Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Dopis za odbor za evropske integracije srbije

1,186 views

Published on

reakcije udruženja, izmene i dopune zakon ao autorskim i srodnim pravima

Published in: News & Politics
  • Login to see the comments

  • Be the first to like this

Dopis za odbor za evropske integracije srbije

  1. 1. Народна Скупштина Репубике Србије 24. фебруар 2012. годинеОдбор за европске интеграције Скупштине БеоградТрг Николе Пашића бр. 1311000 БеоградПредседник Ласло ВаргаПредмет: НЕУСАГЛАШЕНОСТ ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О АУТОРСКОМ И СРОДНИМ ПРАВИМА ОД 2. ФЕБРУАРА 2012. ГОДИНЕ СА ЕВРОПСКИМ ПРОПИСИМА И МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМАПодносиоци: Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије, Бирчанинова улица 36а, Београд Удружење оркестарских уметника Србије, Француска бр. 3, Београд Удружење сценских уметника, стручњака и сарадника у култури Србије, Змај Јовина 4/I, Београд Удружење балетских уметника Србије, Француска бр. 3, Београд Организација за колективно остваривање права интерпретатора, Мајке Јевросиме 38, БеоградПоштовани,Обраћамо Вам се поводом Предлога измена и допуна Закона о ауторском и сроднимправима1 који је Влада Републике Србије усвојила 2. фебруара 2012. и упутила СкупштиниРепублике Србије на усвајање по хитном поступку2 (у даљем тексту Предлог закона).Предлогом закона се одређене класе корисника музичких дела потпуно ослобађајуплаћања накнаде за јавно саопштавање музичких дела (1), обавезује се ауторска музичкаорганизација да наплаћује накнаду за интерпретаторе и произвођаче фонограма (2), задруге класе корисника уводе се значајна ограничења износа накнаде (3), а посебнанакнада се лимитира на 0,3% увозне/продајне цене (4).Напомињемо да су легислативна решења из новог Предлога закона супротстављенаевропским директивама 2001/29/ЕЗ и 2006/115/ЕС, ратификованим међународнимпрописима, одговорима Републике Србије на Упитник Европске Комисије, Препорукама1 http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/167141/pz_autorska_prava00602_cyr.zip2 http://www.parlament.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/346-12.zip
  2. 2. Европске Комисије за доделу статуса кандидата Србији, и Споразумом о придруживањуЕвропској Унији.У прилогу (1) овог дописа достављамо анализу новина које би биле уведене у правнисистем Србије, ако би Скупштина усвојила овакав предлог. У Прилогу (1) даљеобјашњавамо, са референцама, тачно које би међународне конвенције усвајањем оваквогпредлога Србија прекршила, и у којој су мери предложена решења супростављенаевропским прописима.У прилогу (2) овог дописа достављамо изводе из Мишљења и препорука Европскекомисије у вези са развојем интелектуалне својине у Србији, као и изводе стратегије иакционог плана Владе Србије које се крше оваквим предлогом.У прилогу (3) овог допис достављамо писмо које је европска асоцијација удружењаизвођача из 30 земаља проследила Влади Србије.У прилогу (4) достављамо преглед наплате посебне накнаде у Европи и свету.Сматрамо да је из свега наведеног потпуно јасно да је Предлог закона супростављеневропским стандардима и прописима и да као такав може само да штети аспирацијамаСрбије за чланством у ЕУ, носиоцима права и друштву у целини.У том смислу наша удружења Вас моле да се у складу са Вашим надлежностимасупроставите усвајању оваквог предлога Закона.Такође Вас обавештавамо да овакво писмо достављамо и канцеларијама Европскекомисије у Београду и Бриселу, као и амбасадама европских земаља.С поштовањем,Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије,Бирчанинова улица 36а, БеоградУдружење оркестарских уметника Србије,Француска бр. 3, БеоградУдружење сценских уметника, стручњака и сарадника у култури Србије,Змај Јовина 4/I, БеоградУдружење балетских уметника Србије,Француска бр. 3, БеоградОрганизација за колективно остваривање права интерпретатора,Мајке Јевросиме 38, Београд
