnost naše kulture je što gnevno saopštavamo kako je i zašto i „negdetamo“mnogo lepše i bolje bez gneva, zaboravljajudi da je tamo (uglavnom) tako zato što seuči, na raznim mestima, kontroli gneva, jer znaju da je gnev, kao i prezir – neproduktivna emocija. Najveda oprečnost je u tome što na mestima gde se donose odluke čije su posledice hrana našeg gneva (politika, ekonomija, sudovi, institucije, mediji) na takivm mestima nema ni mrve nikakvog gneva, nema ni zrnca hrane za gnev, jer oni znaju da je takva hrana na takvim mestima otrov za njih same. Što ih ne sprečava da na svojoj privatnoj sceni, u saobradaju, sa sopstvenom decom, na sportskim terenima, u redovima, na šalterima, u institucijama, da na svim i raznim mestima ispoljavaju svoj gnev jednako kao i bilo ko drugi, bilo gdedrugde. I da pri tome, s mnogo manje mašte nego mi, koriste i glagole i imenice kojima seopisuje seks kao uvreda, kao kazna, kao „poništavanje“ svega onoga radi čega seks uistinupostoji.(Samo)kontrola gneva se uči, ona je veština koja se može stedi u bilo kom uzrastu, ona jeznanje kojim menjamo i sebe i način na koji komuniciramo i počinje najjednostavnijim i zamnoge najtežim korakom: odlukom svoje slobodne volje da svoj gnev, hranjen svim i svačim,pretvorimo u produktivnu emociju, da se ne zaustavimo samo na „pražnjenju“ i provaligovora punog reči iz arsenala gneva, da odolimo neodoljivom nagonu da „im stresemo ulice“ i da se setimo da time niti smanjujemo izvore hrane našeg gneva niti ikomesaopštavamo išta novo.Naš gnev je naš kavez, naš lavirint, naše sopstvena kula u kojoj zamišljamo da kružimo kaolav u kavezu gde nam je rika gneva jedini način kojim mislimo da se, na magičan način,oslobođamo sve hrane našeg gneva. Pomaže (možda) da promenimo tu metaforu i da sezamislimo kao svinje u oboru, tada nam, stvarno skoro magično, groktanje umesto rike više
  5. 5. ne izgleda privlačno za iskazivanje gneva, a istovremeno može pomodi da razumemo kako ustvari izgledamo dok mislimo da „ričemo kao lavovi“.A nismo ni lavovi ni svinje iz metafore zatvora našeg gneva, ljudi smo, sa darovima da svesvoje kaveze sami otključavamo, da se uz pomod drugih sami oslobađamo.Napolju, van kaveza gneva, ume da bude i lepo i strašno, ali se više ne vrtimo u krug hranjenijednom istom hranom gneva, govoredi jedan isti rečnik uvreda, pun obedanja nezanimljivogseksa.Napolju, van kaveza gneva, počinjemo da govorimo reči koje prave novi rečnik kojimrazmenjujemo sve i svašta o planovima da se hrana gneva smanji, a da seks ne služi kaopretnja, da služi onome zbog čega je stvoren – radosti i uživanju.

×