  3. 3. ПРИЛОГ 1 Неусаглашеност Предлога измена и допуна закона о ауторском и сродним правима од 2 фебруара 2012 са европским прописима и међународним конвенцијама Новина 1 Предлога Закона Одређени корисници не плаћају накнадуДиректива 2006/115/ЕС прописује у члану 8 став 1 тачка 23, између осталог да „...ћекорисник платити јединствену правичну накнаду, када фонограм издат у комерцијалнесврхе, или репродукција таквог фонограма, се емитује као и за свако саопштавањејавности...“.Напомињемо да је Европска комисија у Упитнику поставила Србији следеће питање:„Да ли у вашој држави постоје права давања у закуп, права послуге и одредбе оодређеним са њима повезаним правима која су садржана у Директиви 2006/115/ЕЗ(кодификована верзија оригиналне Директиве 92/100/ЕЕЗ)?“.На то је Србија одговорила потврдно. Европска комисија је даље питала:„Да ли је у вашем законодавству предвиђено да корисник плати јединствену правичнунадокнаду релевантним извођачима или фонограмским продуцентима сваки пут када сефонограм објављен у комерцијалне сврхе користи за емитовање бежичним путем илиради било каквог јавног саопштавања?“4Србија је одговорила да ово право постоји у складу са члановима 117 и 127 Закона оауторском и сродним правима. Напомињемо да постојећи Закон који је изучавала ЕК непознаје ослобађање од обавезе плаћања накнаде, које се уводи спорним Предлогомзакона.3 Оригинални текст:Member States shall provide a right in order to ensure that a single equitable remuneration is paid by the user, if aphonogram published for commercial purposes, or a reproduction of such phonogram, is used for broadcasting bywireless means or for any communication to the public, and to ensure that this remuneration is shared betweenthe relevant performers and phonogram producers. Member States may, in the absence of agreement betweenthe performers and phonogram producers, lay down the conditions as to the sharing of this remunerationbetween them.Извор: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32006L0115:en:NOT4 Наводи према Одговорима на упитник ЕК са сајта http://www.seio.gov.rs.
  4. 4. Новина 2 Предлога закона Накнаду за интерпретатора и произвођача фонограма наплаћује ауторска организацијаНапомињемо да сви европски и други прописи познају „јединствену правичну накнаду“ запроизвођача фонограма и интерпретатора, у оригиналу „single equitable remuneration“,коју наплаћује произвођач фонограма, интерпретатор, или и један и други. Није познатода се десило да неко трећи (у овом случају ауторска организација) наплаћује јединственунакнаду за произвођача фонограма и интерпретатора, независно њихове воље. Прописикоји предвиђају да произвођач фонограма, интерпретатор или и један и други наплаћујујединствену накнаду су између осталих су Римска конвенција5 и ВИПО Уговор офонограмима и интерпретацијама (још познат и као СОИС Уговор о извођењима ифонограмима, као и WPPT 1996)6 и други.Ради илустрације напомињемо да члан 15 став 2 ратификованог ВИПО Уговора офонограмима и интерпретацијама (СОИС Уговор о извођењима и фонограмима) гласи:„Стране уговорнице могу утврдити у својим националним законима да ће интерпретаторили произвођач фонограма, или обоје, потраживати од корисника појединачну правичнунакнаду. Стране уговорнице могу прописати у својим националним законима да се, уодсуству споразума између интерпретатора и произвођача фонограма, одреде услови подкојима би интерпретатори и произвођачи фонограма делили појединачну правичнунакнаду“7.Даље напомињемо да је Европска комисија у Поглављу 7, под бројем 9, упитала Србију:„Да ли се ваша држава придржава два уговора СОИС из 1996. године (Уговор о ауторскомправу и Уговор о извођењима и фонограмима)?“Србија је одговорила: „Да, обе конвенције су ратификована у парламенту РепубликеСрбије 2002.године и на снази су од 28.12.2002. године.“85 Међународна конвенција о заштити уметника извођача, произвођача фонограма и установа зарадиодифузију из 1961.г6 WIPO Уговор о интерпретацијама и фонограмима 1996, ратификован 2002.7 Оригинални текст:Contracting Parties may establish in their national legislation that the single equitable remuneration shall beclaimed from the user by the performer or by the producer of a phonogram or by both. Contracting Parties mayenact national legislation that, in the absence of an agreement between the performer and the producer of aphonogram, sets the terms according to which performers and producers of phonograms shall share the singleequitable remuneration.8 Наводи према Одговорима на упитник ЕК са сајта http://www.seio.gov.rs.
  5. 5. Новина 3 Предлога закона Споран и бесмислен начин дефинисања износа накнаде за одређене корисникеСпорним Предлогом закона уводе се дефинисања износа накнаде на начин којиобесмишљава јединствену накнаду за произвођача фонограма и интерпретатора, будућида се реално изједначавају корисници који имају стотине хиљада квадрата комерцијалногпростора са корисником који има простор од неколико десетина квадрата (напр. корисниккоји користи фонограме и на њима забележене интерпретације у хиљадама својихпродајних објеката са корисником који има један објекат од 51 м2).Оваквим прописом се јасно крше одредбе Директиве 2006/115/ЕЗ које уређују дајединствена накнада коју плаћа корисник мора бити правична. Новина 4 Предлога закона Лимитирање посебне накнаде на 0,3% увозне/продајне ценеДиректива 2001/29/ЕЗ налаже да ако законодавац ограничи ауторско право на начинпредвиђен чланом 46. став 1. Закона (да је физичком лицу дозвољено да без дозволеаутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личненекомерцијалне потребе), мора да омогући да носиоци права добију правичну накнаду заприватно умножавање (копирање) својих дела.У Упитнику Европске комисије, под поглављем 7: Право интелектуалне својине, стојипитање под редним бројем 6. које гласи: „Да ли је у вашем законодавству о ауторскомправу предвиђена правна заштита ауторског права и сродних права у складу саДирективом 2001/29/ЕЗ?“Република Србија је одговорила: „Закон о ауторском и сродним правима обезбеђујезаштиту ауторског и сродних права у складу са одредбама Директиве 2001/29/ЕЗ“.Под бројем 7. Европска комисија изричито пита: „Да ли је у вашој држави обезбеђенсистем правичне надокнаде за носиоце права у следеће сврхе: репрографија, копијенаправљене од стране физичких лица за приватну употребу, копије емисија друштвенихинституција снимљених у некомерцијалне сврхе?“ На то питање достављен је одговор даје „одредбама чланова 39, 46 и 146. Закона обезебеђен систем правичне накнаде заауторе и носиоце ауторског и сродних права у случају репрографије и приватногкопирања“.У тренутку давања оваквих одговора, постојеће законско решење је предвиђало да сетарифа за репрографију и приватно умножавање одређује имајући у виду међународнупраксу. Међутим, предложеним законским решењем (члан 3, нови члан 171б), прописујесе да износ ове накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају ипредмету са листе Владе не може бити виши од 0,3% његове вредности.
  6. 6. Предложеном изменом закона у позитивно право Републике Србије уводи се системсимболичне накнаде, а не правичне накнаде, супротна је Директиви 2001/29/ЕЗ ипреовлађујућој европској и светској пракси. Из тога произлази да би Република Србија, услучаја усвајања Предлога закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сроднимправима, морала да обавести Европску комисију да позитивно законодавство више нијеусклађено са Директивом 2001/29/ЕЗ.Такође, усвајањем оваквог предлога, у Србији би било ефективно спречено постојањеаудивизуелних организација (коју би чинили глумци, играчи) или репрографскеорганизације (коју би чинили аутори и издавачи). Глумци и играчи би усвањем оваквогпредлога закона ефективно изгубили право на једину неискључиву накнаду која им јепризната позитивним законодавством.Као доказ за тврдњу да је у питању симболича, а не правична накнада, у прилогудостављамо преглед износа посебне накнаде9, из које је очигледно да је износ накнаде,који је лимитиран на 0,3% од увозне цене (независно од капацитета носача звука/слике иценећи „превасходну намену уређаја“) из Предлога закона драматично нижи исупростављен европској и светској пракси.9 Табела је наведена из Међународног прегледа посебне накнаде – Прописи и спровођење, издање 21.2010. - The International Survey on Private Copying Law & Practice 21 издање за 2010, линк ка оригиналу наенглеском језику www.thuiskopie.nl/assets/cms/File/Digital_Survey%202010_Web%20version.pdf
  7. 7. ПРИЛОГ 2 Неусаглашеност Предлога измена и допуна закона о ауторском и сродним правима од 2 фебруара 2012 са европским прописима и међународним конвенцијама Препоруке Европске комисије СрбијиУ Мишљењу Комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији наведено даусаглашавање законодавства са правним тековинама ЕУ у области права интелектуалнесвојине добро напредује, поменуто је усвајање националне стратегије, те је истакнуто даје неопходно „јачање административних капацитета свих институција за примену причему би Завод за интелектуалну својину требало да преузме водећу улогу у активностимаобразовања и подизања свести“. Даље се наводи да ће Србија „морати да уложи додатненапоре у смеру усаглашавања са правним тековинама ЕУ, као и да би делотворноспроводила право интелектуалне својине и средњорочном року“10.Напомињемо да у документу Стратегија развоја интелектуалне својине за период 2011до 2015 године, који је Влада усвојила стоји следеће: „- систем колективног остваривањаауторског и сродних права је у целини успостављен и континуирано функционише безсистемских тешкоћа“. Стратегија у оквиру Поглавља 2 Планиране активности, наводи:„Извршити неопходне измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима(„Службени гласник РС”, број 104/09). Реч је потреби за минималним захватима уважећем Закону о ауторском и сродним правима ради његовог потпуног усклађивања сапрописима ЕУ.“11 Споразум о асоцијацији и стабилизацији са ЕУНапомињемо да по Прелазном споразуму о трговини и трговинским питањима измеђуЕвропске Уније, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, Србија се обавезалау члану 40. и Анексу VI наведеног споразума да ће предузети неопходне мере како бинајкасније 5 година од ступања на снагу овог споразума обезбедила ниво заштитеинтелектуалне, индустријске и комерцијалне својине који је сличан нивоу који постоји уУнији, укључујући и делотворна средства за спровођење тих права, да ће приступитимултилатералним конвенцијама о правима интелектуалне, индустријске и комерцијалнесвојине на које се упућује у Анексу VI (у којем се између осталих наводе већ поменутимеђународни уговори).У члану 40. наведеног споразума се прописује да ако се у области интелектуалне,индустријске и комерцијалне својине појаве проблеми који штетно утичу на условетрговине, они ће бити хитно упућени Одбору за спровођење Прелазног споразума, на10 Наведено према званичном сајту Европске комисијеhttp://www.europa.rs/srbijaIEu/kljucni_dokumenti/MisljenjeEvropskekomisijeokandidaturiSrbije.html11 Стратегија развоја интелектуалне својине 2011-2015, Број 05 30-4852, Сл гласник бр. 49/2011.
  8. 8. захтев било које уговорне стране, ради постизања обострано задовољавајућих решења.Нама није познато да су „проблеми“ које би предложене измене Закона наводно требалода реше, хитно упућени Одбору за спровођење Прелазног споразума, те да је постигнутообострано задовољавајуће решење. Насупрот томе, Закон о ауторским и сроднимправима се мења по хитном поступку, тако да битно одступа од нивоа заштитеинтелектуалне, индустријске и комерцијалне својине који постоји у Европској унији.
  9. 9. ПРИЛОГ 3 – Међународна пракса за носаче звука/слике и уређаје

×